5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Radic - Cikorija Seme "Pan di Zucchero"<br /></strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 50 Semena.</strong></span></h2> <p>Radic spada u lisnato povrce, dvogodisnja biljka je. Radic je odlican kako za salate tako I kuvana jela. U drugoj godini obrazuje cvetno stablo. Zahtevi za toplotom su skromni, te seme nice vec na 2 C, a optimalna temperatura za rast i razvoj je od 16-22 C. Najbolje uspeva na strukturnim dubokim i plodnim zemljistima. Gaji se direktno iz semena i iz rasada.</p> <p>Sadi se od marta do avgusta na razmaku 20-40 cm.</p> <p>Lisce se bere preko celog leta.</p> </div>

VE 183 (50 S)

5/ 5

<div> <h2><strong>Radic – Cikorija Seme ‘‘ Verona‘‘</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 500 Semena (1g).</strong></span></h2> <div>Radic je dvogodišnja zeljasta biljka koja u prvoj godini vegetacije razvija zadebljali koren i lisnu rozetu ili glavicu, tako da postoje tri osnovna tipa radiča: lisnati radič, glavati radič, te radič koji se uzgaja zbog korena iz kojeg se u zatamnjenom prostoru pospešivanjem proizvode etiolirani vršni pupovi.</div> <div>Listovi lisnatog radiča mogu biti zelene ili različitih nijansi crvene boje, odnosno šareni. Glavice također mogu biti zelene i kod dakovih su tipova radiča izduženog oblika ili crvene i okruglaste( VERONA) s izraženom središnjom širokom žilom bijele boje.</div> <div>Ovojni listovi glavatog radiča glavica crvene boje najčešće su zeleni ili različitih nijansi crvene boje. Pupovi radiča za pospešivanje su bledo žute boje.</div> <div>Druge godine vegetacije razvija cvetnu stabljiku koja naraste i do 1,5 m. Cvetovi se nalaze sakupljeni u glavici promera 2-3 cm. Cvetovi su jezičasti najčešće modre boje. Radič je stranooplodna kultura i lako se križa sa divljim srodnicima što je važno znati kod zasnivanja semenskih useva.</div> <div>&nbsp;Seme radiča je jednosjemena roška klinastog oblika, rebraste površine, žućkasto sive do smeđe boje.</div> <div>Semenke su najčešće 2-3 mm duge i 1 mm široke. Masa 1000 semenki &nbsp;je najčešće 1,3-1,6 g, a jednom gramu semena ima 600-700 semenki.</div> <div>Seme uz pravilno čuvanje može zadržati klijavost do 6 godina.</div> </div>

VE 34 (1g)

5/ 5

<h2><span style="text-decoration:underline;color:#000000;"><em><strong>ENDIVIJA GIGANT SEME SALATE (CICHORIUM ENDIVIA)</strong></em></span></h2> <h3><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h3> <div>Endivija vrsta je povrca koja pripada porodici Asteraceae. Krecusa (ponekad i zimska salata) kako je jos nazivaju, smatra se vrstom zelene salate iako dolazi iz porodice cikorija i u bliskom je srodstvu s cikorijom. Endivija je jednogodisnja biljka koja raste u obliku glave, sa sirokim listovima koji rastu iz sredista u obliku rozete. Postoje dve endivije, var. Latifolia i var. Crispa. Prva varijanta ima sire i manje nazubljene listove koji su i svijetlijih zelenih boja. Druga varijanta se cesto naziva francuskim imenom frisée.</div> <div>Endivija je bogata folatima i vitaminima A i K, a takodjer i vlaknima koji su bitni za probavu. Osim toga, sadrzi i glikozide koji joj daju gorak okus. Endivija dobro podnosi niske temeprature, te se kod nas uzgaja kao jesenje i zimsko povrće. Trazi dosta vlage i vode, te vecu kolicinu gnjojiva. Ima i lekovita svojstva: inulin kojeg sadrzi djeluje diureticki, pospesuje apetit i potice izlucivanje mokrace.</div> <div>Postoje 3 teorije o poreklu endivije: potice iz juzne Azije i severne Kine</div> <div>potice s istocnog Mediterana i ukrsten je od cikorije i divljeg oblika male cikorije (lat. Cichorium pumilum) da je nastala od male cikorije, te da joj je identična iako se trenutno smatraju za dve odvojene biljne vrste. Kod nas se najčešće uzgaja var. Latifolia i to sledece načine:</div> <div>Dječja glava (bubikopf), Dalmatinska kapica, Eskariol žuta, Eskariol zelena, Zelena Fjorentinka</div>

VE 187 (100 S)

5/ 5

<h2><span style="text-decoration:underline;"><em><strong><span>Endivija Seme Salate 'De Ruffec' (Cichorium endivia)</span></strong></em></span></h2> <h3><span style="color:#ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></strong></span></h3> <div> <div>Endivija vrsta je povrca koja pripada porodici Asteraceae. <span>Krecusa (ponekad i zimska salata) kako je jos nazivaju, smatra se vrstom zelene salate iako dolazi iz porodice cikorija i u bliskom je srodstvu s cikorijom. Endivija je jednogodisnja biljka koja raste u obliku glave, sa sirokim listovima koji rastu iz sredista u obliku rozete. Postoje dve endivije, var. Latifolia i var. Crispa. Prva varijanta ima sire i manje nazubljene listove koji su i svijetlijih zelenih boja. Druga varijanta se cesto naziva francuskim imenom frisée.</span></div> <div>Endivija je bogata folatima i vitaminima A i K, a takodjer i vlaknima koji su bitni za probavu. Osim toga, sadrzi i glikozide koji joj daju gorak okus. Endivija dobro podnosi niske temeprature, te se kod nas uzgaja kao jesenje i zimsko povrće. Trazi dosta vlage i vode, te vecu kolicinu gnjojiva. Ima i lekovita svojstva: inulin kojeg sadrzi djeluje diureticki, pospesuje apetit i potice izlucivanje mokrace.</div> <div>Postoje 3 teorije o poreklu endivije: potice iz juzne Azije i severne Kine</div> <div>potice s istocnog Mediterana i ukrsten je od cikorije i divljeg oblika male cikorije (lat. Cichorium pumilum) da je nastala od male cikorije, te da joj je identična iako se trenutno smatraju za dve odvojene biljne vrste. Kod nas se najčešće uzgaja var. Latifolia i to sledece načine:</div> <div>Dječja glava (bubikopf), Dalmatinska kapica, Eskariol žuta, Eskariol zelena, Zelena Fjorentinka</div> </div>

VE 1 (100 S)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Maslacak Seme - Lek i Hrana (Taraxacum officinale)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 Semena.</strong></span></h2> <p>Maslačak (Taraxacum) rod porodice glavočike (Asteraceae, prije zvana Compositae). Ima 25 vrsta maslačaka, i obično se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. Česta je livadska biljka. U pučkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo, kolagog, aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Maslačak je također jestiv, tj. listovi kada su obareni, i uzgaja se kao jestiva biljka u mnogim zemljama svijeta.</p> <p>Poznata je po ljekovitosti, kao izuzetno hranjiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijem, natrijem i magnezijem). Proljetna salata pravi se od sasvim mladih listova koji se beru prije cvjetanja i izvan naseljenog područja.</p> <p>Najpoznatija i najčešća vrsta Taraxacum officinale, zeljasta je višegodišnja biljka sa nazubljenim listovima sa šupljom stabljikom i žutim cvjetom. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. Cvjeta od aprila do septembra. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme u obliku bijele pamučaste loptice, koja se rasprhne uz pomoć vjetra i tako širi sjemenje.</p> <p>U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo, kolagog, aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Maslačak je također jestiv, mladi listovi koriste se kao salata, cvjetovi za pripremu medu sličnog sirupa,te vina i pive. Od prženog korijena može se pripremiti zamjena za kafu. Pupoljci se mogu ukiseliti te služiti kao zamjena za kapare. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. Vrsta Taraxacum kok-saghyz, podrijetlom iz Kazahstana, pripada među biljke od kojih se dobiva kaučuk. Rod obuhvaća 2290 vrsta.</p> <h3><strong>Hemijski sastojci</strong></h3> <p>Hemijski sastojci koji preovladavaju u maslačku su: "triterpenska jedinjenja (homotaksasterol, teraksasterol, androsterol, tarakserol, beta-amirin), sterine, beta-sisterin, stigmasterin, holin, taraksol, levulozu, nikotinsku kiselinu, nikotin-amid, najviše u jesen, inulina. U maslačku se mogu naći vitamine A, B i C, karotinoide, triterpenski alkohol. Bogat je i željezom, magnezijumom, fosforom, silicijom, natrijem, sumporom, manganom, i enzimima.</p> <h3><strong>Korištenje u medicini</strong></h3> <p>Indikacije: Kongestija jetre, insuficijencija jetre, hepatitis(A, B i C), holelitijaza, hepatične dermatoze, atonija žučnih putova, hiperholesterolemija, hemoroidi, anemije, oligurije, insuficijencija bubrega, konstipacija, enterokolitis, skorbut, astenija itd. Diuretik  Holecistitis. Žučni kamenci. Žutica. Atonična dispepsija sa konstipacijom. Mišićni reumatizam. Oligurija.</p> <h3><strong>Upotreba u narodnoj medicini</strong></h3> <p>Prvenstveno se koristi za bolesti jetre, žući i probleme urinarnog trakta. Poznato je da korištenje mladog o sviježeg lista maslačka u ishrani, kao salata ili dodatak salati „Maslačak pomaže i za u stomačne i crijevne bolesti, te bolesti pluća, jetre. Koristi se i za liječenje hemoroida. Narodni travari su ga preporučavaili i za hipohondriju, bledilo i ostale zdravstvene probleme”. Poznati Hercegovački narodni ljekar Sadik Sadiković kaže: „Pićem svježe izgnječenog soka od maslačka popravlja se porušeno zdravlje i tamo gdje je bila svaka nada izgubljena". Činjenica je da se u narodnoj medicini maslačak najviše upotrebljava za liječenje jetre i žuči.</p>

VE 196 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme zimske salate Kristalka</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p>Kristalka zimska salata je domaca salata, odlicno prilagodjena nasim zimskim uslovima. Odlicno podnosi zimu a u prolece oblikuje kompaktne zuto zelene glavice krhkog lista sa pomalo crvenim rubom na listu koji joj daje jos lepsi izgled. Otporna je na bolesti i odlicno se pokazala za uzgoj u plasteniku i na otvorenom polju.</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 135 (100 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Endivija Seme Sasco D'oro Castelfranco</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 600-700 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Rana sorta, rastresitih glavica težine 300-350 g. Dužine vegetacije 65-70 dana nakon rasađivanja. Ima reckave listove svetlo zelene boje sa svetlo ljubičastim i crvenim šarama na prema sredini glavice.</p> <p>Endivija je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće. Gaji se zbog listova, koji formiraju rozetu. Listovi endivije mogu biti glatki, slabo ili jako naborani, talasasti, okrugli, jako nazubljeni u različitim bojama. Gajenje endivije je najviše zastupljeno u južnoj Evropi.</p> <h3><strong>Temperatura</strong></h3> <p>Temperatura viša od 25° C smanjuje klijanje, što može biti razlog nejednakog i slabog nicanja dobro klijavog semena. Endivija je biljka blage klime. Za vegetativni rast optimalne su srednje temperature od 15 do 18° C, minimalna temperatura rasta je 7° C, a maksimalna 24° C. Čim je rozeta već blizu tehnološke zrelosti, dakle berbe, minimalna temperatura od -3° C može izazvati veća oštećenja, a pri - 6 do -7° C biljka se potpuno smrzne. Za rast biljke najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta od 60 do 80 % poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlažnost vazduha oko 70 %. Ako su u periodu neposredno pre berbe nastupile visoke temperature i niska vlažnost vazduha, listovi rozete postaju tvrdi i grubi, s više gorkih materije. Gorkaste materije u endiviji čine je otpornijom na niže temperature, za razliku od salate puterice i kristalke.</p> <h3><strong>Voda</strong></h3> <p>Ima velike zahteve za vodom, pa se preporucuje sistem za navodnjavanje (najčešće kap po kap).</p> <h3><strong>Zemljište</strong></h3> <p>Na zaslanjenost zemljišta manje je osetljiva od salate. Uglavnom dobro uspeva na svim tipovima zemljišta, ali bolje na srednje teškim do teškim zemljištima pod uslovom da su duboko obrađena i još bolje pođubrena, neutralne pH reakcije 6,5 - 7,2. Poželjna su dobro propusna zemljišta neutralne reakcije i obogaćena humusom. Manje je osetljiva za zaslanjenost zemljišta. Ne podnosi direktno đubrenje stajskim đubrivom, a najbolje uspeva nakon kulture koja je već bila obilno đubrena kao na primer kupus i papirka.</p> <h3><strong>Agrotehničke mere</strong></h3> <h3><strong>Plodored</strong></h3> <p>Plodored za endiviju iznosi 2 godine. Dolazi kao kasna kultura u proizvodnji posle ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja mahunara, spanaća.&nbsp;</p> <h3><strong>Obrada zemljišta</strong></h3> <p>Zemljište se priprema pred sadnju kada se i đubri. Temeljna obrada zemljišta uvek ostaje jesenja, kao nezamjenjiva i nedostižna kao i višestruko korisna. Uporedo se obavlja i đubrenje zemljišta, čime se do proleća obavi potpuna razgradnja đubriva i ostataka. Tako na proleće ostaje samo površinska priprema za setvu i sadnju.</p> <h3><strong>Đubrenje</strong></h3> <p>Endivija se kod nas najčešće sadi posle kultura koje rano napuštaju zemljište (rani krompir, rane kupusnjače, pasulj mahunar i ostalo) i koje su đubrene organskim đubrivima ili pak ostavljaju u zemljištu zalihu azota i zaoranu organsku masu nakon berbe. Prinos endivije iznosi od 30 - 40 t/ha, a iznosi iz zemljišta oko 150 kg azota/ha, 50 kg fosfora/ha, 250 kg kalijuma/ha , 60 kg/ha CaO (kalcijum oksid) i 18 kg/ha MgO (magnezijum oksid). Biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije. Osetljiva je na visoku koncentraciju tečne faze zemljišta.</p> <h3><strong>Setva / sadnja</strong></h3> <h3><strong>Gajenje endivije na otvorenom</strong></h3> <p>Endivija se može direktno sejati na otvorenom i to preciznom sejalicom. Potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena/ha. Ovaj se način retko primenjuje jer se teško postiže jednolično nicanje. Češći je gajenje iz rasada. U zavisnosti od vremena sadnje ona se gaji na otvorenim gredicama ili u kontejnerima sa supstratom. Dobar rasad mora da ima najmanje 5 razvijenih listova.</p> <p>U kontinentalnom području najrašireniji je jesenji gajenje. Seje se od sredine jula do početka avgusta. Za 1 ha zasada potrebno je oko 200 m dobro pripremljenih gredica. Do nicanja, površinu gredice potrebno je održavati vlažnom. Rasad s busenom bolje podnosi presađivanje u letnjim uslovima. Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 - 50 cm kao i razmak u redu 20 - 30 cm. Manji razmak pospešuje rast.</p> <p>Prihranu treba sprovesti pre nego biljke zatvore redove. Kasnija sadnja dolazi u obzir gde se minimalna zimska temperatura retko spušta ispod -5 C. Neki od proizvođača daju prednost starijem rasadu golog korena. On lakše preživi u nepovoljnim uslovima.</p> <p>Navodnjavanje je najčešće potrebno u pripremi za sadnju i nakon sadnje, a kasnije ima obično dovoljno padavina za nesmetan rast. Zbog maksimuma padavina u jesenje-zimskom periodu bolje je saditi uz veći razmak redova 50 - 60 cm i 30 - 40 cm u redu jer u gustom sklopu biljke lakše</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 158 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Zelena salata seme Novosadska majska</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 550 (0,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Prolećna glavičasta sorta, listovi su nežni, žutozeleni, glatki i po obodu celi. Ima krupne i dosta čvrste galve, mase od 250-300 g. Pogodna je za gajenje na otvorenom polju.</p> <p>Zelena salata (salata) je jednogodišnja zeljasta, dikotiledona biljka iz familije glavočika (Asteraceae) kod koje se za ishranu koriste listovi i glavice.</p> <p>Salata (lactuca sativa O.) ide među najstarije kulture. Gajili su je i veoma cenili još drevni narodi u oblasti Sredozemlja, mnogo vekova pre nove ere. U današnje vreme to je veoma rašireno i vrlo popularno salatno povrće, naraočito u zemljama sa svežijom klimom. Kod nas se gaji u svim krajevima, gotovo u svakom vrtu, kao i na većim površinama za snabdevanje pijaca.</p> <p>Salata je u bliskom srodstvu sa divljom salatom koja raste kao korov i u balkanskim krajevima. Salata brzo raste i najpre razvije lisnu rozetu. U glavičaste i rimske salate unutrašnji listovi obarzuju manje ili više čvrstu glavicu, veličina, izgled i druge morfološke odlike listova i cele biljke predstavljaju karakteristična sortna obeležja.</p> <p>Cvetonosno stablo izrasta do visine 1,5 m, u gornjem delu se metličasto razgranava i obrazuje glavičaste cvasti sa po 20-ak žućkastih cvetova. Seme je sitno, sivkasto ili mrkocrno, lancetasto i rebrasto.</p>

VE 5 (550 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme salate Nansen Severni Pol</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 550 (0,5 g) semena.</strong></span></h2> <p>Zimska zelena salata „Nansen-ov Noordpool“ je srednje rana sorta koja razvija velike, zatvorene glave. Listovi koji su gusto sabijeni su srednje krupni, glatki i hrskavi. Poprimaju bledo zelenu boju i imaju samo blago talasaste ivice. Visoki kvalitet listova i produktivnost, nisu jedina prednost ove sorte.</p> <p>Može se sejati tokom cele godine!</p> <p>Nansen-ov Noord pool prezimi na otvorenom bez dodatne zaštite i daje vrlo rane prinose glava jednakih kvaliteta onima koje se gaje u stakleniku. Listovi su savršeno pogodni za direktno konzumiranje, jer su čvrsti, sveži i izuzetno ukusni. Bogati su provitaminom A, vitaminom C, kalijumom, kalcijumom i gvožđem.</p>

PL 12 (550 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Postanite naš snabdevač semenima</strong></h2> <h2><strong>Sta je potrebno da bi postali nas snabdevac semenima?</strong></h2> <p>Da bi postali nas snabdevac potrebno je da imate video snimak i slike plodova od biljaka koje nam nudite, sa vasim licnim podacima i datumom na papiru koji ce se jasno videti (sa vasim imenom i prezimenom kao i sa email adresom koju koristite za PayPal).</p> <p>Ukoliko se radi o povrcu (paradajz, paprika, krastavac...) potrebno je da znate tacno ime sorte, jer ako koristite bilo koje drugo ime i mi podatke nemozemo naci na internetu, onda nismo zaineteresovani za ta semena.</p> <p>Potrebno je daa nam posaljete manju kolicinu semena (20) da bi mi mogli izvrsiti testiranje klijavosti semena. Nakon toga mozemo dogovarati daljnu kupovinu semena od vas.</p> <p>Placanje vrsimo iskljucivo preko PayPal (ne postoji druga opcija placanja).</p> <p><strong>Za Hrvatsku i Srbiju je moguc otkup vasi semena i placanje prilikom preuzimanja od kurirske sluzbe.</strong></p> </body> </html>

5/ 5

<h2><strong>Seme salate Merlot Cazard</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 950 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Karakterističan Lollo tip salate namenjen za proizvodnju na otvorenom polju, nije klasičan tip jer ne formira glavicu. Težina lisne mase je 200-250 g. Boja je srednje bordo i ne bledi. Laka je za proizvodnju i nije zahtevna sorta. Listovi su odlicnog kvaliteta i veoma ukusni.</p> <p>Listovi su bez gorkih materija, pogodna je za svežu, kao i za mešanu salatu.</p>

VE 160 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Rukola Seme (Eruca sativa)</strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 600 semena (1g).</strong></span></h3> <p>Rukola (lat. Eruca sativa) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije kupusa (Brassicaceae)[1], prirodno rasprostranjena u oblasti Sredozemlja. Uzgaja se i koristi u ljudskoj ishrani kao lisnato povrće.</p> <p>Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može sukcesivno, svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i u toku zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi. Bere se kada se dobro formira rozeta listova, pri čemu mogu da se beru listovi rozete ili da se čupaju cele biljke.</p> <p>Rukola daje specifičan ukus supama i čorbama, rižotu, pastama i prelivima na bazi paradajza.</p> <p> </p> <p>Rukola je mediteranska samonikla biljka zelenih listova i pomalo oporog ukusa, iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja... U poslednjih nekoliko godina stekla je popularnost budući da je vrlo hranljiva i lekovita.</p> <p> </p> <p>Sastoji se uglavnom od vode, bogata je ugljenim-hidratima i belančevinama, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, kalijumom, fosforom i vitaminima A, K, C i B kompleksa. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiču na zdravlje, smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke.</p> <p> </p> <p>U svežem stanju najčešće se konzumira kao salata. Daje specifičan ukus supama i čorbama, rižotu, pastama i prelivima na bazi paradajza. Koristi se kao dodatak pinjolama, picama i specijalitetima od divljači, plodova mora i sa roštilja. Leti je posebno osvežavajuća u kombinaciji sa sirevima jake arome</p> </div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 120 (1g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2 id="short_description_content"><strong>Seme Salate Atrakcija</strong></h2> <h2><span style="color: #f80000;"><strong>Cena za pakovanje od 1000 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Prolećna glavičasta salata, rozeta je s položenim listovima, listovi su nežni, svetlo žuto-zelene boje, sa slabo izraženom nervaturom. Glavice su dobro zavijene, čvrste, okruglog oblika, mase 250-280 g. Cvetno stablo se kasno razvija, što omogućuje dugo korišćenje salate.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 213 VS (1g)