5/ 5

<h2><strong>Pak Choi Seme (kineski kupus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 semena.</strong></span></h2> <p>Kao i ostalo zeleno, lisnato povrće, pak choi je povrće koje najbolje raste u hladnijem delu godine, u proleće ili u jesen. Možete da ga uzgojite iz semena, direktno sejanjem u bašti ili u zatvorenom prostoru dok ne dođe vreme za presađivanje.</p> <p>Nije da nemamo dovoljno sopstvenog zelenog povrća koje se na našim prostorima uzgaja dugi niz godina, kao što su raštika, kupus, kelj, blitva i slično povrće. Ipak, dašak egzotike nikome nije naškodio, tim više kada povrće koje dolazi iz daleka, lako može da uspe i u našim uslovima.</p> <p>Jedno od takvog povrća je i pak choi (Brassica rapa), odnosno kineski kupus koji još nazivaju i bok choi.</p> <p><strong>Najbolje raste u haldnijem delu godine</strong><br />Kao i ostalo zeleno, lisnato povrće, pak choi je povrće koje najbolje raste u hladnijem delu godine, u proleće ili u jesen. Možete ga uzgojiti iz semena, direktnim sejanjem u bašti ili u zatvorenom prostoru dok ne dođe vreme za presađivanje.</p> <p>Pak choi proklijaće za sedam do deset dana. Kao i kod drugih kupusnjača, godišnje možete da imate dve berbe.</p> <p>Dakle, ako želite da ga imate u prolećnom periodu, seme posejte u zatvorenom prostoru tako da za presađivanje dođe odmah nakon prvih mrazeva, a kada razvije tri lista. Ili ga posejte direktno u zemlju. U slučaju jesenje berbe, sa setvom možete da počnete od polovine jula do prve polovine septembra. Podnosi temperature do minus pet Celzijusa i bere se pre jakih zima.</p> <p>Pri visokim spoljnim teperaturama, pak choi brzo ide u seme.</p> <p>Do zrelosti im je potrebno 45 do 50 dana.</p>

VE 61 (50 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora adulterina Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Retka vrsta Passiflore koja je otkrivena u Kolumbiji 2015.<br />Zimzelena višegodišnja penjačica visine 5 m (do 20 m u prirodi) sa naizmeničnim, eliptičnim, tamnozelenim listovima sa venama i fino nazubljenim rubovima listova. Dugi, viseći ružičasti cvetovi pojavljuju se u pazuhu listova, praćeni upadljivim jestivim i ukusnim plodovima. Rađa mnogo plodova u obliku papaje.</p> <p>Zimi najčešće gubi nadzemni deo, pa u proleće ponovo niču mladi izdanci. Cveta od proleća do jeseni. Od proleća do jeseni se čuva na otvorenom, a zimi u hladnoj prostoriji.</p> <p>Otporna na zimu do -6C</p>

V 22 PAS (5 S)

5/ 5

<h2><strong>Passiflora biflora Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Passiflora biflora je dvocvetna vrsta iz porodice Pasifloraceae. Pasiflora je egzotična. Poznata je po belim cvetovima koji se pojavljuju u paru.</p> <p>Passiflora biflora je brzorastuća puzavica sa listovima poluljuske. U jednoj sezoni može narasti preko metra. Njegova otpornost nije u potpunosti poznata, ali je verovatno otporna na mraz. Neki izvori tvrde da može izdržati niske temperature do -10°C. Passiflora biflora raste u delimičnoj senci. U jednoj sezoni moze porasti nekoliko metara.</p> <p>Razmnožava se semenom. Semenu je potrebno nekoliko nedelja da klija. Seme treba posaditi u toplu zemlju i potopiti 24-48 sati u toplu vodu pre sadnje. Tretman giberelnom kiselinom dobro pomaže.</p> <p>Može se razmnožavati i reznicama. Uzgaja se kao ukrasna biljka zbog prelepih belih cvetova i ukusnih plodova.</p> <p>Domovina ove biljke je Amerika. Divlje raste u delovima Južne Floride.</p>

V 15

5/ 5

<h2><strong>Passiflora bogotensis Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Specifičan naziv je zbog grada u kome je 1843. godine Karl Th. Hartveg je sakupio tipski primerak: „između Bogote i Zipakire“.<br />Passiflora bogotensis je biljka penjačica poreklom iz Kolumbije, iz roda Passiflora. Takođe se može naći u Venecueli.</p> <p>To je biljka penjačica, koja obično formira guste puzeće mase, prekrivene manje ili više gustom i često gvozdenom dlakom. Stabljika je robusna, ugaona i tomentozna, sa debelim perusima, pubescentna i veoma dugačka.</p> <p>Listovi imaju pregrade, duge 4 do 5 mm, listopadni; peteljka duga 0,6 do 1,5 cm, tanka, tomentozna, bez žlijezda, oštrica opšteg profila vrlo varijabilna čak i kod istog primjerka, duguljasta, povremeno ovalna ili trouglasto-jajolika; dužine od 4 do 15 cm i širine od 3 do 10 cm, kratko 2-lobate, sa skraćenim interlobularnim sinusom, ponekad sa trećim lobulom u centru, a čak je i kod nekih primeraka vrh samo podravan i talasast, (režnjevi su kratka, do 1,5 cm duga, tupa ili podzaobljena, mukronulista), zaobljena ili izgorela u osnovi, cela ili blago talasasta na ivicama; 3-palmatinervija sa veoma izbočenim nervima na donjoj strani, pubescentna ili skoro gola i sjajna na gornjoj površini, sa donje strane gusto hirsute-tomentosed; Subkoriaceozna je. Usamljene ili češće spojene peteljke, duge do 4 cm, dlakave; sa tri listova, dužine od 3 do 10 mm, ljubičaste, smeštene u blizini vrha stabljike ili nečeg razbacanog po njemu.</p> <p>Cvetovi su prečnika do 4 cm: kratka posuda, spolja ljubičasta; čašice duguljasto kopljaste, od 1 do 1,5 cm duge i oko 5 mm široke u osnovi, tupe na vrhu, manje ili više dlakave i zeleno-ljubičaste spolja, bele iznutra; latice duguljaste, duge 6 do 9 milimetara, tupe, bele; kruna raspoređena u dve serije: spoljna sa filamentima dužine 4 do 5 mm, usko jezičasta, subangulirana, proširena na vrhu u vidu spljoštenog dugmeta, zelenkasto-žućkasta sa mekom poprečnom ljubičastom; unutrašnjost sa filamentima, dužine 2 do 3 milimetra, bledozelene boje; folikul operkulum, zelenkast, sa ivicom podeljenom na male zube; izbrisati prsten; loptasti jajnik, gusto prekriven dugim belim dlakama; veoma izduženi stilovi.</p> <p>Kuglasti plod, prečnika od 1 do 1,5 cm, u zrelosti ljubičasto-crnkast, semenke jajolike ili klinasto-ubokaste, dugačke oko 3 mm, ukrštene poprečno.</p> <p>P. bogotensis je poreklom iz istočnog planinskog venca Kolumbije, na nadmorskoj visini od 2.000 do 3.000 metara nadmorske visine. Takođe je ponekad pronađen u Sijera Nevadi u Santa Marti. Cveta cele godine.</p>

V 247

5/ 5

<h2><strong>Passiflora tripartita Seme</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0808;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Pasiflora tripartita koja se naziva i curuba, tumbo, curuba de Castilla i tumbo serrano je vrsta pasiflore iz Perua, Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Brazila u oblastima na nadmorskoj visini od 2000 – 3200 metara.</p> <p>Vinova loza sa okruglim, nazubljenim, dlakavim stabljikama dužine do 6 m. Sa uglatim granama i trodelnim listovima, nazubljenim, tamnozelene boje, sa žutim dlačicama na gornjoj strani. Ružičasti cvet sa cevčicom dužine 4 do 10 cm i čašicom u obliku zvona.</p> <p>Duguljasti plodovi sa mekim perikarpom, žuti u zrelosti, dugi 6 do 15 cm i prečnika 3,5 do 5 cm, težine između 100 i 180 g. Višestruko kupolasto seme sa narandžastim arilom, sočno i jestivo, koristi se za pravljenje sokova i sladoleda.</p> <p>Banana marakuja je porijeklom iz dolina Anda od Venecuele do Bolivije. Od pretkolumbovskih vremena su ga odomaćivale i uzgajale različite kulture zapadne Južne Amerike. Danas se uobičajeno uzgaja i njeni plodovi se redovno prodaju na lokalnim pijacama.</p> <p>Vinova loza se gaji u Kaliforniji kao ukrasna biljka pod nazivom "mekolistna pasiflora". U izvesnoj meri se uzgaja na Havajima, Madeiri i državi Tamil Nadu, Indija. Plod je žuto-narandžasti kada je zreo i sadrži slatku jestivu pulpu narandžaste boje sa crnim semenkama.</p> <p>P. tripartita var. mollissima i P. tarminiana su se donedavno smatrali jednom vrstom, P. mollissima.</p> <p>Sinonimi<br />Passiflora psilantha (Sodiro) Killip<br />Passiflora tripartita var. tročlani<br />Tacsonia psilantha Sodiro<br />Tacsonia tripartita Juss.</p>

V 74 PT