5/ 5

<h2 class=""><strong>Salata Majska Kraljica seme (Lactuca sativa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1000 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Salata je jednogodišnja biljka, bogata mineralnim materijama i vitaminima, deluje osvežavajuće i poboljšava apetit. Glavičasta salata {Lactuca sativa var. capitata) obrazuje rastresitu glavicu. Razlikuju se sorte sa hrskavim listovima (Iedenke, kristalke-ljubljanska ledenka, zagrebačka kristalka, dalmatinska ledenka i dr.) i sorte sa puterastim listovima – maslenke (novosadska majska maslenka, nansen, univerzal, majska kraljica i dr.). Lisnata salata (Lactuca sativa var. acephala) obrazuje rozetu od glatkih, slabo do jako naboranih listova. Gaje se sorte za rezanje (L. sativa var. secalina) lisne rozete ili za otkidanje pojedinačnih listova. One dobro ob navljaju rast. Salata romana (marula) (L. sativa var. romana) obrazuje izduženu glavicu, a salata stablašica (L. sativa var. angustana) ima visoko stablo (20-30 cm)sa ukusnim listovima.</p> <p>Salata sa prinosom od 4kg/m2 u zaštićenom prostoru iznosi iz zemljišta 8 gN, 1,5 g P, 13g k2 i 1 g Mg. Đubriti treba uz stalnu kontrolu plodnosti zemljišta. Orijentaciono se pred sadnju unosi 80 g N, 50 g P205 i 120-150 g K20/10 m2 , uz djubrenje stajnjakom (2-3 kg/m2). Bitno je da su hraniva lako usvojiva jer je salata jako osetljiva na povišenu koncentraciju soli u zemljištu. To ujedno znači da je neophodno redovno održavanje povoljne vlažnosti zemljišta. U suprotnom, brzo se javljaju ožegotine na listu. Zemljište za salatu mora biti dobro pripemljeno (dezinfikovano,</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PL 4 (1g)

5/ 5

<h2><strong>Seme Salate BATAVIA BIONDA DI PARIGI</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 1000 (1g) semena.</strong></span></h2> <p>Italijanska Heirloom Batavia Bionda di Parigi je srednje rana sorta koja proizvodi veliku, i tešku glavu, koja je hrskava. Velike cvrsto umotane okrugle glave sa svetlo zelenim listovima.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sveža salata sadrži:</strong></p> <p>ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine (1,2%), ulja (0,2%),</p> <p>celuloze (0,5%), minerala (0,5%).</p> <p>Od minerala najzastupljeniji je kalijum.</p> <p>Spoljašnje, zeleno lišće je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od unutrašnjeg (etioliranog). Koriste je u ishrani dijabetičari, ljudi sa poremećenim metabolizmom.</p> <p>Odavno se koristi i u lečenju nesanice.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Iako se već dugo koristi kao salata, poslednjih godina primećen je povećan interes za ovu kulturu kod potrošača. Proizvođači takođe imaju svoj interes kad je salata u pitanju, pošto mogu da je, uz određene uslove, gaje preko cele godine. Zbog kratke vegetacije (35-90) dana, može da se gaji i kao glavni i kao međuusev.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kao i kod drugih povrtarskih kultura, i kod salate, navike i želje potrošača određuju tip i vrstu salate koja će se gajiti u određenom regionu. Kod nas, na praktično celom području zemlje, daleko najviše se traži glavičasta salata mekih listova-puterica. U daleko manjem obimu, tržište traži druge tipove salate kao što su kristalke, batavie i dr., dakle salate sa jače izraženom nervaturom i tvrđih listova.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>TERMINI I NAČINI PROIZVODNJE</strong></p> <p>Kao što je već rečeno, salata može da se gaji cele godine, na otvorenom polju i u zatvorenom prostoru. Dovoljno je ispoštovati nekoliko uslova i uspeh neće izostati.</p> <p>Prvi i možda najvažniji uslov je odabrati adekvatnu sortu za određeni period gajenja. Ukoliko se iz nekog razloga odabere neadekvatna sorta, uspeh u proizvodnji će izostati. Može se desiti da ukoliko se gaji prolećna sorta zimi, salata uopšte ne zavije glavicu, a ukoliko se zimska sorta gaji u leto ili proleće, da veoma brzo obrazuje cvetno stablo.</p> <p>Drugi uslov je poznavati temperaturne zahteve salate. Iako su ti zahtevi vrlo skromni, treba znati da je optimalna temperatura za zavijanje glavice 160C, minimalna temperatura na kojoj salata obavlja fiziološke funkcije 50C, maksimalna 20-250C. Salata može opstati i na nižim temperaturama od 50C, pa čak izdržati i kratkotrajne mrazeve od -80C, ali će u tom slučaju kvalitet biti vrlo loš (smežurani i tvrdi listovi), a biljka će značajno produžiti vegetaciju. Takođe treba znati da temperaturna razlika između dana i noći ne bi trebalo da bude veća od 100C.</p> <p>Treći uslov na koji bi proizvođači trebali da obrate pažnju je oblik i veličina glavice. Shodno zahtevima tržišta na koje plasiraju salatu, proizvođači bi trebali da znaju poželjnu veličinu glavice kao i oblik spoljnih listova (uspravan, položen).</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>BOTANIČKE OSOBINE</strong></p> <p>Seme je sitno, lancetasto, srebrnasto bele do srebrnasto smeđe boje</p> <p>U 1 gr je od 800 do 1200 semena Seme čuva klijavost 4-5 godina Posejano seme niče za 5-7 dana Dužina vegetacije je 45-90 dana Glavice su različite konzistencije i prečnika (male, do 8cm; srednje, 8-12cm; velike, preko 12cm.)</p> <p>Većina sorata je dugog dana (u uslovima dužeg dana brže formiraju cvetonosno stablo).</p> <p>&nbsp;</p> <p>Termini za gajenje salate su sledeći: rano prolećni, kasno prolećni, letnja proizvodnja, jesenje-zimska i zimska. Svaki od navedenih termina ima svoje specifičnosti koje ćemo ukratko obraditi.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Rana prolećna proizvodnja</strong></p> <p>Počinje setvom u plastenike 15 - 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1-15 decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta. Za ovaj proizvodni period važno je napomenuti da je nedostatak svetlosti limitirajući faktor, tako da svetlost određuje dužinu vegetacionog perioda. Greška je ukoliko nedostatak svetlosti u ovom periodu pokušavamo da kompenzujemo povećanjem temperature. U tom slučaju se formiraju nekvalitetne i rastresite glavice.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Kasno prolećna proizvodnja</strong></p> <p>Podrazumeva setvu krajem decembra i početkom januara, a pristiže krajem marta i početkom aprila. Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje, dok sama proizvodnja može da prođe bez grejanja, ali sa obaveznim prekrivanjem agrilom.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Letnja proizvodnja salate</strong></p> <p>Odvija na otvorenom polju i to sa setvom od maja do jula meseca kada salata pristiže od jula do polovine septembra. Obzirom na visoke temperatura u ovom periodu, važno je odabrati salatu koja u tim uslovima ne ide u cvetno stablo.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Jesenja proizvodnja</strong></p> <p>Može da se vrši kako u zaštićenom tako i na otvorenom prostoru. U zaštićenom prostoru setva je od polovine avgusta do polovine septembra, dok za proizvodnju na otvorenom polju sejemo od polovine jula do polovine avgusta.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Zimske proizvodnja</strong></p> <p>Setva počinje od polovine septembra do polovine oktobra kada pristiže krajem decembra do polovine januara. Još jednom bih naglasio činjenicu da je pored ostalih agrotehničkih mera, odabir odgovarajuće sorte za određeni period gajenja od najveće važnosti za uspešnu proizvodnju.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>SETVA SALATE</strong></p> <p>Salata može da se seje u kontejnere, kocke ili u gajbice (holandeze). Optimalni uslovi koji su potrebni da se setva uspešno odvija, odnose se na temperaturu, vlažnost kao i đubrenje tokom ovog perioda.</p> <p>Setva u kontejnere podrazumeva setvu svake semena posebno u jednu ćeliju kontejnera. Kod setve u kocke zemlje stavljamo po jedno semeo u kocku natopljenu vodom i zatim je prekrivamo tankim slojem peska.</p> <p>Setva u gajbice je najmanje preporučljiva pošto gusto sejana salata tokom rasadničkog perioda isprepliće korenje tako da se prilikom rasađivanja korenje ošteti. Optimalna temperatura u za klijanje i nicanje je 15-180C. Zalivanje zavisi od perioda godine kada sejemo salatu. Leti i u proleće zalivamo češće 2-3 dnevno, dok za jesenju i zimsku proizvodnju zalivamo ređe 3-4 puta nedeljno. Osnovni kriterijum je da kocka ili zemlja u kontejneru nikad ne bude suva. Pored naturalnog semena, postoji i pilirano seme, kod koga je svako seme obavijeno posebnm materijalima, i sa kojim se mnogo lakše manipuliše.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Rasad se proizvodi u lejama (gusto), tresetnim kockama, jiffy pločicama ili u kontejnerima sa različitom veličinom otvora (10-40 cm).</p> <p>Za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme.</p> <p>U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u proleće u mlakoj, leti u hladnoj leji.</p> <p>Zemlja u leji mora biti plodna, humusom bogata i nezaražena bolestima i štetočinama.</p> <p>Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3 gr semena/m22 leje.</p> <p>Mešanjem sitnog semena salate sa peskom, prekrupom itd. omogućavamo pravilniji raspored semena pri setvi. Jako gust usev treba obavezno prorediti.</p> <p>Mlade biljke negovati (zalivanje, provetravanje, zaštita od bolesti i štetočina, kaljenje...) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad.</p> <p>Kroz mesec dana (zimi duže, leti kraće) rasad je spreman za rasađivanje.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>NEGA RASADA</strong></p> <p>Proizvodnja rasada salate traje od 4- 6 nedelja u zavisnosti od doba godine i uslova. Leti, kada su visoke temperatura i salata ima obilje svetlosti, proizvodnja rasada traje kraće, negde oko 4 nedelje, dok je zimi taj period za nedelju do dve duži. Različito vreme je potrebno i ukoliko su kocke u kojima pravimo rasad različite veličine. U većim kockama rasadnički period je duži pošto biljci treba više vremena da formira korenov sistem, ali posle rasađivanja takve biljke baš zbog jačeg korena brže napreduju i nadoknađuju izgubljeno vreme tokom rasadničkog perioda.</p> <p>U ovom periodu biljke traže đubriva sa povećenim procentom fosfora kao što su 15:30:15, ili 10:40:10. Ukoliko same kocke u sebi sadrže đubrivo, tada treba 1-2 puta đubriti pred sam kraj proizvodnje rasada.</p> <p>Kod proizvodnje zimske salate, rasad obavezno mora proći period kaljenja, sve dužim provetravanjem i spuštanjem temperatura. U letnjoj proizvodnji rasada obavezno je senčenje.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>RASAĐIVANJE</strong></p> <p>U zavisnosti od načina proizvodnje rasada, različita je i tehnika rasađivanja. Ukoliko je rasad pravljen u kockama, kocke se ulažu do 1/3 u zemlju. Ako je rasad pravljen u čašama, tada se ulaže u zemlju do 2 cm dubine. Pre rasađivanja zaliti i kocke i zemljište, a posle rasađivanja zemljište i to sa 4-5 mm vode u kojoj je rastopljeno đubrivo sa povećanim procentom fosfora.</p> <p>U zavisnosti od sorte, odlučujemo se za broj biljaka na jedinicu površine. Robusnije sorte koje formiraju veću glavicu i imaju veće listove rozete, rasađuju se narazmak 25x25 ili 25x30 cm što daje broj od 14-16 biljaka po m2. Sitnije sorte se rasađuju na 20x25 cm što daje broj od 20 biljaka m2.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>SETVA</strong></p> <p>Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa različitom veličinom otvora (10-40cm33). Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajuće plodnosti.</p> <p>Specijalnim izbijačima pred rasađivanje biljčice se vade iz otvora uz minimalno oštećenje korena.</p> <p>Tresetne kocke i kontejnerske biljke prilikom rasađivanja je dovoljno do 1/3 ubaciti u zemljište.</p> <p>Na taj način se smanjuju troškovi rada, a usev ne trpi posledice.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>RASAĐIVANJE</strong></p> <p>Obavlja se ručno i mašinski Sorte sitnijih glavica rasađuju se gušće (20x20 cm), a krupnijih ređe (30x30 cm).</p> <p>Na većim površinama sadnju obavljati u višeredne trake. Malč folije se dosta koriste i daju odlične rezultate.</p> <p>Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate.</p> <p>Da bi se taj posao pravilno odradio zemljište mora biti odlično pripremljeno. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za nastiranje zemljišta. Najviše se koriste tamne (najčešće crne) ili crnobele, širine 1-1,4 m i debljine maksimalno do 0,025 mm.</p> <p>Ukoliko se ne ispoštuje plodored, zemljište nakon rasađivanja treba obavezno zaliti Prestižom (Prestige 290- FS) ili Previkurom (Previcur 607-SL) - 3-4 litre 0,25% rastvora/m22 leje.</p> <p>Proizvodnja salate u zaštićenom prostoru (tunelima) Specifičnosti ovakve proizvodnje ogledaju se u pomeranju sezone i gajenju salate i tokom zimskih meseci.</p> <p>Najbolje je koristiti za pokrivanje objekta kvalitetne,višegodišnje UV folije debljine preko 0,15 mm. Folije koje imaju antikapajući efekat omogućavaju lakšu kontrolu bolesti.</p> <p>Sukcesivno prispevanje salate za berbu postiže se u toku zime, bez zagrevanja objekta samo planskomsetvom i pre svega kombinacijom više folija (najčešće dve) i agrotekstila.</p> <p>Pošto se proizvodnja u zaštićenom prostoru obavlja u hladnijem delu godine vegetacija salate je duža. Visoke temperature u objektu za vreme sunčanih zimskih dana (efekat staklene bašte) dovode do kondenzacije vlage i stvaranja pogodnih uslova za pojavu pojedinih bolesti.</p> <p>Provetravanje objekta bi bila osnovna mera nege kojom regulišemo temperaturni režim.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>ZEMLJIŠTE</strong></p> <p>Salata (posebno glavičasta) ima umerene zahteve prema zemlištu. Blago kisela ili neutralna zemlišta pH 6,5-7, polurastresita i sa malo soli, su zemljišta kakva odgovaraju salati. Teška, nestrukturna, kao i isuviše rastresita zemljišta joj ne odgovaraju.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>MERE NEGE</strong></p> <p>Zbog kratke vegetacije i osetljive glavice greške u proizvodnji se teško popravljaju. Pod negom se u prvom redu podrazumevaju klimatski faktori, količina i raspored vode u toku vegetacije.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>KLIMATSKI FAKTORI</strong></p> <p>Na klimatske uslove u zatvorenom prostoru možemo uticati provetravanjem ili grejanjem plastenikastaklenika. Na otvorenom zasenčivanjem i korišćenjem mikrorasprskivača.</p> <p>Za proizvodnju salate treba održati temperatura na160 C, što nije ni malo lako. Salata staje sa rastom na 4-50 C, a izoženost salate mrazu donosi trajna oštećenja. Ako možemo uticati na klimu, potrebno je postići da razlika između dnevnih i noćnih temperatura ne bude veća od 100C, a ako je oblačno i manje. Leti, ako je tokom više noći temperatura preko 200 C, a dani sunčani, u zoni rasta salate pojaviće se vodena para. U takvom uslovima salata počinje da iscvetava. Postoje sorte letnjih salata koje odlično podnose ove uslove. Pošto je salata osetljiva na suvišak odnosno nedostatak vodene pare, moramo obratiti pažnju na ovu pojavu. U slučaju viška vodene pare stvoriće se povoljni uslovi za pojavu gljivičnih oboljenja i unutrašnji listovi će se sušiti, dok će se u odsutvu vodene pare sušiti spoljni listovi. Optimum vodom zasićenog vazduha je 70%.</p> <p>Letnju proizvodnju odlikuju neke specifičnosti:</p> <p>Zbog brze smene useva (30 dana) poželjno je proizvodnju obavljati na malč foliji. Koristiti malč folije najbolje sa gornje strane bele, a sa donje tamne (crne).</p> <p>Proizvodnju rasada prilagoditi brzini promene useva</p> <p>Koristiti sorte tolerantne na iscvetavanje</p> <p>Postaviti u usevu mikroorošivače za hlađenje biljaka (u suprotnom dolazi do iscvetavanja)</p> <p>Hlađenje vršiti nekoliko puta u toku dana u trajanju od 5 do 15 minuta</p> <p>Zalivanje se može vršiti mikroorošivačima, ili još bolje sistemom kap po kap.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kao i većina lisnatog povrća i salata na veće doze azota reaguje njegovom akumulacijom u listovima.</p> <p>Da ne bi došlo do štetnih uticaja na čoveka potrebno je pravilno dozirati mineralna hraniva u proizvodnji salate.</p> <p>Specijalna, vodotopiva hraniva primenjivati po preporučenoj recepturi samo za zemljište poznatog hemijskog sastava.</p> <p>Hemijska analiza zemljišta treba da bude obavezna mera koja će stručnom licu omogućiti pravilno doziranje hraniva.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Klasično đubrenje na srednje obezbeđenom zemljištu:</strong></p> <p>PRED SADNJU 50-80g/m22</p> <p>N P K 8:16:24 ili 10:20:30</p> <p>Prihranjivanje</p> <p>10-15 dana POSLE SADNJE</p> <p>KAN 10-15g/m22</p> <p>10-15 dana POSLE PRVOG PRIHRANJIVANJA(samo ako je usev slab)</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>NAVODNJAVANJE</strong></p> <p>Ukoliko se salata proizvodi na otvorenom polju tokom proleća i leta, navodnjavanje vršimo rasprskivačima. Ovo s toga što rasprskivači ne samo što prokvašavaju zemljište na dubini od 20-30 cm, gde se nalazi koren salate, već stvaraju i povoljnu mikroklimu u vrelim letnjim danima.</p> <p>Navodnjavanje salate u zatvorenom prostoru najčešče se obavlja sistemima „kap po kap“, koji su pogodni jer se pored zalivanja vrši i prihrana. Mikrorasprskivači u zatvorenom prostoru služe da se njima koriguje vazdušna vlaga, koja u najvećem delu vegetacije salate treba da iznosi 70%.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>KORIŠćENJE MALČ FOLIJA</strong></p> <p>* Sprečava zemljišne patogene (usporava zarazu).</p> <p>* Održava zemljište čisto od korova.</p> <p>* Pod folijom se čuva vlaga (kap po kap), i time voda ne dolazi u kontakt sa biljkom.</p> <p>* Biljka je čistija.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>ĐUBRENJE</strong></p> <p>Zbog kratke vegetacije, salata traži intenzivno đubrenje u prvom delu vegetacije, do faze formiranja glavice.</p> <p>Kao što je već pomenuto, tokom rasađivanja, đubri se sa formulacijama sa povećanim procentom fosfora radi boljeg ukorenjavanja. Tokom vegetacije, vrši se đubrenje azotnim đubrivima.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>SIMPTOMI NEDOSTATKA HRANLJIVIH ELEMENATA</strong></p> <p>Simptomi nedostatka, kao i fiziološke promene na biljci često izazivaju nedoumicu kod proizvođača, pošto liče na simptome bolesti. U tome je značaj prepoznavanja ovih simptoma kao i način na koji se mogu ukloniti i nastaviti sa uspešnom proizvodnjom.</p> <p>Azot</p> <p>U slućaju nedostatka azota donji listovi žute od ruba ka unutrašnjosti, i to cela površina lista i lisna masa i nervatura. Ovaj problem rešavamo tretiranjem azotnim đubrivom u nitratnom obliku.</p> <p>Kalijum</p> <p>Nedostatak kalijiuma, je sličan kao nedostatak azota, samo što u slučaju kalijiuma nervatura ostaje zelena. Biljke tretirati KNO3 u koncentraciji od 0,2 %</p> <p>Fosfor</p> <p>Kada biljci nedostaje fosfor, biljka potamni, a kasnije prelazi u crvenu. Simptomi su najuočljiviji na donjem lišću. Ne mora biti samo u pitanju nedostatak fosfora, nego i hladno vreme kada koren sporije usvaja ovaj element. Ukoliko u zemljištu imamo dovoljno fosfora dovoljno je dogrevanje, a u slučaju nedostataka, obavezno dodati fosforno đubrivo.</p> <p>Magnezijum</p> <p>Nedostatak Mg liči na nedostatak K ali prostor između nerava ne žuti nego je više narandžasto-crvenkaste boje. Simptomi nestaju tretiranjem MgNO3 folijarno.</p> <p>Kalcijum</p> <p>Nedostatak se prvo primećuje na unutrašnjim listovima pa se širi na spoljne. Do ove pojave ne dolazi samo usled nedostatka kalcijuma u biljkama, nego i usled njegove slabe pokretljivosti u biljci. Pojava je uočljiva na mlađim listovima pošto kalcijum ima više u starijim, spoljnim listovima. Jedan od razloga za ovu pojavu je i nedostatak zemljišne i suvišak vazdušne vlage, zbog čega nema transpiracije i pokretljivosti kalcijuma.</p> <p>Takođe i prisustvo kalijuma doprinosi ovoj pojavi, pošto su Ca i K antagonisti. Problem možemo rešiti folijarnim prihranjivanjem CaNO3.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>FIZIOLOŠKE PROMENE NA SALATI</strong></p> <p>Ponekad dolazi do pojave da se lisne drške suše po krajevima i poprimaju mrku boju. Simptom kreće od starijih, donjih listova i prelazi na mlađe. Do ove pojave dolazi kada naglo dođe sunčano vreme posle oblačnog, a u uslovima povećane vlažnosti. Suština je da dolazi do povećanja temperature i vlažnosti, a biljka ne može da transpiriše, otuda pojava mrke boje.</p> <p>Ova pojava se može javiti u bilo kom periodu gajenja, a može se preduprediti učestalijim zalivanjima sa manjim zalivnim normama. Rubovi unutrašnjih listova pocrne i postanu sluzavi, a ponekad cela biljka pocrni. Ovakve promene na biljci nastaju kada je biljka duže vreme nedovoljno osvetljena (oblačno vreme, prljava folija), a prisutno je dosta vodene pare. Provetravenje i po potrebi grejanje plastenika reševa ovaj problem.</p> <p>Pojava cvetne grane</p> <p>Najčešći razlog za pojavu iscvetavanja je gajenje neadekvatne sorte u i to posebno u letnjem priodu.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PL 5 (1g)

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Seme Salate Iceberg BRAZILIJANA</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h3> <p>ip ICEBERG Ova sorta je poznata po tome što joj je glavica ujednačena, čvrsta i zbijena, list kovrdzav, hrskav izuzetnog ukusa, najukusnija je kada se pre upotrebe čuva u frižderu ili zamrzne u zamrzivaču jer ima izuzetno ` svež ` miris i ukus.</p> <p>Pripada lisnatom i zeljastom povrću. Ova niskokalorična namirnica (100 g sadrži samo 14 kcal) se uzgaja zbog listova koji se upotrebljavaju u prehrani najčešće kao salata, mada je moguća i termička obrada. Zelenu salatu treba jesti odmah nakon branja, jer stajanjem gubi prehrambeno-nutritivne vrijednosti.</p> <p>Sadrži mnogo minerala (najviše kalcijuma i gvožđa, dosta magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra) i dosta vitamina (C, beta-karotin, skoro sve vitamine grupe B i vitamin E). 90% salate čini voda. Mlečni sok, kojeg ima najviše u korenu, žilicama na listu i u mladim stabljikama, naziva se laktukarijum. Uzgaja se tokom proleća i leta, otporna na pucanje i precvetavanje.</p>

PL 6 (100 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Salata Seme ``Great Lakes</strong><strong> 118</strong><strong>``</strong></span></h2> <h3><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong> Cena je za pakovanje od 2000 semena (2g).</strong></span></h3> <p>Ovo je rana sorta salate za prolecnu,letnju i jesenju proizvodnju.  Listovi su krupni,srednje zeleni,cvrsti i hrskavi.  Glavica salate je krupna, čvrsta i tvrda, otporna na stvaranje semena.</p> <p>Svezinu zadrzava znatno duze od klasicnih sorti,nije podlozna brzom formiranju cvetonosnog stabla.</p> <p>Pri letnjoj proizvodnji treba obratiti paznju na temperaturu zemljista jer visoke temperature sprecavaju klijanje.</p> <p>Setva se vrsi u III mesecu direktno u zemlju u dubini od 1 cm.</p> <p>Temperatura zemljista bi trebalo da bude oko 1 stepen.</p> <p>Radja u V-Vi mesecu.</p> </div> <p> </p> <div> </div> <div> </div> <div> </div>

PL 2 (2 g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Seme Salate Atrakcija</strong></span></h2> <h3><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena za pakovanje od 500 semena.</strong></span></h3> <p>Salata `Atrakcija` je rana mekolisna salata s gustim ispupcenim glavicama.</p> <p>Salata je jednogodisnja biljka kod koje se za ishranu u svezem stanju korite listovi ili glavice. Ona je poznata vitaminska hrana u prolece, jesen i zimu. U ishrani utice i na povecanje apetita.</p> </div> </body> </html>

PL 7 (500 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Krecava, Kres salata seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <div> <div>Vrtni borovnjak, kres salata je jednogodisnja biljka koja raste uz rijeke, puteve i na ostalim ruderalnim staništima. Za nju se kaze da bi rasla i na golom betonu! Kao povrće koristi se mlada rozeta lišća, oko 30 dana nakon setve, ili celi nadzemni deo biljke u fazi kotiledona. Bogat je izvor minerala i vitamina (kalij 550, kalcij 250, fosfor 38, magnezijum 40 i železo 2,9 mg/100 g sveže kres salate, odnosno karotena 2,19, vitamina B1 0,15, B2 0,19, niacina 1,75 i C vitamina 60 mg/100 g). Najviše se koristi u svežem stanju kao salata. Ima pikantan ukus, otvara apetit, a sadrži i tvari s antibiotskim delovanjem.</div> <div>Razvija rozetu lišća promera 15 – 20 cm. Na vrhu cvetne stabljike u uvetima viših temperatura i dugog dana razvije se grozdasti cvat s bielim ili svetloružičastim cvetovima. Plod je mala komuška, sa sitnim crvenosmeđim semenkama.</div> <div>Dobro uspeva i u poluseni. Klija već pri temperaturi od 5 - 6 °C, a raste pri 15 – 25 °C, gotovo na svakom tlu, a na dobrom vrtnom tlu uspeva i bez gnojidbe.</div> <div>Setva kres salate</div> <div>Ako se želi kontinuirano brati, na otvorenome prostoru seje se od Marta do Septembra svakih deset dana. Seje se vrlo plitko, širom ili u redove 8 – 15 cm razmaka, s 5 – 8 g/m2 da se postigne skop od oko 1 000 biljaka/m2.</div> <div>U zaštićenim prostorima uzgaja se u plastičnim posudicama (11,5x6,5 cm, odnosno 75 cm2) na sterilnom inertnom supstratu dobrog kapaciteta za vodu. Seje se mehanizirano 2 do 3 g semena po posudici. Do nicanja održava se temperatura od 20 – 24 °C, a nakon nicanja 15 – 16 °C uz održavanje ravnomerne vlage supstrata.</div> <div>Kres salata klija na svijetlu, pa se sjeme ne pokriva.</div> <div>Berba i skladištenje kres salate</div> <div>Salata se bere 15 do 30 dana nakon setve. Mlado lišće dužine 6 – 10 cm reže se u razini tla, opere i pakirano u plastične kutije otprema na tržište. Po kvadratnom metru može se postići prinos od 3 do 4 kg.</div> <div>Zavisno od uslova za 8 – 15 dana biljčice su u fazi otvorenih kotiledona, visine oko 5 cm. Tada se posudice slože u odgovarajuće kutije za otpremu na tržište. Na prodajnom mjestu ili kod potrošaća na sobnoj temperaturi biljčice još dnevno narastu 1 do 1,5 cm. Na rashladnoj vitrini pri temperaturi od 0 do 1 °C mogu se održati do 2 nedelje.</div> </div> </body> </html>

PL 11 (1g)

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong><strong>Seme Salate 'Matovilac' (Valerianella locusta)</strong></strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong><span style="font-size:14pt;">Cena je za pakovanje od 330 (1 g) semena.</span></strong></span></h2> <div> <div>Matovilac je biljka iz roda Valerianella porodice odoljena (Valerianeaceae). To je niska jednogodišnja biljka koja se obično uzgaja kao salata (Valerianella locusta) i rasprostranjena je na celoj severnoj Zemljinoj polulopti. Prvi ju je prosirio i popularizovao Kraljevski bastovan Kralja Luja XIV (1715 god.), i u Engleskoj se koristi i komercijalno uzgaja od kraja 18 veka. </div> <div>Ona je veoma otporna na zimu i hladno vreme uopste, a sazreva za vec 45 dana sto je i cini veoma popularnom u narodu a uopste i industrijskoj proizvodnji.</div> </div>

PL 8 (300 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Salata Seme&nbsp;'Green Mignonette' Butterhead</strong></span></h2> <h3><strong><span style="color: #ff0000;"><span style="font-size: 14pt;" class="">Cena je za pakovanje od 100 (0,09g) semena.</span><br></span></strong></h3> <div>Cuvena Italijanska salata koja je priznata kao jedna od najboljih u svetu !</div> <div>Inace salata koja je takodje otporna na sve bolesti koje obicno napadaju salate !</div> <div>Izuzetno pogodna za gajenje preko cele godine.</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><strong>Sejanje na otvorenom:</strong></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p>Mart – Avgust</p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><strong>Rastojanje:</strong></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p>30 x 30 cm</p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><strong>Dubina sejanja:</strong></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p>0,5 cm</p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><strong>Vreme klijanja:</strong></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p>6 – 15 Dana</p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><strong>Razmak mladih biljaka:</strong></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p>12 – 15 cm</p> <div>&nbsp;</div> </td> </tr> </tbody> </table> </div> <ul class="bullet block_hidden_only_for_screen"> <li>Organsko Seme: Da</li> </ul> <div class="block_hidden_only_for_screen"> <p class="align_center">Nema komentara za sada .</p> <p class="align_center">Samo registrovani korisnici mogu postavljati novi komentar .</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PL 1 (100 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Seme Salate Lollo Rossa Concorde</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>100 (0,09 g) ili 3000 (2,7 g)</span> semena.</strong></span></h2> <p>Cuvena Italijanska salata koja je priznata kao jedna od najboljih u svetu! Inace salata koja je takodje otporna na sve bolesti koje obicno napadaju salate. Salata koju slobodno mozete koristiti i kao ukras u svakoj basti zbog njenog neobicnog izgleda i lepote. Odlicna je za sve vrste dekoracija trpeze...</p> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><span><strong>Sejanje na otvorenom:</strong></span></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p><span>Mart – Avgust</span></p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><span><strong>Pflanzabstand:</strong></span></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p><span>30 x 30 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><span><strong>Dubina sejanja:</strong></span></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p><span>0,5 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><span><strong>Vreme klijanja:</strong></span></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p><span>6 – 15 Dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td width="305" valign="top"> <p><span><strong>Razmak mladih biljaka:</strong></span></p> </td> <td width="471" valign="top"> <p><span>12 – 15 cm, bei zu dichtem Aufgang ausdünnen</span></p> <div><span> </span></div> </td> </tr> </tbody> </table> </div> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 38 LRC (0,09g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Crni koren Seme (Scorzonera hispanica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 15 semena.</strong></span></h2> <p>Povrtarska kultura crni koren, najviše je raširena u Španiji. U srednjem veku, crni koren je bio poznat kao lekovita biljka i koristio se kao protivotrov od ujeda zmija, zatim protiv kuge, epilepsije, srčanih, bubrežnih i očnih bolesti. U 16. veku, u Španiji se prvi put, spominje gajenje crnog korena kao povrća. Kanije se proširio u srednju i istočnu Evropu.</p> <p>Crni koren je, kod nas, slabo poznato povrće koje, zbog svoje hranjive vrednosti, zavređuje više pažnje kada je reč o važnosti raznolike i zdrave ishrane.</p> <p>Zbog svoje opore a pikantne arome, naziva se još i zimskom šparglom. Često se servira kao prilog, ali može i da se isprži na ulju. Ukusan je u zapečenim jelima iz rerne. Ima blago umirujuće dejstvo pa se preporučuje za večernji obrok da bi san bio čvrst. Od kuvanog korena se mogu pripremiti različita jela, salate, prilozi, a dobra je komponenta za različite složence. Može se konzervisati mariniranjem i zamrzavanjem. Prema hranjivoj vrednosti, sličan je krompiru, ali je po sastavu vrlo specifičan.</p> <p>Crni koren je veoma hranljiv. Sadrži proteine, masti, asparaginsku kiselinu, holin, kao i minerale kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, natrijum. Crni koren je bogat i vitaminima A , B1, E i C. Pošto sadrži glikozid inulin, koji se uglavnom sastoji od fruktoze i posebno je pogodan za dijabetičare.</p> <p>Stručnjaci za fitoterapiju ističu da je crni koren neopravdano zapostavljen kao lekovita biljka i u prilog tome navode rezultate brojnih istraživanja. Ona su potvrdila da koren ove biljke sadrži oko 20% polisaharida inulina koji snižava nivo šećera u krvi, pospešuje razmnožavanje korisnih anaerobnih bakterija u debelom crevu pa smanjuju koncentraciju štetnih, leči zatvor i jača imuni sistem.</p> <p>Crni koren, takođe, pospešuje izlučivanje mokraće i preporučuje se bubrežnim bolesnicima, zbog toga što sadrži cink onima koji imaju probleme sa prostatom, dok bogatstvo vlaknima pospešuje varenje. S obzirom na to da, među brojnim mineralima, sadrži i bakar crni koren pospešuje rast i čuva folikul dlake, intenzivira boju i sprečava da se pre vremena pojave sede.</p> <p>Od ostalih hranljivih materija crni koren sadrži minerale (natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, fosfor...) vitamine (C, PP, K, E, B1, B2), enzime, bioflavonoide, koji jačaju srčani mišić i regulišu krvni pritisak, kao i supstance koje mogu da razgrade neke vrste kamena u bubregu i žučnoj kesi.</p> <p>Kada je reč o tiaminu ili vitaminu B1 u crnom korenu on blagotvorno utiče na rad sistema za varenje, nervnog sistema i mišića, pospešuje metabolizam ugljenih hidrata, kao i u proizvodnji hlorovodonične kiseline u želucu neophodne za varenje. S obzirom na to da je, kako godine prolaze, sve manje hlorovodonične koseline u želucu preporuka je da stariji na trepzi imaju crni koren. Osim toga obilje kalijuma, kao i u banani, trebalo da se nađe na jelovniku jer pospešuje funkcionisanje mišića, jača kosti, smanjuje rizik da se oboli od osteoporoze, a posebno se preporučuje onima koji češće jedu slanu hranu. Reč je, inače, o niskokaloričnoj namirnici jer 100 g nekuvanog crnog korena sadrži samo 73 kalorije.</p> <p>Kao što po nazivu može da se pretpostavi, prekriven je nejestivom crnom ili tamno smeđom kožom pa je neophodno da se oguli. Ako se oguli sirov potrebno je da se potopi u vodu sa malo sirćeta ili limunovog soka da „meso” ostane belo. Može da se jede svež, da se kuva, pohuje.., ali i da se spremi pire, supa, varivo ili salata.</p> <p><strong>Jači od žen šena</strong></p> <p>Crni koren se koristio u vreme Aleksandra Velikog kao poslastica na jelovniku kraljeva, dok tibetanski sveštenici čuvaju tajne lečenja bolesti crnim korenom ispod sedam pečata. Prve studije lekovitih osobina crnog korena urađene su početkom dvadeset veka a nešto kasnije je ruski biolog Simbirtcev eksperimentima dokazao da je crni koren lekovitiji od žen šena.</p> <h3><strong>Salata</strong></h3> <p>Ogulite oko 250 g crnog korena, što sitnije narendajte, poprskajte sokom limuna da ne potamni, pomešajte sa dve glavice sitno seckanog crnog luka, 3 kašike majoneza ili pavlaka i pospite seckanim peršunom ili mirođijom.</p> <h3><strong>RECEPTI</strong></h3> <h3><strong>Za dijabetičare</strong></h3> <p>Ogulite crni koren i sitno iseckajte pa 2 kašike mase sipajte 2 dl vode, kuvajte 15 minuta na laganoj vatri, sklonite sa ringle sačekajte 45 minuta, procedite i pijte pola šolje 3 puta dnevno.</p> <p>Savet plus: za efikasnije lečenje osim ispijanja čaja jedite 50 do 100 g narendanog crnog korena dnevno.</p> <h3><strong>Obloge protiv reume</strong></h3> <p>Ogulite crni koren, sitno narendajte i pola šolje sipajte u litar domaće rakije, zatvorite i nedelju dana čuvajte na tamnom mestu uz povremeno mućkanje. Na gazu sipijate malo tečnosti i privijte na bolne zglobove u slučaju artritisa i reumatizma.</p> </div>

VE 129 (15 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Kamilica Seme (Matricaria chamomilla)</strong></span></h2> <h3><span style="font-size: 14pt;"><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 8.000 Semena (0,5g).</span></strong></span></h3> <div>Kamilica ( lat. Matricaria chamomilla ) u narodu još poznata i kao ramenak , titrica , prstenak , popadija , bolivač , milica - trava , milanka , gamilica , kamil - tej , kokošnjak , carev cvet , gorčak , sitna bela rada je biljka iz porodice glavočika ( Asteraceae ) i jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka prisutna u skoro svakom domaćinstvu .</div> <div>Najlekovitiji su cvetovi sakupljeni u glavičaste cvasti . Sadrže eterično ulje koje im daje prijatan miris pa upotreba čaja od ove biljke , osim lekovitosti , predstavlja i pravo zadovoljstvo i osveženje . Za industijske potrebe se gaji , naročito u Vojvodini , na zemljištima niže kategorije .</div> <div>Postoji veliki broj registrovanih preparata čiji je sastojak kamilica ( na tržištu zapadne Evrope oko 150 [ traži se izvor od 09. 2011 . . ] ) . Glavna lekovitost ove biljke ogleda se u lečenju želudačno - crevnih bolesti ( gastritis , enteritis , nadimanja , grčevi , kolitis ) neurodepresija i oboljenja materice ( lat. matrica = materica ) . Spolja se upotrebljava protiv upala kože i sluzokože , za inhalaciju , kupke itd . jer poseduje dobra antibakterijska , antivirusna i fungicidna dejstva .</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Min. 18°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova 7 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div></div> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 8

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Maslacak Seme - Lek i Hrana (Taraxacum officinale)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 Semena.</strong></span></h2> <p>Maslačak (Taraxacum) rod porodice glavočike (Asteraceae, prije zvana Compositae). Ima 25 vrsta maslačaka, i obično se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. Česta je livadska biljka. U pučkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo, kolagog, aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Maslačak je također jestiv, tj. listovi kada su obareni, i uzgaja se kao jestiva biljka u mnogim zemljama svijeta.</p> <p>Poznata je po ljekovitosti, kao izuzetno hranjiva biljka bogata vitaminima C i A, organskim kiselinama, mineralima (posebno kalijem, natrijem i magnezijem). Proljetna salata pravi se od sasvim mladih listova koji se beru prije cvjetanja i izvan naseljenog područja.</p> <p>Najpoznatija i najčešća vrsta Taraxacum officinale, zeljasta je višegodišnja biljka sa nazubljenim listovima sa šupljom stabljikom i žutim cvjetom. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. Cvjeta od aprila do septembra. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme u obliku bijele pamučaste loptice, koja se rasprhne uz pomoć vjetra i tako širi sjemenje.</p> <p>U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo, kolagog, aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Maslačak je također jestiv, mladi listovi koriste se kao salata, cvjetovi za pripremu medu sličnog sirupa,te vina i pive. Od prženog korijena može se pripremiti zamjena za kafu. Pupoljci se mogu ukiseliti te služiti kao zamjena za kapare. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. Vrsta Taraxacum kok-saghyz, podrijetlom iz Kazahstana, pripada među biljke od kojih se dobiva kaučuk. Rod obuhvaća 2290 vrsta.</p> <h3><strong>Hemijski sastojci</strong></h3> <p>Hemijski sastojci koji preovladavaju u maslačku su: "triterpenska jedinjenja (homotaksasterol, teraksasterol, androsterol, tarakserol, beta-amirin), sterine, beta-sisterin, stigmasterin, holin, taraksol, levulozu, nikotinsku kiselinu, nikotin-amid, najviše u jesen, inulina. U maslačku se mogu naći vitamine A, B i C, karotinoide, triterpenski alkohol. Bogat je i željezom, magnezijumom, fosforom, silicijom, natrijem, sumporom, manganom, i enzimima.</p> <h3><strong>Korištenje u medicini</strong></h3> <p>Indikacije: Kongestija jetre, insuficijencija jetre, hepatitis(A, B i C), holelitijaza, hepatične dermatoze, atonija žučnih putova, hiperholesterolemija, hemoroidi, anemije, oligurije, insuficijencija bubrega, konstipacija, enterokolitis, skorbut, astenija itd. Diuretik  Holecistitis. Žučni kamenci. Žutica. Atonična dispepsija sa konstipacijom. Mišićni reumatizam. Oligurija.</p> <h3><strong>Upotreba u narodnoj medicini</strong></h3> <p>Prvenstveno se koristi za bolesti jetre, žući i probleme urinarnog trakta. Poznato je da korištenje mladog o sviježeg lista maslačka u ishrani, kao salata ili dodatak salati „Maslačak pomaže i za u stomačne i crijevne bolesti, te bolesti pluća, jetre. Koristi se i za liječenje hemoroida. Narodni travari su ga preporučavaili i za hipohondriju, bledilo i ostale zdravstvene probleme”. Poznati Hercegovački narodni ljekar Sadik Sadiković kaže: „Pićem svježe izgnječenog soka od maslačka popravlja se porušeno zdravlje i tamo gdje je bila svaka nada izgubljena". Činjenica je da se u narodnoj medicini maslačak najviše upotrebljava za liječenje jetre i žuči.</p>

VE 196 (50 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Krasuljak, Belka Seme (Bellis perennis)</strong></span><br /><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Krasuljak, bela rada ili belka (Bellis perennis) je višegodišnja zeljasta ukrasna i lekovita biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Ostali narodni nazivi su: tratinčica, trajni krasuljak, katarinčica, iskrica, bjelka, krsnica, behar i drnica. Njoj srodne vrste su i šumska tratinčica (Bellis silvestris Cyr.) i jednogodišnja tratinčica (Bellis annua L.).</p> <p><strong>Opis biljke</strong></p> <p>Stapka (skapus) je sa jednom glavicom i bez listova. Pri vrhu je zadebljao i sa prileglim dlakama. Visine je od 5 do 15 cm.</p> <p>Listovi su u rozeti, lopatičasti do objajasti, naglo se sužavaju u široku dršku. Po rubu su slabo nazubljeni ili testerasti. Mogu imati kratke dlake ili su goli.</p> <p>Cvetovi obrazuju cvasti glavice prečnika 1-2 cm. Involukrum je poluloptast, sa eliptičnim ili duguljastim listićima poređanim u dva reda, koji su tupi i dlakavi. Diskus širok 4-5 mm, sa mnogobrojnim dvopolnim cvetovima, cevastog izgleda i žute boje. Cvetovi na obodu su ženski, jezičasti, a boja im može biti ružičasta do sasvim crvena, a često su i beli. Cveta čitave godine, od ranog proleća do zime.</p> <p>Roška (ahenija) je duga do 1,5 mm, objajasta, sa strane spljoštena, glatka i bez papusa.</p> <p><strong>Areal</strong></p> <p>Prirodni areal ove biljke obuhvata Evropu, Malu Aziju, Siriju i Madeiru, a unesena je i u Severnu Ameriku i na Novi Zeland. Pripada subatlantsko-submediteranskom flornom elementu.</p> <p><strong>Stanište</strong></p> <p>Naseljava utrine, livade i pašnjake nizijskog, brdskog i gorskog pojasa, mada je najbrojnija u dolinama. Ima je i u parkovima gradskih naselja. Raste do nadmorske visine od 1.800 m.</p> <p><strong><em>Upotreba:</em></strong></p> <p><strong><em>Ova biljka je lekovita</em></strong><strong> i sadrži saponine, gorke supstance, eterična ulja i tanine, a koristi se za pripremanje čaja za lečenje disajnih organa (protiv kašlja, astme itd.). Takođe je i medonosna biljka. Ljudi su proizveli formu hortensis, koja se koristi kao ukrasna biljka širom sveta.</strong></p> <p><strong><em>Može se koristiti i u ishrani</em></strong><strong>: od isključivo mladih listova se pravi salata, a u Nemačkoj se tvrdi i zeleni pupoljci mariniraju i upotrebljavaju umesto kapra. </strong><strong>Otvoreni cvetovi su takođe jestivi.</strong></p> </div> </body> </html>

F 51

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>STEVIA SEME - IZUZETNO LEKOVITA BILJKA</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od +-100 (0,06 g) Semena.<br /></strong></span></h2> <p><span><strong>Stevia rebaudiana</strong> poznata je jos pod imenom (Bert) Paragvajski slatki drac, Suesskraut, Suessblatt, diabetski slad, Diabetiker Zuecker, dietetski slad, Dietetisches Suess, Diabetics &amp; Dietetics sweetner.</span></p> <p><span>Stevia je biljka iz porodice Asceratea koja ima mnoge podvrste, koje su sve slatke, a rasprostranjena po gotovo citavom svetu. Koristena je kod primitivnih naroda kao zasladjivac. Uz davanje slatkog ukusa sa laganom, skoro neutralnom svezinom mentola, STEVIA daje jos i niz drugih popratnih lekovitih svojstava koja su nam tek od pocetka proslog veka poznata.</span></p> <p><span>STEVIA je kao lekovita biljka priznata u malom broju zemalja i one se uglavnom nalaze u Aziji i Juznoj Americi. (Japan, Korea, Kina, Tajland, India, Malezija, Brazil, Izrael, Paragvaj i Urugvaj.)</span></p> <p><span>Ta cinjenica, zabrana u velikom delu sveta, je direktna posledica lobiranja razlicitih KARTELA multinacionalnih kompanija, proizvodjaca secera od secerne repe i trske.</span></p> <p><span><strong>DELOVANJE i UPOTREBA:</strong></span></p> <p><span>STEVIA je kao  prvo korisna za diabeticare. Bili oni na insulinu ili tabletama. Nakon upotrebe ne ostavlja nikakve promene i ne povesava kolicinu ugljenhidrata u krvi. Danas dozvoljena kolicina uzimanja stevisoida, bez bitnih promena na metabolizam varira od 3,3mg/kg tt, pa do 5,5mg/kg tt. Nakon uzimanja STEVIA, slad ostaje puno duze prisutan u ustima ne isusuje ih kao asugrin, aspartam ili cyklamat koji su danas po izjavi samih proizvodjaca mozda kancerogeni.</span></p> <p><span>Drugo vazno svojstvo STEVIE je u dentalnoj higijeni. Ona jednostavno ubija karijes. Zvakanje jednog lista STEVIE, ujutro pre dorucka i pranja zubi, dovodi nakon sest nedelja upotrebe, do nestanka karijesa na zubima.</span></p> <p><span>Trece vazno svojstvo STEVIE je da pojacava perifernu cirkulaciju krvi, vraca boju kosi i regulise krvni pritisak.</span></p> <p><span>Ostalih 45 delovanja su; osteosporoza, popustanje tenzije misica, smirivanje, stimulacija jetre. Poboljsan rad bubrega. Lecenje kožnih bolesti. Fantasticno sredstvo za mrsavljenje.</span></p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span style="font-size: 14px;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Uputstvo za Sejanje</span></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Razmnožavanje:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Semenom</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Predtretman:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">0</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Stratifikacija:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">0</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Vreme Sejanja:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">tokom cele godine</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Dubina Sejanja:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Vrsta Substrata:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Substrat br.1</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Sejanje temperatura:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">  Min. 21°C</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Sejanje Lokacija:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Vreme Klijanja:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">zavisno od uslova 1-2 nedelje</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">Zalivanje:</span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;">redovno tokom vegetacije</span></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="white-space: normal;"><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;"> </span></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="font-family: 'Helvetica Neue', Helvetica, Arial, sans-serif;"><br /><span>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.</span></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </body> </html>

MHS 12

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Meksicki Estragon Seme (Tagetes Lucida)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 Semena. </strong></span></h3> <p>Zacinska biljka poreklom iz Meksika, list ove biljke se koristi kao zamena za estragon. Ima ukus slican estragonu i anisu. Od ove biljke se pravi caj koji ukusom lici na anis i se pravi od osusenog lisca i delova cveta a koristi se protiv mnogih tegoba ukljucujuci i stomacne tegobe.</p> <p>Od cvetova se pravi zuta boja, a cela biljka moze da se koristi kao prirodan insekticid jer tera insekte i stetocine. Raste do 70 cm visine, a krajem leta se pojavljuju uspravni zuti cvetovi. Cvetove oprasuju insekti.</p> <p>Razmnozava se reznicama, deobom ili semenom. Trpi minus temperature do -18°C pa se može čuvati I kao višegodišnja i ukrasna biljka.</p>

MHS 84 (50)