Seme Australijskog djumbira (Alpinia Caerulea)

Domaće Seme đumbira ili Australijskog đumbira (Alpinia Caerulea)

Cena za pakovanje od 2 semena

Alpinia caerulea, obično poznata kao domaći đumbir ili australijski đumbir, je višegodišnja biljka iz porodice Zingiberaceae koja raste u prašumi, galerijskoj šumi i vlažnoj sklerofilnoj šumi u istočnoj Australiji.

Alpinia caerulea je rizomatozna biljka sa lučnim stabljikama koje rastu do 2–3 m (6 ft 7 in – 9 ft 10 in) duge. Svaki nosi veliki broj naizmenično raspoređenih listova do 40 cm (16 in) duge i 10 cm (3,9 in) široke. Oni su ili sedeći ili sa vrlo kratkom peteljkom, sjajno tamnozelene gore i svetlije odozdo, sa šiljastim vrhom .

Cvast je terminalna na drškama, duga do 30 cm (12 in) i sadrži brojne bele cvetove. Plod je kapsula, plava, loptasta i prečnika oko 1 cm (0,39 in). Ovo je tanko i lomljivo, sadrži brojne crne semenke postavljene u belu srž.

Cvetanje se javlja od septembra do aprila, a plodovi mogu sazreti u bilo kom mesecu.

Taksonomija
Ovu vrstu je prvi opisao – iako vrlo kratko – 1810. godine škotski botaničar Robert Braun, koji joj je dao ime Hellenia caerulea. Engleski botaničar Džordž Bentam pregledao je takson 1873. godine i dao mu mnogo detaljniji opis, kao i novu kombinaciju Alpinia caerulea. Objavljena je u knjizi Flora australiensis: opis biljaka australijske teritorije.

Etimologija
Naziv roda Alpinia skovao je Karl Line u čast italijanskog botaničara Prospera Alpinija, a epitet vrste caerulea potiče od latinske reči caeruleus, što znači plavo, što se odnosi na boju ploda.

Narodni nazivi
Ova biljka je poznata kao Jun jun od strane naroda Kuku Ialanji iz priobalnog severoistočnog Kvinslenda.

Rasprostranjenost i stanište
Izvorni đumbir je endem za Novi Južni Vels i Kvinslend, Australija. Prirodni opseg je od okruga Gosford severno duž obale do vrha poluostrva Kejp Jork i ostrva Tores moreuza (pogledajte mapu viđenja u odeljku Spoljašnje veze ispod). Raste u priobalnim i sub-primorskim prašumama i vlažnim sklerofilnim šumama, obično pored vodenih puteva. Visinski raspon je od nivoa mora do oko 1.400 m (4.590 stopa).

Smatra se da bi se ova vrsta mogla pojaviti i u Novoj Gvineji.

Ekologija
Alpinia caerulea je jedna od vrsta domaćina za larve trakastog demonskog leptira (Notocripta vaigensis). Plodovi su popularni među raznim pticama, uključujući ćurke (Alectura lathami), [10] južne kazuare (Casuarius casuarius), grimizne rozele (Platicercus elegans), kraljevske papagaje (Alisterus scapularis), regentske boverbirds (Sericurius boverbirds), (Ptilonorhinchus violaceus), i Levinove medojede (Meliphaga levinii). Neki australijski glodari takođe jedu ovo voće, uključujući džinovske belorepe pacove (Uromis caudimaculatus) i belonoge melomije (Melomis cervinipes).

Konzervacija
Odeljenje za životnu sredinu i nauku Kvinslenda navodi ovu vrstu kao najmanju zabrinutost. Od 10. maja 2023. nije procenjena od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

Koristi
Za narod Kuku Ialanji iz dalekog severnog Kvinslenda, ova biljka je imala mnogo namena – jeli su se plodovi i rizomi, a listovi su se koristili za pokrivanje njihovih skloništa i za umotavanje mesa prilikom kuvanja u zemljanim pećima.

Novi izdanci su takođe jestivi i imaju blagi ukus đumbira. Belo meso koje okružuje seme je hrskavo i kiselo, a žvakali su ga autohtoni Australijanci dok su preduzimali duge šetnje da bi aktivirali pljuvačne žlezde i navlažili usta, pri čemu se seme obično odbacuje.