5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Plava Salvija Seme 'Victoria'.</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <div>Biljka koja dostize visinu od 60 cm. Cvetovi su intenzivno tamno plave boje, biljka konstantno cveta od Jula do kraja Novembra. Takodje ukoliko se zastiti preko zime odlicno uspeva kao visegodisnja biljka. Izuzetno pogodna biljka za sve tipove zemljista jer zaista odlicno uspeva na svakom terenu.</div>

F 36

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h3><span style="font-size:14pt;"><strong>Salvija Seme (Salvia splendens)</strong></span></h3> <h3><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h3> <div>Mala jednogodisnja cvetnica visine do 30cm, bogatog cvetanja skarletno crvene boje. Danas se mogu naci i varijateti u drugim bojama,ali nisu uspeli da dosegnu slavu i popularnost obicne crvene salvije. Raste uspravno i vrlo se jako grana,tako da svaka grana donosi cvet.</div> <div><strong>Doba cvetanja:</strong></div> <div>Cveta od ranog proleca pa do pozne jeseni. U toku leta, nakon prvog precvetavanja, usporava cvetanje ukoliko se ne odstrane precvetali cvetovi.</div> <div><strong>Miris biljke:</strong></div> <div>Nema posebnog mirisa, a rado je posecuju gotovo sve vrste leptira.</div> <div><strong>Preporuka za sadnju:</strong></div> <div>Osim sa kadifom salvija se moze saditi i sa belim alisumom.Odlicna je u kombinaciji sa ukrasnim travama . U cvetnim lejama ispod salvije mozete posaditi dihondru.</div> <div><strong>Svetlo i pozicija:</strong></div> <div>Moze se saditi na pozicijama koje su potpuno osuncane. Na ovim mestima dostize svoj puni sjaj.</div> <div><strong>Temperatura:</strong></div> <div>Voli toplotu pa je i temperatura gajenja izmedju 16 i 24 stepeni. Na nizim temperaturama dolazi do pojave zutila na listu.</div> <div><strong>Presadjivanje:</strong></div> <div>Sadi se u otvorenim cvetnjacima. Zbog brzeg zakorenjivanja dobro je da se u zemlju umesa treset. Moze se saditi i u zardinjerama, ali zbog jakog korena cesto joj prosto bude mali i ne izdrzi do kraja leta....</div> <div><strong>Orezivanje:</strong></div> <div>Osim uklanjana precvetalih cvetova dodatno orezivanje joj nije potrebno.</div> <div><strong>Razmnozavanje:</strong></div> <div>Razmnozava se iskljucio hibridnim semenom koje nosi potencijal snaznog i bujnog cvetanja. Seme skinuto sa hibrida nikada ne daje tako lepe biljke. Iz iskustva:jako brzo se primaju i rastu,iste godine ludo cvetaju a svako seme se primi.</div> <div><strong>Zalivanje:</strong></div> <div>Ima veoma snazan i dubok korenov sistem tako da lakse podnosi letnje zege. Ipak ukoliko bude oskudevala u vodi u ranim fazama razvoja,koren ce ostati mali. Ne preterujte sa zalivanjem, ali je i ne ostavljajte preugo zednu.</div> <div><strong>Prihrana:</strong></div> <div>Intenzivno cvetanje je usko povezan sa hranom koju dobija. Sa svakim zalivanjem slobodno joj dajte neko vodorastvorljivo djubrivo za cvetajuce biljke. U toku leta dozu hrane smanjite na pola. Vazno je da u prolece dobija vise hrane pa paloko smanjujete.</div> <div>U zaštićenom prostoru se seje od januara do marta u posude sa vlaznom zemljom i prekriva  tankim slojem zemlje. Posude se prekrivaju staklom ili najlonom. Optimalna temperatura za klijanje je 20-25 C. Biljke se pojavljuju nakon 14-28 dana. Kada se biljke pojave uklanja se prekrivač. Kada malo očvrsnu rasaditi ih na 5 cm razmaka. Dalje gajiti na 15 C. Krajem maja ih izneti napolje da bi očvrsle. Na mesto za cvetanje rasaditi na 20 cm razmaka.</div> <div>Odrzavati vlaznost i pleviti korov.</div> </div>

F 23

5/ 5

<h2><strong>Crvena Kadulja seme (Salvia miltiorrhiza)</strong></h2><h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 25 semena.</strong></span></h2><p>Salvia Militorrhiza poznata u TCM-u kao Dan Shen i azijska crvena kadulja je biljka korijena, gorkog ukusa s lagano hladnim djelovanjem. Njegova upotreba u kineskoj medicini datira još desetljećima, a njegova trenutna primjena postaje sve popularnija u herbologiji. In Natural Regain, to se pripisuje biljci koja se kreće krv ili cirkulira. Njegova primena smanjuje viskoznost krvi, poboljšava reologiju krvi, poboljšava mikrocirkulaciju, širi krvne sudove, pospešuje protok krvi i pomaže u snižavanju krvnog pritiska u slučajevima visokog krvnog pritiska. Za rast kose, neophodno je da folikuli dlake dobiju visoko hranjenu i oksigeniranu krv. Nazovite to okrepljujućim iskustvom, krv ne bi trebalo da doživi nikakav prekid dok cirkuliše unutar tela, posebno do i od skalpa.</p><p>Biljka Salvia Militorrhiza čini dve glavne hemijske komponente koje su: rastvorljivi u vodi i sastojci rastvorljivi u mastima. U vodi rastvorljivi sastojci uključuju protokatehualdehid, sal-vianičnu kiselinu A, B, C, tanhinol i protokatehičnu kiselinu. Sastojci koji su topivi u mastima su Tanshialdehid, kriptotanshinon, przewaquinone A, Miltirone, Salviol, tanshinol I i II, tanshinone I, IIA, IIB, III, hidroksitansinon IIA, kriptotanshinon i Prze-watanshinquinone B. \ t i tkivo za kosu. Oni poboljšavaju celularnu funkciju omogućujući kretanje tečnosti određenih jedinjenja ui iz krvi. Masno topljivi sastojci se mogu rastvoriti samo u prisustvu lipida. Poput kože, vlasište ima i sloj masti koji nudi različite funkcije kao što su izolacija i elastičnost. Kada rastvorljive komponente masti u Salvia M dođu do masnog sloja vlasišta, lako se rastvaraju i pomažu u funkcijama ovog sloja.</p>

MHS 23

5/ 5

<h2>Seme Crnog Maka (Papaver somniferum)</h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 2000 (1g), 4000 (2g), 10000 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin, manje količine drugih alkaloida, crvenu boju, organske kiseline, gorke sastojke, tanine, skrob, saponine, smole,najvažniji lekoviti sastojak maka sluz</p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> <h2><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/pocetak/1800000-sve%C5%BEih-semena-1kg-organskog-maka.html" target="_blank" title="Veliko pakovanje semena maka (1kg) možete kupiti OVDE" rel="noreferrer noopener"><strong>Veliko pakovanje semena maka (1kg) možete kupiti OVDE</strong></a></h2>

MHS 139 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Bulka, divlji mak seme (Papaver rhoeas)</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p style="color: #202122; font-size: 14px;"><b>Bulka</b><span> </span>(turčinak, divlji mak) ili<span> </span>lat.<span> </span><span lang="la"><i><i>Papaver rhoeas</i></i></span><span> </span>je jednogodišnja, ređe dvogodišnja<span> </span>zeljasta biljka<span> </span>iz porodice<span> </span>makova<span> </span>(Papaveraceae).</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Stabljike su uspravne, jednostavne ili slabo razgranate i pokrivene dlakama, a listovi jajasti, sivozeleni i pokriveni stršećim, oštrim dlakama. Cvetovi su krupni (prečnika do 10 cm), upadljivi, na dugačkim drškama nadole nagnuti, tamnocrvene, svetlocrvene ili ređe bele boje.<span> </span>Kruničnih listića<span> </span>ima četiri i vrlo su nežni, tanki često pri dnu tamniji.<span> </span>Plod<span> </span>je čahura loptastog oblika ispunjena mnogobrojnim, sitnim, plavosivim, bubrežastim<span> </span>semenima.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">U svežem stanju ova biljka je<span> </span>otrovna, ali zato suvi<span> </span>cvetovi<span> </span>i zrela semena, kada se konzumiraju u normalnim količinama, ne mogu biti štetne. Sadrži bezopasne<span> </span>alkaloide<span> </span>za razliku od svog srodnika,<span> </span>maka<span> </span>(Papaver somniferum), koji je bogat<span> </span>morfinom<span> </span>i drugim<span> </span>opijumskim<span> </span>alkaloidima. Pored alkaloida sadrži još i crvenu boju, organske kiseline, gorke supstance,<span> </span>tanine, skrob, a najlekovitija materija u bulki je sluz i nalazi se u cvetovima.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Pri sušenju kruničnih listića (samo se taj deo cveta koristi) ne treba ih previše dodirivati jer tada gube lekovita svojstva i menjaju boju, odnosno poplave. Od njih se spravljaju<span> </span>sirupi<span> </span>i<span> </span>čajevi, a koriste se i za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Semena se, osim za lečenje, koriste i kao začin za posipanje peciva i kolača kojima daju prijatan miris i ukus. Čaure se beru tek kada je seme potpuno zrelo.</p> <p style="color: #202122; font-size: 14px;">Bulka se koristi uglavnom u narodnoj medicini za lečenje oboljenja i smetnji disajnih organa, želuca i duševnih bolesti. Čajevi i sirupi na bazi ove biljke smiruju kašalj, pomažu iskašljavanje, pomažu kod prehlade i upale grla, krajnika i pluća, hroničnog<span> </span>bronhitisa<span> </span>i<span> </span>astme. Krunični listići poboljšavaju varenje, smiruju grčeve i bolove u želucu, a zajedno sa semenom deluju smirujuće pa pomažu kod depresija, neuroze i nesanice.</p> </div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 43 PR (100 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 class=""><strong>Vrtni Beli Mak Seme (Papaver somniferum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 2000 (1g), 10000 (5g) semena.</strong></span></h2> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin</p> <p>manje količine drugih alkaloida</p> <p>crvenu boju</p> <p>organske kiseline</p> <p>gorke sastojke</p> <p>tanine</p> <p>skrob</p> <p>saponine</p> <p>smole</p> <p>najvažniji</p> <p>lekoviti sastojak maka sluz</p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 140 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Seme Ukrasnog Maka Shirley Poppy (Papaver rhoeas)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0202;"><strong>Cena za pakovanje od 200 semena.</strong></span></h2> <p>Atraktivna vrsta maka u vise - mix boja. Naraste do jednog metra. Saditi minimalno 15 centimetara biljku od biljke a 30 centimetara red od reda. Suhe stabljike biljke idealne su za cvjetne arazmane.</p> <p>Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!</p> <p>Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.</p> <p> </p> <p><strong>Bastenski ili opijumski mak</strong></p> <p>Bastenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.</p> <p> </p> <p>Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.</p> <p> </p> <p>Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!</p> <p> </p> <p>Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.</p> <p> </p> <p>Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.</p> <p> </p> <p><strong>Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.</strong></p> <p> </p> <p><strong>Mak biljka sadrži</strong></p> <p>readin</p> <p>manje količine drugih alkaloida</p> <p>crvenu boju</p> <p>organske kiseline</p> <p>gorke sastojke</p> <p>tanine</p> <p>skrob</p> <p>saponine</p> <p>smole</p> <p>najvažniji</p> <p>lekoviti sastojak maka sluz</p> <p> </p> <p>Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.</p> <p> </p> <p>Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.</p> </div>

MHS 43 (200 S)

5/ 5

<h2><strong>Peyote Seme (Lophophora williamsii)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>peyote - Lophophora williamsii. Ima više imena: peyote, peyotl, peyotillo, mescal button, raiz diabolica (koren zla), dumpling (knedlasti) kaktus i mnoga druga. Ova biljka je korišćena u pre-kolumbijsko vreme ceremonijalno pre svega zbog halucinogenih svojstava. Španski osvajači su u 16. veku kada su stigli u Ameriku videli da ih Azteci i druga meksička plemena koriste u terapeutske i u religiozne svrhe i da su biljku cenili kao dar od boga. Posle španskih osvajanja katolička crkva je nastojala da ukloni korišćenje pejotla i drugih paganskih religioznih simbola. U crkvenim spisima je stajalo da je “žvakanje pejotla loše koliko i ubistvo ili jesti ljudsko meso”. Oni su biljci dali ime raiz diabolic- koren zla. Uprkos ovim naporima peyotl je zadržao značajno mesto u religiji mnogih indijanskih grupa u Meksiku.</p> <p>Tokom 19. veka peyotl ceremonije su iz Mekska u SAD preneli indijanci plemena Mescalero i Tonkawa. Oni su ovaj običaj preneli na druga plemena tako da su do početka 20. veka skoro sva plemena SAD i Kanade uključila ovu biljku u svoje ceremonije. Čak je koriste i neke hrišćanske sekte u svojim obredima.</p> <p>U Meksiku rituali sa peyotlom uključuju pevanje, igranje, molitve i isceljenja. Smatra se da vizije koje su izazvane žvakanjem biljke ukazuju na buduće događaje. Ceremonije obično počinju u sumrak i traju cele noći. U nekim plemenima ženama je zabranjeno da učestvuju u ovim ceremonijama.</p> <p>U SAD federalna vlada još uvek nije zabranila korišćenje peyotla u religiozne svrhe iako su neke savezne države to proglasile protivzakonitim.</p> <p>Iako je peyotl opisan kao narkotična biljka, farmakološki podaci ukazuju da biljka ne izaziva zavisnost i da nema narkotičko dejstvo (ne izaziva pospanost) kod ljudi. Većina farmakologa peyotl klasifikuje kao halucinogenu ili psihomimetičku biljku slično svetoj gljivi Azteka (Psilocibe mexicana) ili nekim drugim biljkama. Halucinogena supstanca u peyotlu je alkaloid meskalin - jedan od najmanje 15 alkaloida nađenih u Lophophorama. Lophophora williamsii je jedina vrsta ovog roda koja se koristi u ceremonijalne svrhe, verovatno zbog svoje šire rasprostranjenosti kao i zbog činjenice da sadrži mnogo više meskalina nego druga vrsta – Lophophora diffusa. Efekti meskalina na ljude su relativno mali u poređenju sa pravim narkoticima kao što su opijum i njegovi derivati, koji izazivaju fiziološku zavisnost. Korisnik meskalina nikad ne gubi svest iako su njegova čula znatno izmenjena. Vizuelne aktivnosti su najviše promenjene. I stvarne i umišljene slike se vide u jakim bojama zbog čega meskalin nazivaju i tehnikolor-halucinogenom. Tip vizuelnog doživljaja zavisi od doze meskalina, osobina onoga ko ga koristi, raspoloženja subjekta kao i od socijalnog i psihološkog konteksta u kome je supstanca uzeta. Meskalin dovodi do osrednjeg nadražaja simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do proširenja zenica, povećanja krvnog pritiska, konstrikcije perifernih arterijaola i blago povećane osetljivosti određenih refleksa, kao što je podrhtavanje u kolenima. Moždani talasi su izmenjeni. Posle perioda sa vizijama dolazi do osećanja gađenja i do nesanice. Tradicionalno peyotl se uzima kao sveža ili suva biljka i žvaće se ili se pravi čaj od nje. Danas je moguce kupiti meskalin u želatinoznim kapsulama ili ga uneti potkožnom injekcijom kao rastvor iz peyotla. Ne zna se mnogo o terapeutskim svojstvima peyotla. U psihijatrijskim studijama meskalin je uglavnom zamenjen 1000 puta jačim LSD-25.</p> <p>Interesantno je da peyotl pored meskalina koji je najpotentniji halucinogen sadrži još dve psihoaktivne supstance: hordenin i tiramin. Ova jedinjenja zahvaljujući svojoj fenolnoj komponenti poseduju antivirusna svojstva. Huichol indijanci svoje rane trljaju svežim sokom peyotla da bi sprečili infekciju i ubrzali ozdravljenje.</p> <p>Takođe pojedine vrste mnogih drugih grupa kaktusa poseduju psihoaktivna svojstva: Ariocarpus, Coryphantha, Trichocereus, Pachycereus, Obregonia, Aztekium, Astrophytum, Mammillaria, Epithelantha itd.</p>

CT 2 (5 S)