Trenutno postoji 170 proizvoda.

Sortiraj po:
Značaj Ime, A do Ž Ime, Ž do A Cena, od najniže do najviše Cena, od najviše do najniže
Prikazuju se 136-150 od 170 stavki

Pamuk Seme (Gossypium herbaceum) 2 - 1

Seme Pamuka (Gossypium...

Cena 2,35 € (SKU: T 10)
,
5/ 5
<h2><strong>Seme Pamuka (Gossypium herbaceum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>10 ili 15</span> Semena.</strong></span></h2> <p>Pamuk, vrlo zanimljiva viseogodisnja (ako je gajite napolju onda jednogodisna) biljka cvetovima slicnim hibiskusu. Cvetovi mogu biti svetlo roze ili svetlo zute boje. Koristi se sirom sveta za dobijanje kvalitetnog tekstilnog materijala. Veoma laka biljka za gajenje, jedino sto joj treba je sunce, umerena voda i vreme.</p> <p>Cveta prve godine. Posle cvetanja proizvodi caurice sa pamukom, kada stvori caurice tada smanjite zalivanje. U nekim zemljama se tada potpuno prekida zalivanje jer se tada biljka sasusi i caurice sa pamukom se otvore. Nakon toga mozete skupiti pamuk.</p> <p>Seme se koristi za dobijanje ulja a verovatno svi znaju da se takodje dobijaju  vlakna pamuka. Vlakna pamuka takoje mozete dezinfikovati u vrucoj vodi a toj vodi mozete dodati i omeksivac radi lepseg mirisa. Takav pamuk mozete cuvati duzi niz godina. A suve caure mozete koristit u suvim cvetnim aranzmanima. Biljka izdrzava remperature do 1.7 °C </p>
T 10 (10 S)
Pamuk Seme (Gossypium herbaceum) 2 - 1
Brzi pregled

Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima) Dzinovski beli suncokret seme - 3

Dzinovski beli suncokret seme

Cena 1,35 € (SKU: VE 71 W)
,
5/ 5
<h2><strong>Dzinovski beli suncokret seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena za pakovanje od 1g (10-25) ili 100 (11g) semena.</strong></span></h2> <p>Pravi dzin koji doseže i do 400 cm visine je sa jednom od najvećih dostupnih glava belog semena suncokreta, koja može dostići i do 50cm u precniku. Seme je jedno od najvećih na raspolaganju za Helianthus (beli suncokret).</p> <p>Veoma retka sorta danas. To je suncokret sa belim opnama semena, semenske opne su tvrde i u potpunosti ispunjene mesom semena, krupno seme je široko i dugo. Takođe se može koristiti za preradu i proizvodnju visokokvalitetnog ulja.</p> <p>Biljka može narasti do visine između 3 i 4 metra, sa vrlo velikim i teškim glavama.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 71 W (1g)
Dzinovski beli suncokret seme - 3
Brzi pregled

Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima) 1000 semena Dzinovskog belog suncokreta - 4

1000 semena Dzinovskog...

Cena 9,95 € (SKU: P 389 W)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>1000 semena Dzinovskog belog suncokreta</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 1000 (100 g) semena.</strong></span></h2> <p>Pravi dzin koji doseže i do 400 cm visine je sa jednom od najvećih dostupnih glava belog semena suncokreta, koja može dostići i do 50cm u precniku. Seme je jedno od najvećih na raspolaganju za Helianthus (beli suncokret).</p> <p>Veoma retka sorta danas. To je suncokret sa belim opnama semena, semenske opne su tvrde i u potpunosti ispunjene mesom semena, krupno seme je široko i dugo. Takođe se može koristiti za preradu i proizvodnju visokokvalitetnog ulja.</p> <p>Biljka može narasti do visine između 3 i 4 metra, sa vrlo velikim i teškim glavama.</p> </body> </html>
P 389 W
1000 semena Dzinovskog belog suncokreta - 4
Brzi pregled
Seme Amaranta Red Garnet (Amaranthus tricolor) - 3

Seme Amaranta Red Garnet...

Cena 1,85 € (SKU: VE 209)
,
5/ 5
<h2><strong>Seme Amaranta Red Garnet (Amaranthus tricolor)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,03 g) semena.</strong></strong></span></h2> <p><strong>"Crveno lisni amarant"</strong> Amaranthus trobojnica, poznata kao jestivi amarant, vrsta je iz roda Amaranthus (porodica Amaranthaceae).<br />Ukrasna biljka je u Koreji poznata kao bireum; tampala, tandaljo ili tandalja bhaji u Indiji; callaloo na Karibima; i Josipov kaput nakon biblijskog lika Josipa, za kojeg kažu da je nosio kaput iz više boja. Iako je poreklom iz Južne Amerike, mnoge sorte amaranta mogu se naći širom sveta u bezbroj različitih klima. Kultivari imaju upadljivo žuto, crveno i zeleno lišće.</p> <p>Amaranthus gangeticus smatra se sinonimom A. tricolor,  ali je u prošlosti prepoznat kao zasebna vrsta. A. gangeticus je poznat i kao amarant slon-glava. To je jednogodišnja cvetnica s duboko ljubičastim cvetovima. Može narasti do 2–3 metra (0,61–0,91 m) visok. U Bangladešu je korišten kao lisnato povrće. Može inhibirati zadržavanje kalcijuma u dijetama na bazi riže.</p> <p>Kulinarske upotrebe</p> <p>Listovi i stabljike mogu se jesti kao povrće u salati. U Africi se obično kuha kao lisnato povrće. Obično se prži ili na pari kao prilog u Kini i Japanu.</p> <p>U kulturi</p> <p>Pojavljuje se na grbu Gonville i Caius College u Cambridgeu, gdje ga zovu "nežno cvijeće".</p>
VE 209 (50 S)
Seme Amaranta Red Garnet (Amaranthus tricolor) - 3
Brzi pregled

Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Sorta iz Rusije
Sorta iz Bosne i Hercegovine
Sorta iz Srbije
Sorta iz Grčke
Sorta iz Italije
Postanite naš snabdevač semenima Seeds Gallery - 1

Postanite naš snabdevač...

Cena 0,00 € (SKU: )
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Postanite naš snabdevač semenima</strong></h2> <h2><strong>Sta je potrebno da bi postali nas snabdevac semenima?</strong></h2> <p>Da bi postali nas snabdevac potrebno je da imate video snimak i slike plodova od biljaka koje nam nudite, sa vasim licnim podacima i datumom na papiru koji ce se jasno videti (sa vasim imenom i prezimenom kao i sa email adresom koju koristite za PayPal).</p> <p>Ukoliko se radi o povrcu (paradajz, paprika, krastavac...) potrebno je da znate tacno ime sorte, jer ako koristite bilo koje drugo ime i mi podatke nemozemo naci na internetu, onda nismo zaineteresovani za ta semena.</p> <p>Potrebno je daa nam posaljete manju kolicinu semena (20) da bi mi mogli izvrsiti testiranje klijavosti semena. Nakon toga mozemo dogovarati daljnu kupovinu semena od vas.</p> <p>Placanje vrsimo iskljucivo preko PayPal (ne postoji druga opcija placanja).</p> <p><strong>Za Hrvatsku i Srbiju je moguc otkup vasi semena i placanje prilikom preuzimanja od kurirske sluzbe.</strong></p> </body> </html>
Postanite naš snabdevač semenima Seeds Gallery - 1
Brzi pregled
Crvena Kadulja seme (Salvia miltiorrhiza) - 1

Crvena Kadulja seme

Cena 1,95 € (SKU: MHS 23)
,
5/ 5
<h2><strong>Crvena Kadulja seme (Salvia miltiorrhiza)</strong></h2><h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 25 semena.</strong></span></h2><p>Salvia Militorrhiza poznata u TCM-u kao Dan Shen i azijska crvena kadulja je biljka korijena, gorkog ukusa s lagano hladnim djelovanjem. Njegova upotreba u kineskoj medicini datira još desetljećima, a njegova trenutna primjena postaje sve popularnija u herbologiji. In Natural Regain, to se pripisuje biljci koja se kreće krv ili cirkulira. Njegova primena smanjuje viskoznost krvi, poboljšava reologiju krvi, poboljšava mikrocirkulaciju, širi krvne sudove, pospešuje protok krvi i pomaže u snižavanju krvnog pritiska u slučajevima visokog krvnog pritiska. Za rast kose, neophodno je da folikuli dlake dobiju visoko hranjenu i oksigeniranu krv. Nazovite to okrepljujućim iskustvom, krv ne bi trebalo da doživi nikakav prekid dok cirkuliše unutar tela, posebno do i od skalpa.</p><p>Biljka Salvia Militorrhiza čini dve glavne hemijske komponente koje su: rastvorljivi u vodi i sastojci rastvorljivi u mastima. U vodi rastvorljivi sastojci uključuju protokatehualdehid, sal-vianičnu kiselinu A, B, C, tanhinol i protokatehičnu kiselinu. Sastojci koji su topivi u mastima su Tanshialdehid, kriptotanshinon, przewaquinone A, Miltirone, Salviol, tanshinol I i II, tanshinone I, IIA, IIB, III, hidroksitansinon IIA, kriptotanshinon i Prze-watanshinquinone B. \ t i tkivo za kosu. Oni poboljšavaju celularnu funkciju omogućujući kretanje tečnosti određenih jedinjenja ui iz krvi. Masno topljivi sastojci se mogu rastvoriti samo u prisustvu lipida. Poput kože, vlasište ima i sloj masti koji nudi različite funkcije kao što su izolacija i elastičnost. Kada rastvorljive komponente masti u Salvia M dođu do masnog sloja vlasišta, lako se rastvaraju i pomažu u funkcijama ovog sloja.</p>
MHS 23
Crvena Kadulja seme (Salvia miltiorrhiza) - 1
Brzi pregled
Plamena zvezda seme...

Plamena zvezda seme...

Cena 1,65 € (SKU: F 83)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Plamena zvezda seme (Liatris spicata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <div class="itemIntroText"> <p><strong>Imamo Liatris spicata cvece sa belim i ljubičastim cvetovima, pod opcijom boje odaberite boju koju želite. Takođe, imamo seme i lukovice, možete birati seme ili lukovice.</strong></p> <p>Liatris spicata je zeljasta višegodišnja biljka koja se razvija iz malih okruglih lukovica. Zbog oblika cvetova nalik na plamteće zvezde poznata je pod nazivom plamena zvezda, a zato što potiče iz američkih prerija pod nazivom prerijsko pero. Može da se gaji u velikoj saksiji ili u vrtu kao baštenska biljka pojedinačno, a zbog svoje vertikalne forme dobro se kombinuje sa biljkama sa širokim listovima. Koristi se i kao rezano cveće u cvetnim aranžmanima, a kao suvo cveće ima miris vanile.</p> </div> <div class="itemFullText"> <p>Liatris spicata je lukovičasta biljka koja pripada porodici glavičoka (Asteraceae). Potiče iz Severne Amerike, gde raste u vlažnim prerijama i na livadama. Njeno stablo je uspravno i tanko, sa gustim vlaknastim, sabljastim, mekim listovima, jarkozelene boje, koji niču u proleće, a u jesen postaju bronzane boje. Može da poraste u visinu 30 do 90 santimetara.</p> <p>Liatris spicata cveta od juna do avgusta. Njen dug gust cvetni klas, sastoji se od cvetova u beloj, ružičastoj ili ljubičastoj boji, koji se otvaraju od vrha na dole.</p> <p>Cvetovi su prepuni nektara i privlače leptire i pčele, dok su semenke veoma privlačne za ptice.</p> <p>Od davnina su Indijanci koristili Liatris spicata kao lekovitu biljku, a najčešće njen koren. Koristila se kao analgetik za bol u leđima i udovima, za slabost srca, za lečenje otoka, bolova u stomaku i grčeva, kao i ugriza zmija.</p> <p></p> </div> </body> </html>
F 83 W
Plamena zvezda seme (Liatris spicata)
Brzi pregled

Biljka otporna na hladnoću i mraz Društveni Beli luk, Society...

Društveni Beli luk, Society...

Cena 1,95 € (SKU: MHS 85)
,
5/ 5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Društveni Beli luk, Society Garlic Seme (Tulbaghia violacea)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Tulbaghia violacea je lekovita, začinska i dekorativna biljka koja potiče iz Afrike. Lukovičasta biljka koja naraste do 50cm u visini, dosta se brzo širi. Zvanično podnosi – 17C. Cvet je lila-pink boje i podseca na agapantus, tokom noci ispusta veoma prijatan miris.</p> <p>List se koristi kao klasičan luk ili vlašac. Sama biljka ima odbojan miris prema svim insektima i štetočinama. List se koristi protiv pojave i širenja tumora, kao antibakterijsko i antifugalno sredstvo, protiv prehlada, gripa.</p> <p>Lukovica se koristi kao afrodizijak itd.</p> <p>Setva: U zatvorenom prostoru od Decembra do Juna na temperaturi preko 18°C, seme sejati u posudama na max 3 mm dubine prekriti laganim supstratom. Prekriti najlonom ili providnim poklopcem , ukloniti isti kada seme isklija. Zalivati umereno koliko da ima vlažnost za klijanje. Biljke preasadjivati na otvorenom kada prodje opasnost od mraza.</p>
MHS 85 (10 S)
Društveni Beli luk, Society Garlic Seme (Tulbaghia violacea)
Brzi pregled

Sorta iz Tajlanda Vodeni spanac seme (Ipomoea...

Vodeni spanac seme (Ipomoea...

Cena 1,35 € (SKU: P 9)
,
5/ 5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Vodeni spanac seme (Ipomoea aquatica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Ipomoea aquatica je polu-vodena, tropska biljka koja se uzgaja kao povrće, i nije poznato odakle je potekla. Ova biljka je na engleskom jeziku poznata pod nazivom vodeni špinat, riječni špinat, vodena jutarnja slava, vodeni konvolvul ili pod dvosmislenijim nazivima kineski špinat, kineska potočarka, kineski konvolvul ili močvarni kupus ili kangkong u jugoistočnoj Aziji i ong choy u kantonskom.</p> <p>Vodeni špinat stvorit će mase nježnih izbojaka i lišća, bogatih vitaminima i mineralima, ugodnog slatkog okusa i blago skliske teksture koja je u dobrom kontrastu s hrskavošću stabljika kada se kuha. Listovi i izdanci mogu se koristiti sirovi u salatama, kuhani na pari ili prženi poput špinata.</p> <p>Hrana za životinje</p> <p>Vodeni špinat se koristi i kao stočna hrana kao zelena krma s visokom hranjivom vrijednošću - posebno lišće, jer je dobar izvor karotena. Koristi se kao hrana za stoku, svinje, ribu, patke ... Štoviše, spominje se da u ograničenim količinama I. Aquatica može imati donekle laksativni učinak.</p> <p>Medicinska upotreba</p> <p>I. Aquatica se koristi u tradicionalnoj medicini jugoistočne Azije i u tradicionalnoj medicini nekih zemalja Afrike. U medicini jugoistočne Azije koristi se protiv gomila i krvarenja iz nosa kao antihelmintik i za liječenje visokog krvnog pritiska. U Ayurvedi se ekstrakti lišća koriste protiv žutice i nervne slabosti. U autohtonoj medicini na Šri Lanki, vodeni špinat bi trebao imati svojstva slična insulinu. Vodeni ekstrakti I. Aquatica pokazali su učinak na smanjenje šećera u krvi kod štakora Wistar. Vodeni sok od 100 g biljnog materijala davan je 30 minuta prije nego što su pojeli glukozu pacijentima s dijabetesom 2. Nakon 2 sata moglo se primijetiti da je vršni nivo glukoze u krvi smanjen za oko 30%.</p> <p>Takođe, antioksidativni bioaktivni spojevi i antimikrobne supstance mogu se otkriti u vodenom špinatu. [53] Nadalje, biljni ekstrakti vodenog špinata inhibiraju rast ćelija karcinoma Vero, Hep-2 i A-549 stanica, iako imaju umjerenu antikancerogenu aktivnost.</p> <p>Sjetva i sadnja:</p> <p>Sjeme se može namakati 24 sata prije sjetve kako bi se potaknulo klijanje. Potrebna temperatura tla za klijanje je 20 ° C.</p> <p>Kada je malo kiše, često navodnjavanje je potrebno za visokokvalitetne biljke.</p> <p>Da bi se proizvele jake sadnice, sjeme treba sijati 5-10 mm duboko<br />Presađivanje treba obaviti kada su biljke visoke 10-15 cm, sa četiri prava lista.</p> <p>Najveće prinose postižu razmaci biljaka na 15x15cm. Mogu se uzgajati i u redovima udaljenim oko 30 cm, biljke na razmaku od 20 cm unutar redova.</p>
P 9 (10 S)
Vodeni spanac seme (Ipomoea aquatica)
Brzi pregled
Mandragora seme (Mandragora...

Mandragora seme (Mandragora...

Cena 15,00 € (SKU: MHS 16)
,
5/ 5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Mandragora seme (Mandragora officinarum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p><b>Mandragora</b><span> </span>(<i>Mandragora officinarum</i>) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice<span> </span><i>Solanaceae</i><span> </span>koja narasta do visine 20 — 30 cm. Naziv biljke potiče od grčkih reči mandra (štala) i ageiro (sakupljati), jer je najčešće rasprostanjena i sakuplja se oko štala i torova. Čitava biljka, a posebno njen koren, veoma su otrovni, zbog prisutnih alkaloida (hioscijamina,<span> </span>atropina,<span> </span>skopolamina...).</p> <p>Malo je biljaka toliko obavijenih tajnama i mitovima, kao što je mandragora, jedna od najpoznatijih svetih biljaka, koja je kroz istoriju korišćena u<span> </span>vradžbinama<span> </span>i magijskim obredima, ili toliko cenjena kao<span> </span>talisman. U narodu je sve u vezi s mandragorom i danas jako tajanstveno, pa mnogi narodi o njoj imaju sopstvena predanja. Tako jedno od predanja<span> </span><i>mandragoru smatra, ljudskom dušom zarobljenom u telu biljke</i>.</p> <h2><span class="mw-headline" id="Синоними">Sinonimi</span></h2> <p>Mandragula, mandrača, đavolja jabuka, Afroditine jabuke, đavoli paradajz, narangulina, Adamova glava, bunovina, čovečuljak, okoločep, skočac, alraun, veliko zelje.</p> <h2><span id=".D0.9E.D0.BF.D0.B8.D1.81"></span><span class="mw-headline" id="Опис">Opis</span></h2> <p>Mandragora, je višegodišnja je zeljasta biljka visoka 20 do 30 sm, ovalnih listova koji rastu iz niske rozete. Njeni cvetovi su na kratko uzdignutoj stabljici. Nakon cvetanja razvijaju se plodovi slični zelenom paradajzu, koji tokom vremena postepeno dozrevaju menjajući boju u žutu ili narandžastu.<sup id="cite_ref-2" class="reference">[2]</sup></p> <dl> <dt>Rasprostranjenost</dt> </dl> <p>Mandragora je rasprostranjena u sredozemnom delu Evrope, na osunčanim mestima, kamenitim i peskovitim predelima, najčešće oko štala i torova, bogatih stajskim đubrivom.</p> <dl> <dt>Ugroženost vrste</dt> </dl> <p>Mandragora<span> </span><i>(Mandragora officinarum)</i><span> </span>spada u kritično ugrožene i strogo zaštićene biljne vrste. Uzroci ugroženosti prema IUCN klasifikaciji su:</p> <ul> <li>Promene staništa izazvane poljoprivredom</li> <li>Tradicionalna medicina – sabiranje</li> <li>Gubitak staništa.</li> </ul> <h2><span id=".D0.9F.D1.80.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0_.D1.83_.D0.BD.D0.B0.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.98_.D0.BC.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D1.86.D0.B8.D0.BD.D0.B8_.D0.B8_.D1.84.D0.B0.D1.80.D0.BC.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B8"></span><span class="mw-headline" id="Примена_у_народној_медицини_и_фармацији">Primena u narodnoj medicini i farmaciji</span></h2> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="Mandragora seme (Mandragora officinarum)" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Hortus_sanitatis_1491_Mandrake.jpg/200px-Hortus_sanitatis_1491_Mandrake.jpg" decoding="async" width="200" height="316" class="thumbimage" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Hortus_sanitatis_1491_Mandrake.jpg/300px-Hortus_sanitatis_1491_Mandrake.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Hortus_sanitatis_1491_Mandrake.jpg/400px-Hortus_sanitatis_1491_Mandrake.jpg 2x" data-file-width="750" data-file-height="1186" title="Mandragora seme (Mandragora officinarum)" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Mandragora kao mitološka biljka</div> </div> </div> <p>U starovekovnoj hirurgiji mandragora je korišćena za anesteziju, ublažavanje reumatskih bolova, smirenje, a velikim dozama za izazvanje delirijuma i ludila. Dioskorid je mandragoru koristio kao anestetik tokom hirurških intervencija, kao lek za oči, sredstvo za indukciju abortusa i sredstvo za uspavljivanje.<sup id="cite_ref-3" class="reference">[3]</sup><span> </span>I Galen je nakon kuvanja u vinu koren mandragore koristio kao anestetičko sredstvo, a sa medom je izrađivao čepiće (supozitorije) koji su se koristili za uspavljivanje.</p> <p>Galen je i te kako bio svestan otrovnosti ove biljke, i zato je svrstao preparate dobijene od mandragore u najškodljivije lekove<span> </span><i>„koji se moraju uzimati umereno da ne bi delovali kao otrov“.</i></p> <p>Hebrejska tradicija je znala za mandragoru, koja je u to vreme važila za afrodizijak.</p> <p>Džon Žerar<span> </span><i>(John Gerard, 1545-1612)</i>, engleski herbalista, preporučivao je primenu esencije lišća mandragore protiv žutice i unutrašnjeg krvarenja.<sup id="cite_ref-4" class="reference">[4]</sup></p> <p>Koren mandragore koji je specifičnog izgleda (čiji izdanci-neobičnog oblika, podsećaju na lik/figuru čoveka, korišćeni su u ritualne svrhe, kao amajlija za sreću, lečenje steriliteta itd.</p> <p>Osim neobičnog korena, korišćeni su i plodovi poznati pod nazivom „Afroditine jabuke“, koje su predstavljale simbol ljubavi, što se u narodu održalo do danas. Rimski enciklopedista Aulus Kornelius Celzus<span> </span><i>(Aulus Cornelius Celsus)</i><span> </span>u svom delu<span> </span><i>De re medica</i><span> </span>iz 1. veka napisao je<span> </span><i>„da je san mirniji i dublji ako se pod jastuk stavi plod mandragore“</i>.</p> <p>U savremenoj farmaceutskoj industriji derivati mandragore: skopolamina (butilbromid, metilbromid) koristi se u tabletama za suzbijanje bolesti kretanja.</p> <h3><span id=".D0.9E.D1.82.D1.80.D0.BE.D0.B2.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82_.D0.B8_.D1.81.D0.B8.D0.BC.D0.BF.D1.82.D0.BE.D0.BC.D0.B8_.D1.82.D1.80.D0.BE.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B0_.D0.BC.D0.B0.D0.BD.D0.B4.D1.80.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D1.80.D0.BE.D0.BC"></span><span class="mw-headline" id="Отровност_и_симптоми_тровања_мандрагором">Otrovnost i simptomi trovanja mandragorom</span></h3> <p>Čitava biljka, je otrovna, a najviše njen koren. Otrovnost potiče od prisutnih alkaloida u mandragori (hioscijamin, atropin, apoatropin skopolamin).</p> <p>Najizraženiji simptomi trovanja alkaloidima mandragore su;</p> <ul> <li>depresija (narkotično delovanje),</li> <li>suvoća grla i otežano gutanje,</li> <li>dugotrajno širenje zenica.</li> </ul> <p>Uneta u organizam u većim dozama mandargora izaziva paralizu disanja, koja može okončati smrtinim ishodom zbog teške<span> </span>hipoksije<span> </span>otrovanog.<sup id="cite_ref-5" class="reference">[5]</sup></p> <p>Kod dugotrajne (hronične) upotrebe, mandragora izaziva halucinacije i psihoze.</p> <h2><span id=".D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B4.D0.B0.D1.9A.D0.B0_.D0.B2.D0.B5.D0.B7.D0.B0.D0.BD.D0.B0_.D0.B7.D0.B0_.D0.BC.D0.B0.D0.BD.D0.B4.D1.80.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D1.80.D1.83"></span><span class="mw-headline" id="Предања_везана_за_мандрагору">Predanja vezana za mandragoru</span></h2> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="Mandragora seme (Mandragora officinarum)" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Mandrake-roots.jpg/200px-Mandrake-roots.jpg" decoding="async" width="200" height="304" class="thumbimage" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Mandrake-roots.jpg/300px-Mandrake-roots.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8d/Mandrake-roots.jpg/400px-Mandrake-roots.jpg 2x" data-file-width="576" data-file-height="876" title="Mandragora seme (Mandragora officinarum)" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Koren mandragore u narodnoj medicini je izuzetno cenjen kao amajlija i lek.</div> </div> </div> <p>Mandragora se vekovima koristila kao jedan od sastojak čarobnih napitaka, ili nešto češće kao amajlija, jer se smatralo da njen koren podstiče na ljubav i plodnost, te da je u te svrhe mnogo „jači” ženski koren. Vrednost, pa samim tim i cena korena mandragore bila je utoliko viša ukoliko je mandragora bila sličnija ljudskom obličju i ukoliko se na njoj pol jasnije video.</p> <p>Po mnogim verovanjima, ako se koren mandragore pravilno ne neguje, ili se sa njim ne postupa dobro, on postaje zloduh, koji tera njenog vlasnika na zla dela. Koren mandragore koji ima izraženu sličnost s muškim ili ženskim likom bio je izuzetno cenjen i skup, jer je bio jako redak.<sup id="cite_ref-Ref1_1-1" class="reference">[1]</sup></p> <p>Mandragora se pominje u Starom zavetu. Narodi Mesopotamije i Egipta su je mešali sa drugim tropanskim alkaloidnim biljkama iz familije<span> </span><i>Solanaceae</i><span> </span>u različitim preparatima koji su se pili ili mazali po koži. Vino u koje su potapali koren mandragore koristili su kao opijajuće i omamljujuće sredstvo, u cilju lečenja ili verskim i drugim obredima.</p> <p>U pozadina mnogih priča vezanih za mandragoru i veštičarenje vezana je i moć za letenja, odnosno, kako je to objasnio nemački profesor Erih Puker, za halucinacije, povezane sa letenjem, uvidom u nove dimenzije i odvajanjem od bilo kakvog stabilnog oslonca, izazvane trovanjem skopolaminom, jednim od glavnih sastojaka mandragore.<sup id="cite_ref-Ref1_1-2" class="reference">[1]</sup></p> <table class="cquote pullquote" role="presentation"> <tbody> <tr> <td>„</td> <td><i>Posebno su zanimljivi ogledi vršeni četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, kad su neki nazovinaučnici, tražeći pogodne supstance za „pranje mozgova" i „serum istine", mnogo pažnje posvetili mandragori i skopolaminu...<sup id="cite_ref-Ref1_1-3" class="reference">[1]</sup></i></td> <td>”</td> </tr> </tbody> </table> <p>Mnogi ljudi su verovali da koren mandragore vrišti kada se izvlači iz zemlje. Iskopati mandragori i čuti njene krike značilo je sigurnu smrt, pa su drevni travari savetovali ljudima da vežu psa za mandragoru i nateraju životinju da ga ona podigne iz zemlje, čime su navodno ubijali psa, ali štedeli sebe. Ovu tvrdnju opovrgao je i osudio u svojim delima jedan od engleskih biologa i herbalista Džon Žerar<span> </span><i>(John Gerard, 1545-1612)</i>, imajući u vidu da je bezbedno posadio i presadio mnoge stabljike mandragore.<sup id="cite_ref-6" class="reference">[6]</sup></p> <h2><span id=".D0.9C.D0.B0.D0.BD.D0.B4.D1.80.D0.B0.D0.B3.D0.BE.D1.80.D0.B0_.D1.83_.D0.BF.D0.B8.D1.81.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D0.BC_.D0.B4.D0.B5.D0.BB.D0.B8.D0.BC.D0.B0_.D0.B8_.D1.81.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D0.BC.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Мандрагора_у_писаним_делима_и_сликама">Mandragora u pisanim delima i slikama</span></h2> <div class="thumb tright"> <div class="thumbinner"><img alt="Mandragora seme (Mandragora officinarum)" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Mandragora_Tacuinum_Sanitatis.jpg/200px-Mandragora_Tacuinum_Sanitatis.jpg" decoding="async" width="200" height="221" class="thumbimage" srcset="//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Mandragora_Tacuinum_Sanitatis.jpg/300px-Mandragora_Tacuinum_Sanitatis.jpg 1.5x, //upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c1/Mandragora_Tacuinum_Sanitatis.jpg/400px-Mandragora_Tacuinum_Sanitatis.jpg 2x" data-file-width="458" data-file-height="505" title="Mandragora seme (Mandragora officinarum)" /> <div class="thumbcaption"> <div class="magnify"></div> Mandragora kao ilustracija u delu<span> </span><i>lat. Tacuinum Sanitatis</i></div> </div> </div> <p>Malo je koja biljka, kao mandragora, toliko obavijena tajnama i mitovima, korišćena u magijskim obredima i vradžbinama (kao cenjena sastojak čarobnog napitaka), kao talisman, amajlija,<span> </span><i>jer je smatrana ljudskom dušom zarobljenom u telu biljke</i>.<sup id="cite_ref-Ref1_1-4" class="reference">[1]</sup><span> </span>ili motiv u likovnim i pisanim delima.</p> <p>Tokom istorije mandragora je bila inspiracija mnogim umetnicima. Najviše je ostavila trag u pisanoj reči i slikama. Pominje je Gete u „Faustu”, dominikanski sveštenici u „Malju za veštice”, Makijaveli u „Mandragoli”, Vilijam Šekspir u tragediji „Romeo i Julija”, ili slika čuveni Direr u svojoj gravuri „Četiri veštice”</p> <dl> <dt>„Malleus Maleficarum”</dt> </dl> <p>Delo „Malleus Maleficarum” (Malj za veštice), koje su zajedno napisali dominikanski sveštenici Hajnrih Kramer i Džejms Sprenger,<span> </span><i>bio je vodič koji je trebalo da služi inkvizitorima, da im olakša posao tokom suđenja vešticama, a u osnovi se pozivao na bulu pape Inokentija VIII.<sup id="cite_ref-Ref1_1-5" class="reference">[1]</sup></i></p> <dl> <dt>„Mandragola”</dt> </dl> <p>Čuveni mislilac<span> </span>Nikolo Makijaveli<span> </span>1518. godine koristeći mandragoru kao inspiraciju, napisao je dramu „Mandragola”,<span> </span><i>u kojoj napitak načinjen od mandragore treba da pomogne lepoj Lukreciji da zatrudni.</i></p> <dl> <dt>„Romeo i Julija”</dt> </dl> <p>Vilijam Šekspir mandragoru koristi u tragediji „Romeo i Julija”, kroz monolog Julije koja treba da popije čarobni napitak koji će je u toku 42 sata načiniti mrtvom,i kaže „...budem li odveć rano sebi došla / smrad onaj grozni, krici oni strašni, / mandragorinim nalik kricima / kricima koje ona odaje / kad je iz zemlje čupaju...<sup id="cite_ref-Ref1_1-6" class="reference">[1]</sup>"</p> <dl> <dt>Gravura „Četiri veštice”</dt> </dl> <p>Čuveni<span> </span>Direr<span> </span>načinio je gravuru „Četiri veštice”,<span> </span><i>na kojoj se viseća kugla (sa i dalje nerastumačenom oznakom O.G.H.) često poistovećuje s plodom mandragore oko koje plešu veštice...<sup id="cite_ref-Ref1_1-7" class="reference">[1]</sup></i></p>
MHS 16 (5 S)
Mandragora seme (Mandragora officinarum)
Brzi pregled
Velebilje, djavolove...

Velebilje, djavolove...

Cena 3,75 € (SKU: MHS 58)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Velebilje, djavolove trešnje seme (Atropa belladonna)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cijena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Atropa Belladonna, ili <span style="color: #000000;"><strong>vražje-djavolove trešnje</strong></span>, koristi se više od dva milenijuma kao lek, kozmetika, otrov i veštičja biljka. Belladonna je višegodišnja, semenska, razgranata biljka koja raste do 1,5 metra visine, sa lišćem dugim 12-13 cm i ljubičastom stabljikom. Zimi umire, a na proleće ponovno niče.</p> <p>Stolećima ga veštice koriste u formulama, Venecijanke uopste, a posebno "nocene dame" za širenje očiju, a trenutno se koristi kao lek protiv bolesti kretanja, IBS-a i drugih crevnih poremećaja. Belladonna se takođe koristila za trovanje čitavih vojski u ratu. Kaže se da je Sotona lično pazio na ovu biljku i svoje male "vražje trešnje".</p> <p>Sadrži psihotropne / toksične / spasonosne alkaloide, uključujući atropin. Ova biljka je lek, halucinogen i otrov. Smrt mogu (i događaju se) od loše informiranih ljudi, na primer, jedući previse zrelih bobica u pitama, pa nemojte to činiti. Plodovi-bobice su ukusni (i sam sam ih jeo i prilično su ukusni). Ovo je biljka koja je primarni sastojak tajne formule-napitka "Leteće formule" koju veštice stolećima koriste.</p> <p>Ova biljka stvarno moze uciniti da imate osecaj da vasa dusa putuje, ali previše konzumiranja može biti kobno. Može se koristiti i kao protiv otrov za trovanje plinom.</p> <p>Kultura</p> <p>Može se razmnožavati sijanjem sjemena ili reznicama, iako je upotreba sjemena više preporučljiva. Sjeme treba staviti u vruću vodu nekoliko sati prije sjetve. Potrebno im je vrijeme za klijanje i potrebna im je velika vlažnost i toplota, a uz održavanje svih potrebnih uvjeta, klijavost nije velika. Biljke će cijeniti kompostni supstrat sa stajskim gnojem i vlažnim, sjenovitim okolišem. Nitrati i soli amonijaka najbolje su gnojivo za udvostručavanje količine alkaloida.</p> <h3><strong>WIKIPEDIA</strong></h3> <p><b>Velebilje</b><span> (ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje, luda trava, vučja trešnja, pasja </span>jagoda<span>), lat. </span><i><b>Atropa belladona</b></i><span>, je višegodišnja </span>zeljasta<span> otrovna </span>biljka<span> iz porodice pomoćnica (</span>Solanaceae<span>).Naučno ime roda </span><i>Atropa</i><span> je prema jednoj od tri mitske </span>suđaje<span> Atropi koja preseca nit života i tako predaju dušu smrti. Nastavak za vrstu </span><i>belladonna</i><span> znači </span><i>lepa gospa</i><span> zbog toga što su </span>renesansne<span> dame ukapale sok velebilja u oči, što je izazivalo širenje zenica, a oči postajale upadljivije.</span></p> <p>Višegodišnja<span> </span>zeljasta biljka<span> </span>sa vretenastim, debelim mrkim<span> </span>rizomom.<span> </span>Stabljika<span> </span>je uspravna, visoka do 2 m, u gornjem delu granata, sa slabo istaknutim rebrima, zelena ili manje-više tamnocrvena. Prve godine biljka naraste tek oko 30 cm, prvi listovi se razvijaju na stabljici odmah do tla i veći su od onih kod odrasle biljke.<span> </span>Listovi<span> </span>su jajasti ili eliptični sa istaknutim nervima na naličju, celog oboda, zašiljeni, postepeno se sužavaju u kratku lisnu dršku, tamnozeleni, bez dlaka. U donjem delu stabljike listovi su naizmenično raspoređeni, u gornjem po dva zajedno u istom pršljenu, s tim što je jedan veći a drugi manji.<span> </span>Cvetovi<span> </span>su, pojedinačni, ređe po dva u pazuhu listova. Čašica je zvonasta, duboko petodelna, režnjevi široki, zadržava se na plodu, poveća se i zvezdasto raširi. Krunica je cevasto zvonasta, na vrhu sa 5 kratkih ovalnih režnjeva, spolja tamnoljubičasta, iznutra pri vrhu prljavomrka, pri dnu prljavožuta sa crvenoljubičastim nervima. Prašnika ima pet, nejednake su dužine, filamenti su pričvršćeni za dno krunice. Tučak je sa prstenstim diskom pri osnovi plodnika i sa štitolikim žigom na vrhu stubića. Cveta od jula do avgusta.<span> </span>Plod<span> </span>je loptasta<span> </span>bobica<span> </span>prečnika oko 1,5 cm, prvo zelena a kad sazri, crna, sjajna, sa mnogo ljubičastih<span> </span>semena<span> </span>sa mastiljavim vrlo slatkim sokom.</p> <h2><span id=".D0.9E.D0.BF.D1.80.D0.B0.D1.88.D0.B8.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D1.81.D0.B5.D1.98.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Опрашивање_и_расејавање">Oprašivanje i rasejavanje</span></h2> <p>Najčešći oprašivači su<span> </span>pčele<span> </span>i<span> </span>bumbari. Semena raznose<span> </span>ptice, ili, jednostavno plodovi otpadnu sa biljke. Poznato je da<span> </span>fazani<span> </span>rado jedu bobice velebilja.</p> <h2><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Станиште">Stanište</span></h2> <p>Raste po obodu<span> </span>bukovih<span> </span>šuma, na krčevinama, požarištima, pored šumskih puteva, na napuštenim površinama u senci drveća. Vrlo retko raste na<span> </span>livadama<span> </span>ili<span> </span>pašnjacima.</p> <h2><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Распрострањење">Rasprostranjenje</span></h2> <p>Evropa,<span> </span>Severna Afrika<span> </span>i<span> </span>Zapadna Azija. U<span> </span>Kanadu<span> </span>i<span> </span>SAD<span> </span>je unesena.</p> <h2><span id=".D0.A5.D0.B5.D0.BC.D0.B8.D1.98.D1.81.D0.BA.D0.B8_.D1.81.D0.B0.D1.81.D1.82.D0.B0.D0.B2"></span><span class="mw-headline" id="Хемијски_састав">Hemijski sastav</span></h2> <p>Najvažniji sastojci velebilja su tropanski<span> </span>alkaloidi<span> </span>od kojih su najznačajniji<span> </span>hiosciamin,<span> </span>atropin,<span> </span>skopolamin<span> </span>i drugi, najviše u korenu i listovima.</p> <h2><span id=".D0.A3.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Употреба">Upotreba</span></h2> <p>Koristi se za izradu<span> </span>ekstrakta<span> </span>i<span> </span>tinktura<span> </span>i kao farmaceutska sirovina za industrijsko dobijanje alkaloida. Deluje kao<span> </span>parasimpatolitik,<span> </span>spazmolitik<span> </span>i<span> </span>midrijatik<sup id="cite_ref-1" class="reference">[1]</sup><span> </span>U<span> </span>srednjovekovnoj<span> </span>Evropi, velebilje je korišćeno za izradu<span> </span>halucinogenih<span> </span>masti i pomada.</p> <h2><span id=".D0.9E.D1.82.D1.80.D0.BE.D0.B2.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82"></span><span class="mw-headline" id="Отровност">Otrovnost</span></h2> <p>Velebilje je veoma<span> </span>otrovna<span> </span>biljka. Najčešća su trovanja bobicama. Znaci trovanja su sušenje usta i ždrela, promuklost, žeđ, mučnina, ukočen pogled, izrazito raširene zenice, neuračunljivost. Registrovan je veliki broj slučajeva namernih trovanja velebiljem.</p> </body> </html>
MHS 58 (5 S)
Velebilje, djavolove trešnje seme (Atropa belladonna)
Brzi pregled

Ljubicasti Krokus - Crocus...

Ljubicasti Krokus - Crocus...

Cena 3,50 € (SKU: F 81 P)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Ljubicasti Krokus - Crocus - lukovice</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="">Cena je za pakovanje od 3 lukovice.</span></strong></span></h2> <p><span class="tlid-translation translation" style="color: #000000; font-size: 11pt;"><span title=""><b>Ova sorta je poznata po svom divnom mirisu.</b></span></span></p> <p><span class="tlid-translation translation" style="color: #000000; font-size: 11pt;"><span title=""><b>Šafran</b> (lat. <span lang="la" xml:lang="la"><i>Crocus sativus<span class="noitalic">;</span> ~ vernus</i></span>) višegodišnja je biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta <i>Crocus sativus</i>. Živopisni grimizni žigovi (<i>stigme</i>) i stubići (<i>stilovi</i>), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. <i>C.<span class="nowrap"> </span>sativus</i> je, po svemu sudeći, forma <i>C.<span class="nowrap"> </span>cartwrightianus</i> koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove Severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije.</span></span></p> <p><span style="font-size: 11pt;">Biljka može dostići visinu do 30<span class="nowrap"> </span>cm. Nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Spoljne ljuske imaju žilice, uglavnom mrežaste. Lišće je uzano, linearno i izduženo. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak.<sup id="cite_ref-1" class="reference"></sup> Cvetovi inače izrastaju između listova, s dugom cevi i zvonasto rastvorenom krunom od šest jednakih listića; ljubičasti su, žućkasti ili ružičasti. Tučak je kod svih šafrana <span class="nowrap">zlatnonarandžaste</span> boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se stigma, žig ili njuška krokusa (lat. <span lang="la" xml:lang="la"><i>croci stigmata</i></span>)<span class="nowrap"> </span>— ’organela’ čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Osušeni žigovi se, pored upotrebe kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica (posebno kolača), koriste i u medicini. U većoj meri, šafran je otrovan.</span></p> <p><span style="font-size: 11pt;">Okus šafrana i jodoform ili rezultujući miris sena uzrokuju hemikalije pikrokrocin i safranal. Takođe sadrži karotenoidni pigment, krocin, koji daje obogaćenu <span class="nowrap">zlatnožutu</span> boju jelima i tekstilu. Njegova zabeležena istorija je potvrđena u asirskoj botaničkoj raspravi nastaloj pod Asurbanipalom u 7. veku p. n. e., a istim se trgovalo i koristilo ga se već preko četiri milenijuma. Na Iran otpada približno 90% svetske proizvodnje šafrana.</span></p> <h2><span style="font-size: 13pt; color: #ff0000;"><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/home/safran-lukovice-crocus-sativus.html" target="_blank" title="Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde" style="color: #ff0000;" rel="noreferrer noopener"><strong>Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde</strong></a></span></h2> </body> </html>
F 81 P
Ljubicasti Krokus - Crocus - lukovice
Brzi pregled

Biljka otporna na hladnoću i mraz
Zuti Krokus - Crocus -...

Zuti Krokus - Crocus -...

Cena 3,50 € (SKU: F 81 Y)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Zuti Krokus - Crocus - lukovice</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="">Cena je za pakovanje od 3 lukovice.</span></strong></span></h2> <p><span class="tlid-translation translation" style="color: #000000; font-size: 11pt;"><span title=""><b>Ova sorta je poznata po svom divnom mirisu.</b></span></span></p> <p><span class="tlid-translation translation" style="color: #000000; font-size: 11pt;"><span title=""><b>Šafran</b> (lat. <span lang="la" xml:lang="la"><i>Crocus sativus<span class="noitalic">;</span> ~ vernus</i></span>) višegodišnja je biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta <i>Crocus sativus</i>. Živopisni grimizni žigovi (<i>stigme</i>) i stubići (<i>stilovi</i>), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. <i>C.<span class="nowrap"> </span>sativus</i> je, po svemu sudeći, forma <i>C.<span class="nowrap"> </span>cartwrightianus</i> koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove Severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije.</span></span></p> <p><span style="font-size: 11pt;">Biljka može dostići visinu do 30<span class="nowrap"> </span>cm. Nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Spoljne ljuske imaju žilice, uglavnom mrežaste. Lišće je uzano, linearno i izduženo. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak.<sup id="cite_ref-1" class="reference"></sup> Cvetovi inače izrastaju između listova, s dugom cevi i zvonasto rastvorenom krunom od šest jednakih listića; ljubičasti su, žućkasti ili ružičasti. Tučak je kod svih šafrana <span class="nowrap">zlatnonarandžaste</span> boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se stigma, žig ili njuška krokusa (lat. <span lang="la" xml:lang="la"><i>croci stigmata</i></span>)<span class="nowrap"> </span>— ’organela’ čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Osušeni žigovi se, pored upotrebe kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica (posebno kolača), koriste i u medicini. U većoj meri, šafran je otrovan.</span></p> <p><span style="font-size: 11pt;">Okus šafrana i jodoform ili rezultujući miris sena uzrokuju hemikalije pikrokrocin i safranal. Takođe sadrži karotenoidni pigment, krocin, koji daje obogaćenu <span class="nowrap">zlatnožutu</span> boju jelima i tekstilu. Njegova zabeležena istorija je potvrđena u asirskoj botaničkoj raspravi nastaloj pod Asurbanipalom u 7. veku p. n. e., a istim se trgovalo i koristilo ga se već preko četiri milenijuma. Na Iran otpada približno 90% svetske proizvodnje šafrana.</span></p> <h2><span style="font-size: 13pt; color: #ff0000;"><a href="https://www.seeds-gallery.shop/sr/home/safran-lukovice-crocus-sativus.html" target="_blank" title="Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde" style="color: #ff0000;" rel="noreferrer noopener"><strong>Safran lukovice (zacin) mozete kupiti ovde</strong></a></span></h2> </body> </html>
F 81 Y
Zuti Krokus - Crocus - lukovice
Brzi pregled

Crna Zadova Loza seme...

Crna Zadova Loza seme...

Cena 12,50 € (SKU: T 74 B)
,
5/ 5
<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Crna Zadova Loza seme (Mucuna nigricans)</strong></h2> <h2><span style="color: #ef0505; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 semena.</strong></span></h2> <p><span>Žadova loza,smaragdna puzavica vodi Poreklo sa Filipina. Žadova loza je upletena zimzelena loza koja raste u tropskim šumama filipina. </span>Ima gustu drvenastu stabljiku i moze da naraste do 25 m. ili više. Njeno fluorscentno cvece je zadivljujuce. Cvetovi su joj plavičasto zeleni kandžastog oblika u ogromnim obešenim “grozdovima”,cvetovi mogu da narastu do 150 cm duzine.Valjkaste mahune u kojima se nalaze velika semena, koje su uz cvet narastu oko 15 cm u duzinu. Voli svetlost i najbolje raste u neutralnoj do kiselkastoj zemlji. Razmnožava se semenom.</p> </body> </html>
T 74 B
Crna Zadova Loza seme (Mucuna nigricans)
Brzi pregled
Seme Kantariona (Hypericum...

Seme Kantariona (Hypericum...

Cena 1,95 € (SKU: MHS 45)
,
5/ 5
<h2><strong>Seme Kantariona (Hypericum perforatum)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1000 (0.1g) Semena.</strong></span></h2> <p>U našoj zemlji se kantarion uglavnom sakuplja iz prirode, ali se može gajiti i u plantažnoj proizvodnji na domaćinstvima kao usev za dodatni prihod. Kantarion nema velike zahteve u pogledu klime i zemljišta. Dobro podnosi niske temperature , ali traži dosta svetlosti. Za vodom nema veće potrebe, jer u korenu zadržava rezervu. Uspešno se može gajiti na svim zemljištima osim zabarenim.</p> <p>Gaji se u monokulturi i na istom zemljištu može ostati i do 10 godina. Zasad se formira setvom semena. Setva za rasad izvodi se u maju, a obavlja se u hladnim lejama. Minimalna temperatura za nicanje mora biti 11 ° C. Pošto biljke bolje klijaju na svetlu, seme se ne pokriva slojem zemlje, već se blago pritisne radi boljeg kontakta sa zemljišnom vlagom. U toku leta iznikle biljčice se zalivaju, pleve i prihranjuju. Za setvu 1 m2 potrebno je oko 0,5 g semena, što daje oko 300-400 sadnica. Kantarion se rasađuje u jesen. Biljke se sade po šemi 50-70 x 30-40 cm.</p> <p>&nbsp;</p> <p>U prvoj godini rasta biljka uglavnom uspostavlja korenov sistem. Zrelost dostiže i počinje da plodonosi sa dve godine. U starim zasadima izvode se 2-3 okopavanja godišnje. Prihranjivanje se obavlja unošenjem KAN-a u količini od 100-150 kg / ha. Žetva se izvodi mašinski.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Zbog svog lekovitog svojstva upotrebljava se:</strong></p> <p>- Za lečenje anksioznosti (unutrašnji strah), nervoze, nemira, lakših depresija, poremećaja spavanja i drugih psihovegetativnih smetnji</p> <p>- Za lečenje smetnji koje imaju žene u menopauzi</p> <p>- Kod lečenja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu,</p> <p>- Kod noćnog mokrenja dece,</p> <p>- Za lečenje opekotina I stepena (jer deluje stimulativno na regenerativne procese), nedovoljno zaraslih rana posle operacije, ozledene kože, podliva, uboja, uganuća i nagnječenja,</p> <p>- Kod lečenja viralnih i retroviralnih infekcija HIV / AIDS</p> <p>- Kod lečenja proliva,</p> <p>- Kod lečenja upalnih procesa u stomatologiji,</p> <p>- Kod upalnog, degenerativnog i metaboličkog reumatizma (giht), artritisa, te bolnih sindroma kukova, kolena, ramena i krsta,</p> <p>- Protiv crevnih parazita,</p> <p>- Kod neuralgije nerva lica,</p> <p>- Protiv natečene jetre, bolesti slezene i lošeg rada žuči,</p> <p>- Kod lečenja genitalnog i labijalnog herpesa,</p> <p>- Za zaštitu kože (utrljavanje kod suve kože, ragade, ljuskave kože, bubuljica, akni i čireva)</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kantarion se koristi kao začin, čaj, vino od kantariona i kao kantarionovo ulje.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Začin:</strong></p> <p>Koristi se kao začin za ribu, jela od mesa i povrća. Nalazi primenu u prehrambenoj industriji. Popravlja ukus i boju, pa se zajedno sa drugim začinskim travama koristi u aromatizaciji tonika.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Čaj od kantariona:</strong></p> <p>U 2 dl vrele vode stavi se 1 kašika isitnjenenog suvog cveta kantariona, pomeri se sa vatre i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta. Proceđeno se pije 3 puta dnevno kod: gastritisa, čira na želucu, proliva, kod bolesti jetre, žutice, upale mokraćne bešike, nervnih bolesti, glavobolje, bubrežnih tegoba, menstrualnih tegoba, slabokrvnosti, kašlja i dr.. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim travama i lekovima.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Vino od kantariona:</strong></p> <p>Za lekovito vino potrebno je 40 grama cvetova koji se preliju litrom kvalitetnog vina, i smeša pusti da odstoji na toplom mestu 30 dana. Posle toga vino treba dobro ocediti i malo zasladiti. Za bolje varenje piju se 2 čašice dnevno pre jela.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Kantarionovo ulje:</strong></p> <p>250g svežih cvetova kantariona potopiti u 1 litar hladno ceđenog maslinovog ulja, dodati 60g sasitnjenog natrijumsulfata, ostaviti na suncu 6 nedelja, uz povremeno mućkanje, pa prcediti kroz gazu. Kantarionovo ulje. poslednjih godina zvanično nalazi primenu u naučnoj medicini, veterini, kozmetici i farmaciji. Primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge) i oralno (začin, piće i lek). Ono je najbolji lek protiv opekotina dobijenih od sunca, pa čak i kod težih oblika opekotina. Kantarionovo ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti osetljive kože.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Toksičnosti</strong></p> <p>Kantarion je davno poznat kao lekovita biljka. Ipak on u sebi sadrži dve hemijske supstance: hipericin i hipericium, koje izazivaju otrovno delovanje. Pretpostavlja se da su nedozrele bobice najotrovniji deo kantariona . Zato ga ne treba sakupljati kad precvetaju. Kantarion ne treba koristiti za vreme trudnoće i laktacije (dojenja). Dugotrajna interna upotreba kantariona u obliku čaja ili ulja može dovesti do preosetljivosti kože na sunce. hipericin izaziva fotosenzibilnost ( pojačava dejstvo ultravioletnog zračenja) pa se na koži lica svetlijeg tena mogu javiti opekotine. Kao nuspojava prvo se javlja otečenost usana. Zato tokom terapije kantarionom treba izbegavati sunčanje ili odlazak u solarijum.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>WIKIPEDIA:</strong></p> <p>Kantarion (kantarijon, bogorodicna trava, gospino zelje, sentjanzovka, sentjanzevka ili lat. Hypericum perforatum) је visegodisnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae).</p> <p>Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Stabljika je uspravna, gola, visine od 20 do 100 cm. Cvetovi su žuti, dok je plod bradavičasta čaura. Cveta od maja do septembra.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Uslovi za život: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama , umereno topla i umereno svetla staništa.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Sastav biljke: hipericin, pseudohipericin, izohipericin (u cvastima), hiperozid, kvercetin, rutin, kvercitrin, biapigenin, amentoflavon, katehin, epikatehin, hlorogenska kiselina, kafena kiselina, hiperflorin, karotenoidi, steroli, leukoantocijani, etarsko ulje.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Lekovita svojstva</strong></p> <p>Kantarion se koristi kao antidepresiv, sedativ, antibiotik, koristi se spolja i iznutra. Aktivna supstanca je hiperflorin. Ekstrakt kantariona povisuje koncentraciju neurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Kantarionovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublažavanje i lečenje opekotina. Dobija se prelivanjem (maceracijom) svežih cvetova kantariona maslinovim uljem. Kantarionovo ulje se može koristiti za spoljašnju upotrebu i za jelo. Odlično je za kožu pa se može koristiti za nanošenje. Štiti kožu i sprečava upalne procese na njoj. Pomaže i neguje osetljivu, suvu i ispucalu kožu. Može se upotrebljavati i za masažu. Koristi se za opuštanje mišića i pomaže kod slabije cirkulacije. Ulje od kantariona ne treba upotrebljavati kao zaštitu od sunca, jer je fotoosetljivo i može izazvati promene na koži, ali ukoliko imate opekotine od sunca onda je korisno. Kantarionovo ulje je podjednako dobro za mordice, opekotine i za zarastanje rana, a maže se i kod ujeda insekta. Nanosi se na lice kao prirodno sredstvo protiv akni, a pomaže i kod reume. Ulje se koristi i za lečenje hemoroida. Kantarion se koristi i u kozmetičkoj industriji, a vi ćete sa svojim uljem biti obezbedjeni, da godinu dana održavate kožu zdravom. Može se koristiti i za negu kose.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus, a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Kaže se da kantarion koji cveta u sred leta skuplja sunčeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Interakcija sa lekovima</strong></p> <p>Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova.</p> <p>Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova, čime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi, i samim tim i njihovo dejstvo. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini (za smirenje i anksioznost); antiretroviralni lekovi; hormonski kontraceptivi; imunosupresanti; antiaritmici, beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak); statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). Takođe deluje i na pojedinačne lekove kao što su digoksin, metadon, omerazol, fenobarbital, teofilin, varfarin, levodopa i drugi.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija može biti opasna po život. Tu spadaju antidepresivi, opijati uključujući tramadol, stimulansi, litijum i drugi.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 45 (1000 S)
Seme Kantariona (Hypericum perforatum)
Brzi pregled
Nazad na vrh