5/ 5

<h2><strong>Passiflora alnifolia Seme (ukusno voce)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Vitka biljka penjačica sa viticama sa bifidnim listovima i belim, ljubičastim i slatko-mirisnim cvetovima lavande praćena je sitnim ukusnim plodovima na ovoj vitkoj penjačici. Passiflora alnifolia je poreklom iz planinskih prašuma i oblačnih šuma Anda uglavnom u Kolumbiji i Ekvadoru između 1700 i 3200 m.</p> <p>Ova biljka će obezbediti nektar i polen za pčele, leptire i mnoge druge vrste insekata oprašivača.</p>

V 28 PA (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora biflora Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora biflora je dvocvetna vrsta iz porodice Pasifloraceae. Pasiflora je egzotična. Poznata je po belim cvetovima koji se pojavljuju u paru.</p> <p>Passiflora biflora je brzorastuća puzavica sa listovima poluljuske. U jednoj sezoni može narasti preko metra. Njegova otpornost nije u potpunosti poznata, ali je verovatno otporna na mraz. Neki izvori tvrde da može izdržati niske temperature do -10°C. Passiflora biflora raste u delimičnoj senci. U jednoj sezoni moze porasti nekoliko metara.</p> <p>Razmnožava se semenom. Semenu je potrebno nekoliko nedelja da klija. Seme treba posaditi u toplu zemlju i potopiti 24-48 sati u toplu vodu pre sadnje. Tretman giberelnom kiselinom dobro pomaže.</p> <p>Može se razmnožavati i reznicama. Uzgaja se kao ukrasna biljka zbog prelepih belih cvetova i ukusnih plodova.</p> <p>Domovina ove biljke je Amerika. Divlje raste u delovima Južne Floride.</p>

V 15

5/ 5

<h2><strong>Passiflora bogotensis Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Specifičan naziv je zbog grada u kome je 1843. godine Karl Th. Hartveg je sakupio tipski primerak: „između Bogote i Zipakire“.<br />Passiflora bogotensis je biljka penjačica poreklom iz Kolumbije, iz roda Passiflora. Takođe se može naći u Venecueli.</p> <p>To je biljka penjačica, koja obično formira guste puzeće mase, prekrivene manje ili više gustom i često gvozdenom dlakom. Stabljika je robusna, ugaona i tomentozna, sa debelim perusima, pubescentna i veoma dugačka.</p> <p>Listovi imaju pregrade, duge 4 do 5 mm, listopadni; peteljka duga 0,6 do 1,5 cm, tanka, tomentozna, bez žlijezda, oštrica opšteg profila vrlo varijabilna čak i kod istog primjerka, duguljasta, povremeno ovalna ili trouglasto-jajolika; dužine od 4 do 15 cm i širine od 3 do 10 cm, kratko 2-lobate, sa skraćenim interlobularnim sinusom, ponekad sa trećim lobulom u centru, a čak je i kod nekih primeraka vrh samo podravan i talasast, (režnjevi su kratka, do 1,5 cm duga, tupa ili podzaobljena, mukronulista), zaobljena ili izgorela u osnovi, cela ili blago talasasta na ivicama; 3-palmatinervija sa veoma izbočenim nervima na donjoj strani, pubescentna ili skoro gola i sjajna na gornjoj površini, sa donje strane gusto hirsute-tomentosed; Subkoriaceozna je. Usamljene ili češće spojene peteljke, duge do 4 cm, dlakave; sa tri listova, dužine od 3 do 10 mm, ljubičaste, smeštene u blizini vrha stabljike ili nečeg razbacanog po njemu.</p> <p>Cvetovi su prečnika do 4 cm: kratka posuda, spolja ljubičasta; čašice duguljasto kopljaste, od 1 do 1,5 cm duge i oko 5 mm široke u osnovi, tupe na vrhu, manje ili više dlakave i zeleno-ljubičaste spolja, bele iznutra; latice duguljaste, duge 6 do 9 milimetara, tupe, bele; kruna raspoređena u dve serije: spoljna sa filamentima dužine 4 do 5 mm, usko jezičasta, subangulirana, proširena na vrhu u vidu spljoštenog dugmeta, zelenkasto-žućkasta sa mekom poprečnom ljubičastom; unutrašnjost sa filamentima, dužine 2 do 3 milimetra, bledozelene boje; folikul operkulum, zelenkast, sa ivicom podeljenom na male zube; izbrisati prsten; loptasti jajnik, gusto prekriven dugim belim dlakama; veoma izduženi stilovi.</p> <p>Kuglasti plod, prečnika od 1 do 1,5 cm, u zrelosti ljubičasto-crnkast, semenke jajolike ili klinasto-ubokaste, dugačke oko 3 mm, ukrštene poprečno.</p> <p>P. bogotensis je poreklom iz istočnog planinskog venca Kolumbije, na nadmorskoj visini od 2.000 do 3.000 metara nadmorske visine. Takođe je ponekad pronađen u Sijera Nevadi u Santa Marti. Cveta cele godine.</p>

V 247

5/ 5

<h2><strong>Passiflora brionioides Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora brionioides, čašasta pasiflora, je biljka iz roda Passiflora, porodice Passifloraceae. Poreklom je iz severnog Meksika (Sonora, Čivava, Sinaloa i Gvanahuato) i jugozapada Sjedinjenih Država (Arizona), gde raste u šikarama, duž reka i potoka, na nadmorskoj visini između 1700 i 2300 m. Cveta od maja do septembra, a plodove donosi od septembra do oktobra.</p> <p>Ima listove sa režicama i belo do ljubičasto prugasto cveće, praćeno ovalnim, prugastim zelenim ukusnim plodovima.</p> <p>Prelepa ukrasna pasiflora za suvu i toplu umerenu klimu.</p>

V 104 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora cincinnata Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora cincinnata je autohtona divlja voćka, koja se javlja spontano, uglavnom u oblastima koje se nazivaju „dno pašnjaka“ – oblastima koje poljoprivrednici kolektivno koriste. To je višegodišnja biljka koja je otporna na sušu, preživljava u uslovima apsolutne suše. Čak i kada je zrela, koža joj je zelena, a pulpa bela. Plod ima visoku hranljivu vrednost, sa umirujućim i opuštajućim dejstvom. Plod je izuzetno ukusan i mirisan, slađeg, gušćeg i kiselijeg ukusa od žute marakuje (P. edulis). Plod sadrži kalijum, gvožđe, fosfor, kalcijum i vitamine A, C i B kompleks. Može se jesti svež ili praviti žele, džemovi...</p> <p>Maracuja do Mato je otporna na sušu, kao i na niz štetočina koje utiču na marakuju. Biljka je u narodu poznata i kao marakuja-ranca, marakuja-ajkula, ali njen naučni naziv je Passiflora cincinnata. Ova vrsta pripada porodici Passifloraceae i ima široku rasprostranjenost širom Južne Amerike i širom brazilske teritorije, a zabeležena je čak i u zapadnoj Boliviji.</p>

V 100 PC (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora herbertiana Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Australijanci ga nazivaju i „domaće voće strasti“. Za razliku od poznatih vrsta marakuje, potiče iz Australije i raste u vlažnim šumskim predelima Australije. Ima listove sa 3 režnja. Jedna je od vrsta pasiflore sa svetložutim do narandžastim cvetovima prečnika 6 cm. Ima jestive, zelene sitne, ukusne plodove dužine do 5 cm.</p> <p>Plod se koristi sirov za jelo, kao i za pripremu sokova, džemova...</p> <p>Ova biljka je hrana larvi leptira Acraea andromacha.</p>

V 143 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme crvene pasiflore (Passiflora manicata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Loza penjačica sa trodelnim, fino nazubljenim listovima i zapanjujućim, velikim, crvenim cvetovima, praćenim jestivim, zelenim plodovima. Passiflora manicata je porijeklom iz suvih planinskih šuma između 1700 i 3000 m nadmorske visine u međuandskim dolinama Kolumbije i Ekvadora.</p> <p>Plod je dugačak 5-6 cm. Prilično oštrog aromatičnog mirisa kada se otvori, siva pulpa podseća na plod P. ligularis. Ima ukus citrusa, prilično prijatan, svakako jestiv, uglavnom se koristi za pripremu sokova, džema...</p>

V 248 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora princeps Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Crvena pasiflora je prelepa zimzelena penjačica sa visećim grozdovima upadljivog crvenog cveća.</p> <p>Pasiflora princeps je porijeklom iz Brazila i dugo je bila omiljena biljka za uzgoj u toplim zimskim vrtovima u umjerenoj klimi. I naziv Passiflora princeps i P. racemosa su objavljeni za ovu biljku 1818. godine i iako se naziv P. racemosa češće koristi.</p> <p>Passiflora racemosa je porijeklom iz države Rio de Žaneiro, Brazil.</p> <p>Ova loza ima vitke stabljike koje se penju do 10 m ili više, ali dostižu samo oko 5 m kada se uzgajaju pod staklom.</p> <p>Zimzeleni listovi su jajasti, sjajni, sa talasastom ivicom, dužine i širine oko 9 cm.</p> <p>Jarkocrveni cvetovi se pojavljuju tokom većeg dela leta i jeseni (u uzgoju) i obično se rađaju u parovima u visećim grozdovima (grotastim grozdovima) koji dostižu 30 cm ili više u dužinu na kraju bezlisnih stabljika, osim malih, smeđih srcolika. oblikovane brakteje, koje ubrzo padaju. Pojedinačni cvetovi imaju jarko crvene čašice (oko 4 cm dužine i 1 cm široke), a latice su slične, ali manje. Korona vlakna su u tri reda, spoljašnja ljubičasta sa belim vrhovima, unutrašnja kraća i zelena.</p> <p>Zeleni, usko jajoliki plodovi su dugi oko 7 cm i široki 3 cm.</p> <p>Prilično stilizovan crveni pasi cvet prikazan je sa karanfilom na slici Madone sa detetom Joosa van Kliva iz 16. veka, ali je pasijon morao biti dodat kasnije.</p> <p>Passiflora racemosa se uzgaja širom tropskih krajeva kao ukrasna biljka. Takođe se uzgaja pod staklom u umerenoj klimi i povremeno na otvorenom na terasama ili uz sunčani zid u zaštićenim baštama. Dobio je nagradu za baštenske zasluge od Kraljevskog hortikulturnog društva. Proizvedeno je mnogo hibrida i sorti.</p> <p>Crveni pasijon raste u Konzervatorijumu princeze od Velsa u delu kišne šum</p>

V 249 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora serratifolia Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora serratifolia je snažna penjačica višegodišnja biljka, koja se vezuje za okolnu vegetaciju pomoću vitica. Biljka se bere iz divljine za lokalnu upotrebu kao hrana. Ponekad se uzgaja kao ukrasno.</p> <p>Vrste Passiflora uglavnom najbolje rastu na zaštićenom, sunčanom mestu ili u prošaranoj senci. Većina vrsta se nalazi u divljini na vlažnim ali dobro dreniranim zemljištima, uglavnom svetlije teksture, i često će jače cvetati i ploditi ako je plodnost tla niska. Često razvijaju duboko korenje i mogu biti umereno tolerantni na sušne periode. Većina vrsta Passiflora preferira neutralno do blago alkalno zemljište, najbolje raste tamo gde je pH oko 6,5 - 7,5.</p> <p>Pulpa koja okružuje seme se jede. Zeleni do žuti, jajoliki ili poluloptasti plodovi su dugi 50 - 90 mm i prečnika 35 - 50 mm.</p> <p>Listovi i koreni nekih, ako ne i svih, pripadnika ovog roda sadrže supstancu pod nazivom 'pasiflorina' koja ima sličnosti sa morfijumom i efikasno je sredstvo za smirenje. Nemamo konkretnih informacija za ovu vrstu, ali mnoge vrste se koriste u biljnim infuzijama da smire nerve i pomognu da se postigne miran san.<br />Listovi mnogih vrsta takođe se smatraju anthelmintičkim, antihisteričnim i dijaforetskim. Koriste se u Brazilu za borbu protiv povremenih groznica, kožnih upala i erizipela.</p> <p>Propagacija<br />razbiti omotač semena i ubrzati klijanje. Čuvano seme treba potopiti 24 sata u toplu vodu i vreme klijanja može se smanjiti ako se seme pomeša sa sokom sveže marakuje (bilo koje vrste). Čak i tako, može proći 12 meseci da uskladišteno seme proklija. Posudu za seme stavite u senovitu poziciju, održavajući temperaturu oko 19 - 24°c. Izbodite sadnice u pojedinačne kontejnere čim postanu dovoljno velike za rukovanje i posadite kada budu dovoljno velike.</p>

V 250 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora serrulata Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Njeni jestivi, ukusni plodovi, prečnika oko 5 cm, podsećaju na plodove Passiflore maliformis. Cvetovi su slični po boji i obliku i kod Passiflore maliformis i kod Passiflore platiloba. Svi oni pripadaju istoj super sekciji Laurifolia podroda Passiflora.</p> <p>Passiflora serrulata, koja je poreklom iz Kolumbije i Venecuele, ima cele kopljaste listove, manje i svetlije (12 k 7 cm) od onih drugih sličnih vrsta; takođe je delikatnijeg izgleda.</p> <p>Posebno zanimljivi viseći cvetovi otvaraju se iz tri velika svetlozelena trouglasta lista koja, kada biljka procveta, ostaju iznad samog cveta. Oni su potisnuti nazad retrofleksijom latica i čašica koje se spljošte uz njih. Tačke na šiljastim čašicama i laticama su ljubičastocrvene na zelenoj ili belo-zelenoj pozadini i često se prelivaju u uzdužne, povremeno krive linije. Korona, formirana od 6 serija filamenata sa naizmeničnim crvenim, belim i ljubičastim trakama, i uvijena na vrhu, otvara se kao čaša. Prva serija filamenata se razlikuje od ostalih po okretanju ka kruni. Cvet je stoga blistave boje i talasastog oblika.</p> <p>Minimalna tolerisana zimska temperatura je oko 4°C, iako može da podnese kratke padove na niže temperature. Može da se aklimatizuje u blažim predelima u zaštićenom položaju i sa odgovarajućim pokretnim zimskim pokrivačima.</p>

V 251 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme bele pasiflore (Passiflora subpeltata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora subpeltata, opšte poznata kao bela pasiflora, je pasiflora sa žuto-zelenim plodovima (dužine oko 4 cm).</p> <p>Biljka penjačica sa trodelnim listovima i blago aromatičnim cvetovima. Jestivo voće je žućkasto-zeleno, ukusno i aromatično. Uzgaja se kao ukrasna biljka.</p> <p>To je vinorodna biljka sa trodelnim listovima i 2-3 kitnjasta cveta. Uzgaja se kao ukrasna biljka.</p> <p>Poreklom iz Meksika, Centralne Amerike (tj. Gvatemala i Panama) i tropske Južne Amerike (tj. Venecuela i Kolumbija).</p> <p>Ova vrsta se razmnožava semenom, koje obično šire ptice i druge životinje koje jedu plod.</p> <p>Bela pasiflora (Passiflora subpeltata) se smatra ekološkim korovom u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu.</p>

V 252 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme pasiflore krilo slepog miša (Passiflora sekflora)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Ovo je Passiflora sekflora, takođe poznata kao kozja noga, pasiflora i pasionska loza. Ova biljka je dobila naziv sekflora jer ima tendenciju da proizvodi grozdove od šest cvetova.</p> <p>Ova loza može da živi na suncu sve do pune senke. Imajte na umu da što više sunca dobijate više cveća.</p> <p>Passiflora sekflora je široko rasprostranjena u šumama od Floride i Kariba do Centralne i severne Južne Amerike od niskih nadmorskih visina do 2700 m.</p> <p>Umerena loza sa radoznalim listovima u obliku slepog miša i sitnim, zelenkasto-belim i ljubičastim cvetovima u malim grozdovima, praćenim sitnim, plavkasto ukusnim plodovima...</p> <p>USDA zone otpornosti 10b do 11.</p>

V 253 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora tarminiana Seme (banana pasiflora)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora tarminiana se uzgaja zbog jestivog ukusnog voća. Plod je žuto-narandžasti kada je zreo i sadrži slatku jestivu pulpu narandžaste boje sa crnim semenkama.</p> <p>Plodovi se sužavaju na oba kraja, dugi su 10–14 cm i široki 3,5–4,5 cm i sazrevaju do žute ili svetlo narandžaste boje. Plod sadrži mnogo semenki koje su ugrađene u jestivi, narandžasti aril.</p> <p>To je druga najčešća vrsta u uzgoju u Južnoj Americi posle P. tripartita var. mollissima i smatra se otpornijim na bolesti od te vrste. Voće se jede i na Novom Zelandu</p> <p>Passiflora tarminiana (ili banana marakuja) je vrsta marakuje. Žuti plodovi su jestivi i njihova sličnost sa malim, ravnim bananama je dala naziv banana marakuja u nekim zemljama. Poreklom je u visoravnima tropske Južne Amerike i sada se uzgaja u mnogim zemljama. Na Havajima i Novom Zelandu, sada se smatra invazivnom vrstom. Na Novom Zelandu je dobila naziv banana marakuje, gde je takođe rasprostranjena marakuja. Na Havajima se zove banana poka. U svojoj latinoameričkoj domovini, poznata je kao curuba, curuba de Castilla, ili curuba sabanera blanca (Kolumbija); tako, tacso, tagso, tauso (Ekvador); parča, takso (Venecuela), tumbo ili kuruba (Bolivija); tacso, tumbo, tumbo del norte, trompos, tintin ili purpur (Peru).</p> <p>Passiflora tarminiana je visoka penjačka loza sa dlakavim stabljikama i peteljkama. Tamo gde se peteljke spajaju sa stabljikom, ima stipule veličine 4–7 sa 2–3 mm i ubrzo se opadaju. Listovi su trostruki i dlakavi odozdo, ali obično bez dlaka iznad. Cvetovi su pojedinačni i vise nadole. Osnova cveta ima bledozelene listove koji zatvaraju nabujalu nektarnu komoru. Cvetna cev (hipantijum) je 6–8 × 0,7–1 cm i bledo zelena, dok su listovi i latice dugi 3–6 cm, ružičasti i okomiti na cvetnu cev, ili su refleksni.</p>

V 254 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora tripartita Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Pasiflora tripartita koja se naziva i curuba, tumbo, curuba de Castilla i tumbo serrano je vrsta pasiflore iz Perua, Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Brazila u oblastima na nadmorskoj visini od 2000 – 3200 metara.</p> <p>Vinova loza sa okruglim, nazubljenim, dlakavim stabljikama dužine do 6 m. Sa uglatim granama i trodelnim listovima, nazubljenim, tamnozelene boje, sa žutim dlačicama na gornjoj strani. Ružičasti cvet sa cevčicom dužine 4 do 10 cm i čašicom u obliku zvona.</p> <p>Duguljasti plodovi sa mekim perikarpom, žuti u zrelosti, dugi 6 do 15 cm i prečnika 3,5 do 5 cm, težine između 100 i 180 g. Višestruko kupolasto seme sa narandžastim arilom, sočno i jestivo, koristi se za pravljenje sokova i sladoleda.</p> <p>Banana marakuja je porijeklom iz dolina Anda od Venecuele do Bolivije. Od pretkolumbovskih vremena su ga odomaćivale i uzgajale različite kulture zapadne Južne Amerike. Danas se uobičajeno uzgaja i njeni plodovi se redovno prodaju na lokalnim pijacama.</p> <p>Vinova loza se gaji u Kaliforniji kao ukrasna biljka pod nazivom "mekolistna pasiflora". U izvesnoj meri se uzgaja na Havajima, Madeiri i državi Tamil Nadu, Indija. Plod je žuto-narandžasti kada je zreo i sadrži slatku jestivu pulpu narandžaste boje sa crnim semenkama.</p> <p>P. tripartita var. mollissima i P. tarminiana su se donedavno smatrali jednom vrstom, P. mollissima.</p> <p>Sinonimi<br />Passiflora psilantha (Sodiro) Killip<br />Passiflora tripartita var. tročlani<br />Tacsonia psilantha Sodiro<br />Tacsonia tripartita Juss.</p>

V 74 PT