5/ 5

<h2 class=""><strong>Beli dzinovski pasulj seme Fasolia Gigantes</strong></h2> <h2><span><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 5 semena.</span><br></strong></span></h2> <div>Velicine 3 cm ! Slike sve govore i nije potrebno bilo sta komentarisati, osim da seje bas kao i svaki drugi pasulj. Odlican je i za salate kao i sva druga variva. Prilikom sejanja izaberite suncanu lokaciju.</div> <h3><strong>Sejanje i nega pasulja:</strong></h3> <div>Najvažnije mere nege pasulja su: međuredno kultiviranje i okopavanje, zaštita od korova i navodnjavanje. Međuredno kultiviranje, kao redovna mera nege, se izvodi mehanizovano kultivatorima za međuredno okopavanje. Uporedo se vrši ručno okopavanje biljaka u redu. Najčešće se primenjuju dva međuredna kultiviranja, prvo se izvodi 7-10 dana posle nicanja na dubini 4-5 cm. Drugo kultiviranje i okopavanje se izvodi 12-15 dana posle prvog, odnosno kad biljke dostignu visinu 10-15 cm. Izvodi se na dubini od 7-8 cm. Treće kultiviranje, ukoliko je potrebno, izvodi se pre nego što biljke pokriju međuredni prostor. Dubina ovog okopavanja je isa kao kod drugog.</div> <div>Međurednim kultiviranjem, odnosno okopava - njem, vrši se rastresanje površinskog sloja zemljišta čime se čuva vlaga u zemljištu, pobo - ljšava strujanje kiseonika u zemljištu i uništavaju korovi. Kako je najefikasnija zaštita od korova primena herbicida, u uslovima uspešnog delovanja herbicida, broj međurednih kultiviranja može da se smanji, a na zemljištima dobrih fizičkih osobina može i da se izostavi. <p>Kod pasulja pritkaša posebna mera nege je postavljanje oslonca (pritke). Pritke su visine 150-200 cm, a postavljaju se kada biljke formiraju 4-5&nbsp;pritka se stavlja na rastojanju 40-50 sm u redu. Zatim se iz dva susedna reda pritke na vrhu spoje i vežu u vidu krova. Kada je pasulj sejan u kućice onda se stavlja po jedna pritka u svaku kućicu, zatim se 3-4 susedne na vrhu spoje i vežu u piramidu.</p> <p>Padavine sada prijaju pasulju tako da se navodnjavanje može odložiti. Navodnjavanje pasulja u velikoj meri utiče na kvalitet prinosa. Navodnjavanje treba vršiti u periodu od cvetanja do nalivanja semena, kada su najveće potrebe za vodom. Broj navodnjavanja zavisi od zemljišta, količine padavine i sorte, ali treba voditi računa o broju navodnjavanja jer preterana vlažnost nepovoljno utiče na pasulj.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 221

5/ 5

<h2><strong>Krušvina Seme, kruška trnovača (Pyrus amygdaliformis)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Krušvina, kruška trnovača ili dugolisna kruška (Pyrus amygdaliformis Vill.) je listopadni grm ili niže stablo iz porodice ruža (Rosaceae). Naraste do 6 m visine, krošnja je nepravilna, okruglasta, gusta. Korijenov sustav je snažan, dubok i dobro razgranat. Grane su prekrivene trnjem, kora je crvenkasta, uzdužno i poprečno<br>ispucana, debela oko 1 cm. Mladi izboji su smeđi, u početku gusto dlakavi, kasnije ogole.&nbsp;<br><br>Pupovi su sitni, dugi tek oko 2 mm, prekriveni tamnosivim do tamnosmeđim ljuskama koje su sitno dlakave i ušiljene. Listovi su naizmjenični, izduženo eliptični, dugi 3-8 cm, široki 1-3 cm, ušiljeni, cjelovitog rubova ili sitno pilasti, na licu tamnozeleni, naličje je sivkasto, fino dlakavo, nalaze se na tankim oko 1-3 cm dugim peteljkama.&nbsp;<br><br>Cvjetovi su dvospolni, jednodomni, veliki oko 2 cm, skupljeni po 5-12 u gronjaste cvatove, vjenčić je građen od 5 bijelih latica. Cvate u travnju i svibnju.&nbsp;<br><br>Plodovi su okruglasti, tvrdi, u početku zeleni, kasnije žutosmeđi, veliki 2-3 cm, nalaze se na kratkim stapkama. Dozrijevaju u listopadu, sjemenke su im crne, plosnate, duge oko 5-6 mm.<br><br>Rasprostranjena je u južnoj i jugoistočnoj Europi te u Maloj Aziji. Kod nas je ima uzduž Jadrana, u Istri, primorju i Dalmaciji. Raste na toplim, sunčanim i polusjenovitim mjestima, u šikarama, u čistinama listopadnih šuma, na livadama, u makiji.&nbsp;<br><br>Otporna na sušu, slabije na niske temperature, dobro veže tlo i čuva ga od erozije. Sporog je rasta, dobre je izbojne snage iz panjeva. Ponekad se koristi kao podloga za cijepljenje voćaka.<br><br>Plodovi su jestivi, kiselkastog su okusa. Mogu se sušiti i koristiti kao čaj ili prerađivati prema želji.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 114 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Grcki Bosiljak Seme (Ocimum Basilicum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Bosiljak sa jako sitnim listovima koji je specifican za razliku od svih drugih sorti, ima izuzetnu jaku aromu i veoma zbunasto raste visine do 20cm, predivan je u basti jer miris siri na sve strane, takodje dobar je protiv teranja insekata iz povrca kao i dodatak u svim jelima jer ima lepsi i bolji miris nego klasican bosiljak.</p> <h3><strong>SETVA</strong>:</h3> <p>Seme posijte u neku saksiju napunjenu humusnom zemljom, seme nemojte nikako prekrivati</p> <p>zemljom samo ga malo utisnite prstima(pre sejanja natopite zemlju vodom). Kada posijete seme preko saksije stavite najlon radi zadrzavanja vlage i podizanja temperature ali nesmete stalno biti prekriven, svremena na vreme ga skidajte. Kad seme isklija i poraste malo biljke mozete da pikirate u saksije pa kad porastu jos u saksijama da ih posadite u bastu. Gledajte da zemlja ima stalno vlagu a pogotovo povrsina ali opet nesmije bit previse vlage.</p>

MHS 97 (50 S)