Sorte iz BiH

Trenutno postoji 13 proizvoda.

Prikazuju se 1-13 od 13 stavki

Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)

Sorta iz Rusije

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Sorta iz Srbije

Sorta iz Grčke

Sorta iz Italije

Postanite naš snabdevač semenima Seeds Gallery - 1

Postanite naš snabdevač...

Cena 0,00 € (SKU: )
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Postanite naš snabdevač semenima</strong></h2> <h2><strong>Sta je potrebno da bi postali nas snabdevac semenima?</strong></h2> <p>Da bi postali nas snabdevac potrebno je da imate video snimak i slike plodova od biljaka koje nam nudite, sa vasim licnim podacima i datumom na papiru koji ce se jasno videti (sa vasim imenom i prezimenom kao i sa email adresom koju koristite za PayPal).</p> <p>Ukoliko se radi o povrcu (paradajz, paprika, krastavac...) potrebno je da znate tacno ime sorte, jer ako koristite bilo koje drugo ime i mi podatke nemozemo naci na internetu, onda nismo zaineteresovani za ta semena.</p> <p>Potrebno je daa nam posaljete manju kolicinu semena (20) da bi mi mogli izvrsiti testiranje klijavosti semena. Nakon toga mozemo dogovarati daljnu kupovinu semena od vas.</p> <p>Placanje vrsimo iskljucivo preko PayPal (ne postoji druga opcija placanja).</p> <p><strong>Za Hrvatsku i Srbiju je moguc otkup vasi semena i placanje prilikom preuzimanja od kurirske sluzbe.</strong></p> </body> </html>
Postanite naš snabdevač semenima Seeds Gallery - 1

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Divlja smokva seme - sjeme...

Divlja smokva seme - sjeme...

Cena 1,85 € (SKU: V 19 WF)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Divlja smokva seme - sjeme (iz Hercegovine)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Ovu smokvu smo doneli iz Hercegovine a našli smo je u planini u potpunoj divljini. Njeno staniste je bilo kamenito i suvo, sto znaci da je otporna na lose uslove zemljista. Takodje u tom delu su stalne suse i bez obzira sto biljka nije dobijala puno vode nije joj uopste smetalo za rast. Plodovi su manji od drugih sorti smokvi i tamno ljubicasti kada su zreli. Iako su plodovi mali jako su ukusni i slatki. Iz pouzdanih izvora smo saznali da se tu gde smo je brali temperatura spusta i do -15C zimi.</p> <p>Cvetove smokve teško je spaziti jer rastu unutar smokava i takve cvetove oprašuju tzv. smokvine osice, koje se razvijaju u plodovima divlje smokve. Razlika između pitome i divlje smokve je u tome što pitoma smokva cveta samo ženskim cvetovima dok divlja smokva ima zenske i muške cvetove.</p> <p>Divlja smokva raste nenormalnom brzinom u odnosu na pitome.</p> </body> </html>
V 19 WF (20 S)
Divlja smokva seme - sjeme (iz Hercegovine)

Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Dzinovska Bosanska Sljiva...

Dzinovska Bosanska Sljiva...

Cena 2,55 € (SKU: V 197 BS)
,
5/ 5
<h2><strong>Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 5 (6,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.</p> <p>Nazalost vlasnik nije znao da nam kaze koje je ime sorte, jedino nam je znao reci da je ovu sortu sljive posadio njegov pradeda, i da se od tog vremena ova sljiva cuva i sadi redovno, kako bi se sorta sto vise rasirila i ocuvala.</p> <p>Pitali smo ga kako ova sljiva podnosi zimu i niske temperature, a on nam je odgovorio da se tu kod njih u selu temperatura spusta i do minus 24 stepena celzijusa.</p> <p>Plodovi su zaista ogromni i tezine u proseku 70 do 85 grama po plodu.</p> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 197 BS (6,5g)
Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Pucavac seme, sjeme (Silene...

Pucavac seme, sjeme (Silene...

Cena 1,95 € (SKU: MHS 35)
,
5/ 5
<h2><strong>Pucavac seme, sjeme (Silene vulgaris)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><b>Pucavac</b>, lat. naziv (<i>Silene vulgaris</i>) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije karanfila, lat. (Caryophilaceae).</p> <p>Koren<span>&nbsp;</span>je dobro razvijen, sadrži bočne korenove. Stablo je uspravno orijentisano, delimično odrvenelo u donjem delu, visine oko 80 cm, može biti granato, bez dlačica.<sup id="cite_ref-:0_1-0" class="reference">[1]</sup><span>&nbsp;</span>Listovi polaze iz rukavca, ovalnog do jajastog oblika, celi, sa pikom na vrhu, intenzivno zelene boje sa izraženom nervaturom, bez drški na vrhu ili na drškama prizemni. Cvetovi nisu pojedinačni nego su grupisani u<span>&nbsp;</span>cvast gronju.<span>&nbsp;</span>Čašični listići imaju zupce i ostaju trajni i kad uvene cvet. Krunični listići su beličasti. Cveta od maja do septembra. Plod je pucajuća čaura, veličine nekoliko centimetara sa pasuljastim semenom.</p> <h2><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.B5.D1.98.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D0.B7.D0.BC.D0.BD.D0.BE.D0.B6.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Расејавање_и_размножавање">Rasejavanje i razmnožavanje</span></h2> <p>Rasejavaju se pomoću insekata, dok se razmnožava preko semena.</p> <h2><span id=".D0.90.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.BB_.D1.80.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82.D0.B8"></span><span class="mw-headline" id="Ареал_распрострањености">Areal rasprostranjenosti</span></h2> <p>Pucavac raste na prostoru Evrope i Severne Amerike.</p> <h2><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Станиште">Stanište</span></h2> <p>Naseljava otvorena staništa, livade, ivice šuma, kamenjare, pored puteva se može naći, njive... smatra se korovom.</p> <h2><span id=".D0.A3.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.B1.D0.B0_.D0.B8_.D0.BB.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D1.82.D0.BE.D1.81.D1.82"></span><span class="mw-headline" id="Употреаба_и_лековитост">Upotreaba i lekovitost</span></h2> <p>Mladi listovi sadrže vitamin C i pigmen karoten pa se koriste kao salata ili začin jelima., ali sadrže i saponine, pa se umereno koriste za ishranu, više za pravljenje sapuna.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 35 (10 S)
Pucavac seme, sjeme (Silene vulgaris)

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Trnjina Seme (Prunus spinosa) 1.85 - 2

Trnjina Seme (Prunus spinosa)

Cena 2,25 € (SKU: V 156)
,
5/ 5
<h2><strong>Trnjina Seme (Prunus spinosa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Trnjina (lat. Prunus spinosa) je vrsta šljive u narodu poznata i kao divlja šljiva ili crni trn. Ima je u Evropi, Zapadnoj Aziji i na severozapadu Afrike.  Takođe je naturalizovana i na Novom Zelandu i na istoku Severne Amerike.</p> <p><strong>Plod</strong></p> <p>Plodovi dozrevaju u jesen. Zovu ih divljim šljivama. Sadrže organske kiseline, invertni šećer i vitamin C. Zbog pektina i tanina ukus im je nagorak i stežuće opor. Slađe su tek posle prvih mrazeva. Iako septembarske trnjine izgledaju zrele, njihov sok ili džem ipak ima dovoljno oporosti da nadraži osetljiv želudac.</p> <p>Prerađuju se u kompote, sokove, mešane marmelade, vino, rakiju, sirće i likere. U Francuskoj se i mariniraju i upotrebljavaju kao masline. Zimi se uglavnom suše, u rerni, na temperaturi oko 400 S, i koriste za voćne čajeve i kompote.</p> <p><strong>Lekovitost</strong></p> <p>Od listova bogatih C vitaminom pravi se čaj. Sirup i čaj od cvetova su blaga sredstva za jačanje želuca, otvaranje, i podsticanje lučenja mokraće. Uklanjaju kožne osipe i nečistoće. U narodnoj medicini duža upotreba čaja preporučuje se kod uvećanja prostate. Trnjine leče zapaljenja sluzokože organa za varenje. Kompot je odličan tonik za creva, obnavlja crevnu floru i pospešuje stolicu. U narodnoj medicini se smatra da sveže isceđen sok trnjine povoljno utiče na upale želuca, da čisti pluća i da je izvanredno delotvoran protiv žutice.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 156 (2.5g)
Trnjina Seme (Prunus spinosa) 1.85 - 2

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa) 2.5 - 2

Pitomi Kesten Seme...

Cena 2,50 € (SKU: V 13)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10 semena.</strong><strong><br /></strong></span></h2> <div>Pitomi kesten (Castanea sativa) je jedna od prvih namirnica koju je čovjek jeo i za to postoje arheološki dokazi. Kesten najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a istoričari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke.</div> <div>Drvo kestena je u srodstvu s bukvom i hrastom, dugovečno, može narasti do 25 m uvis s bujnom, velikom krošnjom i godišnje dati preko 200 kg plodova i može doseći i starost preko 500 godina. Botaničari kesten ubrajaju u voćke, no zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće. Mestimično čini i šume, a često se javlja u zajednici s hrastom kitnjakom i grabom (na Medvednici). Ima ga po obronicma Učke i okolici Lovrana i Opatije.</div> <div>Kora mu je glatka i sivosmeđa. Listovi su duguljasti, krupno nazubljeni, 8-18 cm dugi i 3-6 cm široki, na licu goli na naličju dlakavi. Cvetovi se pojavljuju tek početkom Juna, kada su već listovi potpuno razvijeni. Smeđi orašasti plodovi su na površini sjajni, polukuglasti ili zaobljeno pljosnati i dozrevaju početkom Oktobra, a smešteni su po jedan do tri u velikom ježolikom tobolcu. Raste najbolje na kiselom tlu, a ne podnosi veću vlagu.</div> <div>Plod</div> <div>Plod kestena spada u nutritivno visokovredne namirnice: 53 % čini voda, 2,9 grama su belančevine, 44 grama su ugljikohidrati, a glavni sastojak je skrob oko 44% u sirovoj semenci, po čijoj je količini usporediv s krompirom. Iz tog se razloga od njegovih plodova proizvodi i brašno, koje pomešano s brašnom žitarica daje punovredna peciva i hleb. Upotreba brašna je osobito rasprostranjena u Francuskoj, Italiji i Španskoj. Brašno karakterizira znatna količina šećera koji se stvara u osušenom plodu. Plod kestena je još bogat kalcijem, kalijem, a sadrži i fosfor, željezo, većinu vitamina B skupine. Kesten je lako probavljiv, a belančevine (4%) koje sadrži po vrednosti su s onima iz jaja.</div> <div>S obzirom da drvo kestena kasno cveta, odlična je ispaša za pčele i tada jedini izvor peluda i nektara. Kestenov med je vrlo lekovit i pomaže kod gastritisa, štiti jetru, pridonosi boljoj cirkulaciji.</div> <div>Plodovi koji se kuvaju ili ispeku vrlo su ukusni i omiljeno samostalno jelo ili se pripremaju kao pire, u supama, kao dodatak raznim jelima.</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>            tokom cele godine / posle berbe, u januaru februaru                               </span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span>Seeds Gallery 05.11.2012.</span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </body> </html>
V 13 5-S
Pitomi Kesten Seme (Castanea sativa) 2.5 - 2

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Bosanski beli luk čenovi...

Bosanski beli luk čenovi...

Cena 1,55 € (SKU: VE 229)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Bosanski beli luk čenovi "Bosanac"</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za 5 čenova.</strong></span></h2> <p>Bosanac beli luk je možda mali (u proseku jedna glavica teži 10 grama) ali je zato što se ukusa i ljutine tiče ne zamenljiv. Danas jos svega nekoliko porodica zna i poseduje ovaj beli luk u bosni i hercegovini.</p> <p>Oni koji imaju tu srecu da ga poseduju, ga svake godine ponovo sade da bi odrzali ovu izuzetnu sortu belog luka.</p> <p>Zanimljivo je reci da iako je ekstremno ljut i ima ekstremno jaku aromu, ipak se ne oseca zadah iz usta kao kod drugih sorti.</p> <p>Od srca vam preporucujemo ovu sortu belog luka i sigurni smo da cete biti odusevljeni kao i mi sami!</p> </body> </html>
VE 229
Bosanski beli luk čenovi Bosanac

Ovaj proizvod se ne može platiti PaiPal-om ili karticom

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Seme duvana Hercegovački...

Seme duvana Hercegovački...

Cena 2,45 € (SKU: D 1 HR)
,
5/ 5
<h2><strong>Seme duvana Hercegovački Ravnjak (32 lista)</strong></h2> <h2><span><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 50 Semena.</span><br></strong></span></h2> <p>Škija je kolokvijalni naziv za duvan Ravnjak sađen na širem području Hercegovine i Dalmacije. Istočna Hercegovina je od najstarijih vremena postojbina ove vrste duvana, a kasnije se uzgoj proširio i na zapadni dio ove regije, kao i na južni dio Dalmacije poznat kao Imotska krajina. Duvan, od kojeg je sitnim rezanjem pravi „škija“ za pušenje, proizvodi se na području Hercegovine od 17. veka</p> <p>Čuveni duvan sorte „hercegovački ravnjak“ upisan je u međunarodni registar imena geografskog porekla, čime je dobio zaštitu izvornosti koja se vodi pri Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (WIPO) sa sedištem u Ženevi.</p> <p>Tokom 90tih godina, duvana je na hercegovačkom području gotovo nestalo. Nestankom goveda, nestalo je i prirodnog gnojiva, koje je bilo nužno pri gnojenju, da bi duvan bio dobar. Uzgoj se zadržao samo na nekim izuzetno ruralnim područjima.</p>
D 1 HR
Seme duvana Hercegovački Ravnjak (32 lista)

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Seme boranije Babilon

Seme boranije Babilon

Cena 1,65 € (SKU: VE 150 (3,5g))
,
5/ 5
<h2><strong>Seme boranije Babilon</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Babilon je stara dokazana sorta koja se preporučuje za uzgoj na otvorenom. Biljka ima uspravan položaj, i ne podleže poleganju. Mahune plodova imaju pravilan oblik tamnozelene boje, okruglog preseka i slatkog ukusa.</p> <p>Dužina mahune ploda je 120-140 mm, a prečnik 7-8 mm. Zbog uspravnog položaja grana i visokog položaja mahuna voća, ovu sortu je lako brati.</p> <p>Ova sorta je odlicna kako za svezu upotrebu, tako i za duboko smrzavanje.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 150 (3,5g)
Seme boranije Babilon

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Seme kaktusa Optunia robusta

Seme kaktusa Optunia robusta

Cena 1,65 € (SKU: CT 7)
,
5/ 5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2 id="short_description_content"><strong>Seme kaktusa Optunia robusta</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10, 20, 40 semena.</strong></span></h2> <p>Plod Opuntia robusta je ukusan, vrlo sočan! Voće prvi put sazrijeva oko jula, a drugi put može sazreti oko avgusta / septembra. Voće je vrlo slatko i izvrsno je u voćnim smoothiejima ili margaritama. Voće je slatko / sočno i ima ukus poput grožđa. Voće ovog kaktusa su ovalnog oblika i u prosjeku imaju promjer od 1-1 / 4 "do 1-1 / 2" i dužine od 3-1 / 2 "do 4".</p> <p>Jestive stabljike:<br />Ne samo da je voće jestivo, već su i stabljike ili jastučići nopales jestivi u nopales salati. Skinite kožu s vanjske strane i skuhajte meso stabljike koje je isječeno na uske trake. Trake se zatim dodaju u svježu salatu. Bogato hranjivim sastojcima i malo kalorija, tako da je vrlo zdravo!</p> <p>Opuntia robusta, Tocak Kaktus ili Camuesa, je vrsta kaktusa u Cactaceae porodici. Ona je poreklom iz Meksika, Severne Amerike.</p> <p>Biljke su obicno oko 1 metar visoke, mada mogu rasti I preko 3 metra a cak I 9 metara kada su podrzane. Listovi  su sirine do 30 cm u precniku i imaju ostre bodlje do 5 cm duzine. Plodovi su jestivi i dugi do 8 cm.</p> <p><strong>Mi smo lično skupljali ovo seme, i garantujemo vam da je matična biljka izdražavala i temperature od -15 stepeni celzijusa.</strong></p>
CT 7 (10 S)
Seme kaktusa Optunia robusta

Sorta iz Bosne i Hercegovine
Rastan Seme - Cudotvorna biljka

Rastan Seme - Cudotvorna...

Cena 1,95 € (SKU: VE 188)
,
5/ 5
<div id="idTab1" class="rte"> <h2 class=""><strong>Rastan Seme - Cudotvorna biljka (Crambe maritima)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 Semena.</strong></span></h2> <p>Prvi gajeni lisnati kupus – raštan još su od egipatskih faraona i grčkog herojskog doba smatrali svetom biljkom koja ima čudotvorne osobine. Predstavljali su ga na zagrobnim slikama i freskama u piramidama, dok je u antičkoj Grčkoj, zbog izuzetne hranljive vrednosti, smatran potomkom Zevsa. Raštan je porijeklom s Mediterana i redovno su ga jeli stari Grci i Rimljani. Najviše se gaji u Brazilu, Portugalu, južnim djelovima SAD, mnogim djelovima Afrike, u Crnoj Gori, Španiji, Kašmiru. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji i ukusniji posle jačeg zahlađenja. Raštan u mediteranskom području predstavlja nutritivno važnu namirnicu koja se jede tokom zime. Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta-karotenom, luteinom, vitaminima C, B-1, B-2, B-9 i zbog toga preventivno deluje protiv raka. Odličan je izvor hranljivih vlakana, kao i sastojaka s moćnim antikancerogenim osobinama kao što su diindolilmetan, sulforafan, selen. Zbog jake ćelijske strukture, raštan ima veću nutritivnu vrijednost kada se skuva nego kad je sirov. Sok, koji se dobija cijeđenjem svježih listova i stabljika raštana, u narodu je poznat lijek protiv gihta, bronhitisa i za probleme s cirkulacijom.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kalcijum iz raštana jača kosti i preventivno deluje protiv osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, između ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. Ta biljka je odličan izvor vitamina A i cinka, sastojaka koji utiču na jačanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jača imunitet, sprečava oštećenja ćelija i smanjuje rizik od arterioskleroze.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Lisnati kupus, poznatiji kao raštan, sve se više nameće svojim specifičnim ukusom. Koristi se za kuvana jela.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kupusnjača ovih dana ima najviše, i to u raznim oblicima: u „cvijetu“, lisnatih, sićušnih ili povećih glavica, pod raznim nazivima: kelj, prokelj, karfiol, brokula, raštan, keleraba, kineski kupus. Sve te vrste su zapravo varijeteti familije Brasicae. To su dvogodišnje biljke čije se sjeme i mlade stabljike teško raspoznaju. Tek kada malo porastu, mogu se uočiti njihove karakteristične osobine. Te biljke se u našoj zemlji gaje kao rani proljećni ili kasni jesenji usjevi.</p> <h3><strong>Rastika kao zastitnik protiv raka jajnika</strong></h3> <p>Raštika je bogata i flavonoidom zvanim maempferol. Istraživanja pokazuju da žene imaju 40% manji rizik od raka jajnika ako unose u sebe veće količine maempferola. Osim raštike ova supstanca nalazi se u zelenom čaju, luku, brokulama, praziluku, spanaću i borovnicama.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Idealno bi bilo raštan jesti 3 do 5 puta nedeljno. Da bi se iz raštike izvuklo sto više koristi, treba je samo prokuvati 5-10 minuta i začiniti sa morskom soli, maslinovim uljem, limunom. Može se dodati i bijeli luk i biber.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Karotenoidi iz raštana smanjuju rizik dobijanja katarakte (Sive Mrene).</p> <p>Raštika je poznata i po supstancama zvanim karotenoidi. Izdvajamo&nbsp; dva karotenoida: lutein i zeaksantin. Ova dva sastojka djeluju na oči kao sunčane naočare i sprečavaju oštećenje očiju od preteranog izlaganja ultraljubičastim zrakama. Studije su pokazale da ova dva kartenoida smanjuju rizik dobijanja katarakta ili sive mrene koja zamagljuje vid.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Raštan je bogat vitaminima A, C, B6, ali i magnezijumom, celulozom, kalcijumom, bakrom… Kombinacija vitamina, minerala i ostalih hranjljivih sastojaka stavlja raštan na poziciju superzvezde zdrave hrane.</p> <h3><strong>Uzgoj Rastana</strong></h3> <p>Raštan se sadi u kontejnere sa kvalitetnim supstratom.Ne zahteva zaštitna hemijska sredstva, jedino je neophodno zalivanje.Rasad se postavlja na malč foliju ispod koje je postavljen sistem za navodnjavanje. Uzgojem na otvorenom pojavljuje se potreba za zaštitom od napada buhača.</p> <p>Raštan formira stablo visoko do 80-100 cm sa dosta dugim internodijama, lisnom rozetom na vrhu. Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji posle jačeg zahladenja. Raštan predstavlja značajno povrće tokom zime u mediteranskom području. Lisnati kupus je veoma otporan na niske temperature. U primorju prezimljava na otvorenom polju i bere se tokom zime i u rano proleće. Mnogo je bolji ukus kada na njega deluju mrazevi. Isto tako veoma dobro podnosi visoku temperaturu. Podnosi i velike nadmorske visine, a uspeva i na slabijim zemljištima. Listovi se beru postepeno, odozdo prema gore.Raštan se gaji na sličan način kao i ostale kupusnjače, uglavnom se proizvodi iz rasada. U kontinentalnom području proizvodi se u isto vreme kada i kasni kupus.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Rasad u vreme sadnje treba da ima 4-6 listova. Raštan se sadi na razmak 60x40 cm. Mere nege se sastoje u navodnjavanju i okopavanju. U baštama se gaji kao združeni usev sa drugim povrćem. Za berbu pristiže za 120-160 dana posle setve. Prinos se postiže oko 20 t/ha.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 188 (20 S)
Rastan Seme - Cudotvorna biljka

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Seme Divljeg Grozdja (Vitis...

Seme Divljeg Grozdja (Vitis...

Cena 1,55 € (SKU: V 131 WG)
,
5/ 5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Seme Divljeg Grozdja (Vitis spp.)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Divlje grožđe (Vitis spp.) Pronašli su europski doseljenici kad su stigli na istočnu obalu današnjih Sjedinjenih Država. Naviknuti na pripitomljeno grožđe (Vitis vinifera) porijeklom iz Europe, rasprostranjena loza i plodovi divljeg grožđa potaknuli su znalce grožđa na hibridizaciju različitih vrsta kako bi se dobilo veće, slađe voće za vino, sokove i žele. Iako je uzgojeno nekoliko domaćih divljih grožđa, većina pripitomljenih grožđa su sorte vinifera.</p> <p>Glavne razlike između divljeg i uzgajanog grožđa su veličina i slatkoća plodova, otpornost na štetnike i bolesti te razmnožavanje. Općenito, divlje grožđe obično ima manje plodova od pripitomljenog grožđa.</p> <p>Lako rastu i mnogo su manje okovani bolestima i štetnicima od kultiviranih sorti grožđa, što ih čini prilično plodnim uzgajivačima. Drugi razlog zbog kojeg se mogu klasificirati kao divlji korovi grožđa.</p> <p>Divlje grožđe daje plodove promjera od 1/8 do 1 inča. Iako su plodovi jestivi, razlikuju se od kiselih do slatkih (sjemenke koje nudimo od divljeg grožđa, plodovi su vrlo slatki).</p> <p>Je li divlje grožđe jestivo?<br />Da, divlje grožđe je jestivo</p> <p>Divlje grožđe izvrsno je za sok i jako se dobro smrzava ako nemate vremena ili sklonosti za sok odmah. Sok daje odličan žele. Mogu se kuhati u jelima, a i lišće je jestivo. Poznato kao ‘dolma’, lišće se dugo koristi u mediteranskoj kuhinji, punjeno rižom, mesom i raznim začinima.</p>
V 131 WG 10 S
Seme Divljeg Grozdja (Vitis spp.)

Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)

Sorta iz Bosne i Hercegovine

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Dzinovska smokva seme,...

Dzinovska smokva seme,...

Cena 1,95 € (SKU: V 19 GWF)
,
5/ 5
<h2><strong>Dzinovska smokva seme, sjeme bjelica (iz Hercegovine)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2><p>Ovu smokvu smo licno, prvi put brali i doneli iz Hercegovine 10.08.2020. Kao što vidite sa naših slika, plodovi su ogromni i imaju prosečnu masu od 100 - 130 grama.</p><p>Smokva bjelica je stara talijanska sorta poznata pod imenom Fico ottato (dottato). Ima bujan rast i visoku piramidalnu krošnju. Smokva bjelica je sorta vrlo visoke rodnosti.</p><p>S obzirom na nutritivni sastav i ljekovita svojstva, smokva se izdiže iznad mnogih vrsta voća. Već svi znamo i da provjereno briše bore i pomlađuje, a znamo i da je smokva, odnosno smokvin list nekada davno bio i prva odjeća.</p><p>Plodovi smokve su vrlo hranjivi i visoke dijetoterapeutske vrijednosti. Posebice su traženi u svježem stanju u vrijeme turističke sezone, ali i tijekom godine različito prerađeni, ponajviše kao osušeni plodovi (suhe smokve).</p><p>Smokva bjelica je dvorotka, vrlo je stara sorta smokve. Plod je veoma krupan. Meso je slatko, a boja ploda žuto zelena. Bujnoga je stabla, obilno rodi, a cvate dva puta.</p><p>Smokva bjelica dozrijeva krajem srpnja i početkom rujna, a razdoblje zriobe je kratko (mjesec dana).</p><p>Proljetni cvat od degeneriranih ženskih cvjetova, omesnati i izraste do normalne veličine, ali nikada nije jestiv. Ljetni cvat razvije jestiv plod, produljen kratkim vratom, prosječne težine od 100 do 130 g.</p><p>Plodovi su dobre kakvoće, prikladni za prijevoz i potrošnju u svježemu stanju i sušenje. Meso je svijetlo bijelo ispod kože i blijedo medeno u unutarnjem dijelu, vrlo sočno, ugodno slatko.</p><p>Smokva bjelica vrlo raširena u dolini Neretve južnoj i srednjoj Dalmaciji.</p><p>Plodovi imaju veliku dijetoterapijsku i hranjivu vrijednost, a ljekovitu na bolesti želuca, slabokrvnost itd.</p><p>Smokva bjelica troši se svježa, suha, kao marmelada, slatko, kompot, žele i sok.</p>
V 19 GWF (20 S)
Dzinovska smokva seme, sjeme bjelica (iz Hercegovine)