5/ 5

<h2><span style="text-decoration: underline; color: #808080;" class=""><strong><em><strong>Plavi krastavac Seme - Decaisnea fargesii</strong></em></strong></span></h2> <h3><span><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 5 semena.</span></strong></span></h3> <div>Plavi krastavac-Maciji Krastavac ( Decaisnea fargesii ): je voće koje vodi poreklo iz zapadne Kine. Zbun koji moze da naraste do 3 metra u visinu . Postojbina mu je u planinskim sumama zapadne Kine (do 3000 m nadmorske visine ) Cveta od Aprila do Maja , cvetovi su u obliku zvona i zuto-zelene boje i cvetovi su dvopolni pa se oplodjuju sami, Listovi su ZELENE boje.</div> <div>Plodovi su plave boje-mahune, koje su duge oko 10cm a siroki 2-3cm I jestivi su . Sazrevaju od Septembra do Oktobra.</div> <div>Meso ploda je belo i slatko sa crnim semenkama. Biljka je najdekorativnija s jeseni kada listovi dobiju zlatnu boju a plodovi karakterističnu intezivno, plavu boju.</div> <div>Biljka nije probirljiva po pitanju tla ali bi je trebalo zasaditi na rastresitom plodnom tlu, voli sunčane polozaje ali i zasenak. Prve 3god biljka se tokom zime čuva u zatvorenoj,</div> <div>prohladnoj prostoriji na temperaturi do 10? C nakon čega se sadi vani jer izdr?ava do -23 C.</div> <div>INACE OVO VOCE SE U KINI ZOVE 猫屎瓜 māo shǐ guā ''MACIJI KRASTAVAC"</div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Prelijte vrucom vodom i drzite u njoj oko 24 časa&nbsp;</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>2-3 &nbsp;meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Pokrijte lagano supstratom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>18-23 ° C.&nbsp;</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova.&nbsp;Neredovno 2-8 nedelja</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 57 (5 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Seme Gloga - Glog (Crataegus L.) lekovita biljka</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 ili 10 semena.</strong></span></h2> <p>Rod glogova (Crataegus L.) je kompleksna grupa drveća i žbunja iz familije ruža (Rosaceae), nativna u umerenim predelima severne hemisfere, srodna rodu mušmula. Broj opisanih i verifikovanih vrsta u rodu je oko 250, od čega većina (oko 200) nastanjuje Nearktik, a 50-ak vrsta Palearktik. Glogovi rastu u veoma raznolikim staništima.</p> <p>U Srbiji raste 7 autohtonih i više stranih, unetih vrsta.</p> <p><strong>Sistematika i filogenija roda Crataegus</strong></p> <p>Istorija taksonomije roda je puna opisivanja vrsta i varijeteta, pri čemu se broj vrsta kretao od 20 sredinom tridesetih godina XX veka, do 1500 samo za Severnu Ameriku početkom devedesetih godina istog veka. Pojedini autori taksonomsku situaciju roda opisuju kao „problem Crataegus".</p> <p>Teško razgraničenje vrsta se objašnjava veoma prisutnom i čestom hibridizacijom, makar među vrstama Palearktika. Pojava apomiksije je takođe češća kod evroazijskih vrsta.</p> <p>Prisutno je nekoliko alternativnih intrageneričkih klasifikacija, sa brojnim podredovima, sekcijama i serijama (v. taksonomske kategorije). Dickinson et al. (2000) prepoznaju 15 sekcija i 35 serija sa oko 250 vrsta.</p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>Listovi, cvetovi i plodovi crvenog i belog gloga (Crataegus monogyna) deluju blagotvorno na rad srčanog mišića i kod umereno povišenog srčanog pritiska.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 43 (10 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size: 14pt;" class=""><strong>Tuja seme (Thuja)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <div>Najrasprostranjeniji četinar kod nas,u najvećoj meri se koristi za formiranje zive ograde, a moze da se sadi i kao pojedinačno ukrasno drvo ili kao grupa ukrasnih stabala.</div> <div>Raste u zavisnosti od vrste i do 6m visine i do 2m u sirinu. Dobro podnosi orezivanje tako da se moze oblikovati. Lako se odrzava i nije posebno zahtevna, kako u pogledu zemlje, tako i u pogledu vode i djubrenja.</div> <table style="font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;" cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Potopite seme u vodu i ostavite u vodi 24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">2 &nbsp;meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">&nbsp;0,3-1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">&nbsp;min. 18°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 18 (0.9g)

5/ 5

<h2><strong>Krušvina Seme, kruška trnovača (Pyrus amygdaliformis)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Krušvina, kruška trnovača ili dugolisna kruška (Pyrus amygdaliformis Vill.) je listopadni grm ili niže stablo iz porodice ruža (Rosaceae). Naraste do 6 m visine, krošnja je nepravilna, okruglasta, gusta. Korijenov sustav je snažan, dubok i dobro razgranat. Grane su prekrivene trnjem, kora je crvenkasta, uzdužno i poprečno<br>ispucana, debela oko 1 cm. Mladi izboji su smeđi, u početku gusto dlakavi, kasnije ogole.&nbsp;<br><br>Pupovi su sitni, dugi tek oko 2 mm, prekriveni tamnosivim do tamnosmeđim ljuskama koje su sitno dlakave i ušiljene. Listovi su naizmjenični, izduženo eliptični, dugi 3-8 cm, široki 1-3 cm, ušiljeni, cjelovitog rubova ili sitno pilasti, na licu tamnozeleni, naličje je sivkasto, fino dlakavo, nalaze se na tankim oko 1-3 cm dugim peteljkama.&nbsp;<br><br>Cvjetovi su dvospolni, jednodomni, veliki oko 2 cm, skupljeni po 5-12 u gronjaste cvatove, vjenčić je građen od 5 bijelih latica. Cvate u travnju i svibnju.&nbsp;<br><br>Plodovi su okruglasti, tvrdi, u početku zeleni, kasnije žutosmeđi, veliki 2-3 cm, nalaze se na kratkim stapkama. Dozrijevaju u listopadu, sjemenke su im crne, plosnate, duge oko 5-6 mm.<br><br>Rasprostranjena je u južnoj i jugoistočnoj Europi te u Maloj Aziji. Kod nas je ima uzduž Jadrana, u Istri, primorju i Dalmaciji. Raste na toplim, sunčanim i polusjenovitim mjestima, u šikarama, u čistinama listopadnih šuma, na livadama, u makiji.&nbsp;<br><br>Otporna na sušu, slabije na niske temperature, dobro veže tlo i čuva ga od erozije. Sporog je rasta, dobre je izbojne snage iz panjeva. Ponekad se koristi kao podloga za cijepljenje voćaka.<br><br>Plodovi su jestivi, kiselkastog su okusa. Mogu se sušiti i koristiti kao čaj ili prerađivati prema želji.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 114 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Amurska aronija seme (Prunus maackii)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Prunus maackii, koji se obično naziva Mandžurska trešnja ili Amurska aronija, je vrsta trešnja porijeklom iz Koreja i obje banke Rijeka Amur, u Mandžurija na sjeveroistoku Kina, i Amurska oblast i Primorje na jugoistoku Rusija.<br><br>To je listopadna stablo naraste na 4-10 m visine. The kora na mladim je stablima vrlo izražen, gladak, sjajan brončano-žuti, ali s godinama postaje pukotina i mutno tamno sivo-smeđa. The lišće su naizmjenični, jajoliki, dužine 4–8 cm i širine 2,8–5 cm, s pubertetnom peteljkom od 1–1,5 cm i cijelim ili vrlo fino nazubljenim rubom; odozgo su tamnozelene, blago bljeđe i pubertetne na žilama odozdo. The cvijeće proizvedene na uspravnim klasovima dužine 5–7 cm, svaki cvijet promjera 8–10 mm, s pet bijelih latica. The voće je mala poput trešnje koštunice Promjer 5–7 mm, isprva zelena, a u zrelosti prvo postaje crvena, a zatim tamnoljubičasta ili crna. Cvjetanje je sredinom proljeća, a plod je zreo početkom ljeta do rane jeseni.[2][4]<br><br>Ime je dobilo po Richard Karlovich Maack (1825. - 1886.) koji su ga otkrili i opisao Ruprecht u Bik. Kl. Fizičko-matematička. Akad. Imp. Sci. Saint-Pétersbourg 15: 361 (1857).[3][5]<br><br>Uzgoj i namjene<br>Uzgaja se kao ukrasno drvo u sjevernom Europa i Sjeverna Amerika, uglavnom zbog ukrasne kore. Preferira sunčevu svjetlost i vlažno (ali drenirano) tlo, a tolerantna je na jaku zimsku hladnoću (-40C), ali ne i na vrućinu. Voće se koristi u proizvodnji sokova, želea i džema. Primjerci u uzgoju izmjereni su do 17 m visine i promjera debla 90 cm.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 193 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Viljamovka kruska seme</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> Viljamovka je jedna od najpoznatijih i najkvalitetnijih sorti kruške. Starija je sorta, poreklom iz Velike Britanije. Viljamovka sazreva u drugoj polovini avgusta. &nbsp;Plodovi su vrlo krupni do 230g.<br><br>Stablo je visine do 9 metara, cvetovi su kod viljamovke bele boje a cveta u aprilu i maju mesecu. Osnovna boja ploda je svetlozelena – koja sazrevanjem prelazi u limun žutu ( razvijene su varijeteti koje budu crvenkaste boje). Na pokožici se uočavaju male smeđe pege (lenticele).<br><br>Meso je sitno zrnaste i vrlo fine teksture, žućkasto bele boje, slatko, sočno. Punog je ukusa sa specifično prepoznatljivom, prilično jako izraženom mukatnom aromom i mirisom. Praktično se može reći da ljudi poistovećuju ukus kruške sa ukusom viljamovke.<br><br>Plodovi su karakterističnog “kruškastog” oblika koji naviše podseća na zvono. Sorta je viljamovka, ali su zaista brojni varijeteti proizvedeni od nje.&nbsp;<br><br>Vrlo je pogodna, kako za upotrebu u svežem stanju, tako i za preradu. Rano počinje da plodonosi a rađa obilno. Bere se 2 nedelje pre zrenja (obično krajem avgusta i u toku septembra meseca) i pritom se može čuvati do 5 meseci u hladnjači.<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 121 (5 S)

5/ 5

<h2 class=""><strong>Mizuna crveni Japanski Senf semena&nbsp;</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> 'Mizuna' se uzgaja u Japanu od davnina. Mizuna je uspešno uzgajana na Međunarodnoj svemirskoj stanici 2019. Raste u zonama otpornosti od 4 do 9, preferira puno sunce ili delimičnu senku, dobro drenirano zemljište i ima pH 6,5-7,0. Može se gajiti kao mikrogreen ili za listove sa razmakom od 20 cm.<br><br>Mizuna je porijeklom iz pomorskih područja sjeverne Kine, Koreje i Japana. To je takođe jedna od biljaka pod nazivom „Kjo-Jasai“, onih čiji je odličan ukus objašnjavao da su se tradicionalno gajile za cara u nekadašnjem carskom gradu, oko Kjota. Mizuna, uvedena posle Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Državama, a potom i u Evropi, brzo se tamo etablirala.<br><br>To je izdržljiva, dvogodišnja biljka. Pruža žuto cvetanje (sitni cvetovi sa 4 latice kao i svi predstavnici porodice Brassicaceae) sledeće godine nakon setve. U prvoj godini mizuna razvija gustu rozetu, visoku 15 do 25 cm, sa brojnim izduženim, fino isečenim, svetlozelenim listovima. Ovaj kupus može da izazove i kovrdžavu cikoriju i čuperak maslačka. Lišće mizune je hrskavo i ima blago biber ukus. Ovo svakako objašnjava nadimak "japanski senf" koji ponekad označava ovaj kupus.<br><br>Kulinarska upotreba mizune<br>Mizuna se naravno koristi u salatama ili, sitno iseckana, može se brzo vratiti u vok ili ubaciti u supe i variva.<br><br>Na primer, narezani listovi mogu se brzo pržiti u tiganju i poslužiti sa škampima i testeninom. Za testiranje: posuti jelo kokosovim mlekom, posuti ga pečenim kikirikijem.<br><br>Mizuna se takođe može kuvati u čorbi od živine ili govedine. Ili budite spremni kao pesto kao što radite sa rukolom.<br><br>Mizuna je osnova popularnog kulinarskog specijaliteta iz Kjota: japanske patke i mizuna fondua.<br><br>Još jedno „Kjo Jasai“ povrće, komatsuna se široko konzumira u japanskim restoranima i korejskoj kuhinji. Tamo se tradicionalno priprema u namuru: sosu od susamovog ulja i kočujana (malo slatke i fermentisane paste od čilija).<br><br>Mizuna setva<br>&nbsp;<br>Mizuna je nezahtevna: ako preferira zemljište koje ostaje hladno, ali dobro drenirano, može da raste na bilo kom dobrom baštenskom tlu. Izaberite sunčano mesto.<br><br>Otporan (otporan je na temperature do -12 °C), ali je osetljiv na toplotu koja može dovesti do prevremenog podizanja semena. Takođe, iako se može zasejati na mestu već u maju, radije ga uzgajajte krajem leta (krajem avgusta) za zimsku žetvu.<br><br>Mizuna se seje u rasadnicima otvorenog tla ili na mestu. Biljke se proređuju i presađuju kada imaju 4 lista, na razmaku od 20 cm.<br><br>Rustično, zdravo i snažno, ovo povrće ne zahteva skoro nikakvo održavanje: ni đubrenje ni tretman. Uzgaja se u jesen i zimu, takođe ne zahteva zalivanje. Samo treba da vodite računa da zaštitite svoje rozete pod zimskim jedrom ako spoljne temperature postanu veoma niske i potraju nekoliko dana.<br><br>Mizuna se može brati 6 nedelja nakon setve.<br><br>Uobičajeno ime: Mizuna<br>Latinski naziv: Brassica rapa var japonica<br>Porodica: Brassicaceae<br>Vegetacija: dvogodišnja<br>Visina zrele: 0,15 do 0,30 m<br>Tip zemljišta: Glinasto zemljište Krečnjačko zemljište Peskovito Humusno zemljište <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

MHS 76 (10 S)

5/ 5

<h2><strong>Japanski crveni bor seme - Bonsai (Pinus densiflora)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <div> <p style="color: #777777; font-size: 14px;">Japanski crveni bor je četinarsko drvo visine do 18m (na prirodnom staništu i više). Grane rastu horizontalno, a četine su zelene i budu po dve u rukavcu. Ima crvenkasto braon koru po čemu je i dobio ime.</p> <p style="color: #777777; font-size: 14px;"><strong>Uslovi gajenja</strong>: Najbolje uspeva na osunčanim pozicijama, na dobro dreniranom i blago kiselom zemljištu.<br /><strong>Šišarke</strong>: Šišarke su duge 3 -5 cm, ovalne ili konusne. Zrele imaju braon boju.<br /><strong>Upotreba</strong>: Najviše dolazi do izražaja kad se sadi soliterno, s tim da lepo izgleda i u kombinaciji sa drugim vrstama. Ovo je drvo za velika dvorišta i parkove. U Aziji se često koristi za bonsai.<br /><strong>Maksimalna visina rasta</strong>: 12 – 18m.<br /><strong>Maksimalna širina krošnje</strong>: 4,5 – 7,5m.<br /><strong>Temperaturni minimum</strong>: Podnosi niske temperature do -34°C.</p> </div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Potopiti u vodu na 24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">1  mesec u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;"> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">min. 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 8 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Seme libanskog spanaća Giant of Bertoua (Corchorus olitorius)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Mloukhiieh ili libanski spanać je član porodice sleza (Malvaceae). Corchorus olitorius koristi se u tradicionalnom kulinarstvu u Libanu i Egiptu i praktično se ne gaji van ovih zemalja.</p> <p>To je brzo i visoko rastuća dvogodišnja do kratkotrajna višegodišnja biljka sa tamnozelenim listovima koji su veoma ukusni sa tipično blagim ukusom. Listovi se koriste kuvani u supama i nekoliko drugih nacionalnih jela.</p> <p>130 (200) cm, Mloukhiieh, Mouloukhieh ili Mulukhiie je nepoznato povrće u zapadnom svetu. Tamnozeleni listovi na visokim stabljikama imaju teksturu i ukus poput spanaća.</p> <p>Čim biljke dovoljno ojačaju, listovi se mogu brati do jeseni. Uspeva u svakom bogatom, dobro dreniranom tlu na punom suncu. Najbolje se uzgaja kao jednogodišnja biljka. Posejati pod toplo staklo u proleće na minimalno oko 25°C i presaditi sadnice u otvorenu baštu krajem proleća.</p>

VE 180 (10 S)

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Mediteranska lepezasta palma, Evropska palma Seme (Chamaerops humilis) </strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2> <p>Mala žumara ili niska žumara (lat. Chamaerops humilis L.) je jedna od dve vrste palmi koje samoniklo rastu u Evropi (druga je vrsta Phoenix theophrasti, koja samoniklo raste na Kritu i u Turskoj). Naziva se još i Grmasta žumara, Mediteranska lepezasta palma, Evropska palma...</p> <p>Latinsko ime roda potiče od grčke reči hamai (nizak, na tlu) i rhops (grm, žbun). ime vrste humilis ima značenje mali, niskog rasta.</p> <p>Mala žumara samoniklo raste u zapadnim delovima Sredozemlja, a gaji se širom sveta.</p> <p>Niska žumara je vrsta palme žbunolikog rasta, raste 2-3, ređe i do 5 metara visine. Deblo je pojedinačno ili može imati nekoliko debala koja rastu iz iste osnove. Raste lagano.[5][1]</p> <p>Listovi se nalaze na dugoj, bodljastoj peteljci. Dlanasto su deljeni na 24-32 duguljasta i uska, plavkastozelena, kruta i kožasta segmenta ušiljenih vrhova. Zbog toga list podseća na polukružnu lepezu, prečnika i do 80 cm.</p> <p>Mala žumara je dvodoma biljka. Cvetovi su (i muški i ženski) žuti, gusto skupljeni u klip dužine do 20 cm. Cvetaju tokom maja i juna. Plodovi su crvenosmeđe, okruglaste, mesnate bobice, koje sadrže jednu košticu. U početku su zelene, a kasnije crvenosmeđe. Sazrevaju tokom septembra i oktobra.</p> <p><strong>Razmnožava se semenom ili korenovim izbojcima.</strong></p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>Od listova se dobijaju vlakna pogodna za proizvodnju užadi, četki i sl. a koriste se i u pletarstvu.</p> <p><strong>Mladi lisni pupoljci su jestivi. Pripremaju se i upotrebljavaju kao povrće.</strong></p> <p><strong>Plodovi ove palme su jestivi, slatki i ukusni.</strong></p> <p><strong>Stanište</strong></p> <p>Mala žumara ne bira zemljište. Uspešno raste na peščanim zemljištima, slabo zaslanjenim i onima bogatim krečom.</p> <p><strong><em>Relativno je otpornija na niske temperature od ostalih vrsta palmi, podnosi niske temperature i do -15 °C. </em></strong></p> <p>Mlade biljke mogu da izmrznu već na -12 °C i to ne samo listovi na vrhu, već i listovi do korena. Ukoliko se sadi na dobro dreniranom zemljištu može izdržati i nešto niže temperature. Nakon sađenja mladih biljaka potrebno je često zalivanje, dok ne ojačaju. Odrasle biljke podnose sušu.</p> <p>Vrsta je izrazito heliofilna i traži otvorene položaje i puno sunce</p> <p><strong>Upotreba u ozelenjavanju</strong></p> <p>Mala žumara je veoma dekorativna palma, prvenstveno zbog guste i kompaktne krošnje krupnih listova. raste žbunoliko, sa mnoštvom izdanaka, pa je jedna od mera nege i orezivanje, pri čemu se obično ostavlja nekoliko najsnažnijih a ostali se u potpunosti uklanjaju. Sadi se pojedinačno ili u grupama. U umerenoj klimatskoj zoni tokom zime je ovu vrstu potrebno zaštititi od mraza. Uzgaja se i kao sobna biljka i veoma je cenjena za unutrašnju dekoraciju.</p>

PS 9 (3 S)

5/ 5

<h2><strong>Savrsena marakuja seme (Passiflora popenovii)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena.</strong></span></h2> <p>Retka Pasiflora popenovii daje verovatno najukusniji plod od svih Pasiflora vrsta. Prozirno i veoma sočno meso unutar meke ljuske, jarko žutog ploda je izuzetno slatko i ima izuzetan, egzotičan i mirisan ukus.</p> <p>Poreklom je iz prašuma u ​​Kolumbiji i Ekvadoru između 500 i 1900 m (1600 i 6200 stopa), ali se veruje da je izumrla u divljini i da se uzgaja samo lokalno. Lako će se prilagoditi uzgoju u širokom spektru klimatskih uslova.</p> <p>Tokom zime najcesce gubi nadzemni deo pa s proleća ponovo krece. Podnosi – 6 C. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom , tokom zime u prohladnoj prostoriji. Tokom vegetacije zahteva redovno zalivanje i prihranu.</p> <p>Mislimo da Perfect Passionfruit ima potencijal da postane daleko popularniji od Passiflora edulis ili Passiflora ligularis, koji su uobičajeni na tržištima voća širom sveta.</p>

V 210 (3 S)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Japanski Dud - Papirni Dud Seme (Broussonetia papyrifera)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Drvenasta, dvodoma biljka, visine do 15m. Kora stabla je prugasta, zelenkastosiva do zelenkastocrvenkasta, koja kod starijih stabala ima sivocrnu boju i puca. Listovi su raspoređeni naizmenično, širokojajastog su oblika, dlakavi. Na obodu krošnje, listovi su duboko usečeni i nesimetrični (slični listovima smokve). Muški cvetovi su grupisani u rese, duge 6-8 cm, dok su ženski grupisani u okruglaste, kraće cvasti. Često su sađena samo stabla sa muškim cvetovima. Plod je zbirna orašica, nije jestiv. Cvetanje i oprašivanje: V-VIII; entomofilija. Plodonošenje i raznošenje: VI-IX; zoohorija.</p> <p>U našoj flori najsrodniji su mu – iako dosta različiti – beli i crni dud (Morus alba i M. nigra). Isti im je i areal porekla: Istočna Azija. Nalazimo ga najčešće sađeno, u parkovima, dvorištima, baštama. U prirodi se javlja i spontano, u drvoredima, antropogenim, naročito nedavno posečenim šumama, plantažama i šumama panjačama. Uneta je kao ukrasna biljka, a gajena za potrebe dobijanja papira i izrade tkanina. Sađena kao dekorativna vrsta u parkovima i drvoredima, na pojedinim lokalitetima je pobegla i proširila se na okolna staništa.</p> <p>Da dodamo da se ovo drvo vec vekovima gaji u aziji kao izvor hrane I za medicinske svrhe. Uspeva na svim tipovima zemljista I potpuno je otporno na zimu.</p> </div>

T 55

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><strong>Lovor 100 Semena (Laurus nobilis)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 100 (75g) semena.</strong></span></h2> <p><strong>Mi lično skupljamo seme svake godine u Bosni Hercegovini (Hercegovini). Maticne biljke su izdrzavale i temperature od -17 stepeni celzijusa.</strong></p> <p>Lovor (lat. Laurus nobilis), je zimzeleno drvo iz istoimene familije (Lauraceae), visoko 10-18 metara. Prirodno stanište lovora je region Mediterana. Lovor (Laurus nobilis) kao začin, kao lek, ili kao venac, od davnina je nezaobilazan u životu ljudi. Grančice ovog mediteranskog drveta karakterističnih listova bile su znak najveće časti i slave još u antičkim vremenima. Lovorov venac koji je ukrašavao glave pobednika olimpijada potekao je od Pitijskih igara u staroj Grčkoj, koje datiraju još iz 568. godine pre Hrista, a posvećene su bogu Apolonu.</p> <p>Legenda kaže i da su u proročištu u Delfima žvakali lovorov list, ili ga palili pa udisali njegov mirisni dim, da bi bolje „videli“ budućnost. Zanimljivo je da se imperator Tiberije sa lovorovim vencem krio ispod kreveta za vreme grmljavine, a imperatori Klaudije i Neron za vreme epidemije kuge sklonili su se u lovorovu šumu verujući da njegovo isparavanje sprečava širenje zaraze. A rimski gurman Apiciusa lovor je smatrao nezamenljivim začinom ...</p> <p>Prenoseći priče od davnina o lekovitosti ove biljke, listovi i bobice lovora zauzeli su veoma važno mesto među začinima u većini savremenih svetskih kuhinja. Danas su najpoznatiji mediteranski, kao i kalifornijski lovorov list koji ima jači ukus. Prijatan miris listova koji se stavljaju u supe, variva, marinade, tamne sosove, paštete, salate, jela od mesa, divljači, ribe, potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola. Iz lovorovog lista u hranu ulaze brojni minerali i vitamini, među kojima su posebno značajni vitamini A i C, a od minerala gvožđe i mangan, kao i kalcijum, kalijum, magnezijum. Lovorov list pomaže kod varenja, a isceđeno ulje iz svežih plodova koristi se za lečenje kožnih osipa, bolnih mišića, a takođe pospešuje bolju prokrvljenost. Plod lovora sadrži oko 30 odsto masnog i blizu tri procenta eteričnog ulja, šećera i skroba, dok se u listu nalaze gorke materije i tanin. Količinski dominantan sastojak etarskog ulja je navedeni cineol, mada u zavidnim količinama ima i metileugenola i terpinacetata.</p> <p>U lekovitosti lovor deluje kao antireumatik, antiseptik, baktericid, diuretik, sedativ, antitoksik. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje. Istovremeno, lišće i plod delotvorni su iu lečenju histerije, kolika, neurastenije želuca, prehlada. Lovorovo ulje koristi se za lečenje bolova u ušima, modrica, istegnuća. Snažno analgetsko delovanje eterično ulje lovora čini gotovo nezamenljivim sastojkom u terapiji bolova. Isti efekat postiže se i kod lečenja težih gljivičnih oboljenja, kao što su gljivične infekcije noktiju, jer ovo ulje poseduje i jako protivgljivično dejstvo.</p> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h3 align="center"><span style="color: #008000;">Uputstvo za Sejanje</span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Seme potopiti u vodu na 12-24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">0,5cm - 1cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">Substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">22-25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">zavisno od uslova .</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p align="center"><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p align="center"><br /><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <p> <script type="text/javascript"></script> </p>

MHS 83 (50g)

5/ 5

<h2><strong>Seme kaktusa Pachycereus hollianus 'Blanco'</strong></h2> <h2><span style="color: #fc0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Visok, skupljeni, stubasti kaktus koji će dostići oko 6 m u visinu. Tipican je za meksičke države Oahaka i Puebla, gde raste u suvim listopadnim šumama i sušnom šikaru, na nadmorskim visinama između 1500 i 1800 m.</p> <p>Njegove zelene grane su žestoko naoružane bodljama koje su u početku crvene, a sa godinama postaju sive ili crne. Njegovi veliki beli cvetovi otvaraju se tokom dana, a prati ih tamnoljubičasti, jestivi plodovi sa belom pulpom.</p> <p>Pachicereus hollianus će uspevati u vrućim, suvim klimama i može tolerisati blaga smrzavanja kada se uspostavi.</p>

CT 21 (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Indijska banana seme (Asimina triloba)</strong></h2> <h2><span style="color: #fe0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 semena. </strong></span></h2> <p>Mango, ananas i banana u jednoj ‘biljci’ Asimina (Asimina triloba L.) je višegodišnja biljka poreklom iz Severne Amerike. Poznata je i kao indijska banana, Pav-Pav.<br /><br />Uzgoj<br />Asimina je uopšte retka vrsta. Spada u listodapadne vrste sa velikim listovima. Zahteva bogata humusna zemljišta, ali raste i na drugim tipovima zemljišta (izuzev na kiselim). Poželjno je dodati prilikom sadnje što više organskog đubriva i hraniva kako bi mogla da nesmetano raste.</p> <p>Prvih par godina Asimina raste sporo, a s vremenom, kako joj raste koren, srazmerno raste i sadnica. U početku je potrebno da ima i neki vid potpore da se ne bi stablo lomilo. Jako je bitno da bude posađena na mestu gde nema popodnevnog sunca. Ukoliko je izložena celodnevnom suncu obavezno dolazi do ožegotina.</p> <p>Oblik uzgoja sami određujete – kao žbun može rasti 2.5-3 metra, a kao drvo čak i do 5 m.Poznato je da je otporna na niske zimske temperature (do -30°C), ali u prvim godinama kao i kod Shisandre, preporučljivo je da se pred zimu osigura adekvatnim agrotekstilom, malčom, lišćem ili slamom. Biljka cveta u aprilu, tamnim ljubičastim cvetovima. Rađa minimum tri godine posle sadnje.</p> <p>Nakon oprašivanja rastu grozdaste cvasti pa se razvija plod koje se kreće od 7 do 15 cm. Plodovi su kao kod manga, sa zelenom kožom koja pri zrenju prelazi u žutu boju, obično do kraja semptembra. Plodovi mogu težiti do 0,5 kg. Meso ima sladak ukus i podseća na mešavinu banane, manga i ananasa.</p> <p>Voće može da se bere direktno sa drveta ili možete sačekati da samo padne na zemlju.</p> <p>Lečenje i upotreba<br />Plodovi su bogati ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima. Asimina za sada ni kod nas ni u regionu nema poznatih štetočina i bolesti. Listovi su poznati kao prirodni insekticid. Natopljeni u vodi deluju protiv krompirove zlatice, nematoda i drugih štetočina. Kako da napravite sprej od lišća asimine?</p> <p>Pokupite lišće u jesen, žute i pred opadanje. Lišće se potpuno osuši – na primer, u kartonskoj kutiji. Dve pune kašike suvog, smrvljenog lišća sipati u 2 litra tople vode. Sve zajedno ostaviti da se natopi nekoliko dana (idealno 7-10) kako bi se dobila braon suspenzija. Procediti i čuvati na tamnom i hladnom mestu do proleća. Na proleće samo sipajte u prskalice i primenite.Tokom natapanja iz listova se izluči asimicin, koji je prirodni insekticid.</p> <p>Čak su i Indijanci to koristili kao zaštitu od krompirove zlatice, da zaštite svoje konje protiv komaraca i slično</p>

V 48 (3 s)