Princeva Kruna Bundeva - Seme

Princeva Kruna Bundeva - Seme

Cena je za pakovanje od 5 semena.

Kora je tanka i siva, a meso debelo i sočno – tamno narandžasto, slatko i dobre konzistencije. Može da služi u dekorativne svrhe jer je bogato obrasla lišćem i dugačkim drškama. Sadrži velike količine dijetalnog vlakna pektina pa se smatra da ima lekovit uticaj. Može se jesti pečena, kuvana, pohovana, na roštilju, u obliku pudinga, kolača, pita, kompota, kaša i pirea, čiji ukus malo podseća na kesten.

Bundeva (ili tikva, ludaja, misirača, dulek;^[1] lat. Cucurbita pepo) jednogodišnja je biljka puzavica iz familije bundeva (Cucurbitaceae), čiji se krupni plodovi koriste u ljudskojishrani, a semena i u fitoterapiji. Pored bundeve, familiji Cucurbitaceae pripada i drugo povrće koje se koristi u svakodnevnoj ljudskoj ishrani, poput lubenice i krastavca.

Bundeva je jednogodišnja biljka, poleglog, uglastog stabla sa rašljikama, pokrivenog oštrim dlakama. Stablo može biti dugačko i 10 metara, debljine u proseku 10 milimetara. Listovi su sa dugačkim drškama, veliki, petorežnjeviti i obrasli oštrim dlakama. Cvetovi su krupni, jednopolni, žuti. Muški cvetovi su pojedinačni ili ih je više sakupljenih u pazuhu listova, a ženski su usamljeni. Cvetna drška je neznatno proširena ispod ženskih cvetova. Krunični listići su srasli do polovine.

Plod je velika bobica, loptastog ili cilindričnog oblika, žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom, blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žute do narandžaste boje. Debela školjka sadrži semenke i pulpu. Neke sorte sa sličnim izgledom izvedene su iz vrste Cucurbita maxima. Specifične zimske sorte potiču od drugih vrsta, uključujući i Cucurbita argyrosperma i Cucurbita moschata, koje se takođe nazivaju tikvama ili bundevama. Plod tradicionalne bundeve (Cucurbita pepo) obično teži između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod krupnijih sorti (Cucurbita maxima) redovno dostiže težinu od preko 34 kilograma.

Rasprostranjenost

Smatra se da je poreklom iz Amerike a naturalizovana je širom sveta. Biljka potiče iz Meksika, a zahvaljujući Špancima preneta je u Evropu. Jedna od vrsta bundeve potiče iz Indije, dok se na području Evrope najviše raširila okrugla bundeva koja potiče iz Amerike. Najstariji dokazi semenki potiču iz perioda između 7.000 i 5.500 godina pre nove ere.

Gaji se po vrtovima i njivama, često kao međuusev u kukuruzu.

Upotreba

Pulpa ploda i semena su jestivi. Pulpa je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima i koristi se u ishrani, najčešće termički obrađena. Semena su bogata masnim uljem, proteinima i mineralima i koriste se pečena, kao poslastica ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Semena i ulje se primenjuju u fitoterapiji kod benigne hiperplazije prostate.

Nekada su žene u staroj Grčkoj i Rimu spravljale pomadu od tucanog semena tikve i maslinovog ulja i koristile je za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Tikva — posuda za vodu privezana za poduži štap i školjke prišivene na ogrtač i šešir bile su obeležje leproznih bolesnika koji su u srednjem veku lutali Evropom tražeći izlečenje.^[2]

Pita od tikve – tikvenjača – tradicionalni je deo obroka zahvalnosti u Kanadi i SAD. Pite od bundeve obično se prave od različitih vrsta zimskih tikvi. U Americi postoji tradicija da se tikve isklešu kao lampioni za ukras oko zabavnog obreda Noći veštica. Međutim, na Zapadnom Balkanu, tikva se prvenstveno upotrebljava za spremanje pita, umaka, pečenih i kuvanih jela, sokova i džemova, a popularno je i prženje posoljenih semenki.

Lekovitost

Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti vodeća je među povrćem. Ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminom A, sadrži i vitamine C, E i skup vitamina B, kao i gvožđe. Pulpa je posebno slatkog ukusa, što je osobito izraženo pri pečenju.^[3]