Seeds Gallery EU,
5/
5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
<h2><strong>Meksicki Krastavac - Čajot Seme (Sechium edule)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za paket od 1 semena.</strong></span></h2>
<p>Meksicki krastavac, ili cajot, je višegodišnja tropska biljka koje se, u poslednje vreme, sve više gaji u baštama priobalnog podrucja. Verovatno su ga doneli mornari iz srednje Amerike gde se, od davnina, gaji kao povrce i krmna biljka. Kao povrce se koristie mladi plodovi, a za krmu vreže, lišce, zadebljani koren i zreli plodovi. Ima snažan i razgranat koren koji je, u gornjem delu, gomoljasto zadebljan, gde akumulira asimilate. Stabljika je višestruko razgranata vreža, koja se obicno gaji uz armaturu, a može da naraste više metara. Listovi su krupni, na dugim peteljkama, troprsti i malo dlakavi. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma.</p>
<p>Ženski cvetovi su pojedinacni, a muški u grozdastoj cvasti. Plod je peponija, okruglog, ovalnog ili kruškolikog oblika, sa naznacenim rebrima, naboran, ili gladak, a na plodu mogu biti i bodlje. U tehnološkoj zrelosti, plod je svetlozelene boje. U plodu je jedna, ovalno-spljoštena, semenka duga 2,5-5 cm, koja najbolje klija u samom plodu. Za rast i razvoj meksickog krastavca potrebno je toplo podneblje, s temperaturama višim od 20oC. Vrlo je osetljiv na niske temperature i nadzemni delovi stradaju vec od slabog mraza. Medutim, koren može preživeti ako se tlo ne smrzne dublje od 2 cm, što omogucava novu vegetaciju sledece godine. Meksicki krastavac dobro uspeva na dubokim, propusnim zemljištima neutralne reakcije, bogatim humusom, uz ravnomerno snabdevanje vodom.</p>
<h2><strong>Gajenje meksickog krastavca </strong></h2>
<p>Meksicki krastavac može se razmnožavati generativno: semenom i vegetativno: zelenim reznicama. Seme najbolje klija u plodu i zato se, za zasnivanje zasada, sklanjaju celi plodovi. Cuvaju se na suvom mestu, na tempraturi oko 100C, a u prolece se, na vrhu ploda, pojavljuje klica. Kad prode opasnost od mrazeva, ceo plod se sadi i to tako da deo s klicom ostane na površini. Sadi se uz potporu, na razmak 1,5 do 2 m biljka do biljke. Vegetativnim razmnožavanjem osigurane su poželjne osobine zasada, a kod gajenja iz semena, cesto, dolazi do cepanja i razlicitih oblika i boja plodova.</p>
<p>Reznice se uzimaju od izbojaka pri osnovi stabljike, ukorenjuju se u pesku, a zatim sade u saksije. Presaduju se na stalno mesto zajedno sa grudvom zemlje. U povoljnim uslovima, biljka se brzo razvija, stvara veliku masu vreža, a može zametnuti i do 100 plodova. U tehnološkoj zrelosti, plodovi obicno imaju 200 do 400 g, a koriste se kad dostignu punu velicinu. Od perikarpa, mesa, pripremaju se razlicita kuvana jela, a može se i marinirati za salatu.</p>
P