Menu
-
MenuNazad
- Home
-
Kategorije
-
-
Kategorije
-
Seme Povrca
-
Sorte po zemljama
- Sorte iz Jermenije
- Sorte iz BiH
- Sorte iz Hrvatske
- Sorte iz Francuske
- Sorte iz Nemacke
- Sorte iz Grčke
- Sorte iz Madjarske
- Sorte iz Indije
- Sorte iz Italije
- Sorte iz Japana
- Sorte iz severne Makedonije
- Sorte iz Perua
- Sorte iz Rusije
- Sorte iz Srbije
- Sorte iz Slovenije
- Sorte iz Španije
- Sorte iz Tajlanda
- Sorte iz Turske
- Sorte iz USA
- Seme paradajza
- Seme kukuruza
- Porodica tikvica
- Porodica pasulja
- Seme Krastavaca
- Seme Paprike
- Porodica šargarepe
- Porodica luka
- Seme salata
- Porodica krompira
- Porodica kupusa
- Seme rotkvica
- Porodica cvekle
- Seme lubenica
- Seme Dinja
- Seme karfiola
- Porodica suncokreta
-
Sorte po zemljama
- Seme Voca
- Cili Habanero Seme
- Lekovite Zacinske Biljke
- Seme Biljki Penjacica
- Drvece Bonsai Seme
- Semena Palmi
- Ukrasne Trave Seme
- Seme Duvana
-
Seme Povrca
-
-
-
-
- NOVI PROIZVODI
- Dostava - Placanje
- Napravi nalog
- FAQ
Last Product Reviews
Out of the two seeds, one germinated and the other one was dead and floatin...
By
Riikka H on 07/03/2024
Verified Purchase
Riikka H on 07/03/2024
Trenutno postoji 36 proizvoda.
Prikazuju se 16-30 od 36 stavki
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Irska Mahovina Seme...
Cena
1,95 €
(SKU: MHS 101 CC)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Irska Mahovina Seme (Chondrus crispus)</strong></span></h2>
<h2><span style="color: #f90202; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2>
<p><span>Chondrus Crispus je polimorfna crvena alga koja je “kovrdžavog“ izgleda ( odatle I ime “crispus“). Dugačka je od 7-15cm. Uobičajena je u Irois moru, na obalama Atlantika,od Norveške do Gibraltara,I na istim geografskim širinama na američkim obalama. </span></p>
<p><span>PHYTOMER-a su otkrili da je značajno bogata amino kiselinama I polinezasićenim masnim kiselinama. Njen uljani ekstrakt se koristi za hidrataciju I negovanje kože.</span></p>
<p><span>Inace ova biljka se od davnina koristila u irskoj kao hrana za ljude I stoku. I danas se u francuskoj I kanadi koristi u ishrani ljudi, a jedno od omiljenih jela sa ovom biljkom je salata od irske mahovine.</span></p>
<p><span>Ne samo da je korisna kao hrana vec je I lekovita biljka a koristi se I u kozmetickoj industriji.</span></p>
</body>
</html>
MHS 101 CC
Zebra trava seme...
Cena
1,55 €
(SKU: UT 14)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h3><span style="font-size:14pt;"><strong>Zebra trava seme (Miscanthus sinensis Zebrinus)</strong></span></h3>
<h3><span style="color:#d0121a;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h3>
<p><strong>Kultura</strong></p>
<p>U proseku se veoma lako uzgaja, potrebna joj je srednja vlaga, dobro propuštajuće zemljište na punoj sunčevoj svetlosti ili u delimičnoj senci. Tolerantna je na širok spektar vrsta zemljišta od veoma isušenog peščanog tla do glinenog tla. Preferira vlazno zemljište. Najbolje uspeva kada ima punu sunčevu svetlost. Manje se razvija u uslovima potpunog izostanka sunčeve svetlosti, ne cveta dovoljno i ima tedenciju da uvene. Tolerantna je na velike vrućine i veliku vlažnost. Lišće pri zemlji treba rezati u kasnu zimu, neposredno pre pojavljivanja novih listova. Razmnožava se deobom krunice. Zagrtanje biljke pomaže smanjenju rasejavanja.</p>
<p><strong>Značajne karakteristike</strong></p>
<p>Miscanthus sinensis, često poznata kao kineska srebrna trava ili japanska srebrna trava, obicno raste od 150 cm do 210 cm. Poreklom je iz nizih područja Japana, Koreje i Kine. Sada je zastupljena na raznim područijima i zemljištu.</p>
<p>Ova trava ima gusto grupisane listove i stabljike, koji joj daju zaobljen izgled nalik na fontanu. Listovi su pravolinijski i imaju zašiljene vrhove, beličaste ili srebrne sredine, oštrih ivica. Lišće dobija atraktivne nijase zute do narandžaste do jeseni a potom postepeno bledi u bež boju do zime. Rozi do crveni cvetovi, pernati, nalik na pajalicu, cvetaju od avgusta do oktrobra. Cvetovi postepeno postaju bež do kraja jeseni kako semena sazrevaju. I cvet i lišće zadržavaju lep ukrasni oblik tokom zime koji može promeniti padanje snega. Zebra trava se lako rasprostranjuje, često se može naći uz ivice puta, pruga ili na krajevima šume.</p>
<p>Zebrinus je poznata kao Zebra trava, formira se u grupni oblik, poznata po horizontalno povezanom lišću, ka tedenciji da pada i često ju je potrebno podupreti. Njena tipična forma je lišće u grupi a stabljike cveća se izdižu iznad lišća do 60 cm sto dovodi do toga da je ukupna visina trave u cvetanju i do 240 cm. Karakteristike tamno zelenih listova su zlatno žute trake koje horizontalno prelaze preko lista u neravnomernim intervalima (zebrine pruge). Lišće postepeno bledi posle mraza. Cvetovi su roze bakarno nijansirani i pojavljuju se krajem leta, rastu iznad lišća i do kraja jeseni boja im se menja u srebrno belu. Cvet dobro opstaje i u toku zime tako da cela biljka ima i dalje lep i ukrasni izgled.</p>
<p>Nema čestih problema sa insektima i bolestima. Zimi je možda potrebno zaštititi u slučaju teškog snega jer ima tedenciju da se savije do zemlje.</p>
<p><strong>Upotreba</strong></p>
<p>Ova trava je svestrana i veoma cesto se koristi kao ukras da li pojedinačno ili u grupi. Može se sejati u basti, uz ivicu puta, u dvorištu, pored jezera ili bilo kakavoj baštenskoj regiji. Suv cvet je veoma dugog trajanja i može poslužiti kao ukras.</p>
<p>Otpornost: 5-9</p>
<p>Klimatske zone: 2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24</p>
<p>Toplotne zone: 1-9</p>
<p>Vrsta biljke: Ukrasna trava</p>
<p>Porodica biljaka: <em>Miscanthus </em></p>
<p>Izlaganje: puna sunceva svetlost</p>
<p>Sezona cvetanja: kasno leto</p>
<p>Visina: 150-210 cm</p>
<p>Sirina: 120-180 cm</p>
<p>Razmak izmedju biljaka: 150-210 cm</p>
<p>Potreba za vodom: prosecna</p>
<p>Odrzavanje: malo</p>
UT 14
- Dostupno samo putem interneta!
Divlji Bosiljak Seme...
Cena
1,95 €
(SKU: MHS 111)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Divlji Bosiljak Seme (Thymus serpyllum)</strong></h2>
<h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2>
<p>Majkina dušica (lat. Thymus serpyllum) verovatno je jedna od najpopularnijih biljaka koje se u našem narodu koriste u narodnoj medicini. Ređe se koristi kao začinska biljka. Poznata je i pod narodnim imenima: majčina dušica, bakina dušica, materinka, duša, popovac, tamjanika, pismena trava, trup, vrijes, divlji bosiljak, tamjanika, čabrac i mnogim drugim. Pod sličnim imenima može se sresti u gotovo svim slovenskim jezicima.</p>
<p>Majkina dušica potiče iz centralne Evrope i zapadnog Sibira, ali je rasprostranjena širom Evrope i Azije. Visinski zauzima popjas od brdskih do visokoplaninskih predela.[8] Kod nas je veoma rasprostranjena samonikla,[9] ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji.</p>
<h3><strong>Izgled</strong></h3>
<p>Majkina dušica je zeljasta trajnica (višegodišnja biljka sa jednogodišnjim zeljastim stablom). Koren je višegodišnji, jako razgranat, sa mnoštvom sitnih žilica. Raste u dubinu do 30 cm. Iz korena se razvija mnoštvo poleglih izdanaka i vreža, formirajući busen.</p>
<p>Stablo je poleglo, u donjem delu jako razgranato, formirajući tako polegli žbunić. Izraste do 30 cm. Maljavo je, obraslo listovima i okruglo na preseku. U dodiru sa zemljom razvija adventivne korenove. Bočne grančice su tanke, uspravne, sa cvetovima grupisanim na vrhu. Listovi su unakrsno naspramni na stablu. Sitni su, izduženo lancetasti, dugi svega 0,5-1,5 cm. Obod lista je ceo, a liska prekrivena mekim, sivo zelenim dlačicama, ispunjenim etarskim uljem. Međutim, izgled listova jako varira, pa mogu biti i goli.</p>
<p>Cvetovi su skupljeni na vrhu grančica i u pazuhu listova u okruglaste klasaste cvasti (lažne klasove). Ružičasti su, u nijansama od svetle do tamne boje. Čašica je cevasta, krunica dvousnata. Plod je Merikarpijum sa četiri komore. U svakoj komori nalazi se po jedna sitna, okruglasta semenka tamno mrke boje.</p>
<p>Cela biljka ima ugodan miris i ukus. Miris je intenzivan naročito u vreme cvetanja. Cveta od maja do septembra. Medonosna je vrsta.</p>
<h3><strong>Uslovi staništa</strong></h3>
<p>Majkina dušica raste na suvim, toplim položajima. Voli laka, propusna zemljišta, a ne odgovaraju joj teška i vlažna, kao ni peskovita i hladna. U prirodi se najčešće može naći na livadama, pašnjacima, na kamenjaru i suvim obroncima degradiranih šuma, uz puteve i na obodima šuma.[9] Zimi, u fazi mirovanja, podnosi niske temperature. Dobro podnosi i sušu.</p>
<h3><strong>Gajenje</strong></h3>
<p>Za kvalitetan prinos majkina dušica zahteva puno svetlosti i toplote. Odgovaraju joj srednje laka, propusna zemljišta sa dovoljno vlage. Za zadovoljavajući prinos najčešće je potrebno i navodnjavanje. razmnožava se direktnom setvom, proizvodnjom rasada i deobom bokora.</p>
<h3><strong>Upotreba i sastav</strong></h3>
<p>Upotreba majkine dušice zasniva se na sadržaju etarskog ulja. Suva herba sadrži oko 0,6% etarskog ulja, koje se sastoji pretežno od cineola, dok je timol zastupljen u manjoj količini. Osim etarskog ulja suva herba sadrži još i tanine (oko 7%), flavonoide, gorke supstance, fenil karbonske kiseline i 40-50 mg vitamina C na 100 g suve droge.[9] Sakuplja se ceo nadzemni deo biljke u cvetu (Serpylli herba). Suši se u hladovini. Posle sušenja odbacuju se grube grančice.</p>
<h3><strong>Kulinarstvo</strong></h3>
<p>U kulinarstvu se može koristiti kao začin različitim jelima, u svežem ili suvom stanju. Dodaje se jelima od povrća, mesa, salatama, čorbama i sosovima. Naročito se mnogo koristi u italijanskoj kuhinji. Smatra se da neutrališe jako masna jela. Majkina dušica je veoma aromatična, pa se kao začin koristi u veoma malim količinama.</p>
<p>Koristi se i za pripremu aromatičnih čajeva i napitaka.[9] Prilikom pripreme ovih napitaka majkinu dušicu ne treba kuvati, već samo preliti ključalom vodom. Kuvanjem, pogotovo u nepoklopljenom sudu, lekoviti sastojci se brzo i potpuno izgube.</p>
<p>Prijatan je i bezopasan konzervans, koji svojim eterskim uljem sprečava vrenje.</p>
<h3><strong>Medicina</strong></h3>
<p>U narodnoj medicini majkina dušica veoma je popularna biljka, ali se isto toliko koristi i u naučnoj medicini i farmaceutskoj industriji. Blagi je ekspektorans, bronhospazmolitik i antiseptik, pa ulazi u sastav mnogih preparata koji se koriste za iskašljavanje kod bronhitisa, kao i kod običnog i velikog kašlja. U narodnoj medicini veoma je popularna kao stomahik, karminativ, aromatik i antiseptik, pa se koristi protiv proliva i grčeva, za jačanje organa za varenje,[10] kao i spolja, za kupke[7][3] kod reumatizma, rahitisa, skrofula i prehlade.</p>
<p>Za razliku od upotrebe u kulinarstvu, gde je dovoljna mala količina herbe, za pripremu lekovitih napitaka ne bi trebalo koristiti manje od jedne supene kašike na 2 dl vode. Sve manje od toga nema gotovo nikakvog efekta.</p>
<h3><strong>Etarsko ulje</strong></h3>
<p>Etarsko ulje majkine dušice (Serpylli aetheroleum) koristi se protiv crevnih parazita i dečjih glista. U kozmetici se koristi u zubnim pastama i vodicama za ispiranje usta, jer stvara prijatan dah.[10] U narodnoj medicini ovo ulje se može koristiti nakapano na kocki šećera. Osim prijatnog daha ovako korišćeno predstavlja istovremeno i zaštitu od mnogih zaraznih bolesti.[3] Ulje se koristi i kod reumatizma.</p>
<h3><strong>Upotreba u ozelenjavanju</strong></h3>
<p>Kako je majkina dušica veoma varijabilna vrsta, uzgojeni su i mnogi ukrasni varijeteti dekorativnih i različito obojenih cvetova i listova. kako se veoma lako bokori i brzo širi, gusto pokrivajući velike površine tla može se koristiti kao odličan pokrivač tla na suvim i kamenitim položajima. Veoma poželjna vrsta u alpinumima.</p>
<h3><strong>Etnologija i mitologija</strong></h3>
<p>Majkina dušica pojavljuje se u mitovima i običajima mnogih evropskih naroda. Još su Stari Grci svoje žrtve bogovima spaljivali uz ovu biljku. Stari Rimljani verovali su da ova aromatična biljka rasteruje zmije, škorpione i druge otrovne životinje (Plinije).[9] U Tirolu je postojalo verovanje da majkina dušica štiti od svakog zla, a u Saksoniji su je potapali u vodu u kojoj se kupaju deca, kako bi bila napredna.[6]</p>
<p>U srpskom narodu takođe je postojao običaj da se deca kupaju u vodi sa majkinom dušicom, ali se ova biljka poštovala i kao veza sa dušama umrlih. Izvesno je da u našem narodu uživa poštovanje još od davnih vremena i da je povezana sa kultom starog sveslovenskog božanstva Babe (Majka Zemlja - Terra Mater)[12] Zato ova biljka ima slično ime u mnogim slovenskim jezicima:[6] mala materinka, bogorodsьka trava (ukrajinski), materiduška (Mateřídouška - češki), babiduška (babyduška - kod Lužičkih Srba).</p>
MHS 111 (50 S)
Jestiva Crvena Detelina...
Cena
1,95 €
(SKU: MHS 134)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Crvena Detelina Seme (Trifolium pratense)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1000 semena.</strong></span></h2>
<p>je biljka koja je veoma česta i može se naći na ovim prostorima. Najviše je rasprostranjena po livadama i pašnjacima, a u periodu od maja do septembra može se naći u izobilju. Crvena detelina ima i veoma uticajna lekovita dejstva, a pogotovo kada su žene u pitanju Može se konzumirati u vidu čaja ili sirupa, zavisi u koje svrhe je potrebna. Stručnjaci je smatraju za jednu od biljki koje su najbogatije izoflavonom, koji se inače ponašaju kao estogeni. Crvena detelina veoma je bogata i kalcijumom, hromom, magnezijumom, fosforom, kalijumom, nicijanom i vitaminom C, što je čini i veoma hrnljivom biljkom.</p>
<p><strong>Lekovita svojstva crvene detekine</strong></p>
<p>Srčana oboljenja mogu biti sprečena ukoliko se koristi crvena detelina, tačnije ona utiče prevetivno</p>
<p>na ove bolesti. Uzimanje crvene deletile na bilo koji način moze smanjiti nivo holesterola u krvi, što že automatski smanjiti mogućnost za</p>
<p>pojavu nekog srčanog oboljenja. Poznato je da je holesterol bitna karika ćučnih kiselina, a da crvena</p>
<p>detelina pospešuje lučenje baš ovih kiselina . Isto tako veoma bitan sastojak kojim crvena detelina</p>
<p>može da se pohvali je kumarini. On će biti od velike pomoći da se krv u organizmu ne zgrušava i da ne</p>
<p>postane lepljiva. Zbog ove svoje moći crvena detelina će spreciti pojavljivanje ugruska u krvi čoveka, kao i arterijskih plakova.</p>
<p>Zene koje imaju razne tegobe u menopauzi trebalo bi da koriste crvenu detelinu.</p>
<p>Ova biljka najviše će da pomogne ženama koje imaju problema sa hormonskim disbalansom u</p>
<p>menopauzi i u predmenstrualnom periodu. Ova biljka u sebi sadrži izoflavone tj. fitoestrogene, koji</p>
<p>su po svemu veoma slični polnim hormonima. Ova biljka je veoma važna za nežniji pol, jer ovi hormoni</p>
<p>igraju veoma važnu ulogu u celokupnom organizmu svake žene. Disbalans hormona dovodi do vrlo</p>
<p>neprijatnih simptoma, kao što su glavobolja, nesanica, depresija, noćno znojenje, hronični umor,</p>
<p>pa čak i u nekim slučajevima osteoporoza. Zbog svih ovih nelagoda svaka žena koja oseti neki od</p>
<p>ovih simpotma, trebala bi da unosi određenu količinu crvene deteline.</p>
<p>Crvena detelina takođe je veoma efikasna u otklanjanju probavnih tegoba, a isto tako odlična</p>
<p>je u sprecavanju zatvora I nadimanja u stomaku.</p>
<p>Ona će pozitivno uticati na ceo imunološki system čoveka, a delovaće i kao odličan detoksikant na</p>
<p>ljudsko telo. Isto tako crvena detelina u kombinaciji sa drugim biljem može dati odličan sirup za</p>
<p>prehladu i grip, i odličan lek za kijavicu praćenu povišenom temperaturom. Čaj od crvene deteline</p>
<p>koristi se i za ispiranje grla kod razli čitih upala.</p>
<p>S obzirom da crvena detelina može i blokirati enzime, ona je veoma bitna i za muškarce, jer je</p>
<p>poznato da su enzimi dosta doprineli razvijanju karcinoma prostate. Naučno je dokazano pozitivno dejstvo crvene dateline za razvitak benignog kancera prostate, koja nastaje uglavnom u vidu povećane prostate. Ukoliko muškarac ima problema sa povećanom prostatom, osetiće</p>
<p>nelagodu u toku morenja, imaće isprekidan mlaz mokraće ili će pak osetiti nagon za istim, odmah</p>
<p>posle završenog mokrenja. Kod svih navedenih problema cvena detelina biće od velike pomoći.</p>
<p>Ovakvi problemi uglavnom su normalni kod muškaraca kasne starosne dobi.</p>
</body>
</html>
MHS 134 (3g)
Lagurus ovatus - Zecji...
Cena
1,65 €
(SKU: UT 15)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Lagurus ovatus - Zečji Repić Seme</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2>
<p>Lagurus ovatus je ukrasna trava sa krupnim, svilenkastim cvetovima sakupljenim u mekane cvasti, koje nalikuju na zečji repić, i zato je u narodu poznata pod nazivom zečji repić, a zbog mekanih cvasti i pod nazivom baršunka. Gaji se u vrtovima, kamenjarima, a može da se gaji i u saksijama.</p>
<p>Lagurus ovatus pripada rodu Lagarus, porodici Poaceae. Potiče sa Mediterana i okolnih područja.</p>
<p>Lagurus ovatus je jednogodišnja zeljasta biljka. Njeno stablo je uspravno ili u donjem delu savijeno, dlakavo, jednostavno ili razgranato iz donjih čvorova. Listovi su bledozelene boje, naizmenični, uski, linearno lancetasti i formiraju bokor. Može da poraste u visinu 20 do 60 cm.</p>
<p>Lagurus ovatus cveta od jula do septembra. Cvetovi su grupisani u guste klasove. U početku su cvetovi nežne zelene boje, koja kasnije prelazi u krem.</p>
<p>Kada Lagurus ovatus precveta, može da se ostavi u klasu da se osuši do prvih zimskih padavina i tako ukrasi prostor. Takođe, seče se, a kada se osuši, može da se boji i koristi za suve cvetne aranžmane.</p>
</body>
</html>
UT 15
Macina trava - Macja...
Cena
1,95 €
(SKU: MHS 88)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Macina trava - Macja metvica Seme (Nepeta cataria)</span></em></strong></h2>
<h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 170+- (0,1 g) semena.</strong></span></h3>
<p>Prava mačja metvica (Nepeta cataria L.) je trajna zeljasta biljka iz porodice usnača (Lamiaceae). Stabljike su uspravne, razgranate, sivozelene, pustenaste, narastu do 100 cm visine. Listovi se nalaze na kratkoj peteljci, trokutastog su oblika, srcolike osnove, tupo nazubljeni, mrežaste nervature i zašiljenog vrha, na naličju su svjetliji, sivo pustenasti. Cvjetovi su mali, gusto skupljeni u grozdaste cvatove na vrhovima stabljika. Sastavljeni su od cjevaste čaške koja ima 5 zubaca, veličine kao i vjenčić. Vjenčić je građen od duge cijevi i dvije bijele usne od kojih je donja prekrivena crvenorozim točkicama, gornja je trorežnjasta. Prašnika su ispod gornje usne, ima ih 4, antere su im ljubičastomodre. Cvate od lipnja do rujna i aromatičnog su mirisa. Plod je kalavac koji se dijeli na smeđe, ovalne, glatke plodiće duge oko 1,5 mm, zadržavaju klijavost nekoliko godina.</p>
<p>Dobra je medonosna biljka i cvjetove pčele rado posjećuju.</p>
<p> </p>
<p><strong>STANIŠTE</strong></p>
<p>Prirodno raste na području južne i istočne Europe, zapadne i srednje Azije. Smatra se udomaćenom na području sjeverne Europe, Sjeverne Americe i Novog Zelanda. Raste na suhom zemljištu, plodnom tlu, pored puteva, na rubovima šuma, na zapuštenim mjestima, kamenjarima i u šikarama.</p>
<p> </p>
<p><strong>UZGOJ</strong></p>
<p>Sjeme sijemo početkom proljeća najbolje na zaštićenome u teglice, nakon što biljke narastu presađujemo ih na stalno mjesto. Biljci odgovara dobro drenirana, rahla zemlja i prostor punog sunca a zemlju redovito zalijevamo. Nakon cvatnje</p>
<p>stabljike možemo odrezati do zemlje.</p>
<p> </p>
<p><strong>ETIMOLOGIJA </strong></p>
<p>Iako je naziv mačja metvica, biljka nije smještena u rod metvica (Mentha) već u zaseban rod Nepeta. Latinsko ime roda Nepeta potječe od etruščanskog grada Nepet, Nepeto (danas Nepi, regija Lacij u središnjoj Italiji) gdje se biljka uzgajala. Ime vrste cataria potječe od grčke riječi katta (mačka). Na stranim jezicima nazivi su catnip, catswort, catmint (eng.), Echte Katzenminze (njem.), cataire, chataire, herbe-aux-chats, menthe aux chats (fr.), erbagatta, erba gattaria (tal.), hierba de los gatos, menta de gato (špa.), erva-gateira, erva-dos-gatos (port.), navadna mačja meta (slo.).</p>
<p> </p>
<p><strong>UPOTREBA</strong></p>
<p>Koristi se listovi kao čaj i začin.</p>
<p>Parnom destilacijom listova, cvjetova i cvjetnih pupoljaka proizvodi se eterično ulje koje nalazi primjenu kao analgetik za bolove i za odvraćivanje nekih insekata (komarci, moljci). Eterično ulje kao glavni sastojak sadrži tvar nepetalakton koji snažno privlači mačke. Ne reagiraju samo domaće mačke, već su zabilježeni eksperimenti da miris djeluje i na druge životinje iz porodice mačaka (Felidae) – leoparda, pumu i risa. Mačke se ponašaju kao da su u transu, mirišu je i trljaju se uz nju.</p>
<p> </p>
<p><strong>WIKIPEDIA:</strong></p>
<p>Macina trava (lat. Nepeta cataria) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Lamiaceae. Ima brojna narodna imena: mačija trava, mačija metvica, macina metvica i potplotuša.</p>
<p>Neke druge biljke, kao što su: Valeriana officinalis (odoljen, valerijana), Melissa officinalis (matičnjak) i Marrubium vulgare (očajnica) također nose ime "macina trava" i pored toga što se razlikuju po izgledu i karakterisitikama.</p>
<p> </p>
<p>Može narasti do jednog metra. Ima člankovitu stabiljiku koja je sivo-zelene boje. Listovi su u obliku srca ili trouglasti, a rastu iz članka stabla. Ivica lista je nazubljena, donja strana lista je dosta svjetlija od gornje. Cvjetovi su usnoliki sa dvije usne, grupirani u cvatu na vrhu stabiljke, sitni, bijeli ili rozi. Ima veoma blag, aromatičan miris. Cvjeta od kasnog proljeća do početka jeseni[1]. Sjeme je smeđe, okruglo ili ovalno, široko 1mm i dugo 1,5mm. Ono može ostati klijavo i do pet godina.</p>
<p> </p>
<p><strong>Rasprostranjenost</strong></p>
<p>Porijeklom je iz Evrope, jugozapadne i centralne Azije, a danas se odomaćila po cijelom svijetu[3]. Može se pronaći u divljini pored puteva, ograda, na ivici šume i zapuštenim mjestima. Raste na suhom zemljištu bogatom hranjivim materijama.</p>
<p> </p>
<p><strong>Etimologija</strong></p>
<p>Latinsko ime roda Nepeta potiče od imena etruščanskog grada Nepet, gdje se biljka uzgajala u antičko doba. Današnje ime mačija metvica ili mačija trava je dobila zbog toga što njen miris privlači spolno zrele domaće mačke ali i mnoge druge vrste iz porodice mačaka. Razlozi za takvo ponašanje mačaka nisu potpuno poznati. Ranije se smatralo da macina trava ima afrodizijsko djelovanje na mačke međutim biljka privlači i kastrirane mačke. Međutim, mladunčad mačaka i vrlo stare mačke mnogo slabije reagiraju na miris.</p>
<p> </p>
<p><strong>Hemijski sastav</strong></p>
<p>Biljka sadrži od 0,2 do 0,7% eteričnih ulja, sastavljenih uglavnom od α- und β-nepetalaktona (od 10 do 95% u ulju), nepetalne kiseline (od 10 do 85% u ulju), epinepetalaktona (1–28 %), citronelola, geraniola, α- i β-citrala i u vrlo malim količinama kamfora, timola, karvakrola, citronelala, nerola, humulena, karofilena, mikrena, piperitona i pulegona.</p>
<p>Iridoidi i njegovi derivati kao naprimjer α- i β-nepetalakton, epinepetalakton, dihidronepetalakton, izodihidronepetalakton, nepetalna kiselina, 7-deoksiloganska kiselina i epideoksiloganska kiselina.</p>
<p>Flavonoidglikozidi i lipofilni flavonoidi</p>
<p>Masne kiseline kao što su linoleinska kiselina (57%), linolna kiselina (18%), oleinska kiselina (12%) i zasićene kiseline (6%)</p>
<p>Fenolkarbonske kiseline poput ružmarinske kiseline</p>
<p>Alkaloidi poput (−)-aktinidina</p>
<p>Malo tanina i melanina</p>
<p>Eterično ulje iz srodne biljke Nepeta faassenii sastoji se do 40% iz mentola i do 10% iz mentona, epinepetalaktona (= osnovni dio je trans-cis-nepetalakton) i slobodne ursolske kiseline.</p>
<p> </p>
</body>
</html>
MHS 88
Sorta iz Tajlanda
Crni Pirinac Seme - Royal...
Cena
1,95 €
(SKU: VE 108 BR (1g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Crni Pirinac Seme - Royal Pearl</strong></h2>
<h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (1g) semena.</strong></span></h2>
<p><span>Royal Pearl ili kraljevski biser je aromatični pirinač sa aromom oraha. Odličan ukus i miris ovog pirinča je savršen za sve vrste jela, naročito kod spremanja azijske i tajlandske kuhinje.</span></p>
<p><span>Pirinač (riža ili oriz) seme je trave vrste Oryza sativa (Azijski pirinač) ili Oryza glaberrima (Afrički pirinač). Ova žitarica je u veoma šikokoj upotrebi širom sveta kao osnovna hrana za veliki deo ljudske populacije, a posebno u Aziji. To je poljoprivredna roba sa trećom po veličini proizvodnjom u svetu (pirinač, 741,5 miliona tona u 2014), nakon šećerne trske (1,9 milijardi tona) i kukuruza (1,0 milijardi tona).</span></p>
<p><span>S obzirom na to da se značajni delovi šećerne trske i kukuruznog useva koriste u druge svrhe osim ljudske konzumacije, pirinač je najvažnija žitarica u pogledu ljudise ishrane i kalorojskog unosa. On pruža više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta.[2] Pstoji mnoštvo varijeteta pirinča i kulinarske preferencije ispoljavaju regionalne varijacije.</span></p>
<p><span>Pirinač poprima mnoštvo oblika, boja i veličina. </span>Fotografiju je izradila IRRI organizacija.</p>
<p><span>Monokotni pirinač se normalno uzgaja kao godišnja biljka, mada u tropskim oblastima može da preživi višegodišnja kultura i dati rasad se može koristiti i od 30 godina.[3] Uzgoj pirinča je dobro prilagođen zemljama i regionima sa niskim troškom radne snage i velikom količinom padavina, popto je uzgoj radno intenzivan i zahteva velike količine vode. Međutim, pirinač se može uzgajati skoro svuda, čak i strmim brdskim i planinskim područjima uz upotrebu terasastih sistema kojima se kontroliše dovod vode. Iako je pirinač potekao iz Azije i pojedinih delova Afrike, vekovi trgovine i izvoza su ga učinili uobičajenim usevom u mnogim kulturama širom sveta.</span></p>
<p><span>Tradicionalna metoda za uzgajanje pirinča je poplavljivanje polja pri, ili nakon setve mladih sadnica. Ova jednostavna metoda zahteva dobro planiranje i servisiranje sistema brana i kanala za navodnjavanje, ali redukuju rast manje robusnih korova i štetočinskih biljki koje ne mogu da rastu u potopljenom stanju. Ovim pristupom se takođe odvraćaju životinjske štetočine. Iako poplave nisu obavezne za kultivaciju pirinča, sve druge metode navodnjavanja zahtevaju veće napore u pogledu suzbijanja korova i štetočina tokom perioda rasta i drugačiji pristup za đubrenjenju zemljišta.</span></p>
<p><span>Naziv divlji pirinač se obično koristi za vrste iz rodova Zizania i Porteresia, nezavisno od toga da li su divlje ili domestikovane, mada se termin može koristiti za primitivne i nekultivisane varijetete roda Oryza.</span></p>
<p><strong>Etimologija</strong></p>
<p>Naziv je privi put korišten u engleskom jeziku sredinom 13. veka. Reč rice je izvedena iz starofrancuske reči ris, koja potiče iz italijanske riso, koja je proistekla iz latinske oriza, koja je izvdena iz grčke reči <span>ὄρυζα</span> (oruza). Grčka reč je izvor svim evropskim rečima (cf. velškog reis, nemačkoj Reis, litvanskoj ryžiai, srpskohrvatskoh riža, poljskoj ryż, holandskoj rijst, mađarskoj rizs, rumunskoj orez).</p>
<p>Poreklo grčke reči je nejasno. Ponekad se smatra da potiče iz Tamilske reči (arisi), ili rdije starotamilske reči arici.[7][8] Međutim, autori poput Krišnamurtija[9] se ne slažu sa stanovištom da je starotamilska reč arici izvor grčkog termina, već smatraju da je pozajmljena iz pradravidske reči -{*wariñci}. Majrhofer[10] smatra da su neposredni izvor grčke reči staroiranske reči tipova *vrīz- ili *vrinj- (koje su izvor moderne persijske reči Berenj), mada se one ultimatno mogu povezati sa Indo-arijskim izvorima (kao što je Sanskritska reč vrīhí-) i naknadno sa dravidijanskim rečima.</p>
<p><strong>Karakteristike</strong></p>
<p>Biljka pirinča može da poraste 1–1,8 m u visinu, ponekad i više u zavisnosti od soja i plodnosti zemljišta. Ona ima dugačko, vitko lišće koje je 50–100 cm dugačko i 2–2,5 cm široko. Mali vetrom oprašeni cvetovi se formiraju u razgranatim lučnim do visećih cvasti koje su 30–50 cm duge. <span>Jestivo seme su zrna (krupa) 5–12 mm duga i 2–3 mm debela.</span></p>
<p><strong><span>Ishrana</span></strong></p>
<p><span>Kuvani, obogaćeni, beli, dugozrni pirinač se sastoji od 68% vode, 28% ugljenih hidrata, 3% proteina, i zanemarljivih količina masti. U 100 grama porcije, pirinač pruža 130 kalorija i ne sadrži mikronutrijente u znatnim količinama, sa ukupno manje od 10% dnevne vrednosti (DV). Kuvani, beli, kratkozrni pirinač takođe pruža 130 kalorija i sadrži umerene količine B vitamina, gvožđa, i mangana (10–17% DV) po količni od 100 grama.</span></p>
<p><span>Detaljna analiza sadržaja nutrijenata pirinča pokazuje da njihove vrednosti variraju usled brojnih faktora. Sadržaj nutrijenata zavisi od tipa pirinča. Beli, smeđi, crveni, i crni (ili purpurni) varijeteti pirinča su prevalentni u različitim delovima sveta. Sadržaj nutrijenata takođe zavisi od kvaliteta zemljišta u kome se pirinač uzgojen, da lije i na koji način pirinač poliran ili obrađen, načina obogaćivanja, i načina pripreme za jelo.</span></p>
<p><span>Pirinač je osnovna hrana više od polovine svetske populacije. On je predominantni prehrambeni izvor enerigije za 17 zemalja Azije i Pacifika, 9 zemalja u Severnog i Južnoj Americi i 8 zemalja u Africi. Pirinač priža 20% prehrambenog snabdevanja energijom u svetu, dok pšenica doprinosi sa 19% a kukuruz sa 5%.</span></p>
<p><strong><span>Okruženja za uzgoj pirinča</span></strong></p>
<p><span>Pirinač se može uzgajati u različitim okruženjima, u zavisnosti od dostupnosti vode. Generalno, močvarne oblasti nisu podesne za uzgoj pirinča, mada on može da opstane i raste u njima, a isto tako može da preživi poplave. Brdski pirinač je poznat po svojoj tolerantnosti suša.</span></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 108 BR (1g)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Sorta iz Rusije
Sorta iz Bosne i Hercegovine
Sorta iz Srbije
Sorta iz Grčke
Sorta iz Italije
Postanite naš snabdevač...
Cena
0,00 €
(SKU: )
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Postanite naš snabdevač semenima</strong></h2>
<h2><strong>Sta je potrebno da bi postali nas snabdevac semenima?</strong></h2>
<p>Da bi postali nas snabdevac potrebno je da imate video snimak i slike plodova od biljaka koje nam nudite, sa vasim licnim podacima i datumom na papiru koji ce se jasno videti (sa vasim imenom i prezimenom kao i sa email adresom koju koristite za PayPal).</p>
<p>Ukoliko se radi o povrcu (paradajz, paprika, krastavac...) potrebno je da znate tacno ime sorte, jer ako koristite bilo koje drugo ime i mi podatke nemozemo naci na internetu, onda nismo zaineteresovani za ta semena.</p>
<p>Potrebno je daa nam posaljete manju kolicinu semena (20) da bi mi mogli izvrsiti testiranje klijavosti semena. Nakon toga mozemo dogovarati daljnu kupovinu semena od vas.</p>
<p>Placanje vrsimo iskljucivo preko PayPal (ne postoji druga opcija placanja).</p>
<p><strong>Za Hrvatsku i Srbiju je moguc otkup vasi semena i placanje prilikom preuzimanja od kurirske sluzbe.</strong></p>
</body>
</html>
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Zukva seme, sjeme (Spartium...
Cena
1,75 €
(SKU: T 85)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
<h2><strong>Zukva seme, sjeme (Spartium junceum)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2>
<p><b>Žukva, žuka</b><span> ili </span><b>brnistra</b><span> (</span><i>Spartium junceum</i><span>). </span><b>Brnistra</b><span> </span>(žuka,<span> </span>lat.<span> </span><i>Spartium junceum</i>), sinonim<span> </span><i>Genista juncea</i>) grmolika biljka iz porodice<span> </span>mahunarki. Jedina je vrsta u rodu<span> </span><i>Spartium</i>. Može narasti i kao omanje stablo.</p>
<p>Cvate žutim cvjetovima, promjera 1 – 2 cm u drugom dijelu proljeća. Cvjetovi su brojni, tako da brda obrasla brnistrom (žukom) za njena cvata poprime prekrasnu žutu boju.</p>
<p>Stanište joj je<span> </span>Mediteransko<span> </span>područje južne Europe, jugozapadna<span> </span>Azija<span> </span>i sjeverozapadna<span> </span>Afrika.</p>
<p>Brnistra je dosta česta u<span> </span>Dalmaciji, a ime grada<span> </span>Splita, po jednoj od teorija, vuče porijeklo iz grčkog imena ove biljke.</p>
<p>Nakon sazrijevanja sjemena, izboji biljke mogu se, slično kao<span> </span>konoplja, koristiti za proizvodnju tekstilnog vlakna.</p>
<p><span>U vinogradarskoj klimi je potpuno otporna biljka na hladnocu. U prošlosti se koristila i kao lekovita biljka, a emetičko i laksativno sredstvo se dobijalo iz mladih listova i semenki. Izbojci su korišćeni za tkanje košara, a takođe i za cipele. U drevna vremena konopci su se izrađivali od vlakana.</span></p>
T 85 (10 S)
Sorta iz Tajlanda
Mirisni Jasminski Pirinac...
Cena
2,45 €
(SKU: VE 227)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
<h2><strong>Mirisni Jasminski Pirinac (riza ili oriz) Seme</strong></h2>
<h2><span style="color: #f20606;"><strong>Cena je za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2>
<p><span>Jasminski pirinač (takođe mirisni pirinač ili siamski pirinač) se uglavnom sadi na severu Tajlanda, ali iu Laosu, Vijetnamu i Italiji.</span></p>
<p><span>Zove se "mirisni pirinač" jer prijatno mirise na jasmin dok se kuva.</span></p>
<p><span>Pirinač (riža ili oriz) seme je trave vrste Oryza sativa (Azijski pirinač) ili Oryza glaberrima (Afrički pirinač). Ova žitarica je u veoma šikokoj upotrebi širom sveta kao osnovna hrana za veliki deo ljudske populacije, a posebno u Aziji. To je poljoprivredna roba sa trećom po veličini proizvodnjom u svetu (pirinač, 741,5 miliona tona u 2014), nakon šećerne trske (1,9 milijardi tona) i kukuruza (1,0 milijardi tona).</span></p>
<p><span>S obzirom na to da se značajni delovi šećerne trske i kukuruznog useva koriste u druge svrhe osim ljudske konzumacije, pirinač je najvažnija žitarica u pogledu ljudise ishrane i kalorojskog unosa. On pruža više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta.[2] Pstoji mnoštvo varijeteta pirinča i kulinarske preferencije ispoljavaju regionalne varijacije.</span></p>
<p><span>Monokotni pirinač se normalno uzgaja kao godišnja biljka, mada u tropskim oblastima može da preživi višegodišnja kultura i dati rasad se može koristiti i od 30 godina.[3] Uzgoj pirinča je dobro prilagođen zemljama i regionima sa niskim troškom radne snage i velikom količinom padavina, popto je uzgoj radno intenzivan i zahteva velike količine vode. Međutim, pirinač se može uzgajati skoro svuda, čak i strmim brdskim i planinskim područjima uz upotrebu terasastih sistema kojima se kontroliše dovod vode. Iako je pirinač potekao iz Azije i pojedinih delova Afrike, vekovi trgovine i izvoza su ga učinili uobičajenim usevom u mnogim kulturama širom sveta.</span></p>
<p><span>Tradicionalna metoda za uzgajanje pirinča je poplavljivanje polja pri, ili nakon setve mladih sadnica. Ova jednostavna metoda zahteva dobro planiranje i servisiranje sistema brana i kanala za navodnjavanje, ali redukuju rast manje robusnih korova i štetočinskih biljki koje ne mogu da rastu u potopljenom stanju. Ovim pristupom se takođe odvraćaju životinjske štetočine. Iako poplave nisu obavezne za kultivaciju pirinča, sve druge metode navodnjavanja zahtevaju veće napore u pogledu suzbijanja korova i štetočina tokom perioda rasta i drugačiji pristup za đubrenjenju zemljišta.</span></p>
<p><span>Naziv divlji pirinač se obično koristi za vrste iz rodova Zizania i Porteresia, nezavisno od toga da li su divlje ili domestikovane, mada se termin može koristiti za primitivne i nekultivisane varijetete roda Oryza.</span></p>
<p><strong>Etimologija</strong></p>
<p>Naziv je privi put korišten u engleskom jeziku sredinom 13. veka. Reč rice je izvedena iz starofrancuske reči ris, koja potiče iz italijanske riso, koja je proistekla iz latinske oriza, koja je izvdena iz grčke reči <span>ὄρυζα</span> (oruza). Grčka reč je izvor svim evropskim rečima (cf. velškog reis, nemačkoj Reis, litvanskoj ryžiai, srpskohrvatskoh riža, poljskoj ryż, holandskoj rijst, mađarskoj rizs, rumunskoj orez).</p>
<p>Poreklo grčke reči je nejasno. Ponekad se smatra da potiče iz Tamilske reči (arisi), ili rdije starotamilske reči arici.[7][8] Međutim, autori poput Krišnamurtija[9] se ne slažu sa stanovištom da je starotamilska reč arici izvor grčkog termina, već smatraju da je pozajmljena iz pradravidske reči -{*wariñci}. Majrhofer[10] smatra da su neposredni izvor grčke reči staroiranske reči tipova *vrīz- ili *vrinj- (koje su izvor moderne persijske reči Berenj), mada se one ultimatno mogu povezati sa Indo-arijskim izvorima (kao što je Sanskritska reč vrīhí-) i naknadno sa dravidijanskim rečima.</p>
<p><strong>Karakteristike</strong></p>
<p>Biljka pirinča može da poraste 1–1,8 m u visinu, ponekad i više u zavisnosti od soja i plodnosti zemljišta. Ona ima dugačko, vitko lišće koje je 50–100 cm dugačko i 2–2,5 cm široko. Mali vetrom oprašeni cvetovi se formiraju u razgranatim lučnim do visećih cvasti koje su 30–50 cm duge. <span>Jestivo seme su zrna (krupa) 5–12 mm duga i 2–3 mm debela.</span></p>
<p><strong><span>Kuvanje</span></strong></p>
<p><span>Sorte riže su tipično klasifikuju kao dugo, srednje, i kratko zrnaste.[11] Zrna dugozrnog pirinča (sa visokim sadržajem amiloze) imaju tendenciju da ostanu netaknuta nakon kuvanja; zrna pirinča srednje dužine (bogata amilopektinom) postaju lepljiva. Zrna srednje dužine se koriste u slatkim jelima, za rižoto u Italiji, i mnogim drugim jelima od pirinča, kao što je arròs negre u Španiji. Neke sorte riže dugog zrna imaju visok sadržaj amilopektina, kao što je tajlandski lepljivi pirinač, se obično kuvaju na pari.[12] Lepljivi pirinač srednje dužine se koristi za suši; lepljivost omogućava pirinču da zadržava oblik nakon oblikovanja. Pirinač kratkog zrna se obično koristi za sutlijaš.</span></p>
<p><span>Instantni pirinač se razlikuje od onog kuvanog parom po tome što je u velikoj meri kuvan i zatim osušen. On ima znatno degradirani ukus i teksturu. Boje za pirinač i skrob se često koriste pri pravljenju tečnog testa i hlebne mase radi povećanja hrustljavosti.</span></p>
<p><strong><span>Priprema</span></strong></p>
<p><span>Riža se obično ispira pre kuvanja kako bi se uklonio višak skroba. Pirinač proizveden u SAD obično je pojačan vitaminima i mineralima, i ispiranje bi dovelo do gubitka hranljivih materija. Pirinač može se više puta ispirati, sve dok voda za ispiranje nije čista, da bi se poboljšala tekstura i ukus.</span></p>
<p><span>Pirinač se može natopiti u vodi da bi se skratilo vreme kuvanja, sačuvalo gorivo, svelo na minimum izlaganje visokim temperaturama, i redukovala lepljivost. Kod nekih sorti, natapanje poboljšava teksturu kuvanog pirinča putem povećane ekspanzije zrna. Natapanje pirinča može da traje od 30 minuta do nekoliko sati.</span></p>
<p><span>Smeđi pirinač se može natopiti u vrućoj vodi tokom 20 sati radi stimulacije klijanja. Tim procesom, zvanim germinacija smeđeg pirinča (GBR),[13] se aktiviraju enzimi i povećava sadržaj amino kiselina uključujući gama-aminobuterna kiselina, čime se poboljšava nutriciona vrednost smeđeg pirinča. Ovaj metod je rezultat istraživanja sprovedenih tokom Međunarodne godine pirinča Ujedinjenih Nacija.</span></p>
<p><span>Pirinač se kuva u ključaloj vodi ili pomoću pare, i pri tom apsorbuje vodu. Putem apsorptivnog metoda pirinač se može kuvati u zapremini vode sličnoj zapremini pirinča. Putem metoda brzog ključanja, pirinač se može kuvati u velikoj količini vode koja se iscedi pre serviranja. Priprema brzim ključanjem nije poželjna za obogaćeni pirinač, popto se znatan deo aditiva gubi u odačenoj vodi. Električni lonac za pirinač, koji je popularan u Aziji i Latinskoj Americi, pojednostavljuje proces kuvanja pirinča. Pirinač (ili bilo koja druga zrna) se ponekad brzo peku na ulju ili masnoći pre kuvanja (na primer safronski pirinač ili rižoto); to čini kuvani pirinač manje lepljivim. Taj način pripreme se obično naziva pilaf u Iranu i Avganistanu ili birijani (dam pukt) u Indiji i Pakistanu.</span></p>
<p><strong><span>Jela</span></strong></p>
<p><span>U Arapskoj kuhinji, pirinač je sastojak mnogih supa i jela sa ribom, živinom, i drugim tipovima mesa. On se takođe koristi za punjenje povrća ili za omotavanje u lišću grožđa (dolma). U kombinaciji sa mlekom, šećerom i medom, on se koristi za pravljenje deserata. U nekim regionima, kao što je Tabaristan, hleb se pravi od pirinčanog brašna. Srednjevekovni islamski tekstovi govore o medicinskim upotrebama biljke.[14] Od pirinča se isto tako može praviti kaša (takođe poznata kao pirinčana kulja ili pirinčana cicvara) dodavanjem više vode nego obično, tako da se kuvani pirinač zasiti vodom, obično do te mere da se dezintegriše. Pirinčana kaša se obično jede za doručak, a isto tako je tradicionalna hrana za bolesnike.</span></p>
<p><strong><span>Ishrana</span></strong></p>
<p><span>Kuvani, obogaćeni, beli, dugozrni pirinač se sastoji od 68% vode, 28% ugljenih hidrata, 3% proteina, i zanemarljivih količina masti. U 100 grama porcije, pirinač pruža 130 kalorija i ne sadrži mikronutrijente u znatnim količinama, sa ukupno manje od 10% dnevne vrednosti (DV). Kuvani, beli, kratkozrni pirinač takođe pruža 130 kalorija i sadrži umerene količine B vitamina, gvožđa, i mangana (10–17% DV) po količni od 100 grama.</span></p>
<p><span>Detaljna analiza sadržaja nutrijenata pirinča pokazuje da njihove vrednosti variraju usled brojnih faktora. Sadržaj nutrijenata zavisi od tipa pirinča. Beli, smeđi, crveni, i crni (ili purpurni) varijeteti pirinča su prevalentni u različitim delovima sveta. Sadržaj nutrijenata takođe zavisi od kvaliteta zemljišta u kome se pirinač uzgojen, da lije i na koji način pirinač poliran ili obrađen, načina obogaćivanja, i načina pripreme za jelo.</span></p>
<p><span>Pirinač je osnovna hrana više od polovine svetske populacije. On je predominantni prehrambeni izvor enerigije za 17 zemalja Azije i Pacifika, 9 zemalja u Severnog i Južnoj Americi i 8 zemalja u Africi. Pirinač priža 20% prehrambenog snabdevanja energijom u svetu, dok pšenica doprinosi sa 19% a kukuruz sa 5%.</span></p>
<p><strong><span>Arsenik</span></strong></p>
<p>Arsenik je prirodni element u zemljištu, vodi i vazduhu. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) prati nivoe arsenika u hrani, posebno u pirinču koji se koristi u hrani za bebe.[18] Dok rastu, biljke pirinča imaju tendedenciju da apsorbuju arsenik lakše od drugih prehrambenih kultura, i stoga je neophodno ekstenzivno testiranje mogućeg rizika uzrokovanog arsenikom pri konzumiranju pirinča.[18] Aprila 2016, FDA je predložila limit od 100 delova po milijardi (ppb) za neorganski arsenik u pirinču i drugoj hrani za bebe da bi se minimizovalo izlaganje arseniku.[18] Za kontiminaciju vode arsenikom, Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država je postavila niži standard od 10 ppb.[19]</p>
<p><span>Arsenik je karcinogen grupe 1 na IARC spisku.[18][20] Količine arsenika u pirinču široko variraju, pri čemu su najveće koncentracije nađene u smeđem pirinču i onom koji se gaji na zemljištu koje je prethodno korišteno za uzgoj pamuka, kao što to slučaj sa delom zemljišta u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju, i Teksasu.[21] Beli pirinač koji se uzgaja u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju i Teksasu, što kolektivno sačinjava oko 76 procenata pirinča proizvedenog u Americi, ima više nivoe arsenika od drugih regiona sveta, verovatno zato što su u prošlosti korišteni pesticidi bazirani na arseniku za kontrolu pamučnog surlaša.[22] Jasmin pirinač sa Tajlanda i Basmati pirinač iz Pakistana i Indije sadrže najmanje količine arsenika među studiranim sojevima pirinča.[23] Kina je postavila limit od 150 ppb za arsenik u pirinču.</span></p>
<p><strong><span>Bacillus cereus</span></strong></p>
<p><span>Kuvani pirinač sadrži Bacillus cereus spore, koje proizvode emetički toksin kad se ostave na 4–60 °C . Prilikom skladištenja kuvanog pirinča za sledeći dan, rizik od produkcije toksina se može redukovati brzim hlađenjem. Jedan od enterotoksina koje proizvodi Bacillus cereus je otporna na toplotu; ponovno zagrevanje kontaminiranog pirinča ubija bakterije, ali ne uništava toksin koji je već prisutan.</span></p>
<p><strong><span>Okruženja za uzgoj pirinča</span></strong></p>
<p><span>Pirinač se može uzgajati u različitim okruženjima, u zavisnosti od dostupnosti vode. Generalno, močvarne oblasti nisu podesne za uzgoj pirinča, mada on može da opstane i raste u njima, a isto tako može da preživi poplave. Brdski pirinač je poznat po svojoj tolerantnosti suša.</span></p>
VE 227 (20 S)
Sorta iz Bosne i Hercegovine
Pucavac seme, sjeme (Silene...
Cena
1,95 €
(SKU: MHS 35)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Pucavac seme, sjeme (Silene vulgaris)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2>
<p><b>Pucavac</b>, lat. naziv (<i>Silene vulgaris</i>) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije karanfila, lat. (Caryophilaceae).</p>
<p>Koren<span> </span>je dobro razvijen, sadrži bočne korenove. Stablo je uspravno orijentisano, delimično odrvenelo u donjem delu, visine oko 80 cm, može biti granato, bez dlačica.<sup id="cite_ref-:0_1-0" class="reference">[1]</sup><span> </span>Listovi polaze iz rukavca, ovalnog do jajastog oblika, celi, sa pikom na vrhu, intenzivno zelene boje sa izraženom nervaturom, bez drški na vrhu ili na drškama prizemni. Cvetovi nisu pojedinačni nego su grupisani u<span> </span>cvast gronju.<span> </span>Čašični listići imaju zupce i ostaju trajni i kad uvene cvet. Krunični listići su beličasti. Cveta od maja do septembra. Plod je pucajuća čaura, veličine nekoliko centimetara sa pasuljastim semenom.</p>
<h2><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.B5.D1.98.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5_.D0.B8_.D1.80.D0.B0.D0.B7.D0.BC.D0.BD.D0.BE.D0.B6.D0.B0.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Расејавање_и_размножавање">Rasejavanje i razmnožavanje</span></h2>
<p>Rasejavaju se pomoću insekata, dok se razmnožava preko semena.</p>
<h2><span id=".D0.90.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.BB_.D1.80.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82.D0.B8"></span><span class="mw-headline" id="Ареал_распрострањености">Areal rasprostranjenosti</span></h2>
<p>Pucavac raste na prostoru Evrope i Severne Amerike.</p>
<h2><span id=".D0.A1.D1.82.D0.B0.D0.BD.D0.B8.D1.88.D1.82.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Станиште">Stanište</span></h2>
<p>Naseljava otvorena staništa, livade, ivice šuma, kamenjare, pored puteva se može naći, njive... smatra se korovom.</p>
<h2><span id=".D0.A3.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B0.D0.B1.D0.B0_.D0.B8_.D0.BB.D0.B5.D0.BA.D0.BE.D0.B2.D0.B8.D1.82.D0.BE.D1.81.D1.82"></span><span class="mw-headline" id="Употреаба_и_лековитост">Upotreaba i lekovitost</span></h2>
<p>Mladi listovi sadrže vitamin C i pigmen karoten pa se koriste kao salata ili začin jelima., ali sadrže i saponine, pa se umereno koriste za ishranu, više za pravljenje sapuna.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 35 (10 S)
Sorta iz Tajlanda
Vodeni spanac seme (Ipomoea...
Cena
1,35 €
(SKU: P 9)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
<h2><strong>Vodeni spanac seme (Ipomoea aquatica)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2>
<p>Ipomoea aquatica je polu-vodena, tropska biljka koja se uzgaja kao povrće, i nije poznato odakle je potekla. Ova biljka je na engleskom jeziku poznata pod nazivom vodeni špinat, riječni špinat, vodena jutarnja slava, vodeni konvolvul ili pod dvosmislenijim nazivima kineski špinat, kineska potočarka, kineski konvolvul ili močvarni kupus ili kangkong u jugoistočnoj Aziji i ong choy u kantonskom.</p>
<p>Vodeni špinat stvorit će mase nježnih izbojaka i lišća, bogatih vitaminima i mineralima, ugodnog slatkog okusa i blago skliske teksture koja je u dobrom kontrastu s hrskavošću stabljika kada se kuha. Listovi i izdanci mogu se koristiti sirovi u salatama, kuhani na pari ili prženi poput špinata.</p>
<p>Hrana za životinje</p>
<p>Vodeni špinat se koristi i kao stočna hrana kao zelena krma s visokom hranjivom vrijednošću - posebno lišće, jer je dobar izvor karotena. Koristi se kao hrana za stoku, svinje, ribu, patke ... Štoviše, spominje se da u ograničenim količinama I. Aquatica može imati donekle laksativni učinak.</p>
<p>Medicinska upotreba</p>
<p>I. Aquatica se koristi u tradicionalnoj medicini jugoistočne Azije i u tradicionalnoj medicini nekih zemalja Afrike. U medicini jugoistočne Azije koristi se protiv gomila i krvarenja iz nosa kao antihelmintik i za liječenje visokog krvnog pritiska. U Ayurvedi se ekstrakti lišća koriste protiv žutice i nervne slabosti. U autohtonoj medicini na Šri Lanki, vodeni špinat bi trebao imati svojstva slična insulinu. Vodeni ekstrakti I. Aquatica pokazali su učinak na smanjenje šećera u krvi kod štakora Wistar. Vodeni sok od 100 g biljnog materijala davan je 30 minuta prije nego što su pojeli glukozu pacijentima s dijabetesom 2. Nakon 2 sata moglo se primijetiti da je vršni nivo glukoze u krvi smanjen za oko 30%.</p>
<p>Takođe, antioksidativni bioaktivni spojevi i antimikrobne supstance mogu se otkriti u vodenom špinatu. [53] Nadalje, biljni ekstrakti vodenog špinata inhibiraju rast ćelija karcinoma Vero, Hep-2 i A-549 stanica, iako imaju umjerenu antikancerogenu aktivnost.</p>
<p>Sjetva i sadnja:</p>
<p>Sjeme se može namakati 24 sata prije sjetve kako bi se potaknulo klijanje. Potrebna temperatura tla za klijanje je 20 ° C.</p>
<p>Kada je malo kiše, često navodnjavanje je potrebno za visokokvalitetne biljke.</p>
<p>Da bi se proizvele jake sadnice, sjeme treba sijati 5-10 mm duboko<br />Presađivanje treba obaviti kada su biljke visoke 10-15 cm, sa četiri prava lista.</p>
<p>Najveće prinose postižu razmaci biljaka na 15x15cm. Mogu se uzgajati i u redovima udaljenim oko 30 cm, biljke na razmaku od 20 cm unutar redova.</p>
P 9 (10 S)
Sorta iz Indije
Seme crvenog pirinča...
Cena
1,95 €
(SKU: VE 103 RR (3.6g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><span><strong>Seme crvenog pirinča Rakthashali</strong> </span></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 (3,6 g) semena.</strong></span></h2>
<p>Rakthashali, retka sorta pirinča. Crveni pirinač je vrsta pirinča koja je obojena crvenom bojom zbog sadržaja antocijanina. Obično se jede neoljušteno ili delimično oljušteno i ima crvenu ljusku, a ne uobičajenu smeđu. Crveni pirinač ima orašast ukus. U poređenju sa poliranim pirinčem, ima najveću hranljivu vrednost pirinča koji se jede sa netaknutim klicama.</p>
<p>Sorte</p>
<p>Sorte crvenog pirinča uključuju:</p>
<p>Oriza longistaminata, poznata i kao crveni pirinač<br>Oriza punctata, poznata i kao crveni pirinač<br>Crveni pirinač, poznat i kao koroviti pirinač, nisko rodna sorta pirinča koja se zadržava kao korov na poljima kvalitetnijeg pirinča<br>Rakthashali, retka sorta pirinča<br>Thai Red Cargo pirinač, nelepljiva sorta pirinča dugog zrna<br>Butanski crveni pirinač, pirinač srednje zrna uzgajan u Kraljevini Butan na istoku Himalaje<br>Crveni pirinač Camargue, relativno nova sorta pirinča uzgajana u močvarama regije Camargue na jugu Francuske<br>Matta pirinač Kerala Matta pirinač, poznat i kao Rosematta pirinač, Palakkadan Matta pirinač, crveni pirinač Kerala i crveni prokuvani pirinač, autohtona je sorta pirinča uzgajanog u okrugu Palakkad u državi Kerala. Popularno je u Kerali i na Šri Lanki, gde se koristi za dokone i neradnike, a jede se obično.<br>Ulikan ili mini angan, nasledni crveni pirinač iz Ifugaa i Kalinga, Filipini<br>Arroz da terra, nasledstvo crvenog pirinča koji se gaji na severoistoku Brazila (države Rio Grande do Norte i Paraiba) od 16. veka.</p>
<p>Jela<br>Crveni pirinač, tradicionalno jelo Gullah Lovcountri, slično pirinču iz zapadne Afrike.<br>Show less</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VE 103 RR (3.6g)
Seme integralnog pirinca -...
Cena
1,95 €
(SKU: VE 102 IR (3,6g))
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Seme integralnog pirinca - riže mesovitih boja</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 (3,6 g) semena.</strong></span></h2>
<p>Ovo pakovanje sadrži nekoliko sorti semena integralnog pirinča različitih boja (vidi sliku).</p>
<p>Integralni pirinač je celovito zrno i dobar je izvor magnezijuma, fosfora, selena, tiamina, niacina, vitamina B6 i mangana, a sadrži mnogo vlakana.</p>
<p>Integralnoj riži uglavnom je potrebno duže vreme kuvanja od belog pirinča, osim ako se ne slomi pre kuvanja. Studije Gujrala i Kumara iz 2003. procenili su vreme kuvanja na između 35 i 51 minuta.</p>
</body>
</html>
VE 102 IR (3,6g)