Menu
-
MenuNazad
- Home
-
Kategorije
-
-
Kategorije
-
Seme Povrca
-
Sorte po zemljama
- Sorte iz Jermenije
- Sorte iz BiH
- Sorte iz Hrvatske
- Sorte iz Francuske
- Sorte iz Nemacke
- Sorte iz Grčke
- Sorte iz Madjarske
- Sorte iz Indije
- Sorte iz Italije
- Sorte iz Japana
- Sorte iz severne Makedonije
- Sorte iz Perua
- Sorte iz Rusije
- Sorte iz Srbije
- Sorte iz Slovenije
- Sorte iz Španije
- Sorte iz Tajlanda
- Sorte iz Turske
- Sorte iz USA
- Seme paradajza
- Seme kukuruza
- Porodica tikvica
- Porodica pasulja
- Seme Krastavaca
- Seme Paprike
- Porodica šargarepe
- Porodica luka
- Seme salata
- Porodica krompira
- Porodica kupusa
- Seme rotkvica
- Porodica cvekle
- Seme lubenica
- Seme Dinja
- Seme karfiola
- Porodica suncokreta
-
Sorte po zemljama
- Seme Voca
- Cili Habanero Seme
- Lekovite Zacinske Biljke
- Seme Biljki Penjacica
- Drvece Bonsai Seme
- Semena Palmi
- Ukrasne Trave Seme
- Seme Duvana
-
Seme Povrca
-
-
-
-
- NOVI PROIZVODI
- Dostava - Placanje
- Napravi nalog
- FAQ
Last Product Reviews
Out of the two seeds, one germinated and the other one was dead and floatin...
By
Riikka H on 07/03/2024
Verified Purchase
Riikka H on 07/03/2024
Velika pakovanja semena
Trenutno postoji 70 proizvoda.
Prikazuju se 1-15 od 70 stavki
Sorta iz Francuske
Seme Paradajza Saint Pierre
Cena
4,85 €
(SKU: VT 116)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><span style="text-decoration: underline;"><em><strong>Seme Paradajza Saint Pierre Stara Francuska Sorta</strong></em></span></h2>
<h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 ili 600+ Semena.</strong></span></h3>
<div>Stara tradicionalna Francuska paradajz sorta . Indeterminate sorta koja daje crvene plodove srednje velicine i okrugle , veoma mesnate i izuzetnog ukusa. Odlican paradajz za sosove. Odlican i za hladnija podneblja gde nema puno sunca, i davace plodove sve dok ga mraz neunisti.</div>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VT 116 (600 S-2g)
Seme Salate Lollo Rossa...
Cena
1,10 €
(SKU: VE 38 LRC)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2 class=""><strong>Seme Salate Lollo Rossa Concorde</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>100 (0,09 g) ili 3000 (2,7 g)</span> semena.</strong></span></h2>
<p>Cuvena Italijanska salata koja je priznata kao jedna od najboljih u svetu! Inace salata koja je takodje otporna na sve bolesti koje obicno napadaju salate. Salata koju slobodno mozete koristiti i kao ukras u svakoj basti zbog njenog neobicnog izgleda i lepote. Odlicna je za sve vrste dekoracija trpeze...</p>
<div>
<table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1">
<tbody>
<tr>
<td width="305" valign="top">
<p><span><strong>Sejanje na otvorenom:</strong></span></p>
</td>
<td width="471" valign="top">
<p><span>Mart – Avgust</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="305" valign="top">
<p><span><strong>Pflanzabstand:</strong></span></p>
</td>
<td width="471" valign="top">
<p><span>30 x 30 cm</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="305" valign="top">
<p><span><strong>Dubina sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td width="471" valign="top">
<p><span>0,5 cm</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="305" valign="top">
<p><span><strong>Vreme klijanja:</strong></span></p>
</td>
<td width="471" valign="top">
<p><span>6 – 15 Dana</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td width="305" valign="top">
<p><span><strong>Razmak mladih biljaka:</strong></span></p>
</td>
<td width="471" valign="top">
<p><span>12 – 15 cm, bei zu dichtem Aufgang ausdünnen</span></p>
<div><span> </span></div>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
</div>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 38 LRC (0,09g)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Gigant Praski Celer Seme
Cena
1,25 €
(SKU: VE 16)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Gigant Praski Celer Seme</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 2000 (1g), 20000 (10g) semena.</strong></span></h2>
<p>Celer su koristili za jelo i drevni Egipćani, Grci i Rimljani i o tome postoje mnogi istorijski zapisi. Celeru su kroz istoriju, zbog mirisa i ukusa, pripisivana razna simbolična značenja. Celer se u ishrani koristi od 16. veka. <span>I u našoj kulturi je celer poznat od davnina, pa se u narodnim predanjima i pesmama pominje i kao afrodizijak.</span></p>
<p><strong>Korisni satojci</strong></p>
<p>Celer ima malu energetsku vrednost, pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.</p>
<p>Celer sadrži hranljive i korisne satojke u korenu, stablu i listovima: belančevine, vitamin C, vitamin B1, vitamin B2, vitamin PP, vitamin E, gvožđe, eterična ulja, karotin, kalijum, kalcijum, natrijum, ugljene hidrate, hlor</p>
<p><strong>Primena u ishrani</strong></p>
<p>Celer je gotovo nezamenjiv sastojak u pripremi domaće supe ili čorbe s mesom. Pored toga što jelu ili supi daje odličan prepoznatljiv ukus, celer sadrži hranljive materije, pa njima obogaćuje i tečnost u kojoj se kuva.</p>
<p>Da bi u jelu koje pripremamo i samom celeru ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukus bio potpun.</p>
<p>Celer se sirov koristi za pripremanje salate, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha, pa zato treba da se poprska limunovim sokom ili sirćetom.</p>
<p>Lekovito dejstvo</p>
<p>Utvrđeno je da celer i jela od celera pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:</p>
<p> </p>
<p>reumatizam</p>
<p>vrtoglavica</p>
<p>visok krvni pritisak</p>
<p>glavobolja</p>
<p>migrena</p>
<p>giht</p>
<p>gojaznost</p>
<p>katar pluća</p>
<p>nadutost</p>
<p>zatvor</p>
<p>grčevi u grudima</p>
<p>bolesti želuca</p>
<p>kamen u bubregu</p>
<p>kamen u bešici</p>
<p>kamen u žuči</p>
<p>smanjeni apetit</p>
<p>avitaminoza</p>
<p>otežano mokrenje</p>
<p>malokrvnost</p>
<p>dijabetes</p>
<p>problemi sa varenjem</p>
<p>mamurluk</p>
<p>problemi sa jetrom</p>
<p>nervoza</p>
<p>reumatoidni artritis</p>
<p>neke vrste raka</p>
<p>problemi sa nervima</p>
<p>kašalj</p>
<p>Veoma je lekovita smesa celera i meda ako se uzimaju dve do tri kašičice dnevno.</p>
<p>Celer ili sok od celera deluju lekovito i u obliku obloga ili premaza bolnih mesta za razna kožna oboljenja.</p>
<p>Oprez u korišćenju veće količine celera u ishrani nalaže se trudnicama i pacijentima obolelim od hroničnih bolesti bubrega, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom.</p>
<p><strong>Zaključak</strong></p>
<p>Iz navedenog se vidi da celer treba što više koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imuni sistem. Celer naravno ne može biti osnovni lek za lečenje bolesti, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma koristan.</p>
<p> </p>
<p><strong>Kako se uzgaja celer?</strong></p>
<p>Najbolje raste u dobro pripremljenoj zemlji, obogaćenoj organskim materijama. Ako sadite celer na zemlji na kojoj celer ranije nije sadjen trebalo bi da usitnite zemlju u jesen i ponovo u proleće pre sadnje.</p>
<p>Đubrivo treba da dobro izmešate sa zemljom pre sadnje.</p>
<p>Seme celera treba prvo da zasadite u zatvorenom prostoru oko 10 nedelja pre poslednjeg očekivanog prolećnog mraza.</p>
<p>Mlade biljke koje ste odgajali u zatvorenom prostoru, ili koje ste kupili gotove možete presaditi u baštu tek kada se uverite da nema više opasnosti od prolećnih mrazova.</p>
<p>Sadite celer na rastojanju od oko 25 do 30 santimetara u redovima. Redovi treba da budu razmaknuti 50 do 60cm.</p>
<p>Kada ste celer posadili možete koristeći prskalice navodnjavati baštu. Održavajte leju vlažnom posebno tokom prve tri nedelje. Celer najbolje uspeva kada dobija najmanje 3cm vode svake nedelje.</p>
<p>Možete okopavati ali samo površinski sloj od nekoliko santimetara. Koren celera je jako plitak i vlaknast.</p>
<p>Jedan lak metod za dobijanje bele boje celera je da ga zagrnete zemljom. Kako biljka raste potrebno je da je zagrćete svake nedelje dok biljke ne dostignu visinu od 30 do 50 santimetara. </p>
<p>Kada vadite isecite lišće na oko 5 cm iznad zemlje, vadite i čuvajte na hladnom mestu.</p>
<p> </p>
<table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1">
<tbody>
<tr>
<td colspan="2" width="100%" valign="top">
<p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Semenom</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>0</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>0</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>tokom cele godine</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Ukoliko je zemljiste suvo, samo lagano pokriti, inace je najbolje ne pokrivati uopste zemljom jer je seme koje klija na svetlosti</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Substrat br.1</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>18 - 20°C</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>12°C: 32 Dana</span><br /><span>20°C: 15 Dana</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>redovno tokom vegetacije</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong> </strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p>
<div><span><em> </em></span></div>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
</body>
</html>
VE 16 (1g)
Sorta iz Francuske
Krastavac Pariski kornison...
Cena
6,25 €
(SKU: VE 20 (10 g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Krastavac Pariski kornison 400 semena</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 400 semena (10g).</strong></span></h2>
<div>Biljka: dugih i razgranatih vreza; Plod: cilindrican, zelen sa krupnim bradavicama i crnim bodljama, meso je cvrsto; Sazrevanje: kasna sorta, od nicanja do berbe 50 - 52 dana.</div>
<div>Jedan od najboljih kornisona...</div>
</body>
</html>
VE 20 (10 g)
Seme persuna Berlinski...
Cena
1,95 €
(SKU: VE 24 (1,4g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Seme persuna Berlinski Snezno Beli</strong></h2>
<h2><strong><span style="color: #ff0000;" class="">Cena je za pakovanje od 1000+ (1,4g) Smena.</span> </strong></h2>
<p>Sorta slabe do srednje bujne lisne rozete visine do 20 cm, Koren: blago konusan, dužine 18 - 23 cm, bele boje kore i srži svetlo žute boje, prečnik glave oko 4,5 cm, a tela oko 4 cm. Sazrevanje: srednje kasna sorta. Napomena:podnosi veću gustinu, namenjena za potrošnju u svežem stanju, pogodna za proizvodnju kako korena, tako i lisne mase.</p>
<p>Peršun - čisti krv, smiruje živce, čuva potenciju<br>Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima C i A, kao i izuzetno retkim B12, koji je važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.</p>
<p>ZA UMIRENJE živaca, za ublažavanje bolova, za otklanjanje nadutosti, za čišćenje krvi, peršun (Petroselinum hortense) predstavlja odlično rešenje.</p>
<p>Lekari narodne medicine preporučuju ga i kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, oboljenja mokraćnih puteva, dijabetesa, upale očiju, uboda, ujeda, pa čak i impotencije. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan miris iz usta, a od ove biljke koristi se sve - i listovi, i koren i seme.</p>
<p>Peršun nije otkriće savremenog čoveka, za njega su znali još stari Grci i Rimljani, koji su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju mnogo vina a da se ne napiju.</p>
<p>Biljka se prenosila sa kontinenta na kontinent, i u svakoj zemlji postajala neizostavni deo kuhinje. Danas je kulinari najčešće koriste zbog prijatnog mirisa i lepe zelene boje koja svakom jelu daje poseban vizuelan izgled.</p>
<p>Peršun nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U 100 grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. U zavidnim količinama ima i provitamina A, vitamina B grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...</p>
<p>Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne. Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, pa čak i u sobi. Peršunov list naročito je delotvoran kao sredstvo za podsticanje izlučivanja štetnih materija iz organizma.</p>
<p>Takođe, povoljno utiče na cirkulaciju i srčane tegobe. Zbog apipola, sastojka koji izaziva nadražaj unutrašnjih organa, otklanja i smetnje u protoku krvi. Međutim, treba napomenuti da ovog sastojka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena. Eterična ulja peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.</p>
<p>Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.</p>
<p>Za otečene i upaljene oči<br>U 300 mililitara vode dva do tri minuta kuvajte dve kašike sitno iseckanog peršunovog lista i kada se ohladi, procedite kroz sterilnu krpu ili gazu. Sa ovako dobijenim čajem ispirajte oči više puta dnevno, a preko noći stavljajte obloge.</p>
<p>Za oblog vam je potrebno šest grančica peršunovog lišća, koje pre stavljanja treba dobro oprati. Stavite listove na oči, povežite ih gazom i tako spavajte u zamračenoj prostoriji.</p>
<p>Za pospešivanje mokrenja<br>Izmešajte koren, list i seme, pa se sve zajedno sitno iseckajte tako da dobijete pet supenih kašika smeše. Dobijenu mešavinu kuvajte pet minuta u pola litra vode. Posle kuvanja ostavite da odstoji 20 minuta, a zatim procedite i pijte po jednu šoljicu tri puta dnevno. Ovaj čaj istovremeno otklanja zastoj mokraće kao i otečenost nogu.</p>
<p>Za jačanje potencije<br>Napravite mešavinu od sto grama iseckanog korena i sto grama semena peršuna. Od te mešavine uzmite dve kašičice i kuvajte pet minuta u dva decilitra vode. Zatim sadržaj poklopite, ostavite da odstoji sat vremena, a onda procedite. Dobijeni napitak zasladite medom od žalfije ili ruzmarina i pijte uveče, a može i dva do tri puta dnevno. Uz ovaj čaj treba piti i jedan decilitar soka od celera u manjim gutljajima.</p>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 24 (1,4g)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Sorta iz Srbije
1100+ Semena paprike...
Cena
17,00 €
(SKU: VE 92 (9g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>1100+ Semena paprike Slonovo Uvo</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od (9g) 1100 semena.</strong><strong><strong><strong><br /></strong></strong></strong></span></h2>
<div><span>Slonovo Uvo je slatka paprika ajvarusasa vrlo krupnim i mesnatim plodovima koji na biljci vise. Boja ploda iz zelene prelazi u tamno crvenu. Dostize masu od 150-250gr. Veoma je odporna na bolesti, te daje stabilne prinose 50/60 tona po hektaru zrelih plodova.</span></div>
</body>
</html>
VE 92 (9g)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
1000 do 10000 Semena Crnog...
Cena
3,50 €
(SKU: MHS 139)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2>Seme Crnog Maka (Papaver somniferum)</h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 2000 (1g), 4000 (2g), 10000 (5g) semena.</strong></span></h2>
<p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p>
<p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p>
<p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p>
<p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p>
<p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p>
<p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p>
<p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p>
<p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p>
<p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p>
<p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p>
<p>readin, manje količine drugih alkaloida, crvenu boju, organske kiseline, gorke sastojke, tanine, skrob, saponine, smole,najvažniji lekoviti sastojak maka sluz</p>
<p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p>
<p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p>
<h2><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/1800000-sve%C5%BEih-semena-1kg-organskog-maka.html" target="_blank" title="Veliko pakovanje semena maka (1kg) možete kupiti OVDE" rel="noreferrer noopener"><strong>Veliko pakovanje semena maka (1kg) možete kupiti OVDE</strong></a></h2>
MHS 139 (1g)
100 Semena - Zuta Lubenica...
Cena
10,00 €
(SKU: V 255)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Zuta Lubenica JANOSIK 100 Semena</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 Semena.</strong></span></h2>
<p>Veoma lepa I neobicna sorta poljske lubenice koja je visokog cenjenja. Pored odlicnog ukusa koji sadrzi visoki procenat slatkoce uz to jos I izgleda prelepo svojom jarko svetlom zutom bojom. Biljke su visokog produktivne a tezina po plodu u proseku iznosi 3 do 5 kilograma. Kora je tamno zelena i tanka a pritom je otporna na pucanje pa samim tim odlicna za transport.</p>
<p> </p>
</body>
</html>
V 255 (100 S)
100 Semena - Zuta Lubenica...
Cena
10,00 €
(SKU: V 40 (10g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2 class=""><strong>100 Semena - Zuta Lubenica Mesec i Zvezde</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10<strong>0 (10g) Semena.</strong></strong></span></h2>
<div>USDA Certifikovana Organska sorta Ranih 1900-tih GA . Predstavljena 1987 od SESE. Pre mnogo godina, lubenica ovog opisa je donesena sa Bermuda u južne države.</div>
<div>Dobar ukus, najslađa Mesec i Zvezde sorta. Dostize tezinu od 6.8 do 15.91 kg .</div>
<div>Dobro tolerise bolesti i sušu. Kora ima mnogo malih žutih zvezda i po neke mesece. </div>
<table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1">
<tbody>
<tr>
<td colspan="2" width="100%" valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Uputstvo za Sejanje</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Razmnožavanje:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Semenom</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Predtretman:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">oštetiti opnu semena kod same klice . Ali NE I Klicu ! ! ! Pogledaj sliku.</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Stratifikacija:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">0</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Vreme Sejanja:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">tokom cele godine</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Dubina Sejanja:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;"> 0,5-1 cm</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Vrsta Substrata:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Sejanje temperatura:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">20°C</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Sejanje Lokacija:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Vreme Klijanja:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">1-6 nedelja, obicno 10-14 dana</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">Zalivanje:</span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;">redovno tokom vegetacije</span></strong></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;"> </span></strong></p>
</td>
<td valign="top">
<p><strong><span style="font-family: georgia, palatino, serif; color: #000000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery </em><em>All Rights Reserved</em><em></em></span></strong></p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
V 40 (10g)
Goruca Ljubav Seme...
Cena
2,35 €
(SKU: F 11)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Goruca Ljubav Seme (Ageratum houstonianum)</strong></h2>
<h3><span style="font-size: 14pt;"><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 2000+ semena (0,3g).</span></strong></span></h3>
<p>rod: Ageratum <span style="line-height: 1.5em;">fam: Compositae </span><span style="line-height: 1.5em;">Ime roda dolazi od latinske reči ageratos - večno mlad što se odnosi na dušinu trajanja cveta. Kod nas je poznat i pod imenom večna ljubav. Rod broji oko 30 vrsta koje su poreklom iz centralne Amerike - Meksika. Ageratum houstonianum - Goruća ljubav jednogodišnja biljka. To je sezonsko - letnje cveće koje se koristi za sadnju na spoljnom prostoru i za rezan cvet.</span></p>
<p>Vrsta je kompaktnog habitusa, visine 15 - 50 cm i gusto razgranata. Koren je jezičast. Listovi su pri osnovi srcoliki i maljavi a na stablu su naizmeničnog rasporeda sa veoma kratkim internodijama. Cvetovi su sitni, usko trubičasti i okupljeni u buketnoj cvasti koja je u obliku polulopte prečnika 2-3 cm. Iz bokora izbija veliki broj cvetnih drška sa 12-16 cvetova čija boja može biti marinska plava,svetlo plava,bela, roze ili ljubičasta. Seme je veoma sitno i u 1g imamo oko 4500 semenki. Za proizvodnju 1000 komada rasada treba posejati 1250 semenki. Cvetanje započinje 50-70 dana posle setve. Razmnožavanje semenom ili reznicama. Setva semena se obavlja februara meseca u stakleniku na t od 18-20 C. Nakon jednog pikiranja vrši se ulončavanje rasada u saksije 8 cm ili u tacne i dalje neguje do potpunog formiranja rasada. </p>
<p>Optimalne ekspozicije u toku uzgoja na cvetnim površinama su polusenkoviti lokaliteti kao i sunčani.</p>
<p>Zahteva dobru ishranu i laku zemljičnu strukturu. Treba da je zaklonjena od pravca duvanja jakih vetrova. Traži umereno zalivanje a suvišnu vlagu ne podnosi. Veoma dobro se oporavlj nakon orezivanja. Ako se proizvodi vegetativnim putem potrebno je bokore u jesen uneti u staklenik, razdelimo ih , zasadimo u kontenjere i orežemo. U daljoj negi dolazi do porasta izbojaka, tako da početkom februara počinjemo sa ožiljavanjem u smeši peskovitog sastava. Ovako proizveden rasad cveta znatno ranije , te je preporučljiv za sorte koje se gaje za rezan cvet kao što je " Blue horizonte " . Niske sorte se koriste za spoljnu sadnju , a naročito su primenjive za izradu amblema, bordura i ivičnjaka. Visoke sorte se koriste za rezanje i kao dopunski materijal se izuzetno dobro uklapa u cvetne aranžmane.</p>
</body>
</html>
F 11
Sorta iz Srbije
Plavi Patlidzan Seme Domaci...
Cena
1,95 €
(SKU: VE 29 (1g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Plavi Patlidzan Seme Domaci Dugi</strong></h2>
<h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 200 semena (1g).</strong></span></h2>
<div>Plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta biljka visoka do 70 cm, sa razgranatim stablom koje ponekad ima trnove . Listovi su veliki , sa dugačkim lisnim drškama , do 15 cm široki dugi i do 10 cm. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova , pojedinačni su ili ređe u manjim cvastima . Plod je bobica , najčešće ljubičasto - plave boje , ali može biti i zelena , žuta ili bela .</div>
<div>Naziv patlidžan potiče od sanskritske reči Vatin - Ganah , a u srpski jezik je došao preko persijskog ( pers. Badin - gan ) i turskog jezika ( tur. Patlican ). U srpskom jeziku patlidžanom se naziva paradajz , mada se često i biljka plavi patlidžan jednostavno naziva patlidžan U tropskim i suptropskim područjima klimatskim patlidžan se Gaii direktno iz Semena , Dok u hladnijim područjima bolje uspeva ako se iz Rasada Gaii . U zavisnosti od sorte i temperature, vreme od cvetanja čet žetve Moze kao Traje 10 do 40 Dana. Moze jer de cuvee uradi 14 dana JER POSLE TOGA brzo gubi kvalitet.</div>
<div>Plodovi se uglavnom beru nedozreli , pre nego se seme poveća i otvrdne . Čvrstina i sjaj ploda su indikatori faze pre zrenja . Plavi patlidžan zrenjem sam prezrevanjem postaje gorak . Prilikom branja Veoma po cesta Pojava oštećenja plodova . Oštećena mesta su podložna napadu patogena i time i truljenju .</div>
VE 29 (1g)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Sorta iz Italije
Persun 6.000 Semena - Lisnati
Cena
8,00 €
(SKU: VE 196)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Lisnati Persun Seme</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 6000 Semena.</strong></span></h2>
<p>Ima tamno zelene i glatke listove. Relativno brzo raste, dobro podnosi visekratnu secu listova. Prezimljava, a takodje se mogu koreni u jesen izvaditi i zasaditi u saksije za gajenje u zasticenom prostoru. Tako presadjene i tokom zimskog perioda se bere. Vise radja ukoliko za zimsku proizvodnju posejemo u avgustu.</p>
<div></div>
<table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1">
<tbody>
<tr>
<td colspan="2" width="100%" valign="top">
<p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Semenom</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Potopite seme u vodu i ostavite u vodi 12-24 sata</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>0</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>tokom cele godine</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>Substrat br.1</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span> Min. 22°C</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>zavisno od uslova</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span>redovno tokom vegetacije</span></p>
</td>
</tr>
<tr>
<td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span><strong> </strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
</body>
</html>
VE 196 (20 g)
Cvekla 1400 Semena 'Egipatska'
Cena
8,00 €
(SKU: VE 230 (20g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<div>
<h2><span style="text-decoration: underline; font-size: 14pt;"><em><strong>Cvekla Seme 'Egipatska'</strong></em></span></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span style="font-size: 14pt;">Cena je za pakovanje od 1400 semena (20g).</span></strong></span></h2>
<div>Cvekla (Beta vulgaris) spada u korenasto povrće. To je dvogodišnja biljka iz familije Chenopodiaceae. Za ishranu i preradu koriste se zadebljali korenovi raznih sorti cvekle. Koren cvekle je građen tako da se naizmenično smenjuju oplutalo tkivo i parenhim sa prstenovima ksilema i floema. U zavisnosti od ekoloških uslova pojedini elementi se mogu jače ili slabije razviti. Tako se u zemlji sa dosta vlage dobro razvija parenhimsko tkivo a slabije sprovodni elementi drvenastog dela.</div>
<div>Cvekla se po obliku korena deli na tri grupe i to:</div>
<div>• loptasti tip (bordo, eklipsa),</div>
<div>• elipsasti (egipatska) i</div>
<div>• izduženi (Formanova).</div>
<div>Najbolja je egipatska pljosnata (elipsasta) sa korenom skoro iznad zemlje.</div>
<div>Iz osnovne biljke, kojoj je pradomovina obala Sredozemnog mora proizašle su mnoge kulturne sorte repe. Iz početnog tankog korena, dugogodišnjim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke.</div>
<div>Tabela 1. Osnovne karakteristike nekih sorti cvekle.</div>
<div>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Sorta</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Koren-oblik</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Koren-boja mesa</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Dužina vegetacije</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Namena</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;"><strong><em>Egipatska</em></strong></span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;"><em><strong>Pogačast</strong></em></span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;"><em><strong>Crvene</strong></em></span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;"><em><strong>Rana</strong></em></span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;"><em><strong>Univerzalna</strong></em></span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Detroitska</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okruglast</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Bicor</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Industrija</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Dweringa</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Industrija</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Erfurska</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Cilindričan</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Kasna</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Sveža</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Bordo</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okruglast</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno ljubičasta</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Ruby queen</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okruglast</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Industrija</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Ruby detroit</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Nero detroit</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Okrugla</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Srednje rana</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="116"><span style="color: #008000;">Cylindra</span></td>
<td width="146"><span style="color: #008000;">Cilindričan</span></td>
<td width="188"><span style="color: #008000;">Tamno crvena</span></td>
<td width="152"><span style="color: #008000;">Kasna</span></td>
<td width="108"><span style="color: #008000;">Univerzalna</span><br /><br /></td>
</tr>
</tbody>
</table>
</div>
<div>
<h3>PROIZVODNJA CVEKLE</h3>
<p>U zapadnoj Evropi se godišnje proizvede više od 200.000 tona cvekle (Beta vulgaris L. ssp. Vulgaris, Chenopodiaceae), od čega se 90% konzumira kao povrće, dok se preostali deo prerađuje u sok i prehrambenu boju (Schieber et al., 2001).<br />Najbolje prinose cvekla daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskim materijama. Pogodna su aluvijalna zemljišta i černozem, dok na teškim, zbijenim zemljištima prisutna je pojava deformacije korena, slabiji prinos i pogoršan kvalitet. Cvekla je osetljiva i na reakciju zemljišta, najviše joj odgovara pH 6,5-7,0. Na kiselim zemljištima prinos je mali, a kvalitet pogoršan (Lazić i sar., 1998).<br />Obrada zemljišta za prolećnu setvu započinje dubokim oranjem u jesen i prolećnom obradom sa predsetvenom pripremom u proleće. Za letnju setvu obrada je plitka i istovremena sa predsetvenom pripremom. Ova obrada se obavlja odmah po skidanju prvog useva.<br />Koren cvekle je kvalitetan ako je njegovo formiranje ravnomerno, ako nema zastoja ili poremećaja u razvoju. S toga je neophodno da hraniva budu u lako pristupačnoj formi i u dovoljnim količinama. U grupi korenastih kultura cvekla ima najveće zahteve prema hranivima, ali visoke količine azota povećavaju sadržaj NO3. Cvekla zahteva puno kalijuma. Na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju cvekle usled nedostatka bora, naročito ako je godina sa malo padavina. Ti nedostaci manifestuju se pojavom crnih pega na listu i korenu.</p>
<p>Cvekla se može proizvesti na dva načina: direktnom setvom i iz rasada. Najčešće se primenjuje direktna setva, dok se rasad koristi samo za ranu prolećnu proizvodnju.<br />Setva se obavlja u dva osnovna roka, prolećnom i letnjem. Prolećna setva namenjena je za tzv. zelenu pijacu i uglavnom se primenjuje u baštenskoj proizvodnji, a nešto ređe na većim površinama. Optimalni rok za prolećnu setvu je prva dekada aprila. Letnja setva obavlja se nakon skidanja prethodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je 1-15 jula.<br />Ubiranje (vađenje) cvekle se obavlja u fazi obrazovanog zadebljalog korena (prečnik 4-5 cm) i to postepeno ili za industrijsku preradu jednokratno, a pre nastupa jačih mrazeva. Vađenje može biti ručno ili mehanizovano. Koren cvekle se dobro čuva u podrumu, trapu, spremištu pri temperaturi od 0-2oC i značajna je hrana u toku zime i ranog proleća (Lazić i sar., 1998).</p>
<h3>HEMIJSKI SASTAV</h3>
<p>Koren cvekle je bogat ugljenim hidratima, posebno saharozom. Sadržaj proteina nije izražen ali su zastupljene najznačajnije aminokiseline. Sadrži betaine značajne za sintezu holina u čovečjem organizmu. Ističe se bogatstvo mineralnih materija, posebno Fe, K, Mn, Zn. Takođe je bogata folatima, rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima i antioskidantima. (www.wikepedia.org).<br />Ugljeni hidrati su posle vode najzastupljeniji sastojci namirnica biljnog porekla. Čine 80% suve materije voća i povrća te predstavljaju važan izvor energije i rezervnu hranu organizma. Svi ugljeni hidrati se dele na monosaharide ili proste šećere, oligosaharide – koji se sastoje od dva ili više monosaharida i polisaharide čiji se molekuli sastoje od mnogo molekula monosaharida.<br />Monosaharidi se prema broju ugljenikovih i kiseonikovih atoma dele na trioze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Od šestočlanih monosaharida u ljudskom organizmu se mogu naći: glukoza (grožđani šećer) kao najvažniji monosaharid, fruktoza (voćni šećer), galaktoza i manoza.<br />Od oligosaharida sa stanovišta ishrane, najbitniji su disaharidi: maltoza, laktoza saharoza i celobioza.</p>
<p>Tabela 2. Sadržaj šećera (Rodríguez-Sevilla et al., 1999):</p>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Šećer</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">g/100g sirovine</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Fruktoza</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">0,127</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Glukoza</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">0,488</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Saharoza</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">6,68</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="158"><span style="color: #008000;">Ukupni šećeri</span></td>
<td width="144"><span style="color: #008000;">7,14-7,30</span></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Od polisaharida najvažniji su skrob koji se kao rezerva ugljenih hidrata nalazi u biljkama (zrna žitarica, krtole, podzemna stabla, korenje i sl.) i glikogen (životinjski skrob) koji se kao rezerva nalazi u animalnim, pa i u ljudskim ćelijama. Sa fiziološkog aspekta, bitno je napomenuti da u polisaharide spadaju i celuloza, hemiceluloza, agar-agar kao i mnogi drugi.<br />Dijetetska vlakna (DV) se sastoje od biljnih jestivih polisaharida, lignina i srodnih supstanci rezistentnih na varenje osnovnim enzimima ljudskog digestivnog trakta. Dijetetska vlakna obuhvataju sve nesvarljive polisaharide, kao i voskove i lignin.<br />Uz nova saznanja i proširenu listu DV, odbor naučnika American Association of Cereal Chemist (AACC) dozvolio je novu definiciju DV. Definicija uključuje nekoliko komponenata, koje prema AOAC metodi ne pripadaju DV, a koje pokazuju slične fiziološke efekte. Dozvoljena AACC definicija glasi: DV su jestivi delovi biljaka ili analogni ugljeni hidrati koji su rezistentni na varenje i apsorpciju u tankom crevu čoveka, sa komplektnom ili delimičnom fermentacijom u debelom crevu. DV obuhvataju polisaharide, oligosaharide, lignin i srodne biljne supstance. DV pokazuju pozitivna fiziološka dejstva kao što su laksacija, i/ili smanjenje holesterola u krvi, i/ili smanjenje glukoze u krvi. Komponente koje su definisane ovom definicijom su celuloza, hemiceluloza, lignin, inulin, gume, modifikovana celuloza, sluzi, oligosaharidi, pektini, voskovi, kutin i suberin.</p>
<p>Tabela 3. Sadržaj dijetetskih vlakana u cvekli (Vollendorf & Marlett, 1993)</p>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Sveža cvekla</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">SM (%)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">12,3</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">TDF (AOAC metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">2,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">TDF (Uppsala metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">2,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">IDF (Uppsala metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">1,4</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">SDF (Uppsala metod) (g/100g)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">0,7</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Kuvana cvekla (Uppsala metod)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">SDF</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Hemiceluloza (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">2,3</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Pektin (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">3,6</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">IDF</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Hemoceluloza (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">4,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Celuloza (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">5,7</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Pektin (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">1,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="251"><span style="color: #008000;">Lignin (g/100g SM)</span></td>
<td width="99"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>TDF (Total Dietary Fibre) – ukupna rastvorljiva vlakna<br />SDF (Soluble Dietary Fibre) – rastvorljiva vlakna<br />IDF (Insoluble Dietary Fibre) – nerastvorljiva vlaka</p>
<p>Sadržaj ukupnih ugljenih hidrata je 6,9g/100g sveže cvekle.</p>
<p>Tabela 4. Nutritivni sastav cvekle*</p>
<table cellspacing="0" cellpadding="3" border="2" align="center">
<tbody>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Nutritivne komponente</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">Sadržaj</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Makro komponente</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Energetska vrednost (kJ)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">141</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Slobodni ugljeni hidrati (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">6,9</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne masti (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupni proteini (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ugljeno-hidratne komponente</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne organske kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Skrob (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupni šećeri (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">6,8</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Saharoza (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">6,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Fruktoza (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupna vlakna (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">2,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vlakna liposolubilna (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Polisaharidi, ne-celulozni, hidroslubilni (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,3</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Glukoza (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Masti</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne masne kiseline</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne zasićene masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">< 0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne, monozasićene cis masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">< 0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupne, polizasićene masne kiseline (g)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,2</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Masne kiseline 18:2 cis, cis n-6</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">(linolna kiselina) (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">131</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Masne kiseline 18:3, n-3</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">(α-linolna kiselina) (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">22</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Ukupni steroli (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">17,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Minerali</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Natrijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">40,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Soli (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">101,9</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Kalijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">450,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Magnezijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">20,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Kalcijum (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">14,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Fosfor (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">40,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Gvožđe (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,9</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Cink (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,5</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Jod (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">1,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Selen (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,4</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamini</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;"> </span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin A (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,6</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin E (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">< 0,1</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin K (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">3,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Vitamin C (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">10,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Folna kiselina (HPLC) (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">150,0</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Niacin (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,4</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Riboflavin (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,05</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Tiamin (B1) (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,03</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Piridoksin (mg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">0,05</span></td>
</tr>
<tr>
<td width="405"><span style="color: #008000;">Karotenoidi (μg)</span></td>
<td width="115"><span style="color: #008000;">11,4</span></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>* Vrednosti se odnose na 100g sirove cvekle</p>
<p>Mineralne materije su neophodne za održavanje života i izgradnju svakog organizma te s toga predstavljaju veoma bitan sastojak svake namirnice. Voće i povrće se smatra veoma bogatim izvorom ovih korisnih materija (0,3-2%), što im uz bogat vitaminski sastav daje posebnu fiziološku vrednost. Sastav mineralnih materija voća i povrća čine pre svega metali: K, Ca, Na, Mg, Fe, Mn, Al, zatim u manjoj meri: Cu, Zn, Mo, Co i još neki oligoelementi kao i nemetali: S, P, Si, Cl, B, F. Pored navedenih „korisnih“ metala i nemetala, u sastav mineralnih materija voća i povrća ulaze i tzv. toksični metali (Pb, As, Cd i Hg), koji u namirnice mogu dospeti preko sredstava za zaštitu bilja, u toku tehnološkog procesa prerade i zbog reakcije sadržaja sa neispravnom ambalažom. Maksimalno dozvoljena koncetracija toksičnih metala je regulisana zakonskim procesima.<br />Sadržaj mineralnih materija u svežoj cvekle je 627,3 mg/100g, najviše su zastupljeni natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink, jod i selen.<br />Vitamini su organska jedinjenja koja ljudski organizam ne sintetiše a koja su neophodna za održavanje života. Nemaju gradivnu niti energetsku ulogu, ali učestvuju u pretvaranju energije i regulaciji metabolizma strukturnih jedinjenja. Vitamini su veoma važni sastojci voća i povrća i u kombinaciji sa mineralnim materijama čine ove namirnice fiziološki veoma vrednim. Zadatak svakog tehnološkog procesa je da ih sačuva u najvećoj mogućoj meri. Prema rastvorljivosti, vitamini se dele u dve grupe: rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) i rastvorljivi u mastima (liposolubilni). Vitamini koji se najčešće nalaze u voću i povrću su: vitamin C (L-askorbinska kiselina), vitamin A (β-karoten), B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B3 (pantotenska kiselina), H (biotin), PP (nikotinska kiselina), D, E itd.<br />Cvekla sadrži vitamin C u korenu (10 mg/100g), dok je nadzemni deo odličan izvor vitamina A, sadrži još vitamin E, K, B1, B2 i B6.<br />Sadržaj ukupnih vitamina je 13,7914 mg/100g sveže cvekle.</p>
<p>Lipidi su organska jedinjenja čija karakteristika je da se rastvaraju u organskim rastvaračima. U analitici životnih namirnica, pod pojmom lipidi se podrazumevaju sve materije koje se iz nekog materijala ekstrahuju bezvodnim etrom, a koje posle jednočasovnog sušenja u sušnici ne ispare (Vračar, 2001). Ekstrakt lipida sadrži masti i druge slične supstance (voskovi, složeni lipidi, slobodne masne kiseline, steroli, vitamin, eterična ulja, plastidni pigmenti i sl.). Kod većine namirnica sadržaj lipida praktično odgovara sadržaju masti s obzirom na neznatan sadržaj pratećih sličnih supstanci. Na osnovu sadržaja masti namirnica ocenjuje se njihova energetska vrednost. Izuzev semena i nekih plodova koji sadrže znatne količine masti, namirnice biljnog porekla koje se koriste u ishrani, sadrže malu količinu masti (0,1-1%).<br />Sadržaj lipida je 0,1 g/100g sveže cvekle.<br />Proteini su visokomolekularna, kompleksna organska jedinjenja, sastavljena od velikog broja aminokiselina i predstavljaju najvažniji sastojak žive materije. Aminokiseline delimo na esencijalne (organizam ih ne može sintetisati) i neesencijalne (organizam ih sintetiše). Biološka vrednost namirnice se ceni po sadržaju esencijalnih aminokiselina. Fiziološka uloga im je pre svega gradivna. Ako u ishrani nedostaje samo jedna aminokiselina, sinteza proteina je onemogućena. Najčešće se određuje ukupan sadržaj proteina, a samo u nekim slučajevima sadržaj pojedinih proteina.<br />Sadržaj proteina u svežoj cvekli je 1,0g/100g</p>
<h3>FENOLNA JEDINJENJA</h3>
<p>Poznato je da fenolna jedinjenja imaju višestruko biološko delovanje, uključjući antioksidativnu aktivnost. Sirovi ekstrakti voća, povrća, začina, cerealija i drugih biljnih materijala bogatih fenolima su od posebnog značaja za prehrambenu industriju pošto usporavaju oksidativnu degradaciju lipida i na taj način poboljšavaju kvalitet i nuritivnu vrednost hrane. S obzirom da je trend u prehrambenoj industriji i nauci usmeren ka funkcionalnoj hrani sa specijalnim zdravstvenim efektima, takođe, raste zainteresovanost istraživača, proizvođača hrane i potrošača prema antioksidativnim sastojcima biljnog porekla u održavanju zdravlja i zaštiti od koronarnih oboljenja i kancera (Kähkönen et al., 1999).<br />Ekstrakti cvekle i pokožice cvekle u polarnim rastvaračima, pokazuju relativno veliku antioksidativnu aktivnost u poređenju sa ostalim povrćem (Vinson et al., 1998; Kähkönen et al., 1999; Miller et al., 2000). Na osnovu antioksidativne aktivnosti, cvekla se nalazi među prvih 10 vrsta povrća (Kähkönen et al., 1999; Vilson et al., 1998; Cao et al., 1996); prema Vilson et al. (1998), na osnovu sadržaja ukupnih fenola u suvoj materiji, cvekla zauzima prvo mesto, dok na osnovu ukupnog fenolnog antioksidativnog indexa (PAOXI) po suvoj materiji zauzima deseto mesto (od 23 ispitane vrste povrća).<br />Najveća koncentracija fenolnih jedinjenja u cvekli je između tkiva korteksa i ljuske (50 % ukupnih fenola), dok koncentracija preostalih fenola opada prema središtu korena (Friedman, 1997; Kujala et al., 2000). Fenolna jedinjenja u ljusci cvekle čine L-triptofan, p-kumarinska i ferulna kiselina, kao i ciklodopa glukozid derivati (Kujala et al., 2001).</p>
<p>Sadržaj polifenola se obično određuje metodom Folin-Ciocalteau (FC) (Waterhouse, 2001). Istraživanja Čanadanović-Brunet i sar. (2007) pokazala su da je u ekstraktu sadržaj polifenola identifikovanih visokopritisnom tečnom hromatografijom (HPLC) bio niži od sadržaja određenog Folin-Ciocalteau metodom. Razlog tome je što upotrebom metode po Folin-Ciocalteau dolazi do smetnji koje mogu uzrokovati šećeri ili askorbati .</p>
<h3>BOJENE MATERIJE CVEKLE</h3>
<p>Jedan od najvažnijih zadataka pri preradi povrća jeste očuvanje prirodne boje. Na osnovu boje, potrošač bira određeni proizvod, a tek kasnije taj odabir utiče na ostale osobine proizvoda.<br />Većina hrane danas se u manjoj ili većoj meri prerađuje u prehrambenoj industriji i proizvođači imaju potrebu da očuvaju u što većoj meri boju koja se može promeniti prilikom proizvodnje ili da ih oboje prirodnim ili sintetskim bojama. U tom slučaju proizvodi mogu biti neprirodno obojeni i vizuelno neprihvatljivi.<br />Prirodna boja voća i povrća menja se pod uticajima enzimatskih i neezimatskih reakcija koje su uslovljene nizom faktora (pH, temperature, vrste enzima, kiseonik, supstrat, metali itd.).<br />Bojene materije voća i povrća dele se na dve grupe: nerastvorljive i rastvorljive u vodi i u ćelijskom soku.</p>
<p>Nerastvorljivi pigmenti (plastidi), vezani su za organele biljnih ćelija, ne rastvaraju se u vodi, odnosno soku iz vakuola. Nerastvorljivi pigmenti su hlorofil i karotenoidi. Sirovina koja kao dominantne pigmente sadrži plastidne pigmente (breskva, mrkva, kajsija), ne može se koristiti za proizvodnju bistrih sokova jer je nemoguće postići karakterističnu boju sirovine.<br />Rastvorljivi pigmenti se nalaze u vakuolama biljnih ćelija, a kod prerade voća i povrća prelaze u tečnu fazu (sok) kao rastvor. U tu grupu biljnih materija spadaju flavonoidi i betalaini.<br />Flavonoidi su žuti, narandžasti, crveni i plavi pigmenti. Oni su odgovorni za intezivnu boju brojnog povrća, cveća i voća.<br />Flavonoidi se nalaze u ćelijama pokožice (grožđe, šljiva) ili u samom mesu (malina, ribizle, maline, borovnice, cvekle). Sva jedinjenja flavonoida sadrže flavansku strukturu i lako se izdvajaju iz vakuola razgradnjom tonoplasta. U industrijskoj preradi voća i povrća ova jedinjenja imaju višestruku ulogu; to su prirodne obojene komponente, prekursori neenzimatskog tamnjenja i jedinjenja koja mogu da izazovu pojavu taloga u sokovima, koncentratima sokova i sirupima.<br />Antocijani imaju dugu istoriju u ljudskoj ishrani. Antocijani i drugi flavanoidi su privukli veliku pažnju jer imaju lekovita svojstva.</p>
<p>Antocijani uglavnom asociraju na voće, ali ih ima i u povrću, cveću, lišću, delovima biljaka. U toku prerade gube se antocijani, koji su odlika svežeg voća, pa postoji potreba da se gotovim proizvodima dodaju ekstrakti antocijana kako bi se korigovala senzorska svojstva gotovih proizvoda.<br />Slobodni radikali i reaktivna oksidaciona sredstva izazivaju poremećaje u ljudskom organizmu koji mogu da dovedu do pojave kancera, oštećenja krvnih sudova i arteroskleroze. Studije pokazuju da flavonoidi (antocijani) i srodni polifenoli doprinose antioksidativnoj aktivnosti unutar organizma, a nalaze se u većini voća i povrća. Istraživanja su potvrdila da antocijani nisu samo netoksični i nemutageni, nego imaju i lekovita svojstva (Einbond, 1996).</p>
</div>
</div>
VE 230 (20g)
Pastrnak 10.000 Semena Beli...
Cena
10,00 €
(SKU: P 123 (20g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<div id="idTab1" class="rte">
<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Pastrnak Seme Beli Dugi Organsko Seme (Pastinaca sativa)</strong></span></h2>
<h3><span style="font-size:14pt;"><strong><span style="color:#ff0000;">Cena je za pakovanje od<strong> oko 10.000 (20g) </strong>semena.</span></strong></span></h3>
<div>Paštrnak je veoma bogat kalijumom, pa zbog toga deluje kao diuretik, pa može pomoći u regulaciji povišenog krvnog pritiska, a to dejstvo još pojačava njegovo svojstvo da deluje protiv stezanja krvnih sudova.Dosta ima kalcijuma i fosfora, kao i magnezijuma i sumpora. Ima i dosta vitamina C kao i beta karotina. Dodat u hranu, ili u predjelo, podstiče apetit. </div>
<div>Paštrnak sadrži jedan poseban alkaloid, koji je po njegovom latinskom imenu (Pastinaca sativa) i nazvan pastinacin. Taj sastojak pomaže otklanjanju tegoba, tzv. stenokardija, bolova u grudima, koji nastaju kao posledica začepljenja krvnih sudova koji hrane srčani mišić. Pomaže takođe i u slučaju neuroznih bolova koji se manifestuju stezanjem krvnih sudova i grčenjem creva. </div>
<div>Danas se sve češće koristi u sušenom obliku, i takav se može nabaviti u prodavnicama. </div>
<div>Domaći, odnosno gajeni paštrnak, gaji se i kao šargarepa, peršun i drugo korenasto povrće. Važno je znati da treba koristiti samo gajeni paštrnak, jer postoje neke samonikle otrovne biljke koje su po izgledu veoma slične paštrnaku. </div>
<div>Ova biljka poznata je kao izvrstan diuretik koji uklanja celulit i reguliše krvni pritisak. Redovno konzumiranje paštrnaka dovodi do topljenja masnih naslaga.</div>
<p> </p>
<table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"><tbody><tr><td colspan="2" width="100%" valign="top">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">Semenom</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">0</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">0</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">tokom cele godine</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;"> do 3 cm</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">Substrat br.1</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">+15°C do +25°C</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">zavisno od uslova do 3 nedelje</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><span style="color:#008000;">redovno tokom vegetacije</span></p>
</td>
</tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap">
<p><span style="color:#008000;"><strong> </strong></span></p>
</td>
<td valign="top">
<p><br /><span style="color:#008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p>
<div></div>
</td>
</tr></tbody></table><p> </p>
</div>
P 123 (20g)