Seeds Gallery EU,
5/
5
<div id="idTab1" class="rte">
<h2 class=""><strong>Rastan Seme - Cudotvorna biljka (Crambe maritima)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h2>
<p>Prvi gajeni lisnati kupus – raštan još su od egipatskih faraona i grčkog herojskog doba smatrali svetom biljkom koja ima čudotvorne osobine. Predstavljali su ga na zagrobnim slikama i freskama u piramidama, dok je u antičkoj Grčkoj, zbog izuzetne hranljive vrednosti, smatran potomkom Zevsa. Raštan je porijeklom s Mediterana i redovno su ga jeli stari Grci i Rimljani. Najviše se gaji u Brazilu, Portugalu, južnim djelovima SAD, mnogim djelovima Afrike, u Crnoj Gori, Španiji, Kašmiru. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji i ukusniji posle jačeg zahlađenja. Raštan u mediteranskom području predstavlja nutritivno važnu namirnicu koja se jede tokom zime. Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta-karotenom, luteinom, vitaminima C, B-1, B-2, B-9 i zbog toga preventivno deluje protiv raka. Odličan je izvor hranljivih vlakana, kao i sastojaka s moćnim antikancerogenim osobinama kao što su diindolilmetan, sulforafan, selen. Zbog jake ćelijske strukture, raštan ima veću nutritivnu vrijednost kada se skuva nego kad je sirov. Sok, koji se dobija cijeđenjem svježih listova i stabljika raštana, u narodu je poznat lijek protiv gihta, bronhitisa i za probleme s cirkulacijom.</p>
<p> </p>
<p>Kalcijum iz raštana jača kosti i preventivno deluje protiv osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, između ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. Ta biljka je odličan izvor vitamina A i cinka, sastojaka koji utiču na jačanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jača imunitet, sprečava oštećenja ćelija i smanjuje rizik od arterioskleroze.</p>
<p> </p>
<p>Lisnati kupus, poznatiji kao raštan, sve se više nameće svojim specifičnim ukusom. Koristi se za kuvana jela.</p>
<p> </p>
<p>Kupusnjača ovih dana ima najviše, i to u raznim oblicima: u „cvijetu“, lisnatih, sićušnih ili povećih glavica, pod raznim nazivima: kelj, prokelj, karfiol, brokula, raštan, keleraba, kineski kupus. Sve te vrste su zapravo varijeteti familije Brasicae. To su dvogodišnje biljke čije se sjeme i mlade stabljike teško raspoznaju. Tek kada malo porastu, mogu se uočiti njihove karakteristične osobine. Te biljke se u našoj zemlji gaje kao rani proljećni ili kasni jesenji usjevi.</p>
<h3><strong>Rastika kao zastitnik protiv raka jajnika</strong></h3>
<p>Raštika je bogata i flavonoidom zvanim maempferol. Istraživanja pokazuju da žene imaju 40% manji rizik od raka jajnika ako unose u sebe veće količine maempferola. Osim raštike ova supstanca nalazi se u zelenom čaju, luku, brokulama, praziluku, spanaću i borovnicama.</p>
<p> </p>
<p>Idealno bi bilo raštan jesti 3 do 5 puta nedeljno. Da bi se iz raštike izvuklo sto više koristi, treba je samo prokuvati 5-10 minuta i začiniti sa morskom soli, maslinovim uljem, limunom. Može se dodati i bijeli luk i biber.</p>
<p> </p>
<p>Karotenoidi iz raštana smanjuju rizik dobijanja katarakte (Sive Mrene).</p>
<p>Raštika je poznata i po supstancama zvanim karotenoidi. Izdvajamo dva karotenoida: lutein i zeaksantin. Ova dva sastojka djeluju na oči kao sunčane naočare i sprečavaju oštećenje očiju od preteranog izlaganja ultraljubičastim zrakama. Studije su pokazale da ova dva kartenoida smanjuju rizik dobijanja katarakta ili sive mrene koja zamagljuje vid.</p>
<p> </p>
<p>Raštan je bogat vitaminima A, C, B6, ali i magnezijumom, celulozom, kalcijumom, bakrom… Kombinacija vitamina, minerala i ostalih hranjljivih sastojaka stavlja raštan na poziciju superzvezde zdrave hrane.</p>
<h3><strong>Uzgoj Rastana</strong></h3>
<p>Raštan se sadi u kontejnere sa kvalitetnim supstratom.Ne zahteva zaštitna hemijska sredstva, jedino je neophodno zalivanje.Rasad se postavlja na malč foliju ispod koje je postavljen sistem za navodnjavanje. Uzgojem na otvorenom pojavljuje se potreba za zaštitom od napada buhača.</p>
<p>Raštan formira stablo visoko do 80-100 cm sa dosta dugim internodijama, lisnom rozetom na vrhu. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji posle jačeg zahladenja. Raštan predstavlja značajno povrće tokom zime u mediteranskom području. Lisnati kupus je veoma otporan na niske temperature. U primorju prezimljava na otvorenom polju i bere se tokom zime i u rano proleće. Mnogo je bolji ukus kada na njega deluju mrazevi. Isto tako veoma dobro podnosi visoku temperaturu. Podnosi i velike nadmorske visine, a uspeva i na slabijim zemljištima. Listovi se beru postepeno, odozdo prema gore.Raštan se gaji na sličan način kao i ostale kupusnjače, uglavnom se proizvodi iz rasada. U kontinentalnom području proizvodi se u isto vreme kada i kasni kupus.</p>
<p> </p>
<p>Rasad u vreme sadnje treba da ima 4-6 listova. Raštan se sadi na razmak 60x40 cm. Mere nege se sastoje u navodnjavanju i okopavanju. U baštama se gaji kao združeni usev sa drugim povrćem. Za berbu pristiže za 120-160 dana posle setve. Prinos se postiže oko 20 t/ha.</p>
</div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 188 (20 S)