5/ 5

<h2><strong>Seme pirinca - riže Arborio</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 (3,6 g) semena.</strong></span></h2> <p>Pirinač Arborio je italijanski Pirinač kratkog i sirokog zrna. Ime je dobio po gradu Arborio u dolini Po koji se nalazi u glavnom regionu Pijemonta u Italiji. Arborio se takođe uzgaja u Arkanzasu u Kaliforniji i Missouriju u Sjedinjenim Državama.</p> <p>Kada se kuvaju, zaobljena zrna su čvrsta, kremasta i lako se žvaću u poređenju s ostalim pirinčem, zbog većeg sadržaja škroba amilopektina. Ima slatki ukus i dobro se meša sa drugim ukusima.</p> <p>Pirinač Arborio često se koristi za pravljenje rižota; druge pogodne sorte uključuju Carnaroli, Maratelli, Baldo i Vialone Nano. Riža Arborio se obično koristi i za puding od pirinča.</p> <p>Arborio je kultivar grupe Japonica sorti Oriza sativa.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 101 A (3.6g)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Koncasta juka seme (Yucca filamentosa)</strong></h2> <div> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> </div> <strong style="color: #000000; font-size: medium;">Yucca filamentosa</strong><span style="color: #000000; font-size: medium;"><span> </span>- Juka ili Končasta juka potiče iz Amerike, tačnije Severne, odakle potiču gotovo sve juke. Naziv končasta juka je dobila po končićima koje stvara oko listova. Ubraja se u sukulentne biljke zbog mogućnosti zadržavanja vode u listovima. Posebno je izdvaja izdržljivost na niske temperature koja doseže do - 30C, pa čak i niže. Stoga je bez problema možemo saditi u spoljnim uslovima, kada će nam uneti egzotičnost u vrt. <br /><br />Ova vrsta juke ne stvara nadzemno stablo, već svojim listovima formira grm. Listovi mogu biti dugački do 1m, a široki 5cm. Nije probirljiva po pitanju sastava zemljišta, ali je vrlo bitno da bude ocedito (bez zadržavanja vode). Više joj odgovaraju sunčane pozicije, mada će i u senci rasti nešto slabijim intenzitetom. <br /><br />Cveta u kasno proleće belim, zvonastim cvetovima koji se formiraju na cvetnoj dršci visine do 1,5m. U našim uslovima ne stvara plod/seme, jer nema posebne vrste leptira koje je oprašuju. Za razliku od agava koje nakon cvetanja umiru, juke mogu cvetati bezbroj puta. <br /><br />Ukoliko posadimo samo jednu biljku, vremenom ćemo dobiti žbun, odnosno matična biljka će pustiti nove biljke koje možemo odvojiti i zasebno posaditi. Juke se veoma lako ožiljavaju, tako da ukoliko od matične biljke otkinemo mladicu bez ili sa vrlo malo korena, ona će se ukoreniti. Veoma lako se uzgajaju. <br /><br />Posadite je na sunčanu poziciju i svakog proleća Vaš vrt će biti ukrašen predivnim, egzotičnim cvetovima.</span>

CT 8 (5 S)

5/ 5

<h2 class="rte align_justify"><span style="font-size: 14pt;"><strong>Egzoticna jestiva I zdrava vodena palma Seme (Cyperus esculentus)</strong></span></h2> <h2 class="rte align_justify"><span style="font-size: 14pt;"><strong></strong><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od&nbsp;5 krtola - semena.</strong></span></span></h2> <p>Vodena palma traži dosta vlage, nije osetljiva i lako se gaji. Ova dekorativna sobna biljka ima atraktivan tropski izgled, a kako bi joj listovi bili uvek jedri i atraktivne zelene boje, vodite računa da joj koren uvek bude mokar.</p> <p>Papirus i vodena palma karakteristični su po lisnoj rozeti tipičnoj za ciperus familiju. Zbog ovog atraktivnog ukrasa, spadaju u omiljene sobne biljke. Vodena palma (Cyperus helferi) pravi je hit u akvarijumima, jer je spremna i na život u vodi. Vlati eskalenusa (Cyperus esculentus) su šire i rastu iz <strong>jestive krtole (prečnika 2 cm)</strong>. Ova vrsta se u Evropi gaji od 16. veka kao veoma dragocena poljska biljka i na mnogim mestima postoje čitava polja pod njom.</p> <p>Vodena palma odlicno uspeva na mestu gde uspeva I kukuruz.</p> <p>Cyperus Esculentus (raste na plantažama a njegove krtole su bogate uljem i šećerom).</p> <p class="">Dragocene rizome ima i slični indijski rotundus (Cyperus rotundus). Njihovi mirisni sastojci osnova su za pravljenje parfema i mirisnih štapića. Sve vrste ciperusa vole vlažno zemljište i svetla sunčana staništa.<br><br><strong>Sowing &amp; cultivation</strong><br>Indoor pre-culture (seedling stage): MarchApril<br>Sowing time outdoors: May<br>Sowing depth: 1 – 3 cm<br>Best germination temperature : 15 °C<br>Germination time in days: 14 – 21<br>Planting distance: 30 x 30 Pcs.<br>Main harvest: October November December<br><br>Tubers are planted outdoors in mid-May (let them soak for several hours in water before planting).&nbsp;<br><br>They may also prefer pot culture since they need plenty of heat to wake up from hibernation!&nbsp;<br><br>The tubers allegedly tolerate frost down to -15 °C.&nbsp;<br>Normally though, they are overwintered indoors.</p>

PS 6

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong><strong>Ruzmarin Seme Lekovita Biljka (Rosmarinus officinalis)</strong></strong></h2> <h2><strong><span style="color: #ff0000;"> Cena je za pakovanje od 10 semena.</span></strong></h2> <p>Ruzmarin (Rosmarinus officinalis; u prevodu sa latinskog „lekovita morska rosa“) je rod žbunastih visegodisnjih biljaka iz familije usnatica (Lamiaceae).</p> <p><strong>Opis</strong></p> <p>Ruzmarin ima mirisne zimzelene listove sa sitnim svetloplavim cvetovima. Listovi su naspramni, sedeći, čvrsti, kožasti, uski, a dugi 2-3 centimetra. Gornja strana listova je tamnozelena, a donja je sivobele boje i lagano pustenasta. Između ogranaka, na maloj peteljci, pršljenasto se razvijaju mali ljubičastoplavi cvetovi. Raste u obliku grma i može dostići visinu do 2 metra.</p> <p>Miris cvetova i cvetnih vrhova grančica je jak i nalik na kamfor, dok je ukus ljut, pomalo gorak i aromatičan.</p> <p>Cveta od marta do maja, a katkada u septembru cvate i po drugi put. U cvetovima, listovima i grančicama sadrži eterična ulja, čiji kvalitet zavisi od klime i od sunčanih i zaštićenih položaja.</p> <p><strong>Rasprostranjenost</strong></p> <p>Ruzmarin je biljka toplih, južnih krajeva, pa mu prija toplo leto. Raste na čitavom priobalnom području Mediterana, od Portugala do Male Azije i Crnog mora. Na Balkanu je takođe rasprostranjen u primorju, po sunčanim i kamenitim krajevima hrvatskog i crnogorskog obalnog područja i okolnim ostrvima.</p> <p>U primorju uglavnom raste samoniklo, a u kontinentalnim područjima se uvlavnom sadi. Često se uzgaja po vrtovima i cvetnim loncima, ali je vrlo osetljiv na mraz, pa ga u severnim krajevima treba štititi od hladnoće. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presađuje se svake treće godine u malo veću saksiju.</p> <h2><strong>Lekoviti delovi</strong></h2> <p>Upotrebljavaju se cvetovi ruzmarina (Flores Rosmarini), izdanci u cvatu (Herba Rosmarini), a najčešće se sabiru listovi (Folia Rosmarini). Listovi se sabiru leti, grane se režu i ostavljaju da se suše.</p> <p>Destilacijom listova ili grančica dobija se ruzmarinovo ulje (Oleum Rosmarini). Cvetovi i biljka u cvatu sabiru se u aprilu i maju i suše u hladu. Uz eterično ulje, ruzmarin sadrži smolu, tanin, gorke materije i male količine saponina.</p> <p><strong>Primena u kulinarstvu</strong></p> <p>Ruzmarin se mnogo koristi u južnoevropskoj kuhinji, premda njegov žestok ukus koji podseća na kamfor nekima ne odgovara. Ako se štedljivo koristi, izvrstan je začin za supe, dinstano povrće, meso, sve vrste pečenja i mekih sireva. Najbolje je u jelo staviti jednu vezicu, koja se izvadi kada jelo poprimi odgovarajuću aromu. Takođe, listići se mogu odvojiti, sitno naseckati i dodati u gotovo jelo.</p> <p><strong>Upotrebljivi delovi biljke.</strong> Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.</p> <p><strong>Hemijski sastav.</strong> Sadrži eterično ulje (čiji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen), alkaloide, organske kiseline, flavone, smole.</p> <p><strong>Primena.</strong> Ulje ruzmarina poboljšava prokrvljenost i širi krvne sudove. Pomaže kod loše probave, anemije i tromosti želudca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, ublažava padavicu, podiže nizak krvni pritisak, pospešuje krvotok, leči vodenu bolest srčanog porekla, žuticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje, vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokraće. Čaj deluje protiv grčeva, kašlja, mokraćnih kamenaca, astme, migrene, istrebljuje gliste. Oblozi od čaja se stavljaju na uganuća, iščašenja, modrice, edeme, kontuzije.</p> <p><strong>Način upotrebe. </strong>Čaj: Čaj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj čaj podstiče stvaranje želučanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregršti na 5 litara vode kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kašike usitnjenog lišća i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10 dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku šećera ujutro natašte. Može se uzeti i sa medom. Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke držati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.</p> <div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p align="center"><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Do 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>Min. 20-22°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>zavisno od uslova 21 – 35 dana</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </div> </body> </html>

MHS 25 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Sirak seme (Sorghum bicolor)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><b>Sirak (Sorghum bicolor)</b><span>&nbsp;</span>je<span>&nbsp;</span>jednogodišnja<span>&nbsp;</span>zeljasta biljka<span>&nbsp;</span>iz familije trava (Poaceae).<span>&nbsp;</span>Uzgaja se radi<span>&nbsp;</span>ishrane<span>&nbsp;</span>životinja<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>ljudi<span>&nbsp;</span>(uglavnom u<span>&nbsp;</span>Africi<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Aziji) i svrstava u<span>&nbsp;</span>prosolike<span>&nbsp;</span>žitarice.<span>&nbsp;</span>Sem u ishrani, sirak se koristi kao<span>&nbsp;</span>seno<span>&nbsp;</span>i za dobijanje<span>&nbsp;</span>skroba,<span>&nbsp;</span>alkohola,<span>&nbsp;</span>glukoze.<span>&nbsp;</span>Cvasti<span>&nbsp;</span>(metlice) se suve koriste za izradu<span>&nbsp;</span>metli.</p> <p>Ova vrsta se uzgaja kao<span>&nbsp;</span>žitarica, dok se ostale koriste kao<span>&nbsp;</span>krmno bilje, koje se bilo uzgaja u predelima sa toplom klimom ili je naturalizovano, u<span>&nbsp;</span>pašnjacima.<sup id="cite_ref-7" class="reference">[7]</sup><span>&nbsp;</span><i>Sirak</i><span>&nbsp;</span>pripada potfamiliji<span>&nbsp;</span><i>Panicoideae</i><span>&nbsp;</span>i plemenu<span>&nbsp;</span><i>Andropogoneae</i><span>&nbsp;</span>(plemenu koje obuhvata<span>&nbsp;</span><i>Andropogon gerardi</i><span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>šećernu trsku).</p> <p>Svetska produkcija sirka je oko 60 miliona tona godišnje. Glavne proizvođačke zemlje su<span>&nbsp;</span>SAD,<span>&nbsp;</span>Nigerija<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Indija. U<span>&nbsp;</span>Senegalu, na primer postoji varijetet tradicionalnog sirka koji je u širokoj upotrebi, ali se koriste i lokalno poboljšani varijeteti koji su adaptirani za tamošnje<span>&nbsp;</span>tipove zemljišta<span>&nbsp;</span>i klimu. Zrna sirka se generalno koriste i ljudskoj ishrani u polu-aridnim zemljama Afrike i Azije. Ovaj usev se konzumira u vidu<span>&nbsp;</span>testenina, kuvan i u obliku tradicionalnih<span>&nbsp;</span>pića. Istraživanja su pokazala pozitivna svojstva ove žitarice po ljudsko zdravlje. Dalja istraživanja se sprovode radi sticanja detaljnijeg razumevanja terapetskog potencijala sirka.</p> <h2><span class="mw-headline" id="Узгој_и_употреба">Uzgoj i upotreba</span></h2> <p>Jedna vrsta,<span>&nbsp;</span><i>Sorghum bicolor</i>,<sup id="cite_ref-9" class="reference">[9]</sup><span>&nbsp;</span>poreklom iz Afrike sa mnoštvom kultivisanih sojeva,<sup id="cite_ref-10" class="reference">[10]</sup><span>&nbsp;</span>važan je usev širom sveta, koji se koristi kao<span>&nbsp;</span>hrana<span>&nbsp;</span>(kao zrna i kao<span>&nbsp;</span>sirkov sirup) ili melasa od sirka,<span>&nbsp;</span>krmno bilje<span>&nbsp;</span>za ishranu životinja, a nalazi primenu i u produkciji<span>&nbsp;</span>alkoholnih pića, i biogoriva. Većina varijeteta je tolerantna na<span>&nbsp;</span>sušu<span>&nbsp;</span>i toplotu, te su posebno važne za<span>&nbsp;</span>sušne<span>&nbsp;</span>regione, u kojima su žitarice jedna od osnovnih hrana za siromašno i seosko stanovništvo. Ovi varijeteti formiraju važnu komponentu pašnjaka u mnogim tropskim regionima.<span>&nbsp;</span><i>С. бицолор</i><span>&nbsp;</span>je važan<span>&nbsp;</span>prehrambeni usev<span>&nbsp;</span>u<span>&nbsp;</span>Africi,<span>&nbsp;</span>Centralnoj Americi, i<span>&nbsp;</span>južnoj Aziji, peta je žitarična kultura po važnosti u svetu.</p> <p>Neke vrste sirka mogu da sadrže nivoe<span>&nbsp;</span>vodonik cijanida,<span>&nbsp;</span>hordenina, i nitrata koji ih čine letalnim za ispašu životinja u ranim stupnjevima biljnog rasta. Kad su izložene suši i toploti biljke isto tako mogu da sadrže toksične nivoe cijanida i/ili nitrata u kasnijim stupnjevima rasta.<sup id="cite_ref-12" class="reference">[12]</sup><span>&nbsp;</span>Jedna vrsta sirka,<span>&nbsp;</span>Džonsonova trava<span>&nbsp;</span>(<i>S. halapense</i>), klasifikuje se kao<span>&nbsp;</span>invazivna vrsta<span>&nbsp;</span>u SAD od strane<span>&nbsp;</span>Departmana za poljoprivredu.</p> <p>Sirak se proizvodi u područjima koja su veoma topla. Minimalna prosečna temperatura od 25&nbsp;°C neophodna je za osiguranje maksimalne proizvodnje zrna. Morfološke karakteristike čine ovu kulturu najtolerantnijom na sušu među trenutno kultivisanim žitaricama u svetu. Tokom suše listovi se zaviju da bi smanjio gubitak vode usled perspiracije. Ako se suša nastavi, ova biljka postaje dormantna, umesto da uvene. Listovi su zaštićeni<span>&nbsp;</span>voštanim<span>&nbsp;</span>kutikulama<span>&nbsp;</span>radi smanjenja isparavanja.</p> <p>Sirak je peta žitarica po važnosti u svetu nakon<span>&nbsp;</span>pirinča,<span>&nbsp;</span>pšenice,<span>&nbsp;</span>kukuruza<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>ječma. On je glavna žitarična hrana za preko 750 miliona ljudi koji žive u polusušnim tropskim regionima Afrike, Azije i Latinske Amerike.<sup id="cite_ref-14" class="reference">[14]</sup><span>&nbsp;</span>Najveći proizvođač su Sjedinjene Države (skoro 17% svetske produkcije), gde su prinosi relativno visoki, čemu slede Indija, Nigerija, Kina, Meksiko, Sudan i Argentina.</p> <p>U mnogim polu-sušnim zemljama u Africi i Aziji, zrna zauzimaju važno mesto u hrani i<span>&nbsp;</span>krmnom bilju. Zrna sirka koriste ljudi (pogotovo farmeri), koji često nemaju sredstva da se hrane drugim prehrambenim izvorima. Zrna sirka su bogata energetskim i neenergetskim hranjivim materijama. U ovim oblastima, ona su namenjena za konzumiranje kao testenine, kuvana ili u vidu tradicionalnih pića. Zrna sirka, pored pomenute upotrebe, konzumiraju se i obliku<span>&nbsp;</span>griza<span>&nbsp;</span>sa sosom. U industrijskim zemljama, sirak se koristi u vidu zrna ili krmnog bilja u stočnoj hrani i za proizvodnju<span>&nbsp;</span>bioetanola. Potražnja sirka se sve više povećava u mnogim zemljama u razvoju, naročito u zapadnoj Africi (u<span>&nbsp;</span>Nigeriji,<span>&nbsp;</span>Gani<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>Burkini Faso). To je povezano i sa porastom populacije, a delom i sa politikom ovih zemalja, koje imaju za cilj razvijanje industrijske upotrebe sirka (u pivarama) kao zamene za<span>&nbsp;</span>ječmeni<span>&nbsp;</span>slad.</p> <p>Prisustvo semenjače i semenske ljuske koje su braon boje predstavlja indikaciju oštećenja. U nekim<span>&nbsp;</span>genotipovima<span>&nbsp;</span>sirka semenjača je ponekad parcijalna, nije vidljiva ili čak nedostaje, dok je u drugim veoma pigmentisana.<sup id="cite_ref-17" class="reference">[17]</sup><span>&nbsp;</span>Fenolna jedinjenja (fenolne kiseline,<span>&nbsp;</span>flavonoidi<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>tanini) su široko zastupljeni i sveprisutni<span>&nbsp;</span>sekundarni metaboliti<span>&nbsp;</span>u biljnom carstvu među žitaricama, i sirak je najbogatiji u tom pogledu sa do 6%,<sup id="cite_ref-18" class="reference">[18]</sup><sup id="cite_ref-19" class="reference">[19]</sup><sup id="cite_ref-20" class="reference">[20]</sup><span>&nbsp;</span>mada je pokazano da samo varijeteti sa pigmentiranim semenjačama sadrže tanine.<sup id="cite_ref-22" class="reference">[22]</sup><span>&nbsp;</span>Oni izgraju važnu ulogu u biljnim odbrambenim mehanizmima od<span>&nbsp;</span>gljivica<span>&nbsp;</span>i štetočina, kao što su<span>&nbsp;</span>insekti<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>ptice. Poznato je da fenolna jedinjenja takođe imaju pozitivne efekate na ljudsko zdravlje.</p> <p>Fitinska kiselina<span>&nbsp;</span>ima veliki kapacitet vezivanja i stoga može da formira<span>&nbsp;</span>komplekse sa proteinima<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>viševalentnim<span>&nbsp;</span>katjonima. Većina kompleksa fitat-metal je nerastvorna pri<span>&nbsp;</span>fiziološkom<span>&nbsp;</span>pH i stoga su manje biološki dostupni izvor minerala za ljude i životinje.<sup id="cite_ref-23" class="reference">[23]</sup><span>&nbsp;</span>Analiziranjem nekoliko varijeteta sirka (belog i crvenog) utvrđeno je da sadržaj fitinskog fosfora celog semena varira između 170 i 380 mg na 100 g, i da to predstavlja preko 85% ukupnog fosfora u celom zrnu.</p> <h2><span id=".D0.98.D1.81.D1.85.D1.80.D0.B0.D0.BD.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Исхрана">Ishrana</span></h2> <p>Količina od 100 grama sirovog sirka pruža 329<span>&nbsp;</span>kalorija, 72%<span>&nbsp;</span>ugljenih hidrata, 4%<span>&nbsp;</span>masnoća, i 11%<span>&nbsp;</span>proteina. Sirak sadrži brojne<span>&nbsp;</span>esencijalne nutriente<span>&nbsp;</span>u znatnim udelima (20% ili više<span>&nbsp;</span>dnevne vrednosti, DV), uključujući pproteine,<span>&nbsp;</span>vlakna,<span>&nbsp;</span>B vitamine<span>&nbsp;</span>niacin,<span>&nbsp;</span>tiamin<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>vitamin B6, i nekoliko<span>&nbsp;</span>dijetarnih minerala, uključujući<span>&nbsp;</span>gvožđe<span>&nbsp;</span>(26% DV) i<span>&nbsp;</span>mangan<span>&nbsp;</span>(76% DV). Nutricioni sadržaj sirka je generalno sličan sa sirovim<span>&nbsp;</span>ovsom<span>&nbsp;</span>(pogledajte nutricionu tabelu). Među drugim sličnostima sa ovsom, sirak ne sadrži<span>&nbsp;</span>gluten, te je koristan za<span>&nbsp;</span>bezglutensku ishranu.</p> <p>Sirak je jedna od glavnih zrnastih hrana koje se konzumiraju u Aziji i Africi. On se koristi u pripremi hrane za odrasle i decu. U<span>&nbsp;</span>tropskim<span>&nbsp;</span>regionima, hrana za bebe se pravi od sirčane i kukuruzne cicvare uz dodatak šećera.<sup id="cite_ref-25" class="reference">[25]</sup><span>&nbsp;</span>Proteinski kvalitet zrna sirka je loš usled niskog sadržaja esencijalnih aminokiseline kao što su<span>&nbsp;</span>lizin,<span>&nbsp;</span>triptofan<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>treonin.<sup id="cite_ref-Badi_26-0" class="reference">[26]</sup><span>&nbsp;</span>Postupak pravljenja<span>&nbsp;</span>slada<span>&nbsp;</span>poboljšava kvalitet proteina ove žitarice usled povećanja sadržaja lizina.<sup id="cite_ref-27" class="reference">[27]</sup><span>&nbsp;</span>Deca slabo vare sirak,<sup id="cite_ref-28" class="reference">[28]</sup><span>&nbsp;</span>ali ako se ishrana dopuni hranom sa visokim sadržajem lizina, sirak može biti zadovoljavajući izvor hranljivih materija.<sup id="cite_ref-Badi_26-1" class="reference">[26]</sup><span>&nbsp;</span>Proteini sirka postaju manje svarljivi nakon kuvanja.<sup id="cite_ref-29" class="reference">[29]</sup><sup id="cite_ref-30" class="reference">[30]</sup><span>&nbsp;</span>Sirak, kao i ostale žitarica, dobar je izvor vitamina B, kao što je<span>&nbsp;</span>tiamin,<span>&nbsp;</span>riboflavin, vitamin B6,<span>&nbsp;</span>biotin<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>niacin, mada rafiniranje dovodi do gubitaka svih vitamina B.<sup id="cite_ref-31" class="reference">[31]</sup><span>&nbsp;</span>Mineralni sastav sirka je sličan onom u<span>&nbsp;</span>prosu.<sup id="cite_ref-32" class="reference">[32]</sup><span>&nbsp;</span>Glavni minerali prisutni u zrnu sirka su<span>&nbsp;</span>kalijum<span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span>fosfor, dok je kalcijum nizak.<sup id="cite_ref-33" class="reference">[33]</sup><span>&nbsp;</span>Sirak sadrži<span>&nbsp;</span>polifenolna<span>&nbsp;</span>jedinjenja, koja se nazivaju<span>&nbsp;</span>kondenzovani tanini, i koja su antinutrijski faktori. Kondenzovani tanini smanjuju hranljivu vrednost zrna sirka, jer se mogu vezati za prehrambene proteine,<span>&nbsp;</span>digestivne enzime, minerale kao što su<span>&nbsp;</span>gvožđe, i vitamine B, kao što su tiamin i vitamin B6.<sup id="cite_ref-34" class="reference">[34]</sup><span>&nbsp;</span>Oni su prisutni u sojevima sirka koji imaju pigmentisanu<span>&nbsp;</span>semenjaču,<sup id="cite_ref-35" class="reference">[35]</sup><span>&nbsp;</span>a odsutni su kod belih i obojenih siraka bez pigmentirane semenjače.<sup id="cite_ref-36" class="reference">[36]</sup></p> <h3><span id=".D0.9C.D0.B8.D0.BA.D0.BE.D1.82.D0.BE.D0.BA.D1.81.D0.B8.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D0.B8.D1.80.D0.BA.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Микотоксини_сирка">Mikotoksini sirka</span></h3> <p>U slučaju<span>&nbsp;</span>buđi, visoke vrednosti<span>&nbsp;</span>relativne vlažnosti<span>&nbsp;</span>(RH) tokom rane faze rasta s jedne strane, i između kraja cvetanja i druge kulture, bile su u velikoj meri u korelaciji sa učestalošću ubuđalosti. Odnosi između maksimalne relativne vlažnosit i znaka plesnog oštećenja nisu linearni, već postoji neto porast kad vlažnost prekorači prag od oko 95%.</p> <p>Kao i mnoge druge žitarice, zrna sirka u vreme žetve imaju veoma varijabilnu kompoziciju mikoflore. Plesni sirkovog zrna su dobro poznate kao primarni patološki problem ove biljke. Najvažniji elementi mikoflora su:<span>&nbsp;</span><i>Fusarium</i>,<span>&nbsp;</span><i>Curvularia</i>,<span>&nbsp;</span><i>Alternaria</i>,<span>&nbsp;</span><i>Helminthosporium</i><span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span><i>Phoma</i>. Na primer najčešći rodovi u Senegalu su:<span>&nbsp;</span><i>Curvularia</i><span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span><i>Fusarium</i>, i za ovaj kosniji je identifikovano pet vrsta:<span>&nbsp;</span><i>F. solani</i>,<span>&nbsp;</span><i>F. moniliforme</i>,<span>&nbsp;</span><i>F. cquiseti</i><span>&nbsp;</span>,<span>&nbsp;</span><i>F. fLocciferum</i><span>&nbsp;</span>i<span>&nbsp;</span><i>F. sporotrichoïdes</i>.</p> <h3><span id=".D0.9D.D1.83.D1.82.D1.80.D0.B8.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B5_.D0.B8_.D0.BC.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D1.86.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B8.D0.BC.D0.BF.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Нутритивне_и_медицинске_импликације">Nutritivne i medicinske implikacije</span></h3> <p>U jednoj studiji iz 2015. godine je pokazano da sirak prvensteno sadrži<span>&nbsp;</span>skrob<span>&nbsp;</span>koji se sporije vari od većine drugih žitarica, i koji je u manjoj meri svarljiv, kao i da sadrži manje proteina i nezasićene masti. Većina sojeva sirka je bogata fenolnim jedinjenjima, posebno<span>&nbsp;</span>3–deoksiantocianidinima<span>&nbsp;</span>i taninima. Rezultati dobijeni<span>&nbsp;</span>in vitro<span>&nbsp;</span>i kod životinja pokazali su da fenolna jedinjenja i rastvorljiva jedinjenja (polikozanoli) koja su povišeno prisutna u sirku balansiraju ili stabilizuju crevnu mikrobiotu i parametre povezane sa<span>&nbsp;</span>gojaznost,<span>&nbsp;</span>oksidativni stres,<span>&nbsp;</span>upale,<span>&nbsp;</span>dijabetes,<span>&nbsp;</span>dislipidemiju,<span>&nbsp;</span>hipertenziju<span>&nbsp;</span>i kancer.</p> <h2><span id=".D0.98.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D0.B6.D0.B8.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Истраживања">Istraživanja</span></h2> <p>Sirak je efektivan u konvertovanju<span>&nbsp;</span>solarne energije<span>&nbsp;</span>u<span>&nbsp;</span>hemijsku energiju, i on isto tako koristi manje količine vode u poređenju sa drugim žitaričnim usevima.<sup id="cite_ref-:0_40-0" class="reference">[40]</sup><sup id="cite_ref-41" class="reference">[41]</sup><span>&nbsp;</span>Biogorivo, proizvedeno koristeći slatki sirak kao kulturu sa visokim sadržajem šećera u stabljici, se razvija sa biomasom koja se može pretvoriti u<span>&nbsp;</span>ugljen,<span>&nbsp;</span>sintetički gas, i<span>&nbsp;</span>bio-ulje.<sup id="cite_ref-42" class="reference"></sup><sup id="cite_ref-43" class="reference"></sup></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 74 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Spelta seme (Triticum spelta)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 30 (1g) semena. </strong></span></h2> <p><strong>Spelta</strong> (<em>Triticum spelta</em>; <em>Triticum dicoccum</em>, <em>Krupnik</em>, <em>krupnica</em> ili <em>pir</em>) je vrsta pšenice koja se uzgaja od 5000. godine pre nove ere.</p> <p>Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namirnicu u mnogim delovima Evrope. Danas je to reliktna vrsta koja se uglavnom uzgaja u centralnoj Evropi i severnoj Španiji. Često se smatra podvrstom obične pšenice (Triticum aestivum) s kojom je u bliskom srodstvu, i u tom slučaju njeno botaničko ime bilo bi Triticum aestivum subsp. spelta. Heksaploidna je pšenica, što znači da ima šest setova hromozoma.</p> <h2><span id="Istorija">Istorija</span></h2> <p>Istorija spelte je dosta kompleksna. Genetski dokazi ukazuju na to da se radi o hibridu tetraploidnih pšenica. Ova hibridizacija se najverovatnije desila na Bliskom istoku, i to pre pojave obične ili hlebne pšenice (Triticum aestivum).</p> <p>Prema grčkoj mitologiji, speltu je Grcima poklonila boginja Demetra. Najraniji arheološki nalazi o spelti potiču iz Južnog Kavkaza, severoistočno od Crnog mora (5. milenijum pre nove ere), mada su najbrojniji i najbolje dokumentovani nalazi zabeleženi u Evropi. Ostaci spelte pronađeni su na nekim neolitskim lokalitetima u centralnoj Evropi<sup id="cite_ref-2">[2]</sup><sup id="cite_ref-3">[3]</sup> (2500–1700. pre nove ere). Tokom bronzanog doba spelta je bila široko rasprostranjena u centralnoj Evropi. U gvozdenom dobu (750–15. pre nove ere) postaje glavna vrsta pšenice u južnoj Nemačkoj i Švajcarskoj.</p> <p>U srednjem veku je uzgajana u delovima Švajcarske, Tirola, Nemačke, severne Francuske i južne Holandije<sup id="cite_ref-4">[4]</sup>. U 9. veku pre n. e. postaje glavni usev u Evropi, verovatno zbog svoje ljuske koja štiti zrno, zbog čega se bolje prilagođava hladnijoj klimi od ostalih žitarica, a samim tim je i pogodnija za skladištenje.</p> <p>U Srbiji počinje da se uzgaja početkom prošlog veka, prvenstveno u brdsko-planinskim područjima.<br /><br /><br /><br /><br /><br /></p>

MHS 89 (1 g)