5/ 5

<div class="container"> <div class="row"> <div class="col-12"> <h2 class="">Goji, godzi seme (Lycium chinense)</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,036g) ili 200 (0,15g) semena.</strong></span></h2> <p>Goji-bobica je komercijalni naziv za bobicasto voce Wolfberry (vukova bobica). Ova biljka potiče iz jugo-istočnih krajeva Evrope i jugo-zapadnih delova Azije. Sada se gaji svuda, ali se komercijalno najvise koristi u Kini. Od ovih bobica se pravi čaj koji se koristi za lečenje bolesti koze i kao antiupalno sredstvo. Koristi se i u ishrani, jer jača imuni sistem. Goji bobica se koristi i u parfemskoj industriji za dobijanje slatkastog mirisa.</p> <p>Bogat je vitaminima B-1, B-2 i C (Niacin, Piridoxin i Askorbinska kiselina).</p> <p>E- vitamin alfa-tokoferol se nalazi u količinama 94,4 mg/kg lista biljke. Sadrzi velike količine amino kiselina uključujući asparatičnu kiselinu, prolin, glutaminsku kiselinu, alanin, arginin, serin i nekoliko drugih. Vazan sastojak je beta karoten.</p> <p>U licijumu se nalazi u velikim količinama i to u obliku koji organizam moze lako da iskoristi.</p> <p>Ostali sastojci uključuju pigmente, betain, polisaharide, nikotinsku kiselinu, taurin i gama-aminobuternu kiselinu, cinamonsku kiselinu, masnoće i proteine, zeaxantin, te beta-sitosterol.</p> <div><span style="color: #008000;"> </span></div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Pokrijte lagano supstratom (dubina sejanja do 0,5 cm)</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">24-30 ° C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova, oko 2-6 nedelja</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p> </p> </td> <td valign="top"> <p><br /><strong><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></strong></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </div> </div> </div> <div class="container"> <div class="row"> <div class="col-12"> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script> </div> </div> </div>

V 36 R (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Korejska Dinja Seme, </strong><strong>Sun Jewel, Chamoe</strong></h2> <h2><span style="color:#f80303;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Korejska dinja je izdužena sa nežno tupim krajevima, u proseku 18 cm duzine. Ima zutu kozu sa ravnim belim savom. Unutrasnje meso je prozirno belo sa ostrom, ali socnom konsistencijom.</p> <p>Kad je zrelo, meso dinje ima suptilno slatki ukus bubbleguma i kruske koja nudi ukus koji je spoj između krastavca i meda. Plodovi su obicno teski izmedju 250 i 400 grama.</p> <p><strong>Iako se obicno ljusti, ova dinja je poznata po tome sto je potpuno jestiva od semena do kore. </strong></p>

V 228 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Kumato Crni Paradajz Semena</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10, 20 semena.</strong></span></h2> <p><span>Kumato-Paradajz crnih plodova, bogat vitaminom C i antioksidantima, svojom neobicnom bojom privlaci kupce. Crni paradajz je rezultat stotina godina selekcije, i odabiranja plodova sa tamnijim pigmentom od standardnog crvenog. Nikakve genetičke manipulacije nisu uključene. Crni paradajz nije u potpunosti crn. Naziv "Crni paradajz" podrazumeva opseg od tamno braon boje sa primesama boje mahagonija. To su, u stvari, veoma tamni primerci, koji se približavaju crnoj boji kojoj selekcija teži.</span></p> <p><span>Sorta koja je izuzetno otporna na bolesti koje napadaju paradajz.</span></p> <p><span>Plodovi su slatki I tvrdi a prosecna tezina po plodu je 80 do 120 grama I u precniku su 5-6 santimetara.</span></p>

VT 7 O (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Divlji Bosiljak Seme (Thymus serpyllum)</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Majkina dušica (lat. Thymus serpyllum) verovatno je jedna od najpopularnijih biljaka koje se u našem narodu koriste u narodnoj medicini. Ređe se koristi kao začinska biljka. Poznata je i pod narodnim imenima: majčina dušica, bakina dušica, materinka, duša, popovac, tamjanika, pismena trava, trup, vrijes, divlji bosiljak, tamjanika, čabrac i mnogim drugim. Pod sličnim imenima može se sresti u gotovo svim slovenskim jezicima.</p> <p>Majkina dušica potiče iz centralne Evrope i zapadnog Sibira, ali je rasprostranjena širom Evrope i Azije. Visinski zauzima popjas od brdskih do visokoplaninskih predela.[8] Kod nas je veoma rasprostranjena samonikla,[9] ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji.</p> <h3><strong>Izgled</strong></h3> <p>Majkina dušica je zeljasta trajnica (višegodišnja biljka sa jednogodišnjim zeljastim stablom). Koren je višegodišnji, jako razgranat, sa mnoštvom sitnih žilica. Raste u dubinu do 30 cm. Iz korena se razvija mnoštvo poleglih izdanaka i vreža, formirajući busen.</p> <p>Stablo je poleglo, u donjem delu jako razgranato, formirajući tako polegli žbunić. Izraste do 30 cm. Maljavo je, obraslo listovima i okruglo na preseku. U dodiru sa zemljom razvija adventivne korenove. Bočne grančice su tanke, uspravne, sa cvetovima grupisanim na vrhu. Listovi su unakrsno naspramni na stablu. Sitni su, izduženo lancetasti, dugi svega 0,5-1,5 cm. Obod lista je ceo, a liska prekrivena mekim, sivo zelenim dlačicama, ispunjenim etarskim uljem. Međutim, izgled listova jako varira, pa mogu biti i goli.</p> <p>Cvetovi su skupljeni na vrhu grančica i u pazuhu listova u okruglaste klasaste cvasti (lažne klasove). Ružičasti su, u nijansama od svetle do tamne boje. Čašica je cevasta, krunica dvousnata. Plod je Merikarpijum sa četiri komore. U svakoj komori nalazi se po jedna sitna, okruglasta semenka tamno mrke boje.</p> <p>Cela biljka ima ugodan miris i ukus. Miris je intenzivan naročito u vreme cvetanja. Cveta od maja do septembra. Medonosna je vrsta.</p> <h3><strong>Uslovi staništa</strong></h3> <p>Majkina dušica raste na suvim, toplim položajima. Voli laka, propusna zemljišta, a ne odgovaraju joj teška i vlažna, kao ni peskovita i hladna. U prirodi se najčešće može naći na livadama, pašnjacima, na kamenjaru i suvim obroncima degradiranih šuma, uz puteve i na obodima šuma.[9] Zimi, u fazi mirovanja, podnosi niske temperature. Dobro podnosi i sušu.</p> <h3><strong>Gajenje</strong></h3> <p>Za kvalitetan prinos majkina dušica zahteva puno svetlosti i toplote. Odgovaraju joj srednje laka, propusna zemljišta sa dovoljno vlage. Za zadovoljavajući prinos najčešće je potrebno i navodnjavanje. razmnožava se direktnom setvom, proizvodnjom rasada i deobom bokora.</p> <h3><strong>Upotreba i sastav</strong></h3> <p>Upotreba majkine dušice zasniva se na sadržaju etarskog ulja. Suva herba sadrži oko 0,6% etarskog ulja, koje se sastoji pretežno od cineola, dok je timol zastupljen u manjoj količini. Osim etarskog ulja suva herba sadrži još i tanine (oko 7%), flavonoide, gorke supstance, fenil karbonske kiseline i 40-50 mg vitamina C na 100 g suve droge.[9] Sakuplja se ceo nadzemni deo biljke u cvetu (Serpylli herba). Suši se u hladovini. Posle sušenja odbacuju se grube grančice.</p> <h3><strong>Kulinarstvo</strong></h3> <p>U kulinarstvu se može koristiti kao začin različitim jelima, u svežem ili suvom stanju. Dodaje se jelima od povrća, mesa, salatama, čorbama i sosovima. Naročito se mnogo koristi u italijanskoj kuhinji. Smatra se da neutrališe jako masna jela. Majkina dušica je veoma aromatična, pa se kao začin koristi u veoma malim količinama.</p> <p>Koristi se i za pripremu aromatičnih čajeva i napitaka.[9] Prilikom pripreme ovih napitaka majkinu dušicu ne treba kuvati, već samo preliti ključalom vodom. Kuvanjem, pogotovo u nepoklopljenom sudu, lekoviti sastojci se brzo i potpuno izgube.</p> <p>Prijatan je i bezopasan konzervans, koji svojim eterskim uljem sprečava vrenje.</p> <h3><strong>Medicina</strong></h3> <p>U narodnoj medicini majkina dušica veoma je popularna biljka, ali se isto toliko koristi i u naučnoj medicini i farmaceutskoj industriji. Blagi je ekspektorans, bronhospazmolitik i antiseptik, pa ulazi u sastav mnogih preparata koji se koriste za iskašljavanje kod bronhitisa, kao i kod običnog i velikog kašlja. U narodnoj medicini veoma je popularna kao stomahik, karminativ, aromatik i antiseptik, pa se koristi protiv proliva i grčeva, za jačanje organa za varenje,[10] kao i spolja, za kupke[7][3] kod reumatizma, rahitisa, skrofula i prehlade.</p> <p>Za razliku od upotrebe u kulinarstvu, gde je dovoljna mala količina herbe, za pripremu lekovitih napitaka ne bi trebalo koristiti manje od jedne supene kašike na 2 dl vode. Sve manje od toga nema gotovo nikakvog efekta.</p> <h3><strong>Etarsko ulje</strong></h3> <p>Etarsko ulje majkine dušice (Serpylli aetheroleum) koristi se protiv crevnih parazita i dečjih glista. U kozmetici se koristi u zubnim pastama i vodicama za ispiranje usta, jer stvara prijatan dah.[10] U narodnoj medicini ovo ulje se može koristiti nakapano na kocki šećera. Osim prijatnog daha ovako korišćeno predstavlja istovremeno i zaštitu od mnogih zaraznih bolesti.[3] Ulje se koristi i kod reumatizma.</p> <h3><strong>Upotreba u ozelenjavanju</strong></h3> <p>Kako je majkina dušica veoma varijabilna vrsta, uzgojeni su i mnogi ukrasni varijeteti dekorativnih i različito obojenih cvetova i listova. kako se veoma lako bokori i brzo širi, gusto pokrivajući velike površine tla može se koristiti kao odličan pokrivač tla na suvim i kamenitim položajima. Veoma poželjna vrsta u alpinumima.</p> <h3><strong>Etnologija i mitologija</strong></h3> <p>Majkina dušica pojavljuje se u mitovima i običajima mnogih evropskih naroda. Još su Stari Grci svoje žrtve bogovima spaljivali uz ovu biljku. Stari Rimljani verovali su da ova aromatična biljka rasteruje zmije, škorpione i druge otrovne životinje (Plinije).[9] U Tirolu je postojalo verovanje da majkina dušica štiti od svakog zla, a u Saksoniji su je potapali u vodu u kojoj se kupaju deca, kako bi bila napredna.[6]</p> <p>U srpskom narodu takođe je postojao običaj da se deca kupaju u vodi sa majkinom dušicom, ali se ova biljka poštovala i kao veza sa dušama umrlih. Izvesno je da u našem narodu uživa poštovanje još od davnih vremena i da je povezana sa kultom starog sveslovenskog božanstva Babe (Majka Zemlja - Terra Mater)[12] Zato ova biljka ima slično ime u mnogim slovenskim jezicima:[6] mala materinka, bogorodsьka trava (ukrajinski), materiduška (Mateřídouška - češki), babiduška (babyduška - kod Lužičkih Srba).</p>

MHS 111 (50 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 id="short_description_content" class="rte align_justify"><span style="font-size: 14pt;"><strong>Litops Seme - Zivi Kamen Mix</strong></span><br><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Te drazesne patuljaste tustike pripadaju najzanimljivijim vrstama biljaka zadebljalih listova.</p> <p>Kod ove biljke postaje potpuno jasan pojam mimikrije - zacudjujuce uspešno prilagodjavanje oblikom i bojom neposrednoj okolini. Vrste ''zivog kamena'' variraju oblikom i bojom.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

F 7 mix

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Jubari Kraljevska Dinja Seme Najskuplje Voce Na Svetu</strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;"><span style="line-height: 1.5em;">Cena je za pakovanje od 5, 10, 50</span></span><span style="color: #ff0000;"><span style="line-height: 1.5em;"> semena.</span></span></strong><strong></strong></h2> <div>Tanjug je 24.07.2012 15:18 objavio vest: Japanske dinje od 10.000 i 20.000 dolara  Jubari dinje verovatno su najskuplje voće na svetu i prodaju se na aukcijama po paprenoj ceni, ali farmeri iz ovog grada na severu Japana kažu da su njihove dinje vredne svakog centa. Lokalni stručnjaci i uzgajivači kažu da je rigorozni proces selekcije taj koji čini ove dinje tako izvanrednim. Ukoliko proizvod ne dostiže odgovarajući kriterijum, ne može da dobije prestižnu oznaku Jubari. Za ovu dinju se kaze da je slatka '' kao prvi poljubac'' !</div>

V 2 (5 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Gigant Kukuruz Seme ''Cuzco''</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od <span>5 ili 10</span> Smena.</strong></strong></span></h2> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Džinovski Giant CUZCO  Kukuruz  je najveći na svetu! Za pecanje na Sarana-Amura nema boljeg kukuruza! Koristi se za brašno, kukuruznu kašu, pivo, pića, svežu ishranu. A pogotovo je omiljen kao kuvan jer ima toliko sladak ukus da se moze reci da je sladji od secerca, pa se u Peru i okolnim zemljama bas on najvise prodaje kao kuvani kukuruz!</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Poreklom iz Perua i Ekvadora Peruanski dzonovski kukuruz - također poznat kao Choclo je strašno velika sorta kukuruza.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Stabljike dosežu visinu od 5 do 5,50 metara.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Kod standardnih sorti kukuruza prosečna težina kreće se od 25 do 35 grama na 100 zrna, kod peruanskog divovskog kukuruzu težina na 100 zrna kreće se od 90 do 95 grama na 100 zrna - što je skoro 3 puta više od veličine i prinosa.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">To je kukuruz kasnog sazrevanja i procenjuje se da treba 120 - 150 dana da sazri.</span></p> <p><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Dubina setve: 5 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Klijanje: 6 do 8 dana</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Do sazrevanja: 120 - 150 dana.</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Boja: bela - bledo žuta</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmak između biljaka: 30-35 cm.</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmak između redova: 100 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Veličina biljke: 400 - 550 cm</span><br /><span style="font-size: 14pt; font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Kukuruzni klip Veličina: 17-20 cm</span></p> <div> <h2 class="h1 product-detail-name"><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/seme-gigantskog-peruanskog-kukuruza-sacsa-kuski.html" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Seme Gigantskog Peruanskog Kukuruza Sacsa Kuski, mozete kupiti ovde</a></h2> </div> </body> </html>

P 279 5S NS

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><span style="text-decoration: underline;"><strong><em>SEME CRNOG GROZDJA ITALIJANSKA SORTA (VITIS VINIFERA)</em></strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Grožđe je naziv za plodove vinove loze (vitis vinifera). Može biti zelenkaste, ružičaste ili modrikastocrne boje. Služi kao voće, odnosno za proizvodnju vina.</p> <p> </p> <p>Postoji 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta grožđa od kojih se pravi većina svjetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe uzgaja, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema vrsti grožđa.</p> <p> </p> <p><strong>Crno grožđe</strong></p> <p>    Cabernet Sauvignon - Ovo je najpopularnije grožđe na svijetu kad je proizvodnja crnog vina u pitanju. Uzgaja se u Bugarskoj, Čileu, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazrijeva.</p> <p>    Merlot - Od ovog grožđa se pravi najskuplje crno vino na svijetu - Chateay Petrus. Uzgaja se u Bordeauxu, ima velika zrna sa tankom kožom, okus ima tragove borovnice i mente.</p> <p>    Nebbiolo - Daje vrlo kompleksna crna vina, uspjeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u sjeverozapadnoj Italiji. Vrlo tamne je boje i kasno sazrijeva. Nebbia na italijanskom znači magla.</p> <p>    Crni Pinot - Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspjeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je "sveti gral" proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste grozdove. Pored Francuske, uzgaja se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumunjskoj, SAD-u.</p> <p>    Syrah ili Shiraz - Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Uzgaja se na granitu, krečnjaku i pijesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazrijeva i daje visoke prinose.</p> <p>    Sangiovese - Ovo grožđe se uzgaja po cijeloj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazrijeva, podložno je oksidaciji. Najbolji iz vrste je Sangiovese piccolo.</p> <p> </p> <p><strong>Bijelo grožđe</strong></p> <p>    Chardonnay - Bijeli Chardonnay je vjerovatno najtraženije grožđe na svijetu. Bolje uspjeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cvjeta i zrije. Danas se uzgaja u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.</p> <p>    Crni Chenin - Koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i pjenušava, suha i slatka. Uzgaja se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazrijeva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.</p> <p>    Traminac - Grožđe ružičaste boje, daje suha i slatka bijela vina, karakterističnog aromatičnog, nekako začinjenog okusa. Porijeklom je iz Aldo Adiga. Uzgaja se u Francuskoj, Austriji, Njemačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumunjskoj, u Australiji i na Novom Zelandu.</p> <p>    Rizling - Voli hladniju klimu. Blijeda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cvjeta i zrije. Daje vrhunska suha, poluslatka i slatka vina. Uzgaja se u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji, Australiji i SAD-u.</p> <p>    Crni Sauvignon - Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pijesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zrije. Uzgaja se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji i SAD-u.</p> <p>    Semillon - Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suha vina. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uvjete. Raste u Bordeauxu u Francuskoj, Čileu, </p>

V 131 (10 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Seme Bagrema (lat. Robinia pseudoacacia)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia. Poreklom je iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom.</p> <p><strong>Opis biljke</strong></p> <p>Koren je dobro razvijen. Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova, koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika.</p> <p>Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1-3 cm širokih na 1-4 mm dugim peteljčicama. Sam list je dug 10-30 cm. Bagrem spada u uskolisne biljke.</p> <p>Cvetovi u grupama od 15 do 20 formiraju viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna.</p> <p>Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje, preko 10 cm duga i skoro 2 cm široka[1]. Drška ploda je kratka. U mahuni se nalazi 4—10 semena. Seme je bubrežastog oblika, dugo 2-3 mm, tamnosmeđe i može imati pege, sa tvrdom semenjačom koju klica teško probija (<em>pa je semenjacu potrebno stanjiti smirglom pre sejanja</em>).</p> <p><strong>Areal</strong></p> <p>U Severnoj Americi raste u Pensilvaniji, na Apalačkim planinama do severne Džordžije, u južnom Ilinoisu, jugozapadnoj Indijani i Arkanzasu. U Evropu je prvi put unesena u Francusku, početkom 17. veka.</p> <p><strong>Značaj</strong></p> <p>Bagrem je veoma značajan za pčelarstvo, jer pčele sa njegovih mirisnih cvetova prave divan rani med. Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama. Osušeni list bagrema služi kao lisnik i koristi se kao hrana sitnih domaćih životinja (ovaca, koza), u zimskom periodu. Drvo bagrema koristi se kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali za izradu krovnih konstrukcija i šipova (stubova) za špalire, kod podizanja voćnjaka, malinara i kupinara. U građevinarstvu se koristi i za izradu parketa koji ima lepu žutu boju. Bagrem je takođe i vrlo kvalitetno ogrevno drvo.</p> <p><strong>Uzgoj</strong></p> <p>Prilagođava se svakom tipu zemljišta, pa se ovom vrstom pošumljuju tereni poput peščara i bujičnih područja, ali i goli tereni. Ima čestu i raznoliku upotrebu u hortikulturi, na primer za drvorede ili žive ograde.</p> </div>

T 45 (20 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10 semena.</strong><strong><br /></strong></span></h2> <div>Pitomi kesten (Castanea sativa) je jedna od prvih namirnica koju je čovjek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Kesten najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke.</div> <div>Drvo kestena je u srodstvu s bukvom i hrastom, dugovečno, može narasti do 25 m uvis s bujnom, velikom krošnjom i godišnje dati preko 200 kg plodova i može doseći i starost preko 500 godina. Botaničari kesten ubrajaju u voćke, no zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. Mestimično čini i šume, a često se javlja u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom (na Medvednici). Ima ga po obronicma Učke i okolici Lovrana i Opatije.</div> <div>Kora mu je glatka i sivosmeđa. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, 8-18 cm dugi i 3-6 cm široki, na licu goli na naličju dlakavi. Cvetovi se pojavljuju tek početkom Juna, kada su već listovi potpuno razvijeni. Smeđi orašasti plodovi su na površini sjajni, polukuglasti ili zaobljeno pljosnati i dozrevaju početkom Oktobra, a smešteni su po jedan do tri u velikom ježolikom tobolcu. Raste najbolje na kiselom tlu, a ne podnosi veću vlagu.</div> <div>Plod</div> <div>Plod kestena spada u nutritivno visokovredne namirnice: 53 % čini voda, 2,9 grama su belančevine, 44 grama su ugljikohidrati, a glavni sastojak je skrob oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini usporediv s krompirom. Iz tog se razloga od njegovih plodova proizvodi i brašno, koje pomešano s brašnom žitarica daje punovredna peciva i hleb. Upotreba brašna je osobito rasprostranjena u Francuskoj, Italiji i Španskoj. Brašno karakterizira znatna količina šećera koji se stvara u osušenom plodu. Plod kestena je još bogat kalcijem, kalijem, a sadrži i fosfor, željezo, većinu vitamina B skupine. Kesten je lako probavljiv, a belančevine (4%) koje sadrži po vrednosti su s onima iz jaja.</div> <div>S obzirom da drvo kestena kasno cveta, odlična je ispaša za pčele i tada jedini izvor peluda i nektara. Kestenov med je vrlo lekovit i pomaže kod gastritisa, štiti jetru, pridonosi boljoj cirkulaciji.</div> <div>Plodovi koji se kuvaju ili ispeku vrlo su ukusni i omiljeno samostalno jelo ili se pripremaju kao pire, u supama, kao dodatak raznim jelima.</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>            tokom cele godine / posle berbe, u januaru februaru                               </span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span>Seeds Gallery 05.11.2012.</span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </body> </html>

V 13 5-S

5/ 5

<h2 class=""><strong>Wasabi – Japanski Ren Seme (Wasabia japonica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Svježi wasabi je veoma cijenjeni kulinarski sastojak koji se koristi uglavnom u elitnim restoranima i sushi barovima u Japanu. Potražnja je tolika da doslovno premašuje opskrbu, što je dovelo i do pojave lažnog wasabija nastalog na bazi hrena, kineskog senfa i boje za hranu. Saznajmo nešto više o ovom začinu koji doslovno pali usta.</p> <p>Wasabi biljka (Wasabia japonica) domaća je japanska biljka koja se tradicionalno nalazi kako raste u ili pored hladnih planinskih potoka. Najraniji podaci o uzgoju ove biljke datiraju iz 10. stoljeća. Naribani, korijenu slični, izdanak ove biljke vatreno je ljutog okusa koji brzo nestaje u ustima, a iza sebe ostavlja dugotrajni slatki okus, bez peckanja.</p> <p>Postoje dva načina uzgoja wasabija. Kvalitetniji (i izgledom i okusom) raste u hladnim planinskim potocima, a poznat je i kao poluvodeni ili Sawa wasabi. Wasabi poznat kao poljski ili Oka wasabi uzgaja se u poljima pod različitim, kontroliranim, uslovima - što rezultira generalno nižim kvalitetom.</p> <p>Najpopularnija vrsta wasabija je Daruma, a nakon nje Mazuma koja je nešto manje atraktivnog izgleda, ali je i dosta ljuća.</p> <p><strong>Wasabi u kuhinji</strong></p> <p>Wasabi je tradicionalni začin u japanskoj kuhinji, a najčešće se poslužuje uz sushi i rezance (nudle). Hrani daje jedinstven okus i ljutinu, a može se poslužiti zajedno sa jelom ili kao prilog. Osušeni listovi wasabija mogu se koristiti kao dodatni začin u dresinzima za salatu, siru i krekerima, dok se svježe nasjeckani listovi koriste u salamuri ili soja sosu. Također, u specijaliziranim prodavnicama u Japanu moguće je kupiti i wasabi vino, a tu je i liker od wasabija sa nešto većim procentom alkohola.</p> <p>Brašno i paste od wasabija koje možemo pronaći u trgovinama ili japanskim restoranima obično nemaju nikakve veze sa pravim wasabijem. Čak se i u boljim restoranima koristi „wasabi” koji zapravo sadrži vrlo mali procent pravog wasabija, i to niže klase. Ono što se obično koristi kao wasabi je mješavina hrena u prahu, senfa u prahu, malo kukuruznog škroba i umjetne boje za hranu.</p> <p>Budući da su biljke wasabija vrlo specifične i zahtjevne, pravi wasabi mnogo je skuplji i smatra se rijetkom delikatesom. Japanski izvozni proizvod baziran na hrenu naziva se seiyo wasabi, dok ga u zapadnoj kulturi zovu jednostavno wasabi. Naime, kada su se Japanci prvi put upoznali sa hrenom nazvali su ga seiyo wasabi (seiyo je na japanskom hren), jer ih je njegova pikantnost podsjećala na pravi wasabi. Zbog toga se danas hren iz Japana izvozi pod krinkom wasabija.</p> <p><strong>Wasabi i zdravlje</strong></p> <p>Kao član porodice krstašica, wasabi sadrži iste kvalitete u borbi protiv raka kao i rođaci iz porodice kupusa. Američki National Cancer Institute i American Cancer Society godinama su proučavali biljke krstašice te preporučuju što više obroka sedmično baziranih na ovim biljkama. Naime, tako se drastično smanjuje rizik od svih oblika karcinoma. Istraživači vjeruju da ove biljke pomažu tijelu da eliminira višak hormona poput estrogena, čime se smanjuje rizik od karcinoma vezanih za hormone (poput karcinoma dojke ili prostate).</p> <h2>Kako se uzgaja WASABI, Japanski ren</h2> <p>Veoma ukusan i to ne samo uz suši pa ga valja probati. Ako ste uporni i strpljivi (jer traje 2 godine do prvog ploda ) onda pokušajte.</p> <p>Komercijalno, wasabi se uzgaja kao hiroponik ali ovde ću objasniti tradicionalni način.</p> <p>Wasabi nije jednostavan za uzgoj pa se samo najhrabriji i najuporniji odlučuju da probaju.Ako spadate u te,  a imate i dovoljno strpljenja (traje dve godine dok prvi stignu za berbu.), onda čitajte dalje</p> <p><strong>Gde  se uzgaja</strong></p> <p>Wasabi treba uzgajati na senovitom vlažnom mestu. Ne podnosi direktno sunce niti previsoku temperaturu. Idelano je 15 do 21 stepeni Celzija.</p> <p>Wasabi  raste polako što je važno kad birate mesto  koje će biti njegovo za 2 dolazeće godine.</p> <p>Wasabi neće lepo rasti u temperaturama koje redovno prelaze granicu od 21 stepena Celzija.</p> <p><strong>Kada se sadi</strong></p> <p>Sadi se u jesen. To daje biljci vremena da se tokom zime ojača.</p> <p><strong>Najbolja zemlja za uzgoj</strong></p> <p>Najvažnije je da na mestu gde planirate uzgoj bude dobra drenaža  zemlje. Pre nego što sadimo dobro dohranimo kompostom zemlju. Ovo će pomoći drenažu i vašoj biljci bolji start u ishrani.</p> <p><strong>Sadjenje</strong></p> <p>Wasabi seme treba pre nego što ga posadite ostaviti u vodi preko noći.. Sadite ga sa razdaljinom od 2.5 cm. Sa sprejem polivajte leje svakodnevno.</p> <p><strong>Zalivanje</strong></p> <p>Zalivajte wasabi redovno naročito u suvim letnjim mesecima. Koren ne sme biti u suvoj ali ni u preterano vlaznoj zemlji. Okopavajte ga redovno i odstranjujte korov.</p> <p>Posle 18 do 24 meseca možete iskopati koren. Ako želite da nastavite uzgoj, ostavite nekoliko biljaka one će ponovo izrasti, ovoga puta za godinu dana.</p> <p><strong>Saveti</strong></p> <p>Gusenice i vaši mogu napasti vašu biljku. Skidajte ih rukom ili prskajte organskim sprejem protiv istih</p> <p>Izvadjen koren traje nekoliko meseci. Zato je najbolje rendati i sušiti ga, pa kasnije prahu dodte samo vodu da napravite wasabi pastu</p> <p><strong>Recept: Lososov file sa wasabijem</strong></p> <p>Sastojci: 4 mlada luka, 2 režnja bijelog luka, 1 vezica korijandera, 600 g fileta lososa bez kože, 3 kašike ulja, so, biber, 4 kašike pavlake, 6 kašika narandžinog soka, 2 kašike soka od limete, 1-2 kašičice wasabija</p> <p>Priprema: Mladi luk očistite, operite i narežite na kolutiće. Bijeli luk ogulite i sitno nasjeckajte. Korijander operite i posušite, listove odvojite od stabljike. Nekoliko listova odvojite za ukrašavanje, a ostatak nasjeckajte. Losos narežite na 8 komada. U širokoj tavi zagrijte ulje na srednjoj vatri i losos pecite sa svih strana oko 6 min. i zatim posolite i pobiberite. Pavlaku pomiješajte sa kašikom narandžinog soka, posolite i pobiberite. Bijeli i mladi luk dodajte ribi i pirjajte oko minute. Podlijte sokom od limete i ostatkom narandžinog soka. Dolijte 100 ml vode i zakuhajte te umiješajte pavlaku. U umak umiješajte wasabi. Dodajte nasjeckani korijander, posolite i pobiberite. Filete lososa poslužite sa wasabi umakom te po želji ukrasite kriškama limete ili narandže.</p> <h3><strong>Poštovani kupci, imajte na umu da ne možete kupiti vasabi seme iz Kine. Svi prodavci iz kine će vam poslati normalna semena senfa ili neku drugu vrstu semena. Sada možete vidjeti na našim slikama kako izgledaju prava Vasabi semena.</strong></h3> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 4

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Madake, Giant Drveni Bambus Seme (Phyllostachys bambusoides)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Phyllostachys je rod 'running' bambusa. Najznačajniji bambusi pripadaju ovom rodu, kako u hortikulturi, tako i u ishrani i industriji. Visine su od 15 do 22m, u toplijim krajevima i do 25, a sirinu od 10 do 15 centimetara. Ovi bambusi su najrasprostranjeniji i najagresivniji. Prirodno rastu u Južnoj Kini, Japanu, Nepalu, Koreji. Zabelezeno je da je upravo ovaj bambus u jednom danu porastao citavih 120 centimetara!</p> <p>Ovaj Gigant Madake bambus je otporan I na temperature od -30 C.</p> </body> </html>

B 6 (5 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Sareni Jari Pasulj, Soder pasulj, Sikirica Pasulj Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 6,5 g (30) semena.</strong></span></h2> <p>Mahunarka koja potiče sa Mediterana, u Italiji je specijalitet kod nas standardno nepoznata. Izuzetno lekovita i hranljiva, posebno bogata proteinima. Koristi se kao grašak ili pasulj.Ukoliko se zrno isprži i samelje koristi se kao zamena za kafu. Žbunasta, niska sorta koja je potpuno nezahtevna i zahvalna za uzgajanje, raste na neobradjenom i siromasnom tlu, ne traži navodnjavanje i dosta radja. Seje se s početka proleca a za berbu pristiže za 40-60 dana. Otporan na mraz.</p> </body> </html>

VE 47 S (6.5g)

5/ 5

<h2><strong>Grčki beli luk Kalampaka</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za 5 čenova belog luka</strong></span></h2> <p>Greek Extra Hardy Kalampaka beli luk je veliki, lep i dobro oblikovan porculanski beli luk. Njegov okus je vrlo jak i robustan i dugo se zadržava.</p> <p>Prosječna težina čena bijelog luka je 5-6 g. Definitivno jedan od najboljih belih luka koje smo probali. Ovaj beli luk smo uspeli da dobijemo od monaha iz Meteora.</p> <p>Iz perspektive uzgajivača, to je visoka tamnozelena biljka i vrlo dobro preživljava, obično raste zdravo i čini se da je donekle otporna na mnoge bolesti koje mogu utjecati na bijeli luk. Izvorno dolazi iz Grčke, ali dobro raste u cijelom svijetu.</p> <p>Greek Extra Hardy Kalampaka beli luk se dugo skladišti na hladnoj sobnoj temperaturi oko 9-10 meseci ili duže.</p>

MHS 170 (5 GC)

5/ 5

<h2><strong>Egzoticna Crna Jagoda Seme - Prava Retkost</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Crna jagoda! - Egzotično voće u vasoj bašti! Zaista egzotična jagoda koja nije još poznata ni u Evropi. Da, one zaista izgledaju kao na slikama, ova jagoda je sorta koja ima crni plod i višegodisnja je biljka. Crna jagoda ima ukus sličan crvenim jagodama, ali je optički senzacija i sigurno nece nikoga ostaviti ravnodušnim. Poklonite dragoj osobi pregršt crnih jagoda iz vaše bašte. Vaši prijatelji će biti oduševljeni. Seme ove sorte jagode je divan poklon za nekoga ko vam je jako drag a hobi baštovan. Želimo vam puno radosti u uzgoju, ukusu i uživanju. :-)</p> <div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"><tbody><tr><td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h3 align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">Tokom cele godine</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Klija na svetlu !</strong> Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite ili tek-tek pokrijte supstratom.</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">Substrat br.1</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">20-25°C</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">zavisno od uslova 1 - 8 nedelja</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color:#008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color:#008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color:#008000;"><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><br /><span style="color:#008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr></tbody></table></div> </div>

V 1