5/ 5

<h2><strong>Gigant Dugacka Luffa Seme (luffa aegiptiaca)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p><span><strong>Ovo je najveća i najduža luffa koja postoji.</strong> </span></p> <p><span>Ima plod koji kad se posuši služi kao prirodna spužva.&nbsp;</span><span>Plod Lufe se osusi, oljusti. Od nje se prave rukavice za kupanje, sa jedne strane frotir a sa druge tanak sloj Lufe. Prave se i u obliku traka za pranje ledja. Dobro je za cirkulaciju, a pogotovo za pranje lica kod osoba koje imaju problema sa kozom lica-sluzi kao piling. Izaberite mesto koje je u senci i polivajte puno. Kod Lufe vazi pravilo sejati u februaru - pocetkom marta ako hocemo plod. Seje se kao i svaka druga tikvica. A i koristi u ishrani dok je mlada za kuvanje ili kao salata i veoma je ukusan!</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 41 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Bugenvileja Bogumila Mix Ljubicasta i Crvena Seme (Bougainvillea)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;" data-mce-style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od&nbsp;10 semena.</strong></span></h2><p>Bugenvileja (Bougainvillea) je rod južnoameričkih biljaka. Ime je dobila po admiralu Francuske ratne mornarice, Luju Antoanu de Bugenvilu, koji je prvi otkrio ovu biljku u Brazilu 1768. godine.</p><p>Bugenvilija ili bogumila podseća na toplo leto i mediteranske bašte. Živopisne, puzave krošnje u svim nijansama ljubičaste, crvene, ružičaste, žute i bele boje prekrivaju zidove i terase gotovo svake kuće na moru. Obično se kupuje u cvetu, namotana na žičani obruč ili drvene merdevine. Vodi poreklo iz amazonskih šuma Južne Amerike, odakle je sredinom 19. veka preneta u Evropu.</p><p><strong>Opis biljke</strong> - Bogumila je drvenasta penjačica, izuzetnih dekorativnih svojstava. Biljka veoma brzo raste, pa može da dostigne visinu od šest metara, a u kućnim uslovima tri. Na granama se nalaze brojni polusavijeni trnovi, dok se cvetovi razvijaju na vrhovima izbojaka i formiraju prekrasne metlice kremkasto-bele, ružičaste ili ljubičaste boje. Biljka cveta od juna do kraja oktobra. U sobnim uslovima bugenvilija cveta tokom leta i rane jeseni.</p><p><strong>Svetlost i temperatura </strong>- Ukoliko želite da biljka ima što više cvetova, najmanje pet sati moda da bude izložena direktnom suncu. Tokom leta možete da je držite na južnoj strani terase, ali na mestu zaštićenom od vetra. Biljka neće da cveta ukoliko se nalazi na polusenovitom mestu. U letnjim mesecima potrebno joj je toplo mesto, a tokom zime svetlo i prohladno (temperatura od pet do 10 stepeni), kada gubi lišće, da bi na proleće poterala novo.</p><p><strong>Zalivanje</strong> - Bugenviliju zalivajte leti bar tri puta nedeljno, a u zimskim mesecima ostavite da se zemlja prosuši između dva zalivanja. Možete je zalivati tvrdom vodom, jer dobro podnosi krečnjak, ali višak vode iz podloška obavezno prospite posle 15 minuta, da ne bi došlo do truljenja korena. U vreme cvetanja prskajte je na nekoliko dana, ali pazite da ne pokvasite cvetove. Biljku prihranjujte đubrivom za cvetnice na svakih 14 dana, do kraja avgusta, a povremeno dodajte i đubrivo sa većim sadržajem gvožđa i magnezijuma.</p><p><strong>Presađivanje</strong> - Bugenvilija se presađuje u proleće, u istu ili za broj veću saksiju (bolje cveta u maloj saksiji). Na dno nove saksije obavezno stavite drenažni sloj, štapićem ili olovkom odstranite iscrpljenu zemlju, ali pazite da ne oštetite koren. Ukoliko je biljka prevelika, makazama orežite najduže korenje, biljku stavite u sredinu saksije i dopunite novom zemljom, pa je ostavite u hladu dva dana bez zalivanja, da bi se pospešilo ukorenjivanje. Zemlja za presađivanje trebalo bi da bude rastresita (baštenska zemlja, tresetna mahovina, pesak).</p><p><strong>Orezivanje</strong> - Bogumilu je potrebno da orežete ukoliko želite da ograničite njenu veličinu i podstaknete žbunast rast. Orezivanje glavnih grana obavite u februaru. Orežite rastući vrh neposredno iznad lista ili lisnog pupoljka, tako da ostane 5-7 cm novog izdanka. Biljku orežite kada se brakteje sasuše, tako da podsećaju na pergament. Makaze postavite na 20-30 cm ispod cvasti, pa odsecite ne samo stare cvetne stabljike nego i malo više od cveta. Bugenvilija će se ponovo razgranati, a svaka grana posle 3-4 nedelje imaće nove cvetove. Tako ćete od juna do oktobra imati predivnu biljku raskošnih cvetova, a pri tome neće ići u visinu.</p>

T 61

5/ 5

<h2><strong>Tetivika Seme - Lekovita i jestiva biljka (Smilax aspera)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.&nbsp;</strong></span></h2><p>Tetivika (Smilax aspera) dolazi iz porodice ljiljana (Liliaceae), narodni naziv je i Crvena tetivika. To je zimzelena poludrvenasta penjačica ili puzeći grm visine 2-5 metara, tanke i zelene kore. Vitke, duge stabljike, cik-cak rasta, bodljikave su ili sasvim glatke, mlade grančice i rubovi listova redovito su bodljikavi. Naziv vrste dolazi od lat. Aspera = gruba, bodljikava. Tamnozeleni listovi srcasto su trokutasti, sjajni i dugi do 10 cm. Zelenkastobijeli mirisni cvjetovi, skupljeni su po 5-30 u visećim klasovima na razgranjenim stabljikama. Vrsta je najčešće dvodomna, muški i ženski cvjetovi razvijaju se na odvojenim biljkama.</p><p>&nbsp;</p><p>Cvate od kolovoza do listopada, plod je okrugla crvena bobica, do 6 mm u promjeru, sa 1-3 sjemenke koje dozrijevaju u veljači.</p><p>Uz pomoć vitica i bodlji, tetivika se povija i penje oko stabala i grmlja u šumama i makiji, kao i po stijenju i drugim podlogama. Rasprostranjena je kako na Mediteranu, tako i u južnoj Europi, Aziji pa do Indije.</p><p>&nbsp;</p><p>Rod Smilax dobio je ime po Grčkom mitu, smrtnik Crocus i šumska nimfa Smilax silno su se ljubili, ali je ta ljubav završila tragično. Mladić je pretvoren u livadni cvijet (Crocus = šafran), a šumska nimfa u penjačicu – tetiviku.</p><p>&nbsp;</p><p>Mladi izbojci s listovima u proljeće se pripremaju poput šparoga, a ekstrakt korijena dodaje se nekim bezalkoholnim pićima koja su popularna na dalekom istoku. Djeluje kao izvanredan i još i danas jedan od najpopularnijih narodnih pripravaka za proljetno čišćenje krvi jer pospješuje krvotok, disanje i opći metabolizam, čime se izbacuju nakupljene štetne tvari i postupno poboljšava opće stanje organizma, a stoljećima se upotrebljavala i kao lijek za sifilis te psorijazu.</p><p>&nbsp;</p><p>Zrelim se zdrobljenim plodovima mnogi narodi služe kao sredstvom za uništavanje kožnih nametnika i kao izvorom crvene boje. U hortikulturi svojom je bodljikavošću tetivika poslužila kao izvrsna bodljikava žica. Crvena tetivika jedina je vrsta svog roda u našoj flori. Uz obalu mora zna se naći i njezin oblik crnih plodova, zvan Crna tetivika, koji se osim po boji zrelih bobica i nešto manje bodljastim listovima ne razlikuje od crvene pa danas i nije priznat kao posebna vrsta.</p><p>&nbsp;</p>

MHS 93

5/ 5

<h2><strong>Tinda Seme, Jabuka Tikva (Praecitrullus fistulosus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Tinda se također naziva "indijska tikvica", "okrugla dinja", "indijska okrugla tikva" ili "jabučna tikvica" ili "indijska dječja bundeva", povrće posebno popularno u Južnoj Aziji.</p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>Vrsta je porijeklom iz Indije i Pakistana, a uzgaja se na sjeveru obje zemlje, gdje su zreli plodovi popularno povrće. Berba se obavlja prije nego što se sjemenke ljuske stvrdnu. Plodovi se kuhaju nakon uklanjanja sjemenki, često zajedno s lećom. Oni su također umetnuti. Sjemenke se jedu pržene. Postoje dva različita oblika: jedan sa svijetlo zelenim plodovima, koji je općenito preferiran, i drugi s tamnozelenim plodovima.</p> <p>Biljka je kao i kod svih cucurbits, plodna vinova loza, a uzgaja se kao jednogodišnja. Biljka je također bodljikava s malim trnjem sličnim tikvicama. Plod je približno sferičan, promjera 5–8 cm. Sjemenke se mogu također pržiti i jesti. Tinda je poznati nadimak među puđabijskim obiteljima u Indiji. Ovaj jedinstveni tik iz tikvice porijeklom je iz južne Azije, vrlo je popularan u indijskoj i pakistanskoj kuhinji s curryjem i mnogim gurmanskim jelima. Plodovi veličine jabuke zelene boje su okruglog oblika okruglog oblika i težine od 50 do 60 grama. Biljke su snažne, produktivne i počinju roditi plodove u 70 dana nakon sadnje.</p>

VE 93 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora adenopoda Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Cvetovi su beli i ljubičasti, širine 7 cm. Voće u zrelosti postaje ljubičasto.</p> <p>Passiflora adenopoda je zabavna i lagana za uzgoj, biljka je vinova loza koja će brzo prerasti u podršku preko vitica sa stabljike. Kada je biljka dugačka oko 2 metra, počeće obilno da stvara mnogo cveća, sa lepim mirisom i privlačiće puno oprašivača!</p> <p>Tada će se pojaviti plodovi, malo zeleno voće veličine šljive, ispunjeno semenom prekrivenim sluzom jarko narandžaste boje (NE JEDITE ZELENO, otrovno je). Kada sazre, plodovi će postati ljubičasti i zaista su slatkog ukusa, odlični za piće od svežeg voća.</p> <p>         Passiflora adenopoda je tropska biljka vinove loze. Ova sorta, porijeklom iz Srednje Amerike, sretno raste više od 4 metra, ali počinje izrađivati cvijeće na samo 2 metra od baze. Ovo seme potiče iz Kostarike, gde ponekad raste među vrtovima ljudi. Vole puno sunca, ali mogu imati malo hlada, zbog čega imaju manje cveća, imaju tri do petokrake listove svetlo zelene boje. Biljka voli visoku vlažnost tla.</p> <p>Ova biljka je domaćin za leptira Heliconius charithonia, oni polažu jaja na lišće kako bi ih svoje gusjenice jele.</p>

V 22 PA (3 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Orlovi Kandze - Orlovi nokti seme (Lonicera caprifolium)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za paket od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Orlovi nokti (Lonicera caprifolium) poznata još kao kozja krv ili božje drvce je višegodišnja dekorativna i ljekovita biljka. U svijetu je poznato oko 200 različitih vrsta biljke od čega se polovina gaji u Kini, dok se u Evropi, najviše u mediteranskom području uzgaja oko 20 vrsta.</p> <p>Kozja krv je rasprostranjena na području zapadne Azije, jugoistočne Evrope i sjeveroistočne Sjeverne Amerike. Raste na svježim do suvim, dubljim zemljištima svijetlih listopadnih i mješovitih šuma do 1500. metara nadmorske visine. Često se uzgaja kao ukrasna biljka u parkovima, ali i u širim žardinjerama pri čemu je potrebno koristiti humusnu zemlju. Ukoliko se sadi u parkovima, treba biti odvojena od drugih biljaka jer se vrlo brzo širi. Kako spada među biljke puzavice, često se koristi za prekrivanje neuglednih zidnih površina. Ne preporučuje se orezivanje biljke u vrijeme svjetanja, dok je nakon cvjetanja orezivanje neophodno. U zimskim uslovima potrebno je skratiti biljku na visinu 50-60 cm. Reznice dužine oko 20. centimetara se mogu posaditi u vlažno zemljište, a razmnožavanje se može obavljati i sjemenom.</p> <p>Orlovi nokti su višegodišnja biljka. Stabljika raste vijugavo u smjeru kazaljke oko drugih biljaka i može da naraste od 5 do 10 m visine. Kora vremenom dobija svijetlosmeđu do tamnosmeđu boju i ljušti se u tankim trakama. Listovi su jednostavni, dugi od 3-10 cm, a široki 2-6 cm. Lice listova je tamnozeleno i golo, dok se naličje odlikuje sivkastom do plavozelenom bojom. Donji listovi su elipsoidnog oblika, dok gornji srastaju međusobno. Grančice su svijetlozelene ili nekih ljubičastih nijansi, šuplje, čekinjasto dlakave ili gole. Od ranog proljeća do kasne jeseni moguće je uočiti cvjetove koji mogu biti pojedinačni, raspoređeni duž stabljike, ali su češće grupisani u grozdove. Postoje različitie boje cvjetova, ali miris je prijatan i slatkast zbog čega privlači pčele. Po završetku cvjetanja, na biljci se obrazuju sitne, jajolike crvene bobice. One su duge oko 8 milimetara i sadrže nekoliko žutosmeđih sjemenki, a dozrijevaju u julu i avgustu i česta su hrana pticama.</p> <p><strong>Ljekovita svojstva</strong></p> <p>Samo dvije vrste orlovih noktiju se upotrebljavaju u medicinske svrhe - evropski (Lonicera pericilmenum) i japanski (Lonicera japonica). Cvijet se koristi za liječenje sranih mana, otežanog mokrenja i kašlja. Suvi ili svježi cvijet, popularno je korišten u kineskoj tradicionalnoj medicini zbog svojih izraženih antibakterijskih i antivirusnih svojstva. List se koristi kod problema sa znojenjem, nadimanjem, kao i za ispiranje rana. Takođe, biljka se koristi za digestivne poremećaje, infekcije disajnih puteva, groznicu, različite vrste virusnih i bakterijskih infekcija, ali i kod upala i svraba kože.</p> <p><strong>Štetna dejstva</strong></p> <p>Orlovi nokti spadaju u hladnu grupu ljekovitih biljaka, što znači da nisu preporučeni za dugoročno korištenje, osim u ljetnim danima za sprečavanje proliva. Takođe se ne preporučuju osobama koje imaju slabu fizičku kondiciju, kao ni ženama za vrijeme menstrualnog ciklusa jer mogu izazvati negativne posljedice. Plod orlovih noktiju, crvene bobice su otrovni. Izazivaju povraćanje, bolove u želucu, krvavi proliv, grčeve, ubrzan rad srca, a u težim stanjima može dovesti do smrti.</p> </body> </html>

MHS 36 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Plavi Grasak sa belim cvetovima seme (Clitoria ternatea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Ova biljka je poreklom iz tropske Azije, dovedena i u Afriku, Australiju i Ameriku.</p> <p>To je visegodisnja biljka koja raste kao loza ili puzavac. Najupecatljiviji detalj su njezini cvetovi duboke plave boje. Rastu zasebno svaki za sebe i imaju zutu mrlju usred cveta. Cvetovi su dugi 4 cm i siroki oko 3 cm. Postoje vrste koje rade bele cvetove.</p> <p>Seme se razvija u mahunama. Duge su oko 5-7 cm, ravne, sa 6-10 semenki. Kada mahune omeksaju mogu se i jesti.</p> <p>Najcesce se uzgaja kao ukrasna biljka ili kao biljka za obnovu kao npr. u rudnicima ugljena u Australiji. Njezino korenje regulira dusik u zemlji zato se i koristi kao biljka za obnovu tla. Ona obogacuje zemljiste tj. deluje kao azotofiksator. Ne zahteva puno brige kod uzgoja.</p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>U tradicionalnoj ayurvedskoj medicini biljka je koristena stoljecima za poboljsanje pamcenja, protiv stresa, anksioznosti, protiv depresije, kao umirujuce i sedativno sredstvo.</p> <p>U jugoistocnoj Aziji cvece se koristi za bojanje hrane. U Burmi se cvece koristi kao hrana, umoceno u testo i przeno. Cvet se koristi za pripremu raznoraznih jela i sokova, koristi se i za bojenje hrane- najcesce rize.</p> <h2><strong>SEJANJE:</strong></h2> <p>Opnu semena oprezno stanjite smirglom i potopite u mlaku vodu preko noci. Ne sejati dublje od 0.5 cm. Zemlju konstantno drzati vlaznom ali ne i da bude mokra. Preporucuje se temperatura od 25 do 30C. Vreme klijanja je obicno od 2 do 4 nedelje...</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h2 align="center">Uputstvo za Sejanje</h2> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Razmnožavanje:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">Semenom</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Predtretman:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">Seme predhodno stanjiti smirglom ili opnu pazljivo zaseci nozem, zatim preliti vrucom vodom, i drzati u toj vodi vodi 24 sata.</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Stratifikacija:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">0</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Vreme Sejanja:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">tokom cele godine</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Dubina Sejanja:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">Seme posejati 0,5 cm ispod povrsine</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Vrsta Substrata:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Sejanje temperatura:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">Preporucljiva temperatura: 25-28°C</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">svetlo + držati stalno vlažno <strong>ali ne i mokro !</strong></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Vreme Klijanja:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">obicno izmedju 2 do 4 nedelje</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong>Zalivanje:</strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center">redje zalivanje i suncan polozaj(kao kaktusi).Zimi gubi lisce i tada treba prestati sa zalivanjem.</p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><strong> </strong></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><strong><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em></strong></p> <p align="center"><strong><em>All Rights Reserved.</em></strong></p> </td> </tr> </tbody> </table> <p> </p>

VE 122 (5 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Postanite naš snabdevač semenima</strong></h2> <h2><strong>Sta je potrebno da bi postali nas snabdevac semenima?</strong></h2> <p>Da bi postali nas snabdevac potrebno je da imate video snimak i slike plodova od biljaka koje nam nudite, sa vasim licnim podacima i datumom na papiru koji ce se jasno videti (sa vasim imenom i prezimenom kao i sa email adresom koju koristite za PayPal).</p> <p>Ukoliko se radi o povrcu (paradajz, paprika, krastavac...) potrebno je da znate tacno ime sorte, jer ako koristite bilo koje drugo ime i mi podatke nemozemo naci na internetu, onda nismo zaineteresovani za ta semena.</p> <p>Potrebno je daa nam posaljete manju kolicinu semena (20) da bi mi mogli izvrsiti testiranje klijavosti semena. Nakon toga mozemo dogovarati daljnu kupovinu semena od vas.</p> <p>Placanje vrsimo iskljucivo preko PayPal (ne postoji druga opcija placanja).</p> <p><strong>Za Hrvatsku i Srbiju je moguc otkup vasi semena i placanje prilikom preuzimanja od kurirske sluzbe.</strong></p> </body> </html>

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>INDIJSKA JAGODA Seme (Potentilla indica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Indijska jagoda (Potentilla indica) nalazi se u literaturi i pod latinskim nazivom Duchesnea indica. U engleskom jeziku se spominje pod nazivima mock strawberry (Indian strawberry i false strawberry). Rec je o biljci koja se uzgajala kao dekorativna u vrtovima, a iz kojih se rasirila na prirodna stanista. Iako plodovi indijske slice na sumske jagode ona ne pripada rodu Fragaria.</p> <p>Indijsku jagodu karakteriziraju zuti cetovi. Cveta od aprila pa sve do kraja leta, plodići dekorativnog izgleda su jestivi, ali suviše mali za branje (9-13 mm u promeru) i ne previše ukusni. Sazrevaju od juna pa nadalje.. Listovi su trodelni, izrazito nazubljeni i obicno tamno zelene boje. Kao i jagoda vreze na clancima izdanaka se ukorene i biljka se njima vegetativno siri i moze prekriti vece povrsine. Potice iz juzne i istocne Azije, a rasirila se u Europi kao ukrasna biljka.</p> <p>Genetske analize pokazuju da je indijsku jagodu puno bolje ukljuciti u rod Potentilla, nego u rod Duchesnea.</p> </body> </html>

V 152

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Dugacka tikva vodnjaca seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p><span>Plodovi su cilindrični 60 - 150 cm dugi i mogu težiti do 2,5 kg. Za kremasto belo meso se kaže da ima ukus i teksturu sličnu zelenom pasulju. Pokupite plodove dok su mladi, 15-60 cm.</span></p> <p>Mladi izdanci se koriste kao povrce za salate i razna jela. Seme obiluje uljem, koje se koristi kao lek.</p>

VG 34 (5 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="text-decoration: underline;"><strong><em>SEME CRNOG GROZDJA ITALIJANSKA SORTA (VITIS VINIFERA)</em></strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Grožđe je naziv za plodove vinove loze (vitis vinifera). Može biti zelenkaste, ružičaste ili modrikastocrne boje. Služi kao voće, odnosno za proizvodnju vina.</p> <p> </p> <p>Postoji 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta grožđa od kojih se pravi većina svjetskih vina. Ranije su se vina označavala prema području na kome se grožđe uzgaja, ali kasnije je broj proizvođača i područja sa vinogradima toliko porastao da je uvedeno označavanje prema vrsti grožđa.</p> <p> </p> <p><strong>Crno grožđe</strong></p> <p>    Cabernet Sauvignon - Ovo je najpopularnije grožđe na svijetu kad je proizvodnja crnog vina u pitanju. Uzgaja se u Bugarskoj, Čileu, Australiji, Kaliforniji, južnoj Francuskoj. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazrijeva.</p> <p>    Merlot - Od ovog grožđa se pravi najskuplje crno vino na svijetu - Chateay Petrus. Uzgaja se u Bordeauxu, ima velika zrna sa tankom kožom, okus ima tragove borovnice i mente.</p> <p>    Nebbiolo - Daje vrlo kompleksna crna vina, uspjeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u sjeverozapadnoj Italiji. Vrlo tamne je boje i kasno sazrijeva. Nebbia na italijanskom znači magla.</p> <p>    Crni Pinot - Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspjeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je "sveti gral" proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste grozdove. Pored Francuske, uzgaja se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumunjskoj, SAD-u.</p> <p>    Syrah ili Shiraz - Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Uzgaja se na granitu, krečnjaku i pijesku u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazrijeva i daje visoke prinose.</p> <p>    Sangiovese - Ovo grožđe se uzgaja po cijeloj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazrijeva, podložno je oksidaciji. Najbolji iz vrste je Sangiovese piccolo.</p> <p> </p> <p><strong>Bijelo grožđe</strong></p> <p>    Chardonnay - Bijeli Chardonnay je vjerovatno najtraženije grožđe na svijetu. Bolje uspjeva na siromašnijem zemljištu, ali se prilagođava i drugim tipovima. Daje male grozdove tanke kože. Rano cvjeta i zrije. Danas se uzgaja u svakoj zemlji u kojoj se pravi vino.</p> <p>    Crni Chenin - Koristi se za najraznovrsnija vina, daje obična i pjenušava, suha i slatka. Uzgaja se najviše u dolini Loare - jugozapadna Francuska, sve do Atlantika. Ima tanku kožu, kasno sazrijeva. Raste i u Južnoj Africi, Kaliforniji, Australiji i Novom Zelandu. Daje dugotrajna vina, ali i vina koja se odmah piju.</p> <p>    Traminac - Grožđe ružičaste boje, daje suha i slatka bijela vina, karakterističnog aromatičnog, nekako začinjenog okusa. Porijeklom je iz Aldo Adiga. Uzgaja se u Francuskoj, Austriji, Njemačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumunjskoj, u Australiji i na Novom Zelandu.</p> <p>    Rizling - Voli hladniju klimu. Blijeda zrna sa mrljama, u malim grozdovima. Kasno cvjeta i zrije. Daje vrhunska suha, poluslatka i slatka vina. Uzgaja se u Njemačkoj, Francuskoj, Italiji, Australiji i SAD-u.</p> <p>    Crni Sauvignon - Grožde doline Loare, raste na krečnjaku, pijesku, šljunku. Kompaktni mali grozdovi tanke kože. Rano zrije. Uzgaja se i u Italiji, Južnoj Africi, na Novom Zelandu, u Australiji i SAD-u.</p> <p>    Semillon - Daje sjajna slatka vina i visoko kvalitetna suha vina. Ima velika zrna i tanku kožu. Traži specifične klimatske uvjete. Raste u Bordeauxu u Francuskoj, Čileu, </p> </body> </html>

V 131 (10 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Seme Divljeg Grozdja (Vitis spp.)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Divlje grožđe (Vitis spp.) Pronašli su europski doseljenici kad su stigli na istočnu obalu današnjih Sjedinjenih Država. Naviknuti na pripitomljeno grožđe (Vitis vinifera) porijeklom iz Europe, rasprostranjena loza i plodovi divljeg grožđa potaknuli su znalce grožđa na hibridizaciju različitih vrsta kako bi se dobilo veće, slađe voće za vino, sokove i žele. Iako je uzgojeno nekoliko domaćih divljih grožđa, većina pripitomljenih grožđa su sorte vinifera.</p> <p>Glavne razlike između divljeg i uzgajanog grožđa su veličina i slatkoća plodova, otpornost na štetnike i bolesti te razmnožavanje. Općenito, divlje grožđe obično ima manje plodova od pripitomljenog grožđa.</p> <p>Lako rastu i mnogo su manje okovani bolestima i štetnicima od kultiviranih sorti grožđa, što ih čini prilično plodnim uzgajivačima. Drugi razlog zbog kojeg se mogu klasificirati kao divlji korovi grožđa.</p> <p>Divlje grožđe daje plodove promjera od 1/8 do 1 inča. Iako su plodovi jestivi, razlikuju se od kiselih do slatkih (sjemenke koje nudimo od divljeg grožđa, plodovi su vrlo slatki).</p> <p>Je li divlje grožđe jestivo?<br />Da, divlje grožđe je jestivo</p> <p>Divlje grožđe izvrsno je za sok i jako se dobro smrzava ako nemate vremena ili sklonosti za sok odmah. Sok daje odličan žele. Mogu se kuhati u jelima, a i lišće je jestivo. Poznato kao ‘dolma’, lišće se dugo koristi u mediteranskoj kuhinji, punjeno rižom, mesom i raznim začinima.</p>

V 131 WG 10 S

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Dzinovska Gorka Dinja, Karfela Seme (Momordica charantia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena po pakovanju od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Ovo je najveća gorka dinja koja postoji, doseže <strong>duzinu od preko 45 centimetara</strong> i <strong>širinu od 6 centimetara!</strong> Posle više godina smo uspeli da izdvojimo najveće plodove i čuvamo i sejemo to seme, napokon već treću godinu za redom dobijamo iste plodove koji su zaista ogromni!</p> <p>100 grama ovog susenog povrca - voca kosta 36 eura !  Momordica charantia. Zajedničko ime: balsam Kruška, 'Sorosi'. Na slikama mozete videti licno nase biljke koje rastu u nasoj basti, takodje moramo dodati da svaka biljka daje izuzetno mnogo plodova, koji su izuzetno ukusni kada se peku ili dinstaju dok su mladi... Tropska loza, poreklom iz Afrike, ali sada se može naći u svim regionima sveta. Medicinski, u Belizeu Listovi se kuvaju i koriste da se očisti krv, smanjuje nivo šećera u krvi i leci gastrointestinalne probleme. Crveni spoljni deo semena je jestiv i sladak.</p> <p>U nasim klimatskim uslovima odlicno uspeva i daje plodove kao jednogodisnja biljka. Dostize 3m u duzinu a izdrzava temperature od -3C. Lako se gaji iz semena. Dok je zelena tj. nezrela koristi se kao Povrce i odlicnog je ukusa bilo uz peceno meso gde se i ona pece zajedno sa mesom, ili da se kuva, Kako plod zri i dobija zutu boju postaje gorak ( tj. kora ) pa se vise ne koristi jer postaje veoma gorak ali zato unutrasnjost zri i postaje slatka pa se konzumira sveza poput voca ako samo malo potrazite po internetu videcete da ima milion recepata i da je veoma rado koristena. Mlad, nezreo plod dobar je izvor vitamina C, a sadrži i vitamin A, fosfor i gvožđe. Lozica i listovi sadrže vitamin A.</p> <p>Ubija bakterije, viruse, ćelije raka i leukemije, vrši prevenciju tumora, tretira dijabetes-snižava nivo šećera u krvi, snižava krvni pritisak i temperaturu tela. Smanjuje zapaljenja, uništava slobodne radikale, povećava libido, čisti krv, detoksifikuje organizm, čisti od crevnih parazita, balansira hormone, povećava imunitet, blagi je laksativ.</p> <p><strong>Seme od licno nasih Biljaka odgajanih Bioloski bez bilo kakve upotrebe hemijskih proizvoda !!!</strong></p> <p><strong>Clanak sa sajta magicno bilje:</strong></p> <p>Sok Momordica charantia izgladnjuje ćelije raka i izaziva njihovu smrt.</p> <p>Sok egzotične gorke dinje Momordice charantije može da umanji rast raka gušterače, bez nuspojava. A deluje i protiv raka dojke, prostate, debelog creva, jetre, želuca, kao i kod leukemije i neuroblastoma.</p> <p>Na prvi pogled ova tvrdnja zvuči isuviše dobro da bi bila istinita, ali ako je verovati naučnicima sa Univerziteta Kolorado ova egzotična biljka mogla bi da postane novi adut u borbi protiv raka.</p> <p>Nova studija pokazala je da sok gorke dinje, poznatog povrća u Aziji i Africi, znatno smanjuje rast tumora gušterače u miševa jer ometa metabolizam glukoze u ćelijama raka, i doslovno ih izgladnjuje bez šećera, pogonskog goriva bez kojeg ne mogu da prežive.</p> <p>Brojne zdravstvene koristi povezane s konzumacijom gorke dinje već su poznate. Ova biljka, lat. naziva Momordica charantia, naširoko se uzgaja i jede širom jugoistočne Azije, Afrike, Kine, Japana, Okeanije, pa čak i na Karibima. Posebno je popularna među Japancima s Okinave, koji su poznati po dugovečnosti.</p> <p>Iako se jede već vekovima, mnoge zdravstvene prednosti (antivirusno delovanje, jak antioksidativni efekat, sprečavanje dijabetesa) tek su nedavno postale poznate u zapadnoj medicini. U poslednje četiri godine intenzivno se istražuje delovanje ove biljke protiv nekih oblika raka. Antikancerogeno dejstvo vidljivo je kod raka dojke, prostate, debelog creva, jetre, želuca, kao i kod leukemije i neuroblastoma. Najnovija studija pokazala je da gorka dinja deluje i na rak gušterače.</p> <p>Istraživači s University of Colorado Cancer Center nabavili su ove dinje u lokalnoj prodavnici, uklonili pulpu i seme i pomoću kućnog sokovnika napravili sok. Tvrde delove su uklonili, a preostali sok korišćen je pri testiranju na dva načina. Direktno na kulturama ćelija ili tako što je smrznut pa samleven u fini prah, koji je kasnije korišćen za hranjenje miševa.</p> <p>Sok gorke dinje (razređen samo 5% u vodi) delovao je snažno na smanjenje karcinoma gušterače. Sok je izazvao programiranu ćelijsku smrt (apoptozu), a rezultati eksperimenta su pokazali da sok ometa metabolizam glukoze i doslovno izgladnjuje ćelije raka ostavljajući ih bez šećera.</p> <p>Nakon što su miševi bili hranjeni prahom smrznutog soka, došlo je do znatnog smanjenja oboljenja. Delovanje je dakle slično kao i kod hemoterapije (52% nakon 18 dana), koja se daje u lečenju raka gušterače, ali bez vidljivih nuspojava.</p> <p>To bi značilo da ljudi koji imaju 75 kilograma treba da uzimaju šest grama ovog praha.</p> </body> </html>

V 7 G

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>JYOTISHMATI - Drvo inteligencije Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Drvenasta listopadna puzavica <strong>otporna na zimu (I u nasem podneblju)</strong>, dostize 4-5 metara visine u idealnim uslovima a raste izuzetno brzo . Celastrus paniculatus. Popularna i sve vise trazena lekovita biljka popularno nazvana `hranom za mozak`zbog svog dejstva.Drvenasta listopadna grmolika puzavica,koja se koristi kao mocan tonik za povecanje oslabljene memorije,poboljsava stanje gubitka memorije, protiv glavobolja,nesanice, fizicke slabosti, protiv depresije, panicnih napada i odlican je analgetik.</p> <p>Naziva se i hranom za mozak jer regenerise celije, poostrava pamcenje ,popravlja raspolozenje,</p> <p>samo nekoliko semena u svezem stanju ili dodatih u caj je dovoljno da vrati i fizicku i psihicku sposobnost coveka.</p> <p>Jedina iz porodice poznata i priznata kao tonik za memoriju.</p> <p>Ulje iz semena biljke se koristi za masazu za bolesti isijasa, lumbaga,artritisa, paralize,ubrzava zarastanje rana i cireva, ...</p> <p><strong>Naucno je dokazano da je ova biljka puno lekovitija od Ginka.</strong></p> <p>Malkangani je izuzetno cenjen u Indiji zbog svojih semenki koje rastu u mahunama. Tradicionalno se koristi u Ayurvedi i Unani medicini</p> <p>Vec hiljadama godina ayurvedski lecnici koriste seme Malkangani zbog njihovog lekovitog delovanja.</p> <p>Koristi se za razne bolesti, ali je najcesce primjenjivana kao nervni tonik, stimulans apetita i emetik.</p> <p>Prema grcko-arapskoj Yunani medicini seme se koristilo kod fizicke slabosti, psihicke konfuzije, za ublazavanje simptoma astme, za smanjenje glavobolje te kod boli u zglobovima i artritisa.</p> <p><strong>Klasifikacija:</strong></p> <p>tonik za mozak, analgetik, stimulans, afrodizijak, dijaforetik, emetik, emenagog, tonik, emetik, febrifug, sedativ, antioksidant.</p> <p>Tradicionalni lecnici iz Chhattisgarha u indijskoj regiji Bastar preporucuju svojim pacijentima da ako pate od gubitka pamcenja, dodaju jednu semenku dnevno svojoj prehrani, i postepeno povecavaju dozu do 100 semenki po danu.</p> <p>Smatra se da je upravo uticaj na poboljsanje umnih sposobnosti, prisecanja i pamcenja razlog zasto je Malkangani izbor za one koji se zele prisetiti snova i postici lucidno sanjanje.</p> <p><strong>Nacin upotrebe</strong></p> <p>Moderna istrazivanja su pokazala da seme moze biti ucinkovito kada se konzumira s malo ili nimalo pripreme. U tome slucaju, dovoljno je sazvakati 10-12 semenki odjednom  ili staviti cajnu kasikicu semenki u vrucu vodu na tri sata, zasladiti i popiti.</p> <p>To poboljsava probavu poboljsava inteligenciju, poboljsava pamcenje, ublazava zatvor, pomaze u brzom zaceljivanju rana, korisni u herpeskorisna u anemije i bolesti jetre.</p> <p>Doza: oko 0.25-2 grama sjemenki dnevno.</p> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">4-6 nedelja u vlaznom supstratu u frizideru na 2-5 ° C.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"><span style="color: #008000;">Pokrijte lagano supstratom (do 0,5cm)</span></td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">oko 15-18 ° C.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + drzati stalno vlazno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">nepravilno TESKO je tacno reci</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span style="color: #008000;"><strong><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em></em></strong></span></p> <p><span style="color: #008000;"><strong><em>All Rights Reserved.</em></strong></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>

MHS 49

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Crna Zadova Loza seme (Mucuna nigricans)</strong></h2> <h2><span style="color: #ef0505; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 semena.</strong></span></h2> <p><span>Žadova loza,smaragdna puzavica vodi Poreklo sa Filipina. Žadova loza je upletena zimzelena loza koja raste u tropskim šumama filipina. </span>Ima gustu drvenastu stabljiku i moze da naraste do 25 m. ili više. Njeno fluorscentno cvece je zadivljujuce. Cvetovi su joj plavičasto zeleni kandžastog oblika u ogromnim obešenim “grozdovima”,cvetovi mogu da narastu do 150 cm duzine.Valjkaste mahune u kojima se nalaze velika semena, koje su uz cvet narastu oko 15 cm u duzinu. Voli svetlost i najbolje raste u neutralnoj do kiselkastoj zemlji. Razmnožava se semenom.</p> </body> </html>

T 74 B