1000 Semena Fizalis (Physalis peruviana)

1000 Semena Fizalis (Physalis peruviana)

Cena je za pakovanje od 1000 (0,5g) semena.

Voće starih Inka raste i na Balkanu. Fizalis snažno podiže imunitet i efikasno deluje u borbi protiv slobodnih radikala. Deluje kao antibiotik, vrlo je efikasna protiv streptokoke i stafilokoke

Pomalo zaboravljena, a izuzetno korisna, jednogodišnja biljka fizalis (Physalis peruviana) poznata je i kao peruanska jagoda, voće starih Inka i ljoskavac. Mada potiče iz Južne Amerike, uspeva i na Balkanu, a u svetu se gaji čak 115 vrsta fizalisa. Srodnik je paradajza, a pošto je plod minijaturan, zovu ga i "paradajzić". Zbog bobica podseća na divlju, samoniklu trešnju, slatko - kiselog ukusa.

Kao korovska biljka može da se nađe na brdovitim terenima, uz obode šuma i puteva. Kod nas se uglavnom suši i koristi kao ukras u raznim aranžmanima, zbog dekorativnog omotača plodova. Lako se uočava zbog visoke stabljike i karakterističnih, narandžastih plodova, nalik lampionima. Najukusniji su kada potpuno potamne od zrenja, a omotač postane proziran. Osim ploda, biljka je u celosti otrovna i ne koristi se na bilo koji način.

Fizalis cveta od proleća do jeseni. Zavisno od vrste, cvetovi su žuti, beli ili ljubičasti, koji prvo formiraju zelene "lampione". Tokom zrenja postaju žuti, pa zatim narandžasti. Najukusniji su krajem jeseni, u novembru. Ubrani mogu dugo da stoje.

Ako se gaji u bašti, plodovi su krupniji i poznati kao "meksički paradajz". Nisu uvek narandžaste boje, već mogu da budu žuti, zeleni, zelenožuti... Biljka je izuzetno otporna, retko je napadaju bolesti i štetočine.

Plod je najlekovitiji kada se jede sirov i potpuno zreo, može da se dodaje u salate. Bogat je kalcijumom, gvožđem, fosforom, vitaminima C, B1, B2, B6, B12, kao i karotinom. Sadrži brojne bioaktivne sastojke, među kojima flavonoide, alkaloide i razne vrste biljnih steroida. Ukus donekle podseća na narandžu, kao i na kajsiju, malinu, jagodu i ananas. Ne jede se u velikoj količini, najviše pet do deset plodova tokom obroka, savetuju narodni lekari.

Snažno podiže imunitet, deluje i kao jak antibiotik, posebno kod bakterija streptokoke i stafilokoke, kao i protiv virusa, malih boginja, čak i HIV-a. Smatra se jednim od najjačih antioksidanasa, efikasan u borbi protiv slobodnih radikala, kancera i leukemije.

Latinoamerikanci ga obilato koriste kao sedativ, kod nervnih bolesti, kao diuretik, protiv groznice i mučnine, ali i za bolesti bubrega i jetre.

U Brazilu koren koriste u lečenju dijabetesa, na Solomonskim ostrvima smatraju da pomaže kod neplodnosti, na Jamajci se koristi protiv prevremenog porođaja. Za plemena Amazonije, peruanska jagoda je lek protiv hepatitisa, povišene temperature, reumatizma, upale srednjeg uva, astme.

Ne preporučuje se osobama koje imaju hemofiliju, srčane bolesti i nizak krvni pritisak.

ČISTAČ BUBREGA

Za čišćenje mokraćnih kanala i bubrega, dve nedelje se uzima svakodnevno 20 svežih ili osušenih bobica, pre jela, zaslađenih medom. Za bolje varenje, pije se čaj koji se pravi tako što se 15 minuta u 0,5 l vode, kuva 15 suvih, zdrobljenih bobica. Potom se ostavi da odstoji 30 minuta, procedi i jedna čaša popije pre ručka, a druga pre večere.