5/ 5

<h2 class=""><strong><em>Seshuan - Secuanski - Japanski biber Seme (Zanthoxylum piperitum)</em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0707;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h3> <p>Biber Sichuan ili kineski (japanski) biber nema nista zajedničkog sa crnim biberom ili čilijem, to je ustvari voće, poreklom iz regije Sichuan u Kini. Široko se koristi kao začin u zemljama Azije.</p> <p>Poseduje prijatnu aromu sa notama zemlje, mošusa i limuna, a ima i lekovita svojstva... Njegov ukus takođe poseduje blage ljutkaste nijanse limuna. <span>Dobro se slaže i često se koristi sa djumbirom i anisom. Ako protrljate list mirise na citrus.</span></p> <p><span><img src="https://www.si-seeds.com/img/cms/SEJANJE%20OPISI%20SLIKE/SR_soak_in-water_for_24_hours_3_months_in_refrigerator.png" alt="" width="489" height="197"></span></p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 56 ZP (5 S)

5/ 5

<h2><strong>BULGARIAN CARROT Ljuta Chili Paprika Seme</strong></h2> <h2><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Biljka dostiže 40cm u visinu, plod sazreva za 70 dana. Izuzetno dobrog ukusa, kada sazri plod je intezivno narandžaste boje. Plodovi dostizu duzinu od 9-12 cm. Iako je ime Bugarska sargarepa, ova Cili paprika potice iz Madjarske.</p>

C 53

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;" class="">Seme Zelene Salate Brune d'hiver</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 Semena.&nbsp;</strong></span></h3> <p>Kompaktna, izdržljiva, francuska zelena salata koja je uvedena 1855. Hrskavi zeleni listovi su crvene - crvenkasto braon boje. Biljke zahtevaju malo prostora tokom rasta, i idealne su za jesenju sadnju. Teško je naci ovu sortu.</p> <p>Zimska zelena salata.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

PL 3 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Tetivika Seme - Lekovita i jestiva biljka (Smilax aspera)</strong></h2><h2><span style="color: #ff0000;" data-mce-style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.&nbsp;</strong></span></h2><p>Tetivika (Smilax aspera) dolazi iz porodice ljiljana (Liliaceae), narodni naziv je i Crvena tetivika. To je zimzelena poludrvenasta penjačica ili puzeći grm visine 2-5 metara, tanke i zelene kore. Vitke, duge stabljike, cik-cak rasta, bodljikave su ili sasvim glatke, mlade grančice i rubovi listova redovito su bodljikavi. Naziv vrste dolazi od lat. Aspera = gruba, bodljikava. Tamnozeleni listovi srcasto su trokutasti, sjajni i dugi do 10 cm. Zelenkastobijeli mirisni cvjetovi, skupljeni su po 5-30 u visećim klasovima na razgranjenim stabljikama. Vrsta je najčešće dvodomna, muški i ženski cvjetovi razvijaju se na odvojenim biljkama.</p><p>&nbsp;</p><p>Cvate od kolovoza do listopada, plod je okrugla crvena bobica, do 6 mm u promjeru, sa 1-3 sjemenke koje dozrijevaju u veljači.</p><p>Uz pomoć vitica i bodlji, tetivika se povija i penje oko stabala i grmlja u šumama i makiji, kao i po stijenju i drugim podlogama. Rasprostranjena je kako na Mediteranu, tako i u južnoj Europi, Aziji pa do Indije.</p><p>&nbsp;</p><p>Rod Smilax dobio je ime po Grčkom mitu, smrtnik Crocus i šumska nimfa Smilax silno su se ljubili, ali je ta ljubav završila tragično. Mladić je pretvoren u livadni cvijet (Crocus = šafran), a šumska nimfa u penjačicu – tetiviku.</p><p>&nbsp;</p><p>Mladi izbojci s listovima u proljeće se pripremaju poput šparoga, a ekstrakt korijena dodaje se nekim bezalkoholnim pićima koja su popularna na dalekom istoku. Djeluje kao izvanredan i još i danas jedan od najpopularnijih narodnih pripravaka za proljetno čišćenje krvi jer pospješuje krvotok, disanje i opći metabolizam, čime se izbacuju nakupljene štetne tvari i postupno poboljšava opće stanje organizma, a stoljećima se upotrebljavala i kao lijek za sifilis te psorijazu.</p><p>&nbsp;</p><p>Zrelim se zdrobljenim plodovima mnogi narodi služe kao sredstvom za uništavanje kožnih nametnika i kao izvorom crvene boje. U hortikulturi svojom je bodljikavošću tetivika poslužila kao izvrsna bodljikava žica. Crvena tetivika jedina je vrsta svog roda u našoj flori. Uz obalu mora zna se naći i njezin oblik crnih plodova, zvan Crna tetivika, koji se osim po boji zrelih bobica i nešto manje bodljastim listovima ne razlikuje od crvene pa danas i nije priznat kao posebna vrsta.</p><p>&nbsp;</p>

MHS 93

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;" class="">Mini – Zbun Passiflora Seme (Passiflora foetida)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h3> <p>Passiflora (Passiflora foetida) je biljka povijuša koja daje jestive plodove. Potiče s jugozapada SAD-a, iz suptropskih delova Teksasa i Arizone. Drugi nazivi za nju su divlja maracuja, santo papa, marya-marya, marigouya (na Antilima), bonbon koulèv (na Réunionu), poc-poc, passiflore poc-poc, marie-goujat, grenadille-caméléon, pomme liane collant, wild water lemon, stinking passionflower, love-in-a-mist ili running pop</p> <p>&nbsp;</p> <p>Listovi su dlakavi. imaju dvije do pet resica. Kad ih se prelomi, daju neugodan miris. Po tom neugodnom smradu je ova biljka dobila i latinsko ime foetida (smrdljiva). [4]Cvjetovi su blijedokremaste boje. Širine su 5-6 cm u promjeru.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Plod je okrugao, 2-3 cm u promjeru, od žutkasto-narančaste boje do crvene, kad dozrije. U pulpi se nalaze mnogobrojne crne sjemenke. Omiljena su hrana pticama, koje šire njene sjemenke.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Na svojim izdancima luči ljepljivu tvar na koju se uhvate kukci. Zahvaljujući toj tvari, smanjeno je izjedanje njenih mladih cvjetova i plodova. Tvar sadrži digestivne enzime. Nije poznato probavlja li zarobljene kukce. Trenutno se ovu vrstu smatra predmesožderskom biljkom.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Tolerira suhi okoliš, no unatoč tome, voli vlažna područja. U nekim krajevima ju smatraju invazivnom vrstom.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Primena</strong></p> <p>Plodovi su veličine kumkvata. Sadrže plavkasto-bijelu pulpu koja je blago slatka i delikatna okusa. Na Filipinima plod ove biljke je kolokvijalno znan kao marya-marya ('Mala Marija') i santo papa (zbog svoje sličnosti s papinom mitrom).</p> <p>&nbsp;</p> <p>Njeni mladi listovi i vrhovi su također jestivi. Suhi listovi se koriste u vijetnamskoj narodnoj medicini radi olakšanja problema sa snom.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Etnofarmakologija</strong></p> <p>U narodnoj medicini u Brazilu se koristi za izradu losiona za liječenje upalnih dermatoza i erizipela. U Nigeriji se listovi koriste za pripravke kojima se liječi histerija i nesanica. U Indiji se listovi koriste za liječenje vrtoglavice i glavobolje. Dekokt se koristi za astmu. Na Réunionu se listovi smatraju emmenagogičnim i koriste se za liječenje histerije.</p> <p>&nbsp;</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 18 PFM (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Crni kukuruz kokicar seme Dakota Black</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 9-15 (1,1g) semena.&nbsp;</strong></span></h2> <p>Jedan od kokicara koji najranije sazreva i najlakši za uzgoj. 150 cm visoke biljke, tamno crna zrna imaju rubin-crveni, stakleni sjaj kada se drže pod pravim uglom na svetlosti. Šiljasta zrnca su svetlo bela kada se iskokaju sa malom crnom tackom. Ukus je odlican, ukusan i hrskav. Mnogim kokicama nedostaje ovo bogatstvo, koje Dakota Black-u daje mogućnost da sama deluje kao obrok. Lako se uzgaja, (plodovi dugi 12-15 cm), sazrevaju nakon 90 - 105 dana.</p> <p>Lokacija: sunce, polu senka</p> <p>Visina: 150 sm (60 inča)</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 127 (1.1g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Gigantski Orah Seme (Juglans regia)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Ovaj orah je 3 do 4 puta veci nego bilo koji drugi !!!</strong></p> <p>Orah (lat. Juglans) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drveće visoko 10-40m, sa šiljastim listovima dugim 2-9cm. Naziv orah upotrebljava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domaći orah. Dvadeset jedna vrsta oraha ima areal rasprostranjenja u severnoj umerenoj klimi Starog sveta u području od jugoistočne Evrope do Japana, a u Novom svetu od jugoistočne Kanade do Kalifornije na zapad i Argentine na jug.</p> <p> </p> <p>Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se obično kupuju u trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedine vrste koja ima velik plod i tanku ljusku. Poljoprivredna vrsta koja je izabrana zbog tanke ljuske i izdržljivosti u umerenoj klimi ponekad se naziva „karpatski orah“. Orasi imaju mnogo ulja i jedu se sirovi ili kuvani. Takođe su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3, pa se pokazalo da snižavaju nivo holesterola u krvi.</p> <p> </p> <p>Najveća rasprostranjenost oraha je na prostoru od Himalaja do Sibira. U Evropi se najviše gaji u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Srbiji gaji se uglavnom u svim krajevima. Najviše se gaji u dolinama reka. Značajni centri gajenja oraha u Srbiji su: Podrinje, Pomoravlje, Podunavlje, Timočka krajna, padine Fruške gore i Metohijska kotlina.</p> <p> </p> </body> </html>

V 206

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Korejska Jela Seme (Abies koreana)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2> <p>Korejska Jela , Gusta, srebrnasta vrsta, sa loknasto uvijenim četinama. Može da poraste 1,5-1,8m u prvih 10 godina. Može se saditi pojedinačno ili u grupacijama sa biljkama srednjeg rasta.</p> <p>Jela (lat. Abies, po latinskom nazivu bele jele.) je rod zimzelenog četinarskog drveća iz familije borova (Pinaceae). Obuhvata 51 vrstu rasprostranjenih u planinama severne hemisfere[4] Rod jela se deli u 10 sekcija, od kojih su samo dve prisutne u Evropi — Abies i Piceaster.</p> <p>Jele su visoko zimzeleno drveće piramidalnog habitusa. Zrela stabla jele mogu dostići visinu i do 80 m. Od ostalih rodova u familiji borova jele se razlikuju karakterističnim lisnim ožiljkom, načinom povezivanja lista (četine) sa stablom, kao i karakteristikama šišarke. Najsrodniji rod je rod kedrova. Četine jele, za razliku od ostalih četinara, su na donjem kraju kružno proširene.</p> <p>Muške cvasti su resoliko smeštene u pazuhu gornjeg dela prošlogodišnje grane, dok ženske šišarke stoje uspravno na granama, a ne vise sa njih. Seme sa krilom sadrži smone kesice. Embrion sa 4—10 kotiledona.</p> <p><strong>Areal</strong></p> <p>Areal roda jela prostire se kroz suptropsku, umerenu i hladnu klimatsku zonu severne Zemljine hemisfere. Centri diverziteta (najveći broj vrsta) nalaze se u istočnoj Aziji (padine Himalaja) i zapadnim delovima Severne Amerike. Sem ovih, dodatni centar rasprostiranja roda je jugoistočna Evropa. Areali pojedinačnih vrsta se u ovim oblastima preklapaju, i između vrsta dolazi do hibridizacije.</p> <p>Sedam vrsta jela ima reliktan karakter savremenog areala. Na osnovu istraživanja ovih areala i fosilnih nalaza, smatra se da je rod jela nastao sredinom krede, a da su na njegovo rasprostiranje po severnoj hemisferi uticale orogeneze (izdizanja Alpa, Himalaja i Stenovitih planina), pojava monsuna i ledena doba.</p>

T 68 (5 S)

5/ 5

<h2><strong><em><span style="text-decoration:underline;">Lopuh – Repuh Seme – cudotvorni lek za alergije i migrenu (Petasites hybridus)</span></em></strong></h2> <h3><span style="color:#ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h3> <p>Repuh ili lopuh (lat.: Petasites hybridus) je zeljasta biljka iz porodice Asteraceae, udomaćena u Europi i Sjevernoj Aziji. Cvate rano u proljeće. Cvijeće, koje je svijetlo roze boje, se pojavljuje prije listova. Lišće je veliko, kružno, visine stručka do 120 cm. Biljka se smatra ljekovitom.</p> <p>Lišće se u Austriji koristi kao čaj ili kao oblog, prije svega kod infekcija, groznice, prehlade, peludne groznice te alergija.</p> <p> </p> <p>Engleski travar Nicholas Culpeper zvao ga je velikim čuvarem srca te biljkom koja oživljava duh. Nadalje ga se rabi kao diuretik, sredstvo za opuštanje mišića, kod kašlja, groznice, glavobolja, migrene, astme i stresa. Samo je dio ovih djelovanja znanstveno dokazan.</p> <p>Biljka sadrži i pirolizinske alkaloide te se njena unutarnja uporaba ne može preporučiti, uz napomenu da dakako biljke ne sadrže samo jednu tvar već u pravilu veći broj djelotvornih tvari, koje pak mogu ili inhibirati ili aktivirati međusobno zajedničko djelovanje.</p> <p>Od biljke se danas proizvode i standardizirani gotovi pripravci.</p> <p> </p> <p><strong>CLANAK SA SAJTA SNAGA BILJA:</strong></p> <p><strong>Momčilo Antonijević</strong></p> <p><strong><a href="http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/lopuh-cudesna-lek-za-alergije-i-migrenu/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/lopuh-cudesna-lek-za-alergije-i-migrenu/</a></strong></p> <p> </p> <p>Kao i podbel lopuh je odličan čaj za lečenje astme, bronihitisa, kašlja i upale disajnih organa. Lopuh se toplo preporučuje svima koji pate od alergijskog rinitisa. Biljka se uzima preventivno da bi se sprečila reakcija na alergen.</p> <p>Lopuh veoma efikasno podstiče cirkulaciju i preporučuje se ljidima koji pate od proširenih vena. Najbolje rezultate daje u kombinaciji sa divljim kestenom, hajdučkom travom, nevenom i kokotcem.</p> <p> </p> <p>Lopuh je jedan od najboljih biljnih lekova za migrenu. I u ovom slučaju biljka se uzima preventivno. Dokazano je da ova biljka ublažava bol i deluje protivupalno. Travari preporučuju koren lopuh i za urinarne infekcije i iznenadne napade glavobolje. Biljka sadrži pirolizinske alkaloide (u minimalnoj količini) koji mogu biti opasni za jetru pa se ne preporučuje ljudima koji su preležali hepatitis ili su predisponirani na cirozu jetre.</p> <p> </p> <p><strong>Čajna mešavina protiv migrene:</strong></p> <p>Koren lopuha (Petasites hybridus) 50g</p> <p>Cvet vratića (Tanacetum officinale) 50g</p> <p>Biljke pomešati pa jednu kafenu kašičicu smeše preliti sa 250ml ključale vode. Promešati, poklopiti i ostaviti da stoji pola sata. Procediti i popiti. Maksimalna doza su dve šolje čaja na dan. Čaj se pije dve nedelje pa se nakon toga pravi pauza sedam dana. Čaj se pije preventivno.</p> <p> </p> <p><strong>Tinktura protiv alergijskih reakcija:</strong></p> <p>50g korena lopuha Petasites Hybridus)</p> <p>50g korena koprive (Urtica dioica)</p> <p>20g  ruse (Chelidonium majus)</p> <p>20g dobričice (Glechoma hederacea)</p> <p>Sve biljke pomešati pa preliti sa pola litra jake rakije od jabuke. Sve dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti da stoji na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u dobro zatvorenoj flašici. Piti po jednu kafenu kašiku tri puta na dan u šolji čaja od bokvice.</p> <p> </p> <p><strong>Tinktura za poboljšanje cirkulacije i protiv proširenih vena:</strong></p> <p>Kokotac 20g (Melilotus officinalis)</p> <p>Cvet divljeg kestena 30g (Aesculus hippocastanum)</p> <p>Hajdučka trava 30g (Achilea millefolium)</p> <p>Lopuh 50g (Petasites hybridus)</p> <p>Neven 20g (Calendula officinalis)</p> <p>Sve biljke pomešati pa preliti sa pola litra jake rakije od jabuke. Sve dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti da stoji na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u dobro zatvorenoj flašici. Piti po supenu kašiku ujutro i uveče sa malo vode ili čaja od nevena. Pored ove tinkture koja se pije, korisno je i stavljati obloge od razblažene tinkture brđanke (Arnica montana).</p> <p> </p>

MHS 90 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Chinese Date - Indijska Jujuba Seme (Ziziphus mauritiana)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>5 ili 10</span> semena.</strong></span></h2> <p>Hardi, prilagodljiva, Lako raste, brzog rasta, ukusno Voce, mirisno cvece, Jesenje boje, Lekovita, Tolerantna na hladnocu, toplotu, susu, so i vetar.</p> <p>Ziziphus mauritiana, takođe poznat kao Chinese date, Regi pandu, Indian jujube, dunks je tropsko voce.</p> <p>Ziziphus mauritiana je trnovito, zimzeleno ili listopadno šiblje ili malo drvo do 15 m visine, Plod je promenljivog oblika i velicine. Moze biti ovalnog oblika, duguljast ili okrugao, a moze biti 2.5-6.25 cm duzine, u zavisnosti od sorte. Meso je belo i hrskavo. Kada malo sazri, plod je socan i ima prijatan miris. Koza Ploda je glatka, sjajna, tanka ali cvrsta.</p> <p>Veruje se da je nastala u indo-Maleziji regionu jugoistocne Azije. Sada je siroko naturalizovana sirom sveta, od Južne Afrike preko Bliskog istoka do indije i Kine, Indomalasia, Australiji i pacifičkih ostrva. Indijska jujuba je brzo rastuce drvo sa srednjim vekom trajanja, a brzo moze dostići i 3 do 12 m visinu.</p> <p>Ovo brzo rastuce drvo pocinje da daje plodove u roku od dve do tri godine. Plod je mekan, sočan, i do 6,25 cm duzine i sirine 4,5 cm.</p> <p>Oblik može biti ovalan, okrugao ili duguljast, koza glatka ili gruba, sjajna, tanka ali tvrda. Plod sazreva u razlicito vreme i na jednom drvetu.</p> <p>Plodovi su prvo zeleni, pa žuti kako sazri. potpuno zreo plod je potpuno crven, mekan, soan sa neravnom kozom i ima prijatan miris.</p> <p>Zreli plodovi su slatko i kiselkastog ukusa. Tekstura ploda i ukus podsecaju na jabuke.</p> <p>Iako je drvo izuzetno otporno na susu I prevelike kolicine padavina, losu zemlju, vetar, ne preporucuje se da bude na temperaturama ispod minusa. Savetuje se da se drzi u vecim saksijama u kojima ce takodje dati masu plodova, da se te saksije preko zime unesu u hodnik-podrum. Preko zime oskudno zalivati.</p> <h3><strong>Razmnozavanje</strong></h3> <p>Razmnozava se uglavnom iz semena i preporucuje se predtretman, tj ukoliko se seme ostavi u kospici potrebno je najmanje 6 nedelja do klijanja, dok ukoliko se kospica pazljivo razbije i seme izvadi je do klijanja potrebno oko 1 nedelje.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 198 (5 S)

5/ 5

<h2><span style="color: #000000;" class=""><strong>Srpska Domaca Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 (15g) semena.</strong></span></h2> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 197 (15g)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Evropska Tisa Seme (Taxus baccata)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Evropska tisa (lat. Taxus baccata) je drvenasta zimzelena vrsta četinara iz roda tisâ (Taxus). Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata zapadnu, srednju i južnu Evropu, severozapadnu Afriku i jugozapadnu Aziju do severnog Irana.[1] U Srbiji je ima na Zlatiboru, Kopaoniku, u Đerdapskoj klisuri Usled zanimljivog oblika krune i dugovečnosti, tisa je deo folklora raznih naroda, kao i njihove narodne medicine. U parkovima se široko gaji i može da raste u vrlo različitim uslovima – u senci i na veoma otvorenim položajima, na dubokom i bogatom ali i na plitkom i siromašnom zemljištu.</p> <p>Evropska tisa je po životnoj formi žbun do srednje visoko drvo, visine do 20 m. Stablo joj je nepravilnog oblika, prečnika do 1 m, sa širokom piramidalnom krunom. Kora je tanka, crvenkastosmeđe boje. Četine (listovi) su češljasto raspoređene na granama, pri osnovi sužene, a na vrhu naglo ušiljene, duge do 3 cm, a široke do 2,5 mm, spljoštene. Tisa je golosemenica, stoga nema cvetove ni plod. Tisa je dvodoma biljka[4], u razmnožavanju koristi jednopolne šišarke. Seme je sjajno, tamnosmeđe boje, okruženo jarko crvenim arilusom. Izuzev arilusa, čitava biljka sadrži alkaloid taksin koji je izuzetno otrovan.[5] Raste sporo i predstavlja dugovečnu vrstu, može da doživi 2000 – 4000 godina.</p> <p>Tisovo drvo je tvrdo, čvrsto i elastično. Teško se cepa, ali se površina veoma dobro obrađuje. Najčešće se koristi u umetničkom stolarstvu i rezbarske radove, za stubove, izradu drvenih sudova i pribora za jelo. Nekada se njeno drvo upotrebljavalo u brodogradnji i za izradu slavina na buradima. Smatra se da su masovna seča i upotreba tise, kao i narodna verovanja u njenu zaštitničku moć, gotovo doprineli njenom istrebljenju. Tisa je danas zakonom zaštićena vrsta.</p> <p>Narodno verovanje kaže da tisa štiti od zlih duhova, pa je u krajevima gde je rasla, narod njeno drvo ušivao u odeću ili nosio okačenu o vrat u obliku krstića. Od tisinog drveta pravili su se upotrebni (kašike i štapovi), i ukrasni (ogrlice) predmeti. Magična moć tise objašnjavala se sa njenom dugovečnošću.</p>

T 66 (3 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Proso Seme - Lek Za Bubrege (Panicum miliaceum)</strong></h2> <h2 class=""><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1,2g (200) Semena.&nbsp;</strong></span></h2> <p>Kada kažete proso, većina ljudi prvo pomisli na hranu za papagaje. I mnogo njih veruje da je njegova današnja upotreba u ljudskoj ishrani samo pomodarstvo. Ali proso se zapravo mnogo duže koristi nego, na primer, kukuruz.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Nekada se verovalo da je ovo malo žuto zrno dobro za borbu protiv veštica i zlih duhova. Kažu da se ugrađivalo čak i u temelje i bedeme da čuva kuće i utvrđenja. A posebno su ga volele udavače (žene, obratite pažnju) jer im je pomagao oko udaje. Mlade devojke bi ga posejale oko plota i tri puta ponavljale: “Koliko ovde prosa i proštaca, onoliko me prosilo prosilaca!” Pa vi vidite sad.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Proso je žitarica bogata mineralima, pre svega fosoforom i magnezijumom, ali i kompleksom vitamina B. Do nas je došao iz Afrike i Azije i nekada se koristio kao deo beskvasnih hlebova, pre nego što je postao hrana za ptice i stoku. Kažu da su ga stari Kinezi smatrali za jednu od pet svetih biljaka, pored soje, pirinča, pšenice i ječma.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Lako se uzgaja, ne zahteva posebna ulaganja, pa otuda verovatno njegova pristupačna cena i povratak na naše astale. Cena se kreće oko 160 dinara za kilogram, ili manje, a kilogram poprilično dugo može da traje.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Iako je proso bogato i biljnim proteinima, puno je skroba, pa bi trebalo povesti računa kada izađete iz restrikcije da li ćete i koliko ga koristiti za ručak.</p> <p>Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom – odlično djeluje na nokte, kožu, kosu i zubnu caklinu. I bez glutena je.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Ali proso ima i par loših karakteristika, a jedna od njih visok glikemijski indeks, čak 70! I zato ga ne bi trebalo prečesto jesti, dok oni koji imaju problem sa šećerom treba posebno da obrate pažnju.</p> <p>A i onda kada ga jedete, nemojte da štetide na količini ili sastojcima koje stavljate u ili uz njega, jer će od toga zavisiti koliko brzo ćete biti gladni.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Žitarica proso lekovita svojstva</strong></p> <p>Proso žitarica je široko rasprostranjena i gaji se pretežno zbog ljudske ishrane. Veoma je bitan usev kod područja sa semi aridnom ili tropskom klimom kakva je u Aziji i Africi. Dosta se gaji u Indiji, Nigeriji i u drugim zemljama u razvoju.Biljka je favorizovana zbog svoje produktivnosti ali i lakog gajenja.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Nije preterano zahtevna biljka što je još jedan razlog zašto je toliko rasprostranjena u svetu. Smatra se da proso žitarica vodi poreklo iz zapadne Afrike. Istorijski podaci pokazuju da je imala veoma bitnu ulogu u toj regiji gde se gajila čak 10000 godina. Ima malo zrno, jednogodišnja je biljka i spada u porodicu trava.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Zbog svojih pozitivnih karakteristika proso u ishrani možemo koristiti i kao lek. Biljka se lako vari, sadrži veliku količinu lecitina i odlična je za jačanje nervnog sistema.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Proso žitarica sadrži u sebi kompleks karbohidrata koji se postepeno razgradjuju i samim tim predstavljaju dobar izbor hrane za dijabetičare.&nbsp; Dobra stvar kod ove biljke je to što se uglavnom gaji na pogodnom zemljištu zbog čega se može gajiti i bez primene pesticida i veštačkog djubriva.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Ova žitarica se smatra najmanje alregenskom i odlično se vari. Biljka proso je poznata po tome da ne sadrži gluten pa se koristi kao alternativa kod ljudi koji su osetljivi na isti. Ona je naročito bogata mineralima poput gvoždja, magnezijuma, fosfora i mnogim drugim elementima.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Odredjene vrste ove žitarice su bogate vlaknima, proteinima i mašću zbog čega su veoma pogodne za držanje dijeta. Druge vrste postepeno oslobadjaju glukozu tako da nemaju veći efekat na ljudski metabolizam.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Kako se sve koristi proso kao lek </strong></p> <p>Ukoliko želite da imate zdravo srce proso žitarica je pravi izbor, možete&nbsp; je koristiti i zbog činjenice da je izuzetno bogata magnezijumom. Jedna šolja skuvanog prosa može da zadovolji čak 19 odsto dnevnih potreba za ovim mineralom. Zbog svih ovih pozitivnih karakteristika potrebno je uključiti žitaricu u svakodnevnu ishranu.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Još jedna dobra karakteristika koju ima žitarica proso je i ta da prema studijama ona smanjuje ozbiljnost napada astme i smanjuje učestalost migrena ,kao i to da magnezijum u njoj smanjuje pritisak i rizik od infarkta. Ovo je naročito bitno kod osoba koje imaju arterosklerozu ili dijabetes.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Proso žitarica pomaže u razvoju i popravlja oštećena tkiva</strong></p> <p>Sastojci iz biljke igraju bitnu ulogu u strukturi svake ćelije u telu. Ima veliki uticaj na formiranje kostiju zbog fosfora koji sadrži. Pored toga fosfor iz nje ima i esencijalnu komponentu kod brojnih drugih jedinjenja koja su neophodna za život uključujući i adenozin trifosfat poznat i pod nazivom ATP.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Ovaj molekul je neophodan za ljudsko telo što fosfor čini esencijalnim, a ovu biljku čini neprocenjivim izvorom upravo tog elementa. Zbog svog hemijskog sastava žitarica proso je bitna i za nukleinsku kiselinu, a samim tim i za genetski kod. Uz sve to ona može naći svoju primenu i kod metabolizma masti pošto se oslanja na fosfor, kao i kod ćelijske membrane i strukture nervnog sistema.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Žitarica proso i dijabetes</strong></p> <p>Biljka uspešno smanjuje rizike od dijabetesa tipa 2. Sudeći po studijama proso u ishrani i ostale žitarice bogate magnezijumom imaju značajan uticaj na ovu bolest. Istraživanja pokazuju da je dozvoljeno konzumirati bar 51 odsto celih zrna ove žitarice u odnosu na težinu kako bi se ispoljilo smanjenje rizika od pojave srčanih oboljenja i odredjenih tipova raka, ali su nova istraživanja pokazala i to da redovna konzumacija celih zrna takodje smanjuje rizik i od dijabetesa.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Sprečava nastanak kamenaca u žuči </strong></p> <p>žitarica proso kao lekHrana koja je bogata vlaknima, kao što je to slučaj sa bezglutenskom žitaricom proso, pomaže ženama da izbegnu pojavu kamenja u žučnoj kesi. Ovu pojavu ustanovila je studija koju su sproveli stručnjaci u SAD-u. Studijom je ustanovljeno da oni koji jedu dosta vlaknaste hrane imaju veliku šansu da budu manje izloženi riziku od pojave žučnog kamena i to čak za 17 odsto u poređenju sa ženama koje jedu manje hranu ovakvog sastava.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Studija je takodje pokazala da ishrana povećana za 5 grama ovih vlakana smanjuje rizik za 10 odsto. Stoga proso u ishrani pomaže u prevenciji tako što nerastvorna vlakna smanjuju sekreciju kiselina, povećavaju osetljivost na insulin i smanjuju nepoželjne trigliceride.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Prevencija kod raka dojke </strong></p> <p>Jedna studija pokazla je da bezglutenska žitarica proso može imati znatan uticaj u prevenciji raka dojke naročito kod žena koje su pred menopauzom. Naučnici smatraju da žene tog doba trebaju jesti oko 30 grama ovih namirnica na dan kako bi smanjile rizik od nastanka kancera.</p> <p>Ukoliko se pridržavaju ovoga, postoji mogućnost da se rizci smanje za 52 odsto u poređenju sa ženama u čijoj ishrani nije uključivana ova namirnica. Najveću zaštitu pružaju cela zrna biljke zbog čega se preporučuje da žene koje spadaju u rizičnu grupu jedu bar 13 grama prosa na dan.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Izvanredan lek za kamen u bubregu</strong></p> <p>Fitoterapeuti tvrde da proso žitarica ima sposobnost da pomogne ljudima koji imaju kamen u bubregu. Ona je dugi niz godina korišćena u narodnoj medicini i smatra se da veoma efikasno čisti bubrege, eliminiše pesak, pa čak i uklanja malo kamenje iz bubrega i bešike.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Ovaj recept možete koristiti kao lek tako što ćete prokuvati oko 200 grama prosa sa toplom vodom uveče, zatim prebacite sve u staklenu teglu od 3 litre i napunite 2/3 tegle sa vrelom (ranije proključalom) vodom. Zatvorite teglu jako i mućkajte sadržaj, gledajte da tegla bude na toplom i tako neka odstoji celu noć. Sledeće jutro promućkajte još jednom vašu teglu i to dobro, kada bi trebalo da primetite belu tečnost. Dekantujte tečnost iz tegle u neku drugu posudu i pijte je tokom dana koliko god želite. Nemojte bacati ostali sadržaj iz tegle nego od njega napravite kašu od prosa koju ćete jesti za doručak.</p> <p>Uveče napravite još jednu porciju na isti način. Tečnost bi trebalo da pijete dve nedelje.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Proso žitarica smanjuje rizike od astme u dečijoj dobi </strong></p> <p>Prema Američkoj Asocijaciji za pluća skoro 20 miliona Amerikanaca pati od astme, koja je uzrok velikog broja izostanaka dece sa časova. Istraživanja su pokazala da cela zrna prosa, kao i riba mogu smanjiti rizik od pojave dečije astme za oko 50 odsto. Istraživači su upotrebili ankete kako bi dobili rezultate o tome kako se deca hrane. Procenili su da konzumiranje odredjenih namirnica poput ribe, voća, mleka i određenih vrsta žitarica mogu smanjiti rizik od njene pojave.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Kako se priprema proso kod kuće</strong></p> <p>Slično ostalim žitaricama i ovu biljku treba pre kuvanja isprati pod mlazom vode a zatim skloniti svu prljavštinu koju možete naći.</p> <p>Nakon pranja većina recepata za jela od prosa traži da prokuvate u vodi. Nakon što tečnost počne da ključa, smanjite vatru, poklopite i ostavite tako oko 25 minuta. Tekstura kuvane žitarice proso biće slična kuvanom pirinču. Ukoliko želite da ima kremastiju teksturu, mešajte često uz dodavanje manjih količina vode s vremena na vreme.</p> <p>Proso u ishrani je veoma važan i zbog činjenice da se od njega u određenim zemljama proizvodi pivo. Tako je ova biljka u zemljama poput Tajlanda ali i u Istočnoj Africi postala veoma cenjena. Ona se i u Nepalu koristi u slične svrhe dok se u Balkanskim zemljama poput Rumunije i Bugarske koristi za proizvodnju dobro poznatog pića boze.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Kaša od prosa je tradicionalno jelo u Rusiji, Nemačkoj i Kineskoj kuhinji. U rusiji se jede tako što je zaslađena ili kiselkasta uz meso. U Kini se jede bez mleka i šećera, ali često sa graškom, krompirom, pasuljem i raznim vrstama tikvica, dok se u Nemačkoj jede sa šećerom i jabukama ili nekim drugim voćem.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Žitarica proso se može davati maloj deci pa i bebabama i to već od 6 meseci. Naravno, bebama se daje u vidu kašice. Često se postavlja pitanje da li trudnice mogu konzumirati ovu žitaricu. Odgovor je potvrdan, šta više ona je idealna za trudnice zato što je izuzetno bogata kalcijumom i gvoždjem. Takođe se preporučuje i porodiljama i osobama koje pate od bolesti poput dijabetesa i starijim ljudima.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Proso kalorije i nutritivna vrednost</strong></p> <p>Jedna šolja kuvane žitarice prosa sadrži oko 174 grama i ona u sebi ima oko 207 kalorija. Pored toga biljka u sebi sadrži i bakar, fosfor, magnezijum i ostale koristne sastojke. Ona je dobar izvor hranljivih supstanci, ima sladak ukus i smatra se veoma korisnom žitaricom.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Upravo zbog svega navedenog mnogi nutricionisti preporučuju da se koristi proso u ishrani i to svakodnevno, naročito osobe koje imaju pomenute zdravstvene tegobe, a ova bezglutenska žitarica će vam pomoći i da eliminišete i višak kilograma, ulazi u menije mnogih dijeta.</p> <p>&nbsp;</p> <p>U sebi ova izvanredna biljka sadrži oko 25 odsto fosfora, 24 odsto mangana i 19 odsto magnezijuma. Cela zrna žitarice sadrže pored dijetetskih vlakana i čitav arsenal ostalih korisnih nutrijenata. U svom sastavu imaju i masne kiseline, oligosaharide, biljne sterole i stanole kao i saponine.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Proso žitarica je i veoma važan izvor liposolubilnih, hidrosolubilnih i insolubilnih antioksidanata ali i vitamina E, selena, fenolne kiseline i mnogih drugih supstanci koje ovu bilju čine veoma korisnom. Predstavlja dragocen izvor fitoestrogena, zbog čega ima veoma dobar uticaj na snižavanje visokog holesterola .</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Kako napraviti jela od prosa – Recepti</strong></p> <p>Dosta ljudi veruje da ova žitarica nema dobar ukus pa samim tim ne žele da probaju recepte od prosa. Verujte nam da to sigurno nije tako u šta ćemo vas uveriti sa narednim receptima:</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Jelo od prosa i povrća na indijski način</strong></p> <p>Potrebni su vam sledeći sastojci:</p> <p>&nbsp;</p> <p>1 crni luk,</p> <p>1-2 zelene papričice,</p> <p>Parče djumbira dužine par centimetara (fino iseckati),</p> <p>Pola šolje prosa</p> <p>So po potrebi</p> <p>Malo maslaca</p> <p>Kurkuma u prahu (prstohvat)</p> <p>Povrće:</p> <p>&nbsp;</p> <p>1 šargarepa srednje veličine,</p> <p>1 ili 2 krompira srednje veličine,</p> <p>1-2 paradajza,</p> <p>Malo zelenila (zelje, spanać ili neka slična biljka),</p> <p>Možete dodati i grašak, pasulj ili kelj.</p> <p>Začini :</p> <p>&nbsp;</p> <p>1 supena kašika ulja,</p> <p>Pola supene kašike kima,</p> <p>2-3 zrna crnog bibera,</p> <p>1 crvena čili papričica</p> <p>&nbsp;Po želji možete dodati i nekoliko listova karija ili sos od karija, vegetu ili neki drugi začin</p> <p>Ovo jelo od prosa se priprema tako što iseckate povrće u sitnije delove. Proso operite i potopite ga tako što sipate preko njega 1,5 šolje vrele vode i ostavite da odstoji u njoj 2-2,5 h.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Metoda pripreme je sledeća:</strong></p> <p>Zagrejte ulje u tiganju, dodajte kim, papričice, biber i lišće karija, kada malo propržite pa stavite ranije iseckan luk, đumbir i zelenu papričicu i kuvajte dok luk ne omekša. Tada dodajte i ostalo povrće, kurukumu, so i ostavite na slaboj vatri oko 2-3 minuta. Dodajte ranije pripremljenu žitaricu proso zajedno sa vodom u kojoj je bila potopljena i proverite da li je potrebno staviti još soli. Poklopite sud i kuvajte na srednjoj vatri oko 7 minuta a nakon toga sklonite sud dok ne spadne pritisak. Nakon toga dodajte maslac i dobro promešajte jelo.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Kako se pravi kaša od prosa</strong></p> <p>Za ovo jelo vam je potrebno:</p> <p>1 supena kašika biljnog ulja,</p> <p>1 šolja žitarice proso,</p> <p>&nbsp;2 šolje ključale vode,</p> <p>Voće, mleko, smedji šećer.</p> <p>Najbolje je kad se spremi žitarica proso za doručak, evo i kako se pravi:</p> <p>U šerpi zagrejte ulje. Dodajte proso i propržite dok ne promeni boju u braon. Dodajte ključalu vodu, poklopite i ostavite 30 minuta dok se ne apsorbuje tečnost. Ostavite da odstoji tako 5 minuta a onda servirajte tako što ćete dodati i mleko, šećer i voće po vašem izboru.</p> <p>&nbsp;</p> <p><strong>Napravite punjene paprike sa prosom</strong></p> <p>Za ovaj recept od prosa potrebni su sledeći sastojci:</p> <p>&nbsp;</p> <p>4 zelene paprike za punjenje srednje veličine,</p> <p>1 šolja suve žitarice proso,</p> <p>2,5 šolje vode,</p> <p>2 supene kašike maslinovog ulja,</p> <p>1 srednji crni luk (iseckan),</p> <p>1 šolja šampinjona (iseckane),</p> <p>1-2 čena belog luka (srednje veličine),</p> <p>1 tomatino ili neki sličan sos od paradajza,</p> <p>2-3 iseckana paradajza,</p> <p>Pola šolje belog vina,</p> <p>Pola supene kašike soli,</p> <p>Pola supene kašike bibera,</p> <p>1 kašika vegete.</p> <p>Priprema: Zagrejati rernu na 200 stepeni. Staviti vodu da proključa u šerpi srednje veličine. Dodati proso, smanjiti vatru, poklopiti i ostaviti da stoji oko 25 minuta. Skloniti sa ringle i ostaviti da se prohladi bar 5 minuta. Dok se žitarica kuva pripremiti paprike i očistiti ih iznutra. Stavite ih u mikrotalasnu i držite ih u njoj 15 minuta dok ne omekšaju.</p> <p>&nbsp;</p> <p>U tiganju na srednjoj toploti dodati maslinovo ulje, luk i šampinjone. Pržiti dok luk ne omekša. Dodati beli luk i pržiti dok ne postane tamniji. Dodati vodu i dinstati paradajz. Dodati so, papriku i vegetu. Kuvati na srednjoj vatri oko 10 minuta dok se ne zgusne.</p> <p>&nbsp;</p> <p>Dodati fil u proso. Mešati podjednako zatim napuniti paprike filom i staviti ih u posudu. Dodati vino u šerpu, sipati sos od paradajza preko paprika. Poklopiti sa aluminijumskom folijom i kuvati 30 minuta.</p> <p>&nbsp;</p> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

VE 74 (1,2g)

5/ 5

<h2><strong>Seme Dinje Superstar</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena. </strong></span></h2> <p>Namenjen je za ranu proizvodnju i glavnom delu sezone. Prosečna masa ploda je 1.5-3kg. Plodovi su vrlo ukusni i teško, pogodan za daljinu transporta.</p>

V 246 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme sargarepe, mrkve Mali Prsti</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 semena.</strong></span></h2> <p>Mali prsti je sorta sitne šargarepe, veoma nežna, slatka i ukusna, koja praktično nema jezgro. Moze se koristiti kao sveža ili u zimnici, a da nemora da se iseče na komade.</p> <p>Treba ih brati kada su duge 8 cm, i ne deblje od 2 cm.</p> <p>Mali prsti sargarepa se moze brati vec za 55 dana.</p> <p>Mrkva je povrće otporno na hladnoću koje se poseje 2 nedelje pre poslednjeg mraza.</p>

MHS 160 (100 S)