5/ 5

<h2><strong>Passiflora herbertiana Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Australijanci ga nazivaju i „domaće voće strasti“. Za razliku od poznatih vrsta marakuje, potiče iz Australije i raste u vlažnim šumskim predelima Australije. Ima listove sa 3 režnja. Jedna je od vrsta pasiflore sa svetložutim do narandžastim cvetovima prečnika 6 cm. Ima jestive, zelene sitne, ukusne plodove dužine do 5 cm.</p> <p>Plod se koristi sirov za jelo, kao i za pripremu sokova, džemova...</p> <p>Ova biljka je hrana larvi leptira Acraea andromacha.</p>

V 143 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme crvene pasiflore (Passiflora manicata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Loza penjačica sa trodelnim, fino nazubljenim listovima i zapanjujućim, velikim, crvenim cvetovima, praćenim jestivim, zelenim plodovima. Passiflora manicata je porijeklom iz suvih planinskih šuma između 1700 i 3000 m nadmorske visine u međuandskim dolinama Kolumbije i Ekvadora.</p> <p>Plod je dugačak 5-6 cm. Prilično oštrog aromatičnog mirisa kada se otvori, siva pulpa podseća na plod P. ligularis. Ima ukus citrusa, prilično prijatan, svakako jestiv, uglavnom se koristi za pripremu sokova, džema...</p>

V 248 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora princeps Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Crvena pasiflora je prelepa zimzelena penjačica sa visećim grozdovima upadljivog crvenog cveća.</p> <p>Pasiflora princeps je porijeklom iz Brazila i dugo je bila omiljena biljka za uzgoj u toplim zimskim vrtovima u umjerenoj klimi. I naziv Passiflora princeps i P. racemosa su objavljeni za ovu biljku 1818. godine i iako se naziv P. racemosa češće koristi.</p> <p>Passiflora racemosa je porijeklom iz države Rio de Žaneiro, Brazil.</p> <p>Ova loza ima vitke stabljike koje se penju do 10 m ili više, ali dostižu samo oko 5 m kada se uzgajaju pod staklom.</p> <p>Zimzeleni listovi su jajasti, sjajni, sa talasastom ivicom, dužine i širine oko 9 cm.</p> <p>Jarkocrveni cvetovi se pojavljuju tokom većeg dela leta i jeseni (u uzgoju) i obično se rađaju u parovima u visećim grozdovima (grotastim grozdovima) koji dostižu 30 cm ili više u dužinu na kraju bezlisnih stabljika, osim malih, smeđih srcolika. oblikovane brakteje, koje ubrzo padaju. Pojedinačni cvetovi imaju jarko crvene čašice (oko 4 cm dužine i 1 cm široke), a latice su slične, ali manje. Korona vlakna su u tri reda, spoljašnja ljubičasta sa belim vrhovima, unutrašnja kraća i zelena.</p> <p>Zeleni, usko jajoliki plodovi su dugi oko 7 cm i široki 3 cm.</p> <p>Prilično stilizovan crveni pasi cvet prikazan je sa karanfilom na slici Madone sa detetom Joosa van Kliva iz 16. veka, ali je pasijon morao biti dodat kasnije.</p> <p>Passiflora racemosa se uzgaja širom tropskih krajeva kao ukrasna biljka. Takođe se uzgaja pod staklom u umerenoj klimi i povremeno na otvorenom na terasama ili uz sunčani zid u zaštićenim baštama. Dobio je nagradu za baštenske zasluge od Kraljevskog hortikulturnog društva. Proizvedeno je mnogo hibrida i sorti.</p> <p>Crveni pasijon raste u Konzervatorijumu princeze od Velsa u delu kišne šum</p>

V 249 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora serratifolia Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora serratifolia je snažna penjačica višegodišnja biljka, koja se vezuje za okolnu vegetaciju pomoću vitica. Biljka se bere iz divljine za lokalnu upotrebu kao hrana. Ponekad se uzgaja kao ukrasno.</p> <p>Vrste Passiflora uglavnom najbolje rastu na zaštićenom, sunčanom mestu ili u prošaranoj senci. Većina vrsta se nalazi u divljini na vlažnim ali dobro dreniranim zemljištima, uglavnom svetlije teksture, i često će jače cvetati i ploditi ako je plodnost tla niska. Često razvijaju duboko korenje i mogu biti umereno tolerantni na sušne periode. Većina vrsta Passiflora preferira neutralno do blago alkalno zemljište, najbolje raste tamo gde je pH oko 6,5 - 7,5.</p> <p>Pulpa koja okružuje seme se jede. Zeleni do žuti, jajoliki ili poluloptasti plodovi su dugi 50 - 90 mm i prečnika 35 - 50 mm.</p> <p>Listovi i koreni nekih, ako ne i svih, pripadnika ovog roda sadrže supstancu pod nazivom 'pasiflorina' koja ima sličnosti sa morfijumom i efikasno je sredstvo za smirenje. Nemamo konkretnih informacija za ovu vrstu, ali mnoge vrste se koriste u biljnim infuzijama da smire nerve i pomognu da se postigne miran san.<br />Listovi mnogih vrsta takođe se smatraju anthelmintičkim, antihisteričnim i dijaforetskim. Koriste se u Brazilu za borbu protiv povremenih groznica, kožnih upala i erizipela.</p> <p>Propagacija<br />razbiti omotač semena i ubrzati klijanje. Čuvano seme treba potopiti 24 sata u toplu vodu i vreme klijanja može se smanjiti ako se seme pomeša sa sokom sveže marakuje (bilo koje vrste). Čak i tako, može proći 12 meseci da uskladišteno seme proklija. Posudu za seme stavite u senovitu poziciju, održavajući temperaturu oko 19 - 24°c. Izbodite sadnice u pojedinačne kontejnere čim postanu dovoljno velike za rukovanje i posadite kada budu dovoljno velike.</p>

V 250 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora serrulata Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Njeni jestivi, ukusni plodovi, prečnika oko 5 cm, podsećaju na plodove Passiflore maliformis. Cvetovi su slični po boji i obliku i kod Passiflore maliformis i kod Passiflore platiloba. Svi oni pripadaju istoj super sekciji Laurifolia podroda Passiflora.</p> <p>Passiflora serrulata, koja je poreklom iz Kolumbije i Venecuele, ima cele kopljaste listove, manje i svetlije (12 k 7 cm) od onih drugih sličnih vrsta; takođe je delikatnijeg izgleda.</p> <p>Posebno zanimljivi viseći cvetovi otvaraju se iz tri velika svetlozelena trouglasta lista koja, kada biljka procveta, ostaju iznad samog cveta. Oni su potisnuti nazad retrofleksijom latica i čašica koje se spljošte uz njih. Tačke na šiljastim čašicama i laticama su ljubičastocrvene na zelenoj ili belo-zelenoj pozadini i često se prelivaju u uzdužne, povremeno krive linije. Korona, formirana od 6 serija filamenata sa naizmeničnim crvenim, belim i ljubičastim trakama, i uvijena na vrhu, otvara se kao čaša. Prva serija filamenata se razlikuje od ostalih po okretanju ka kruni. Cvet je stoga blistave boje i talasastog oblika.</p> <p>Minimalna tolerisana zimska temperatura je oko 4°C, iako može da podnese kratke padove na niže temperature. Može da se aklimatizuje u blažim predelima u zaštićenom položaju i sa odgovarajućim pokretnim zimskim pokrivačima.</p>

V 251 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme bele pasiflore (Passiflora subpeltata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora subpeltata, opšte poznata kao bela pasiflora, je pasiflora sa žuto-zelenim plodovima (dužine oko 4 cm).</p> <p>Biljka penjačica sa trodelnim listovima i blago aromatičnim cvetovima. Jestivo voće je žućkasto-zeleno, ukusno i aromatično. Uzgaja se kao ukrasna biljka.</p> <p>To je vinorodna biljka sa trodelnim listovima i 2-3 kitnjasta cveta. Uzgaja se kao ukrasna biljka.</p> <p>Poreklom iz Meksika, Centralne Amerike (tj. Gvatemala i Panama) i tropske Južne Amerike (tj. Venecuela i Kolumbija).</p> <p>Ova vrsta se razmnožava semenom, koje obično šire ptice i druge životinje koje jedu plod.</p> <p>Bela pasiflora (Passiflora subpeltata) se smatra ekološkim korovom u Kvinslendu i Novom Južnom Velsu.</p>

V 252 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme pasiflore krilo slepog miša (Passiflora sekflora)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Ovo je Passiflora sekflora, takođe poznata kao kozja noga, pasiflora i pasionska loza. Ova biljka je dobila naziv sekflora jer ima tendenciju da proizvodi grozdove od šest cvetova.</p> <p>Ova loza može da živi na suncu sve do pune senke. Imajte na umu da što više sunca dobijate više cveća.</p> <p>Passiflora sekflora je široko rasprostranjena u šumama od Floride i Kariba do Centralne i severne Južne Amerike od niskih nadmorskih visina do 2700 m.</p> <p>Umerena loza sa radoznalim listovima u obliku slepog miša i sitnim, zelenkasto-belim i ljubičastim cvetovima u malim grozdovima, praćenim sitnim, plavkasto ukusnim plodovima...</p> <p>USDA zone otpornosti 10b do 11.</p>

V 253 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora tarminiana Seme (banana pasiflora)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora tarminiana se uzgaja zbog jestivog ukusnog voća. Plod je žuto-narandžasti kada je zreo i sadrži slatku jestivu pulpu narandžaste boje sa crnim semenkama.</p> <p>Plodovi se sužavaju na oba kraja, dugi su 10–14 cm i široki 3,5–4,5 cm i sazrevaju do žute ili svetlo narandžaste boje. Plod sadrži mnogo semenki koje su ugrađene u jestivi, narandžasti aril.</p> <p>To je druga najčešća vrsta u uzgoju u Južnoj Americi posle P. tripartita var. mollissima i smatra se otpornijim na bolesti od te vrste. Voće se jede i na Novom Zelandu</p> <p>Passiflora tarminiana (ili banana marakuja) je vrsta marakuje. Žuti plodovi su jestivi i njihova sličnost sa malim, ravnim bananama je dala naziv banana marakuja u nekim zemljama. Poreklom je u visoravnima tropske Južne Amerike i sada se uzgaja u mnogim zemljama. Na Havajima i Novom Zelandu, sada se smatra invazivnom vrstom. Na Novom Zelandu je dobila naziv banana marakuje, gde je takođe rasprostranjena marakuja. Na Havajima se zove banana poka. U svojoj latinoameričkoj domovini, poznata je kao curuba, curuba de Castilla, ili curuba sabanera blanca (Kolumbija); tako, tacso, tagso, tauso (Ekvador); parča, takso (Venecuela), tumbo ili kuruba (Bolivija); tacso, tumbo, tumbo del norte, trompos, tintin ili purpur (Peru).</p> <p>Passiflora tarminiana je visoka penjačka loza sa dlakavim stabljikama i peteljkama. Tamo gde se peteljke spajaju sa stabljikom, ima stipule veličine 4–7 sa 2–3 mm i ubrzo se opadaju. Listovi su trostruki i dlakavi odozdo, ali obično bez dlaka iznad. Cvetovi su pojedinačni i vise nadole. Osnova cveta ima bledozelene listove koji zatvaraju nabujalu nektarnu komoru. Cvetna cev (hipantijum) je 6–8 × 0,7–1 cm i bledo zelena, dok su listovi i latice dugi 3–6 cm, ružičasti i okomiti na cvetnu cev, ili su refleksni.</p>

V 254 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora tripartita Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Pasiflora tripartita koja se naziva i curuba, tumbo, curuba de Castilla i tumbo serrano je vrsta pasiflore iz Perua, Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Brazila u oblastima na nadmorskoj visini od 2000 – 3200 metara.</p> <p>Vinova loza sa okruglim, nazubljenim, dlakavim stabljikama dužine do 6 m. Sa uglatim granama i trodelnim listovima, nazubljenim, tamnozelene boje, sa žutim dlačicama na gornjoj strani. Ružičasti cvet sa cevčicom dužine 4 do 10 cm i čašicom u obliku zvona.</p> <p>Duguljasti plodovi sa mekim perikarpom, žuti u zrelosti, dugi 6 do 15 cm i prečnika 3,5 do 5 cm, težine između 100 i 180 g. Višestruko kupolasto seme sa narandžastim arilom, sočno i jestivo, koristi se za pravljenje sokova i sladoleda.</p> <p>Banana marakuja je porijeklom iz dolina Anda od Venecuele do Bolivije. Od pretkolumbovskih vremena su ga odomaćivale i uzgajale različite kulture zapadne Južne Amerike. Danas se uobičajeno uzgaja i njeni plodovi se redovno prodaju na lokalnim pijacama.</p> <p>Vinova loza se gaji u Kaliforniji kao ukrasna biljka pod nazivom "mekolistna pasiflora". U izvesnoj meri se uzgaja na Havajima, Madeiri i državi Tamil Nadu, Indija. Plod je žuto-narandžasti kada je zreo i sadrži slatku jestivu pulpu narandžaste boje sa crnim semenkama.</p> <p>P. tripartita var. mollissima i P. tarminiana su se donedavno smatrali jednom vrstom, P. mollissima.</p> <p>Sinonimi<br />Passiflora psilantha (Sodiro) Killip<br />Passiflora tripartita var. tročlani<br />Tacsonia psilantha Sodiro<br />Tacsonia tripartita Juss.</p>

V 74 PT