Beli Ogrozd Seme (Ribes uva-crispa)

Beli Ogrozd Seme (Ribes uva-crispa)

Cena je za pakovanje od 5 semena.

Ogrozd je vrsta voća iz roda ribizli (Ribes). To je žbun srednjeg rasta koji počinje da rađa druge godine, a punu rodnost daje u periodu od 5 do 8 godine. U proseku živi oko 15 godina, ali može doživeti i 20.

Ogrozd je otporan je na niske temperature. U vreme dubokog zimskog mirovanja izdrži i do -35 °C, a izmrzava na -45 °C. Ipak, ne pogoduju mu nagla zahlađenja u vreme cvetanja jer mogu dovesti do smanjenja roda i do formiranja sitnijih plodova. Osetljiv je i na letnje visoke temperature kada se javljaju ožegotine na lišću.

Ogrozdu je dovoljno 800 mm padavina u godini ali pravilno raspoređenih što se može postići i određenim sistemom navodnjavanja.

Ogrozd daje dobre proizvodne rezultate ako je uzgojen na težem, ilovasto-peskovitom zemljištu koje je umereno vlažno i hladno i u kojem se ne zadržava voda. Ne podnosi peskovita i jako topla zemljišta.

Najpovoljniji su zasenjeni položaji izloženi cirkulaciji vazduha i zaštićeni od jakih vetrova.

Zemljište za gajenje ogrozda treba biti dobro drenirano, nezakorovljeno i obrađeno barem 40 cm duboko. Zaorava se 500 kg/ha NPK đubriva u odnosu 7:20:30. Nakon dubljeg zaoravanja mineralnih đubriva unosi se i pliće zaorava 10 t stajskog đubriva.

Ogrozd se može razmnožavati semenom, zrelim ili zelenim reznicama i položenicama. Ožiljeni izdanci ili reznice bi trebalo da budu do dve godine u rasadniku pre nego se posade u plantažne zasade.

Kako bi se postiglo dobro ožiljavanje, trebalo bi izabrati odrvenjene jednogodišnje izdanke i odvojiti ih od matične biljke u jesen pre nego što opadne lišće. Reznice se skrate na 30 cm i sade duboko u brazde ili jarke na razmaku 0,6-0,75 m između redova i 8-15 cm u redu. Pupoljci i trnje se u donjem delu uklanjaju, a ostavlja se 4-5 vršnih pupoljaka.

Sadi se u jesen ili, ako je vreme pogodno, zimi, a naročito u proleće. Sade se ožiljeni izdanci ili reznice, stare dve ili tri godine ili jednogodišnje, ako su razvijene. Sade se nešto dublje no što su bili nagrnuti zbog ožiljavanja. Posle sadnje izdanci se orežu na 3-5 okaca. Na jako osunčanim mestima ogrozd se sadi kao međukultura ili se u njegov zasad posadi nekoliko redova voćaka radi sjene. Ogrozd se može uzgajati u obliku žbuna, kordunica ili žive ograde (špalira). Najčešće se gaji u obliku žbuna na razmaku 1,3-1,5 ili 2-3 m.

Obrada zemljišta sastoji se od uništavanja korova i razbijanja pokorice 4-5 puta godišnje. Navodnjavanjem se zemljište održava vlažnim i hladnim. Zasad se nasipa organskim materijalima u obliku malčevanja raznih vrsta u sloju od 12-15 cm. Đubri se prema rezultatima analize zemljišta i lista, sa 250-30 kg azotnih i kalijumovih đubriva i 300-400 kg fosfornih đubriva. Svake druge do treće godine dodaje se 30-60 t stajskog đubriva ili se zaoravaju biljke za zelenišno đubrenje. Đubrenje kalijumom treba biti pojačano jer je ogrozd osetljiv na njegov nedostatak.

Rezidba se sastoji od skraćivanja razvijenih letorasta na polovinu ili trećinu dužine, uklanjaju se slabo razvijene, stare i zakržljale grane kao i one koje su slabo rodne. Na žbunu se ostavi 6-8 grana, starih 3-6 godina s više rodnih grančica koje daju glavni rod, a žive prosečno 2-4 godine.

Ogrozd sazreva od početka jula do sredine avgusta. Bere se kad je plod zelenkast, a često se u toj fazi beru i sorte čiji je plod crvene boje. Berba se obavlja ručno, a ubrani plod ne sme se ostaviti na suncu jer se lako kvari. Plodovi se sortiraju za vreme berbe i stavljaju u ambalažu koja je ista kao i kod ribizle. Ogrozd se može čuvati od jednog do tri u skladištima s provetravanjem.