Dzinovska zuta repa seme Eckendorf

Dzinovska zuta repa seme Eckendorf

Cena je za pakovanje od 100 (3g) semena.

Katalog Henry Fields iz 1927. godine kaže: „Dzinovski, glatki, dugi koreni cilindričnog oblika, težine do 9 kg svaki i rastući dve trećine iznad zemlje. Čvrsto belo meso visoke vrednosti za ishranu. " Ovi veliki koreni žute kože savršeni su za uzgoj kao životinjska hrana.

Stočna repa potiče iz Sredozemnog područja. Daje visok prinos lista i korena. List se može koristiti prilikom vađenja, a koren tokom zimskog perioda. Dvogodišnja je biljka. U prvoj godini oblikuje veliki zadebljali koren i glavu s lišćem, a u drugoj godini vegetacije razvija stabiljku s lišćem, cvetove i plodove.

Morfološka svojstva stočne repe

Koren je valjkastog oblika i izdužen, u osnovi vretenast. Na poprečnom preseku tela korena zapažaju se koncentrični krugovi, ali ih ima znatno manje nego kod šećerne repe, oko 4 do 5. List ima osrednje dugu peteljku i glatku svetlozelenu široku lisku. Listovi zauzimaju poluuspravan položaj. Dužina vegetacije varira od 4 do 5,5 meseci, zavisno o kultivarima.

Agroekološki uslovi za gajenje stočne repe

Prema klimi i zemljištu stočna repa ima slične zahteve kao i šećerna repa. Podnosi oštriju zimu, ali osetljiva je na niske temperature u kasnijoj jeseni. Bolje uspeva u područjima s više padavina. Odgovaraju joj duboka, plodna zemljišta, dobro strukturirana i vodopropusna. Može uspevati i na kiselijim zemljištima, pseudoglejnim i brdskim zemljištima s dovoljno vode.

Agrotehnika za proizvodnju stočne repe

Plodored

Najbolje pretkulture su zrnate mahunarke i višegodišnje legumonoze kao i detelinsko-travne smese. Stočna repa je dobra pretkultura za većinu drugih kultura.

Obrada zemljišta

Ista kao i za šećernu repu. Nakon ranih pretkultura (strne žitarice, uljana repica, rani krmni usevi, grašak za zeleno zrno, pasulj mahunar itd.) obavlja se oranje na 10 cm dubine, zatim letnje oranje na oko 20 m (s unošenjem stajnjaka i ravnanjem) i duboko jesenje oranje na 30 - 35 dubine. Nakon ranijih useva moguće je sprovesti dva oranja, a nakon kasnih useva samo jedno oranje, a zatim i tanjiranje.

Đubrenje

Stočna repa jako dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom. Nezrelo stajsko đubrivo može se zaorati u letnjem oranju, a zreli stajnjak dubokim jesenjim oranjem. Zemljište se može đubriti na isti način kao i za šećernu repu, ali s povećanom količinom azota, jer se tako može povećati prinos i količina belančevina u korenu. Količina azota može iznositi oko 150 - 200 kg/ha, fosfora 150 kg/ha i kalijuma oko 250 kg/ha. Zemljišta siromašna borom treba đubriti formulacijama mineralnih đubriva s borom, naročito ako se ne đubre stajskim đubrivom.

Setva

Seje se u drugoj polovini marta ili početkom aprila, kada se zemljište u setvenom sloju (2 - 3 cm) zagreje na 5 °C. Razmak između redova iznosi 45 ili 50 cm, a unutar reda 25 cm, pa se postiže sklop od 80 000 - 90 000 biljaka/ha. Količina semena iznosi oko 15 - 20 kg/ha.

Nega useva stočne repe

Ako je zemljište nakon setve suvo, treba obaviti valjanje. U slučaju da se stvori pokorica (posle jakih kiša), potrebno je obaviti drljanje laganim drljačama ili rotacionim drljačama. Korovi se uništavanju herbicidima, kultivacijom, okopavanjem i plevljenjem.

Vađenje stočne repe

Repu treba izvaditi pre jesenjih mrazeva jer se smrznuta repa u trapu kvari. Vadi se ručno ili linijama za vađenje repe. Glave se ne režu, samo se odseče lišće, a koren se očisti od zemlje. Očišćeni koren se sprema u trapove široke 1,5 m i isto toliko visoke. Oštećenu ili smrznutu repu treba izdvojiti i njome hraniti stoku.