Ruzmarin Seme (Rosmarinus officinalis)

Ruzmarin Seme Lekovita Biljka (Rosmarinus officinalis)

Cena je za pakovanje od 10 semena.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis; u prevodu sa latinskog „lekovita morska rosa“) je rod žbunastih visegodisnjih biljaka iz familije usnatica (Lamiaceae).

Opis

Ruzmarin ima mirisne zimzelene listove sa sitnim svetloplavim cvetovima. Listovi su naspramni, sedeći, čvrsti, kožasti, uski, a dugi 2-3 centimetra. Gornja strana listova je tamnozelena, a donja je sivobele boje i lagano pustenasta. Između ogranaka, na maloj peteljci, pršljenasto se razvijaju mali ljubičastoplavi cvetovi. Raste u obliku grma i može dostići visinu do 2 metra.

Miris cvetova i cvetnih vrhova grančica je jak i nalik na kamfor, dok je ukus ljut, pomalo gorak i aromatičan.

Cveta od marta do maja, a katkada u septembru cvate i po drugi put. U cvetovima, listovima i grančicama sadrži eterična ulja, čiji kvalitet zavisi od klime i od sunčanih i zaštićenih položaja.

Rasprostranjenost

Ruzmarin je biljka toplih, južnih krajeva, pa mu prija toplo leto. Raste na čitavom priobalnom području Mediterana, od Portugala do Male Azije i Crnog mora. Na Balkanu je takođe rasprostranjen u primorju, po sunčanim i kamenitim krajevima hrvatskog i crnogorskog obalnog područja i okolnim ostrvima.

U primorju uglavnom raste samoniklo, a u kontinentalnim područjima se uvlavnom sadi. Često se uzgaja po vrtovima i cvetnim loncima, ali je vrlo osetljiv na mraz, pa ga u severnim krajevima treba štititi od hladnoće. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presađuje se svake treće godine u malo veću saksiju.

Lekoviti delovi

Upotrebljavaju se cvetovi ruzmarina (Flores Rosmarini), izdanci u cvatu (Herba Rosmarini), a najčešće se sabiru listovi (Folia Rosmarini). Listovi se sabiru leti, grane se režu i ostavljaju da se suše.

Destilacijom listova ili grančica dobija se ruzmarinovo ulje (Oleum Rosmarini). Cvetovi i biljka u cvatu sabiru se u aprilu i maju i suše u hladu. Uz eterično ulje, ruzmarin sadrži smolu, tanin, gorke materije i male količine saponina.

Primena u kulinarstvu

Ruzmarin se mnogo koristi u južnoevropskoj kuhinji, premda njegov žestok ukus koji podseća na kamfor nekima ne odgovara. Ako se štedljivo koristi, izvrstan je začin za supe, dinstano povrće, meso, sve vrste pečenja i mekih sireva. Najbolje je u jelo staviti jednu vezicu, koja se izvadi kada jelo poprimi odgovarajuću aromu. Takođe, listići se mogu odvojiti, sitno naseckati i dodati u gotovo jelo.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.

Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (čiji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen), alkaloide, organske kiseline, flavone, smole.

Primena. Ulje ruzmarina poboljšava prokrvljenost i širi krvne sudove. Pomaže kod loše probave, anemije i tromosti želudca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, ublažava padavicu, podiže nizak krvni pritisak, pospešuje krvotok, leči vodenu bolest srčanog porekla, žuticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje, vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokraće. Čaj deluje protiv grčeva, kašlja, mokraćnih kamenaca, astme, migrene, istrebljuje gliste. Oblozi od čaja se stavljaju na uganuća, iščašenja, modrice, edeme, kontuzije.

Način upotrebe. Čaj: Čaj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj čaj podstiče stvaranje želučanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregršti na 5 litara vode kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kašike usitnjenog lišća i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10 dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku šećera ujutro natašte. Može se uzeti i sa medom. Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke držati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.