Kalifornijska lepezasta palma Seme (Washingtonia filifera)

Kalifornijska lepezasta palma Seme (Washingtonia filifera)

Cena je za pakovanje od 3 Semena.

Končasta vašingtonija ili kalifornijska lepezasta palma (Washingtonia filifera) je vrsta palme koja veoma visoko raste i sa svojim lepezastim listovima, koji lelujaju i na najmanjem vetru, predstavlja ukras mnogih tropskih i mediteranskih gradova. Otporna je na napade crvenog palminog surlaša, koji poslednjih decenija desetkuje zasade palmi širom sveta, a retko je napadaju i drugi nametnici karakteristični za palme.

Rod je dobio ime u čast Džordža Vašingtona, prvog predsednika Sjedinjenih američkih država.

Rasprostranjenost

Poreklom je iz Severne Amerike, iz severozapadnih oblasti Kolorada, južne Kalifornije i zapadne Arizone, a gaji se širom sveta. Često je gajena na Mediteranu.

Izgled

Ova palma može porasti u visinu do 30 m, sa prečnikom stabla od 80 cm. Stablo je nerazgranato, cilindričnog oblika, samo pri vrhu malo suženo. Krošnju obrazuju veliki listovi sa dugim i debelim drškama. Deblo je delimično prekriveno osušenim listovima koji, kada otpadnu, ostavljaju na kori prstenaste pruge.

Listovi su veoma krupni. Lisna ploča je lepezastog oblika, izdeljena do 1/3 dužine, na 80-90 segmenata. Obodni segmenti dugi oko 80 cm, a središnji i do 150 cm. Sa rubova segmenata odvajaju se tanke, usukane niti. Listovi su na peteljkama dugim 1-1,5 m, na donjem delu prekrivena oštrim, žućkastim bodljama. Mladi listovi upereni su ka vrhu, dok je kod starijih lisna peteljka oborena. Tokom jednog vegetacionog perioda obrazuje se u proseku 13 listova čiji je životni vek 4 godine.

Cvetovi su sitni, beli i neugledni. Skupljeni su u cvasti, metličaste razgranate klipove tankih i savitljivih ogranaka. Plod je jednosemena crna koštunica.

Razmnožava se semenom koje prilično sporo klija.

Stanište

Washingtonia filifera raste u podnebljima sa blagom klimom, mada starije biljke mogu podneti i temperature do -8 °C ako nisu učestale i ne traju dugo. Mlađe jedinke su osetljivije.

Upotreba

Plod končaste vašingtonije može se jesti sirov, kuvan ili mleven u brašno za kolače. Pripadnici indijanskih plemena naročito su cenili ove plodove tokom godina u kojima je vladala glad. Koristili su i listove za izradu obuće, korpi, ali i slamnatih krovova.

Upotreba u ozelenjavanju

Washingtonia filifera česta je vrsta na zelenim površinama mediteranskih gradova. Posebno je značajna jer je ne napadaju najopasniji štetnici koji napadaju palme širom sveta, crveni palmin surlaš i palmin drvotočac. Često se sade kao drvored, uz ulice i pešačke staze u parkovima