Crna Malina Seme (Rubus occidentalis)

Crna Malina Seme (Rubus occidentalis)

Cena je za pakovanje od 40 (0,1g) Semena.

Crna malina je veoma otporna na hladnocu (-40C), uspeva na različitim nadmorskim visinama (sadi se čak i na najmanjim nadmorskim visinama bez ikakvih problema) i otporna je na bolesti (Pepelnicu). Sadrži više ORAC jedinica od Aronije, a lekovitost joj se ogleda u visokom sadržaju antocijanina i dr.

Plod je bogat antocijaninima, vrstom flavonoida koja može pomoći u borbi protiv raka.

Zbog lekovitosti se naziva crni dragulj i bobičasta kraljica. Kada je 2009. godine časopis Cancer Prevention Research objavio studiju Univerziteta Ohajo po kojoj ekstrakt crne maline usporava razvoj raka dojke, grlića materice, creva i jednjaka, ovo ukusno voće doživelo je pravu ekspanziju širom planete. Pun naziv joj je crna američka crna malina (Rubus occidentalis), jer joj je postojbina Severna Amerika. U Srbiji je prvi počeo da je gaji Vučko Antonijević iz Bogatića kod Valjeva na svom

imanju, uz ostale sorte jagodičastog voća. Sa površine od 20 ari, na koliko uzgaja crnu malinu, prošle sezone ubrao je oko dve tone ovog ukusnog voća, a očekuje da do kraja ove godine prinos bude i veći.

Crnu malinu mnogi nazivaju crni dragulj, super bobica ili bobičasta kraljica i ona tu svoju lekovitost potvrđuje obiljem dragocenih sastojaka. Plod sadrži antocijanine, vrstu flavonoida koja pomaže u borbi protiv raka, a istraživanja su pokazala da od jagodičastog voća upravo crna malina sadrži najviše antioksidanasa. Naime, antocijanini usporavaju rast premalignih ćelija i čuvaju od formiranja novih krvnih sudova koji bi snabdevalibkancerogeni tumor. A ova vrsta maline ima ih čak tri puta više nego borovnica! Bogata je i elaginskom kiselinom, koja ima antiokancerogeno, antivirusno i antibakterijsko

svojstvo - kaže za "Bilje i zdravlje" Vučko Antonijević. Naš sagovornik otkriva da je kultivizacija crne maline počela u trećoj deceniji 20. veka, a da danas ima nekoliko desetina sorti ove voćke. U Srbiji se prvi put pojavila sedamdesetih godina prošlog veka, ali je tada nisu prihvatili ni stručnjaci ni proizvođači, smatrajući da neće dobro uspevati, jer nije mnogo otporna na

hladnoću. Uz to, njeni izdanci "naoružani" bodljama, poput divlje kupine, nisu bili zahvalni ni za uzgajanje, ni za berbu. Antonijević se ipak pre nekoliko godina osmelio da je uzgaja i nije se pokajao:

- Dugogodišnje iskustvo gajenja crvene maline podstaklo me je da probam da gajim crnu malinu i prezadovoljan sam.

Ovo voće je prava riznica vitamina i hranljivih materija, eliksir zdravlja. Otpornija je na bolesti od drugih, crvenih sorti, a razmnožava se kao kupina, polaganjem vrhova lastara. "Crna dama" po izgledu, hranljivosti I lekovitosti pripada samom plemstvu svoga roda.

Jedinstvenog je ukusa, po koncentraciji antioksidanasa ne zaostaje za aronijom i naučnici je nazivaju "lovcem na slobodne radikale". Plodovima tamno plavi ili crni pigment daju antocijanini, a toliko su sočni da boje ruke pri branju i usnu duplju dok se jedu - kaže naš

sagovornik.

Ekstrakt iz ploda, navodi Antonijević, deluje protiv virusa, a ujedno i aktivira pankreas na lučenje insulina čime snižava šećer u krvi, pa je ova voćka višestruko lekovita.

- Pomenuti antocijanini blagotvorno deluju na zdravlje srca i krvnih sudova, smanjuju rizik od hipertenzije, poboljšavaju vid i pamćenje, naročito kod starijih. U odnosu na ostale sorte maline, crna ima mnogo više suve materije, a lekovita je od semena do ploda: seme koristi farmaceutska industrija za pravljenje lekova, a u kozmetici je sastavni deo preparata za negu. List je u narodnoj medicini delotvoran za ispiranje usne duplje kod upale sluzokože, ždrela i protiv proliva i ulazi u sastav mnogih mešavina za lečenje bolesti srca i želuca, menstrualnih i hormonskih poremećaja, a dobar je i za

čišćenje krvi. Ukusan, aromatičan i lako svarljiv plod može se koristiti svež ili smrznut, za pravljenje soka, sirupa, džema, sladoleda, vina...- kaže Antonijević.

Od prvih plodova svoje crne maline, Vučko već pola godine pravi matični sok, koji je, kaže, pravi melem za zdravlje i vitalnost. Ceđen i pasterizovan, bez vode, konzervansa i šećera, ovaj sok je već u prvom naletu "planuo", a "flašicu više" tražili su čak i oni sa istančanim ukusom.

U svetu trostruko skuplja od svojih crvenih "rođaka", crna malina rađa u junu, a plodovi ovog ukusnog voća ovih dana krasiće i malinjak familije Antonijević...

HRANLJIVOST

U 100 g crne maline ima:

*72,54 kalorija

*214-589 mg antocijanina

*0,14 g masti

*1,35 g proteina

*1,68 g dijetalnih vlakana

*2,36 mg vitamina C

*32 mg kalcijuma

*Seme ima i do 30 puta više vitamina i minerala nego plod

*Štite ćelije

*Predstavljaju superhranu

Danijela Kljajić

Tekst iz casopisa "Bilje i zdravlje".