Endivija Seme Sasco D'oro Castelfranco

Endivija Seme Sasco D'oro Castelfranco

Cena je za pakovanje od 600-700 (1g) semena.

Rana sorta, rastresitih glavica težine 300-350 g. Dužine vegetacije 65-70 dana nakon rasađivanja. Ima reckave listove svetlo zelene boje sa svetlo ljubičastim i crvenim šarama na prema sredini glavice.

Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Listovi endivije mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni u različitim bojama. Gajenje endivije je najviše zastupljeno u južnoj Evropi.

Temperatura

Temperatura viša od 25° C smanjuje klijanje, što može biti razlog nejednakog i slabog nicanja dobro klijavog semena. Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18° C, minimalna temperatura rasta je 7° C, a maksimalna 24° C. Čim je rozeta već blizu tehnološke zrelosti, dakle berbe, minimalna temperatura od -3° C može izazvati veća oštećenja, a pri - 6 do -7° C biljka se potpuno smrzne. Za rast biljke najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta od 60 do 80 % poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlažnost vazduha oko 70 %. Ako su u periodu neposredno pre berbe nastupile visoke temperature i niska vlažnost vazduha, listovi rozete postaju tvrdi i grubi, s više gorkih materije. Gorkaste materije u endiviji čine je otpornijom na niže temperature, za razliku od salate puterice i kristalke.

Voda

Ima velike zahteve za vodom, pa se preporucuje sistem za navodnjavanje (najčešće kap po kap).

Zemljište

Na zaslanjenost zemljišta manje je osetljiva od salate. Uglavnom dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali bolje na srednje teškim do teškim zemljištima pod uslovom da su duboko obrađena i još bolje pođubrena, neutralne pH reakcije 6,5 - 7,2. Poželjna su dobro propusna zemljišta neutralne reakcije i obogaćena humusom. Manje je osetljiva za zaslanjenost zemljišta. Ne podnosi direktno đubrenje stajskim đubrivom, a najbolje uspeva nakon kulture koja je već bila obilno đubrena kao na primer kupus i papirka.

Agrotehničke mere

Plodored

Plodored za endiviju iznosi 2 godine. Dolazi kao kasna kultura u proizvodnji posle ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja mahunara, spanaća. 

Obrada zemljišta

Zemljište se priprema pred sadnju kada se i đubri. Temeljna obrada zemljišta uvek ostaje jesenja, kao nezamjenjiva i nedostižna kao i višestruko korisna. Uporedo se obavlja i đubrenje zemljišta, čime se do proleća obavi potpuna razgradnja đubriva i ostataka. Tako na proleće ostaje samo površinska priprema za setvu i sadnju.

Đubrenje

Endivija se kod nas najčešće sadi posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, pasulj mahunar i ostalo) i koje su đubrene organskim đubrivima ili pak ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu nakon berbe. Prinos endivije iznosi od 30 - 40 t/ha, a iznosi iz zemljišta oko 150 kg azota/ha, 50 kg fosfora/ha, 250 kg kalijuma/ha , 60 kg/ha CaO (kalcijum oksid) i 18 kg/ha MgO (magnezijum oksid). Biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije. Osetljiva je na visoku koncentraciju tečne faze zemljišta.

Setva / sadnja

Gajenje endivije na otvorenom

Endivija se može direktno sejati na otvorenom i to preciznom sejalicom. Potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena/ha. Ovaj se način retko primenjuje jer se teško postiže jednolično nicanje. Češći je gajenje iz rasada. U zavisnosti od vremena sadnje ona se gaji na otvorenim gredicama ili u kontejnerima sa supstratom. Dobar rasad mora da ima najmanje 5 razvijenih listova.

U kontinentalnom području najrašireniji je jesenji gajenje. Seje se od sredine jula do početka avgusta. Za 1 ha zasada potrebno je oko 200 m dobro pripremljenih gredica. Do nicanja, površinu gredice potrebno je održavati vlažnom. Rasad s busenom bolje podnosi presađivanje u letnjim uslovima. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 - 50 cm kao i razmak u redu 20 - 30 cm. Manji razmak pospešuje rast.

Prihranu treba sprovesti pre nego biljke zatvore redove. Kasnija sadnja dolazi u obzir gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 C. Neki od proizvođača daju prednost starijem rasadu golog korena. On lakše preživi u nepovoljnim uslovima.

Navodnjavanje je najčešće potrebno u pripremi za sadnju i nakon sadnje, a kasnije ima obično dovoljno padavina za nesmetan rast. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu bolje je saditi uz veći razmak redova 50 - 60 cm i 30 - 40 cm u redu jer u gustom sklopu biljke lakše