Seme Bagrema (lat. Robinia pseudoacacia)

Seme Bagrema (lat. Robinia pseudoacacia)

Cena je za pakovanje od 20 semena.

Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia. Poreklom je iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom.

Opis biljke

Koren je dobro razvijen. Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova, koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika.

Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1-3 cm širokih na 1-4 mm dugim peteljčicama. Sam list je dug 10-30 cm. Bagrem spada u uskolisne biljke.

Cvetovi u grupama od 15 do 20 formiraju viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna.

Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje, preko 10 cm duga i skoro 2 cm široka[1]. Drška ploda je kratka. U mahuni se nalazi 4—10 semena. Seme je bubrežastog oblika, dugo 2-3 mm, tamnosmeđe i može imati pege, sa tvrdom semenjačom koju klica teško probija (pa je semenjacu potrebno stanjiti smirglom pre sejanja).

Areal

U Severnoj Americi raste u Pensilvaniji, na Apalačkim planinama do severne Džordžije, u južnom Ilinoisu, jugozapadnoj Indijani i Arkanzasu. U Evropu je prvi put unesena u Francusku, početkom 17. veka.

Značaj

Bagrem je veoma značajan za pčelarstvo, jer pčele sa njegovih mirisnih cvetova prave divan rani med. Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama. Osušeni list bagrema služi kao lisnik i koristi se kao hrana sitnih domaćih životinja (ovaca, koza), u zimskom periodu. Drvo bagrema koristi se kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali za izradu krovnih konstrukcija i šipova (stubova) za špalire, kod podizanja voćnjaka, malinara i kupinara. U građevinarstvu se koristi i za izradu parketa koji ima lepu žutu boju. Bagrem je takođe i vrlo kvalitetno ogrevno drvo.

Uzgoj

Prilagođava se svakom tipu zemljišta, pa se ovom vrstom pošumljuju tereni poput peščara i bujičnih područja, ali i goli tereni. Ima čestu i raznoliku upotrebu u hortikulturi, na primer za drvorede ili žive ograde.