5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Mleveni dimljeni ljuti cili Tabasco red – zacin</strong></span></h2> <h3><span style="color:#d0121a;font-size:14pt;"><strong>Cena je za 20 grama ovog zacina.</strong></span></h3> <p><span>Ovaj melveni cili je pravljen od samlevenih Chili Tabasco Red plodova.  </span><span>Ljutina ovog mlevenog cilija na sklali od 1 do 10 je 6.</span></p> <p><span>Cili paprika je nezaobilazan zacin u azijskoj, juznoamerickoj, kineskoj, meksickoj i jednim delom italijanskoj kuhinji. Paprika se upotrebljava sirova i kuvana, ali najcesce susena i usitnjena u prah. Upotrebljava se kao zacin za jela od povrca, pikantne umake, namaze te kao dodatak kravljem siru i varivima od paprika i pasulja, a vazan je sastojak cuvenog meksickog jela Chili con carne. Sastavni je deo svih ljutih pikantnih umaka, poput karija, tabaska i meksickih salsi. Moze se kombinovati i sa slatkim namirnicama. Cili je najpopularniji u kombinacijama s mesom. </span>Kada je ovaj zacin u pitanju, manje je vise. Za umake ili marinade pomes<span>ati cili s maslinovim uljem. </span><span>Cuvati na tamnom i suvom mestu.</span></p>

Z 51

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Crveni biber u zrnu - zacin</strong></span></h2> <h3><span style="color:#d0121a;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 grama ovog zacina.</strong></span></h3> <p><span style="color:#000000;font-size:11pt;">Crveni biber ima ljutkast ali I sladak, aromatican ukus. Puna se aroma razvija tek kada se zrnca samelju. Preporucujemo ga uz ribu i piletinu, ali ide i uz divljac i druga bogata jela. Daje aromu raznim delikatnim umacima koji se posluzuju uz jastoga, janjece medaljone i svinjetinu. <br />Takodje se veoma cesto koristi za deserte i kao dodatak cokoladi. Crveni biber nije zamena za biber i treba se dozirati u malim kolicinama. Dobro se kombinuje sa krbuljicom, komoracem, limun travom, mentom, persunom, crnim i zelenim biberom.</span></p>

Z 52

5/ 5

<h2><span style="font-family:helvetica;font-size:14pt;"><strong>Zeleni biber u zrnu - zacin</strong></span></h2> <h3><span style="font-family:georgia, palatino;font-size:14pt;"><strong><span style="color:#d0121a;"><span style="font-family:helvetica;">Cena je za pakovanje od 10 grama ovog zacina.</span></span></strong></span></h3> <p><span style="color:#000000;font-family:helvetica;font-size:11pt;">Zeleni biber ili zeleni papar, isto kao i crni i beli su sigurno najpopularniji začini danas, koji se vrlo rado upotrebljavaju u kulinarstvu i imaju gotovo hiljadu godina dugu tradiciju. <strong>Biber začin</strong> je bio toliko dragocen u prošlosti  da su ga jedno vreme drevni trgovci koristili kao platežno sredstvo umesto novca.  Za njegovo dobijanje se koriste suvi plodovi crnog, zelenog ili belog bibera, a njihova boja zavisi od vremena berbe. <span id="more-3577"></span>U narodnoj medicini <em><strong>biber kao lek</strong></em> se preporučuje zato što blagotvorno deluje kod sledećih stanja i tegoba: povišena telesna temperatura, vrtoglavica, reume...</span></p> <p><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;"><span style="color:#000000;">Zeleni biber za mrsavljenje</span></span></p> <p><span style="font-family:georgia, palatino;font-size:14pt;"><span style="font-size:11pt;font-family:helvetica;">Najnovija istraživanja dokazala su da <em><strong>zeleni </strong><strong>biber skida kilograme</strong> </em>i pomaže na putu do vitkosti i tankog struka. Izlučivanje želudačnih sokova i enzima ubrzava varenje hrane. Međutim, najvažije je lučenje hidrohlorilne kiseline u želucu, koja razgrađuje masti. Zeleni papar deluje najjače od svih ostalih , jer u njemu se nalazi puno eteričnih ulja koja uspešno tope dubinske masnoće, pa je zbog toga sve češći sastojak preparata za uklanjanje celulita -pročitajte članak anticelulit dijeta ,ako ste nezadovoljni izgledom vaših butina. Kada mu se uz ovo još pridodaju i snažna antioksidativna i protivupalna svojstva, kao i držanje holesterola pod kontrolom, nameće se zaključak da je <em><strong>biber začin</strong></em> prosto neizostavan na svakodnevnom  jelovniku. Važna napomena: najvažnije je da se biber samelje ručno neposredno pre svake upotrebe, da bi došlo do željenog efekta. Obratite pažnju šta i gde kupujete, <em>jer <strong>zrno bibera</strong> može biti različitog kvaliteta</em>, vi uvek birajte ona teža, krupnija sa što pravilnijim oblikom</span>.</span></p>

Z 69

5/ 5

<h2><span style="font-family:helvetica;font-size:14pt;"><strong>Beli biber u zrnu - zacin</strong></span></h2> <h3><span style="color:#d0121a;font-family:helvetica;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 grama ovog zacina.</strong></span></h3> <p><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;"><span style="color:#000000;">Biber je, u stvari, plod biljke povijuše poreklom iz indijskog arhipelaga, a danas se gaji u celoj <span style="font-size:11pt;">tropskoj Aziji, ekvatorijalnoj Americi i Africi. Od iste biljke dobijaju se crni i beli biber.  </span></span>Beli biber se dobija tako što se beru skoro zrele crvene bobice i drže 3-4 dana u vodi radi bubrenja i lakšeg ljuštenja i tek se onda suši. Biber svetlije boje je kvalitetniji.<span style="color:#000000;"> </span>Biber je ljut, papren, a miris aromatičan i draži sluzokožu, odnosno tera na kijanje kada se udiše. Ljutinu mu daje alkaloid — piperin koga ima oko 6%, a aroma potiče od eteričnih ulja (oko 1,5%). Crni biber ja oštriji od belog. Ove materije lako isparavaju, naročito iz mlevenog bibera.</span></p> <p><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;">Za šta je dobar biber</span><br /><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;">Biber u zrnu koristi se dosta u prehrambenoj industriji — u proizvodnji marinada, za kuvanu ribu, mesna jela i za pripremu kobasica. U domaćinstvu mleveni biber je univerzalni začin za supe, umake, ribu, meso, kobasice, jela, variva i salate. Biber predstavlja najvažniju komponentu u mešavinama začina za ribu, kobasice, kiseljenje povrća i dr. i u čuvenom “kariju”.</span><br /><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;"><br />Biber lekovitost</span><br /><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;">Jela sa dosta bibera ne samo što su ukusnija i jačaju apetit, već štite od infekcija u organima za varenje i služe kao prirodni lek protiv nekih smetnji i bolesti organa za disanje. Naučno je dokazano da oni koji jedu veoma paprenu hranu ređe obolevaju od bronhitisa i astme. Paprena jela nesumnjivo štite organe za varenje od raznih infekcija prkoseći čak i lošim higijenskim uslovima stanovništva Indije, Pakistana, Tajlanda, Burme i drugih azijsko-afričkih zemalja.</span></p> <p><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;">Preporučuju se bar jednom dnevno ljuta jela ili čaša vode u koju je dodat mleveni biber. Paradajz sok sa mlevenim biberom je naročito koristan.</span></p> <p><span style="font-family:helvetica;font-size:11pt;">Još Hipokrit je propisivao za lečenje bronhitisa, astme i bolova u grudima — biber i sirće, stari rimski lekar Galen — beli luk, ljute paprike i senf. Danas se preporučuje jako začinjena supa kod problema sa sinusima, krčanja u plućima, bronhitisa i astme i emfizema i pileća supa sa dosta belog luka i bibera. </span></p>

Z 68

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Beli luk granulat - zacin</strong></span></h2> <h3><span style="color:#d0121a;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 grama ovog zacina.</strong></span></h3> <p><span style="color:#000000;">Prirodni antibiotik, sa preko 600 aktivnih supstanci, mnogostruko utiče na zdravlje. Smatra se da deluje protiv bakterija, gljivica, parazita, smanjuje masti u krvi, sprečava suženje krvnih sudova (aterosklerozu), snižava krvni pritisak… Začin odomaćen u mnogim kuhinjama, a naročito balkanskoj. Koristi se za začinjavanje jela: supe, dinstano i pečeno meso, sosovi (sadrži eterična ulja), predjela, salata, ali i kao dodatak suhomesnatim proizvodima. <span class="text"></span></span></p> <p style="text-align:justify;"><span style="font-weight:bold;">Beli luk</span> je zeljasta biljka od dvadeset do četrdeset santimetara, s lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa. Listovi su izduženi, pljosnati, uzani, kožasti i završavaju se šiljkom. Svi učestvuju u stvaranju čena sa membranskom kožicom. Cvetovi su beli ili ružičasti na dugim drškama, grupisani u prost terminalni štit, koji se otvara pre cvetanja. Cvet je sastavljen od tri čašična i tri krunična, slobodna i trajna listića. Plod je tropregradan sa tri šava i tri lože, koje nose po dva semena. Seme je uglasto i tvrdo, crno, albumen mesnat.</p> <p style="text-align:justify;">Biljka je dugovečna svojom glavicom (bez rizoma), prostom ili obavijenom sa desetak čena, jajastih, duguljastih, stisnutih sa strane, malo savijenog i obloženog opštim omotačem.</p> <p style="text-align:justify;">Cveta od juna do avgusta. Beli luk voli lako zemljište, peskovito-silikatno, propustljivo i sa manje vlage. Zemljište mora da bude obrađeno i usitnjeno. Bolje je saditi ga na starom nađubrenom organskim đubrivom, nego na svežem Zemljište mora da se ostavi, da se odmara dve godine pre novog sađenja belog luka. Čen se sadi sa tri prsta, zašiljenih vrhom odozgo, pokriva sa 2-3 santimetra zemlje; raspoređuju se na 10-12 santimetara. Tokom vegetacije okopava se tri puta: prvo početkom aprila, poslednje u junu.</p>

Z 70

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong><span class="tlid-translation translation"><span title="">Argentinski začin za roštilj</span><br /><span title="" style="color:#ff0000;">Cena je za pakovanje od 10 grama ovog začina.</span></span></strong></span></h2> <p><span style="font-size:11pt;">U Argentini naj popularniji zacin za rostilj koji ne samo da se koristi privatno vec je omiljen I po elitnim restoranima. Ovaj zacin koji kupujete je sastavljen od sledecih sastojaka:<br />Seme senfa, timijan, crni biber, korijander, luk, slatka tucana paprika, ekstrat kvasca.<br /><strong>Nije pogodan za decu ispod 3 godine.</strong></span></p>

Z 46

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong><span class="tlid-translation translation">Luk vlašac začin - osušen i usitnjen<br /><span title="" style="color:#ff0000;">Cena je za pakovanje od 10 grama ovog začina.</span></span></strong></span></h2> <p>Luk vlašac začin za bolje zdravlje - Ako ste jedini put konzumirаli luk vlašac kаdа ste nаručili u brzoj hrаni pečeni krompir, propustili ste mnoge zdrаvstvene prednosti ovog zdravog povrća iz porodice lukova. Luk vlašac je člаn porodice lukova, koja uključuje i beli luk, crni luk, prаziluk.</p> <p>Luk vlašac i zdravlje: neke od nаjznаčаjnijih zdrаvstvenih prednosti vlаšca uključuju njegovu sposobnost dа poboljša zdrаvlje srcа, poboljšа snаgu kostiju, štiti protiv širokog spektrа tumorа, olаkšаva proces vаrenjа, poboljšava vid, štiti od urođenih mаnа i jаčа imuni sistem.</p> <p>Iаko vlašac ne izgledа bаš kаo luk, kаo što se obično misli o njimа, on je zаprаvo nаjmаnji člаn rodа Allium. Uz punu nаučnu klаsifikаciju Allium schoenoprаsum, ovo mаlo povrće imа širok spektаr primene i prednosti zа ljudsko zdrаvlje. Ova posebna biljkа je poreklom iz Evrope, Severne Amerike i delova Azije, аli je sаdа široko rаsprostrаnjen širom svetа, jer je postаo veomа populаrаn dodаtаk mnogim kulinarskim jelimа. Stabljike vlašca su duge i šuplje, što je jestivi deo biljke. Ove šuplje stаbljike se obično seckaju i dodаju kao začin mnogim jelima: ribi, supama, sosovima, sаlаtama, meksičkim jelima, jelima od krompirа i širokom spektru drugih jelа.</p> <p><strong>Luk vlašac nutritivna vrednost</strong><br />Luk vlašac ima vrlo mаlo kаlorijа: 100 g svežih listovа dаje sаmo 30 kаlorijа. Ipаk, oni sаdrže mnoge zdravstveno važne sastojke: аntioksidаtivne flavonoide, biljna vlаknа, minerаle i vitаmine koji imaju dokаzаne zdrаvstvene beneficije.</p> <p>Luk vlašac – nutritivna vrednost: luk vlašac sаdrži više biljnih dijetetskih vlаkаnа nego ostаli člаnovi roda Allium, kаo što su crni luk, prаziluk … itd. 100 g svežih listovа obezbeđuje 2,5 g ili 7% dnevno preporučenih nivoа vlаkаnа.</p> <p>Vlašac iznenаđujuće sadrži više vitаminа A nego bilo koji drugi luk iz roda Allium. 100 g svežih listovа sаdrži 4353 IU vitаminа A ili 145% od dnevno preporučene vrednosti. Pored togа, njegovo zeleno lišće sаdrži i druge flаvonoide – fenolne аntioksidаnse kаo što je kаroten, zeа-ksаntin i lutein. Zаjedno, ova jedinjenjа nude zaštitu od rаkа plućа i usne duplje.</p> <p>Luk vlašac tаkođe imа neke druge bitne vitаmine kаo što su vitаmin C i K, ustvаri, vlašac je jedаn od nаjbogаtijih izvorа vitаminа K. 100 g svežeg zelenilа pruža 212.7 mikrograma ili oko 177% dnevnog preporučenog unosа ovog vitаminа. Nаučne studije pokаzuju dа vitаmin K imа potencijаlnu ulogu u zdrаvlju kostiju kroz promovisаnje osteotrofije (formirаnje i jačanje kostiju). Odgovаrаjući nivoi vitаminа K u ishrаni pomažu u ogrаničаvаnju oštećenja neuronа u mozgu, dаkle, ima ulogu u lečenju Alchаjmerove bolesti.</p> <p>Svež luk vlašac je bogаt izvor folаtа. 100 g obezbeđuje 105 mikrograma ili 26% dnevno preporučenog unosa folаtа. Folnа kiselinа je bitna zа sintezu DNK i deobu ćelijа. Odgovаrаjući nivo folаtа u ishrаni tokom trudnoće može dа spreči oštećenja neurаlne cevi kod novorođenčаdi.</p> <p>Osim togа, listovi vlašca sadrže druge vitаmine B-kompleksа, kаo i neke esencijаlne minerаle kаo što su: bаkаr, gvožđe, mаngаn, cink i kаlcijum. Zeleniš luka vlašca sаdrži nekoliko vitаlnih vitаmina kаo što su: piridoksin, pаntotenskа kiselinа, niаcin, riboflаvin i tiаmin u okviru zdrаvih rаzmerа.</p> <p>Beli luk i crni luk su dobili nаjviše pаžnje zbog njihovog sаdržаja аlicina, аli vlašac je znаčаjаn izvor ovog hrаnljivog sastojka, takođe. Alicin može doprineti snižаvаnju holesterolа i krvnog pritiskа, što poboljšаvа opšte zdrаvlje, posebno srcа. Alicin pomаže u uprаvljаnju holesterolom, smаnjujući nivo LDL i povećаvajući nivo HDL holesterola. Ovаj nutrijent tаkođe može dа smаnji krvni pritisаk i spreči opаsne krvne ugruške.</p> <p><strong>Luk vlašac kao začin</strong><br />Luk vlašac kao začin se sve više koristi u kuhinjama širom sveta, pa tako i kod nas. Vlašac ima nešto blaži ukus od ostalih vrsta lukova. Kao začin se mogu koristiti njegovi nezreli cvetni pupoljci – tako što se iseku na sitne kockice, ali ipak se najviše koriste sitno seckane stabljike i listovi svežeg vlašca. Luk vlašac kao začin se koristi za pripremu sledećih jela: riba, supe, sosovi, sаlаte, meksička jela, jela od krompirа i širok spektar drugih jelа.</p> <p>Vlašac se posebno upotrebljava kao začin za pripremu tradicionalnih jela Francuske i Švedske. Može se takođe koristiti i za pripremu slanih palačinki i sendviča. Listovi vlašca se koriste za pripremu različitih salata, sosova, jela sa kiselom pavlakom i maslacom, kao i za različite supe. Cvetovi vlašca se pretežno koriste kao dekoracija za jela. Na primer, u Poljskoj i Nemačkoj se luk vlašac servirao sa jednom vrstom sira.</p> <p>Luk vlašac se može naći tokom cele godine u svežem obliku, a postoji i zamrznut. Kada kupujete vlašac, obratite pažnju da bude svež, dobro ga operite pre upotrebe i iseckajte na sitne kockice.</p>

Z 48

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Kleka cele bobice - začin</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span title="">Cena je za pakovanje od 20 grama ovog začina.</span></strong></span></h2> <p>Bobice svake godine dobijamo iz hercegovine iz okoline sela <a href="https://www.google.com/maps/place/Du%C5%BEi,+Bosnia+and+Herzegovina/@42.9087402,17.6614552,13.25z/data=!4m13!1m7!3m6!1s0x134c6e6cda2030ed:0x8fa10955757cf10d!2sDu%C5%BEi,+Bosnia+and+Herzegovina!3b1!8m2!3d42.7015795!4d18.2585117!3m4!1s0x134b99277657f6cb:0xb3f93615e67f4236!8m2!3d42.9169293!4d17.6703072" target="_blank" rel="noopener" title="Duži"><strong>Duzi</strong></a>, gde ih mestani beru ručno u divljini i delu gde nema industrije i ostalih zagadjivaca u daljoj okolini.</p> <p>Kleka je poznata I pod imenom Smreka, Borovac. Plod kleke je u početku slatkastog ukusa, a kasnije ljutog. <span>Miris je izuzetno aromatičan. </span><span>U kulinarstvu se upotrebljavaju sušene ili sveže bobice kleke. Bobice su velike kao grašak i mesnate. Kleka deluje protiv bakterija i cenjen je antiseptik. Smiruje kašalj, čisti krv. </span><span>Novija iskustva pokazuju da je kleka nezamenjljiv zacin za susenje mesa, gde se bobice stavljaju u salamuru I tu ostaju do samog dimljenja. </span><span>Kleka je važan začin u mnogim zemljama Evrope, a naročito u alpskom području i Skandinaviji. Upotrebljavaju se cele ili usitnjene bobice.  </span></p> <p><span>Zdrobljeni plodovi stavljaju se u marinade za divljač i u nadeve za piletinu, pačetinu i ćuretinu.  </span><span>Ovaj začin dobro se slaže sa svinjetinom, srnetinom i drugim divljači.  </span><span>Njome se začinjavaju paštete, a od povrća kelj.  </span></p> <p><span>U Nemačkoj, kleku dodaju pri kiseljenju kupusa.  </span></p> <p><span>U zemljama severne Evrope njome se začinjavaju riblje čorbe i riblje marinade. </span><span>S klekom se prave rakije travarice. Neke od njih su: naša klekovača, slovačka borovička, engleski džin, kao i nemačka, francuska, holandska, belgijska i slovenačka verzija.  </span>U Skandinaviji se njome aromatizuje pivo.</p> </body> </html>

Z 50 20-G

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Anis Zacin Seme (Pimpinella anisum)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 2 grama ovog začina.</strong></span></h2> <div>Istorijat i rasprostranjenost, Anis potiče iz Male Azije, Afrike, Egipta, a uspeva i u našim područjima. Pominjali su ga Plinije i Dioskorid navodeći da je najbolji anis sa Krita i iz Egipta. Uzgaja se u Južnoj i Centralnoj Americi, Indiji, Libanu, Italiji, Grčkoj, Mađarskoj, Španiji, Nemačkoj i Turskoj. Rasprostranjen je najviše na planinskom području.</div> <div>Botaničke i morfološke karakteristike</div> <div>Anis je jednogodišnja biljka, visine 0,5-1m. Ima granatu, pahuljavim dlačicama pokrivenu šuplju stabljiku. Cvetići su  okruglasto nazubljeni, srednji-dvostruko perasti, a gornji-uski lancetasti. Formiraju cvast. Bele su boje. Donji listovi se sastoje  od tri okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je dugačak 3-6mm, jajastog oblika; prema vrhu je uži, a sa strana malo stisnut, hrapav, gusto maljav. Boja ploda je svetlozelenosiva.</div> <div><strong>Hemijski sastav</strong></div> <div>Seme anisa sadrži eterično ulje (1,5-4,0%), masno ulje (10,0%),  proteine (20,0%), ugljikohidrate i dr. Dominantna komponenta eteričnog ulja je trans-anetol (80,4-94,5%). Ulje je mirisa aromatičnog i ukusa slatkastog.</div> <div><strong>Lekovitost</strong></div> <div>Lekoviti delovi biljke su plod, odnosno zrelo seme. Seme anisa sanira nadimanje, jača probavne organe  i pospešuje varenje.  Čisti krv, sluz iz pluća, želuca, mokraćnog mehura i bubrega,  jača nervni sistem, otklanja nesanicu. Efikasan je sekretolitik, spazmolitik, ekspektorans, karminativ. Eterično ulje anisa je od davnina  u upotrebi za smanjivanje apetita.  Pospešuje cirkulaciju i tako potpomaže uklanjanje celulita.</div> <div><strong>Upotreba</strong></div> <div>Mleveni anis brzo gubi  miris i ukus pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe. Ima primenu  u industriji kolača i slatkiša, kozmetičkih proizvoda i  likera. U svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grčkog uza i makedonskemastike.</div> <div><strong>Narodna imena</strong></div> <div>Anason, aniz, aniž, slatki kopar, anaton, anež, aniš, anjez, morski janež, onajs, onliz, razijan, slatki januš, slatki komorač, slatki kumin.</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"><tbody><tr><td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>lagano prekrijte supstratom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Min. 18°C</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div></div> </td> </tr></tbody></table>

Z 53

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong><span class="tlid-translation translation">Celer začin<br /><span title="" style="color:#ff0000;">Cena je za pakovanje od 5 grama ovog začina.</span></span></strong></span></h2> <div>Celer su koristili za jelo i drevni Egipćani, Grci i Rimljani i o tome postoje mnogi istorijski zapisi. Celeru su kroz istoriju, zbog mirisa i ukusa, pripisivana razna simbolična značenja. Celer se u ishrani koristi od 16. veka. <span>I u našoj kulturi je celer poznat od davnina, pa se u narodnim predanjima i pesmama pominje i kao afrodizijak.</span></div> <div>Korisni satojci</div> <div>Celer ima malu energetsku vrednost, pa je pogodan za dijetalnu ishranu, ali je zato bogat mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.</div> <div>Celer sadrži hranljive i korisne satojke u korenu, stablu i listovima:</div> <div> </div> <div>belančevine</div> <div>vitamin C</div> <div>vitamin B1</div> <div>vitamin B2</div> <div>vitamin PP</div> <div>vitamin E</div> <div>gvožđe</div> <div>eterična ulja</div> <div>karotin</div> <div>kalijum</div> <div>kalcijum</div> <div>natrijum</div> <div>ugljene hidrate</div> <div>hlor</div> <div>Primena u ishrani</div> <div>Celer je gotovo nezamenjiv sastojak u pripremi domaće supe ili čorbe s mesom. Pored toga što jelu ili supi daje odličan prepoznatljiv ukus, celer sadrži hranljive materije, pa njima obogaćuje i tečnost u kojoj se kuva.</div> <div>Da bi u jelu koje pripremamo i samom celeru ostalo što više korisnih sastojaka, celer se stavlja u vrelu vodu i kratko kuva. Obično se pri pripremi jela uz celer dodaje i peršun kako bi ukus bio potpun.</div> <div>Celer se sirov koristi za pripremanje salate, ali veoma brzo potamni u prisustvu vazduha, pa zato treba da se poprska limunovim sokom ili sirćetom.</div> <div>Lekovito dejstvo</div> <div>Utvrđeno je da celer i jela od celera pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:</div> <div> </div> <div>reumatizam</div> <div>vrtoglavica</div> <div>visok krvni pritisak</div> <div>glavobolja</div> <div>migrena</div> <div>giht</div> <div>gojaznost</div> <div>katar pluća</div> <div>nadutost</div> <div>zatvor</div> <div>grčevi u grudima</div> <div>bolesti želuca</div> <div>kamen u bubregu</div> <div>kamen u bešici</div> <div>kamen u žuči</div> <div>smanjeni apetit</div> <div>avitaminoza</div> <div>otežano mokrenje</div> <div>malokrvnost</div> <div>dijabetes</div> <div>problemi sa varenjem</div> <div>mamurluk</div> <div>problemi sa jetrom</div> <div>nervoza</div> <div>reumatoidni artritis</div> <div>neke vrste raka</div> <div>problemi sa nervima</div> <div>kašalj</div> <div>Veoma je lekovita smesa celera i meda ako se uzimaju dve do tri kašičice dnevno.</div> <div>Celer ili sok od celera deluju lekovito i u obliku obloga ili premaza bolnih mesta za razna kožna oboljenja.</div> <div>Oprez u korišćenju veće količine celera u ishrani nalaže se trudnicama i pacijentima obolelim od hroničnih bolesti bubrega, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom.</div> <div>Zaključak</div> <div>Iz navedenog se vidi da celer treba što više koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imuni sistem. Celer naravno ne može biti osnovni lek za lečenje bolesti, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma koristan.</div> <div> </div> <div>Kako se uzgaja celer?</div> <div>Najbolje raste u dobro pripremljenoj zemlji, obogaćenoj organskim materijama. Ako sadite celer na zemlji na kojoj celer ranije nije sadjen trebalo bi da usitnite zemlju u jesen i ponovo u proleće pre sadnje.</div> <div>Đubrivo treba da dobro izmešate sa zemljom pre sadnje.</div> <div>Seme celera treba prvo da zasadite u zatvorenom prostoru oko 10 nedelja pre poslednjeg očekivanog prolećnog mraza.</div> <div>Mlade biljke koje ste odgajali u zatvorenom prostoru, ili koje ste kupili gotove možete presaditi u baštu tek kada se uverite da nema više opasnosti od prolećnih mrazova.</div> <div>Sadite celer na rastojanju od oko 25 do 30 santimetara u redovima. Redovi treba da budu razmaknuti 50 do 60cm.</div> <div>Kada ste celer posadili možete koristeći prskalice navodnjavati baštu. Održavajte leju vlažnom posebno tokom prve tri nedelje. Celer najbolje uspeva kada dobija najmanje 3cm vode svake nedelje.</div> <div>Možete okopavati ali samo površinski sloj od nekoliko santimetara. Koren celera je jako plitak i vlaknast.</div> <div>Jedan lak metod za dobijanje bele boje celera je da ga zagrnete zemljom. Kako biljka raste potrebno je da je zagrćete svake nedelje dok biljke ne dostignu visinu od 30 do 50 santimetara. </div> <div>Kada vadite isecite lišće na oko 5 cm iznad zemlje, vadite i čuvajte na hladnom mestu.</div> <div> </div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"><tbody><tr><td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>0</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Ukoliko je zemljiste suvo, samo lagano pokriti, inace je najbolje ne pokrivati uopste zemljom jer je seme koje klija na svetlosti</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Substrat br.1</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>18 - 20°C</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>12°C: 32 Dana</span><br /><span>20°C: 15 Dana</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr><tr><td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> <div><span><em> </em></span></div> </td> </tr></tbody></table>

Z 55

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Estragon Lekovita i Zacinska Biljka (Artemisia dracunculus)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 grama ovog začina.</strong></span></h2> <br /><p>Estragon potice iz južnih krajeva Evrope, no danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama kao zacin. Ima jak i ugodan miris te ljutkast ukus sa malom primesom gorcine. Estragon se upotrebljava kao zacin svež i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i variva, uz divljac, ovcetinu i govedinu. Stavlja se i u ukiseljeno povrce. Senf i sirce od estragona, zbog svog tipicnog ukusa i mirisa, koriste samo ljubitelji.</p> <p>Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u kulturu na ostala podrucja. Uzgaja se u vrtovima, kao mirodijska biljka za pripremanje razlicitih zacina. Na podrucju južne Evrope na nekim je mestima pobegla iz kulture. Biljka voli topla i suncana mesta, a senka, hladnoca i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju.</p> <p>To je biljka cija je stabiljka bogato razgranjena, te ima grmolik izgled, visine 60 do 120 cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezicasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatican ukus.</p> <p> </p> <p>Cela je biljka lekovita i vrlo aromaticna. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu etericno ulje koje se nalazi u biljci sa relativno velikim postotkom (0,1 do 0,5%), nadalje gorke tvari, tanin i još neke neodredjene i nedovoljno istražene kiseline.</p> <p>U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva ekstragona, narocito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku cajeva.</p> <p>Kao zacinska biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrca za zimnicu, te za pripremanje estragon biljnoga sirceta. Etericna ulja estragona koriste se u parfimeriji pri spremanju razlicitih krema.</p> <p>Estragon pospešuje apetit, podstice metabolizam te izlucivanje mokrace, a deluje i protiv crevnih glista.</p> </div>

Z 57

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Ren – Hren začin (Armoracia rusticana)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#f80404;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 grama ovog začina.</strong></span></h2> <p><span>Hren (lat. Armoracia rusticana, sinonim Cochlearia armoracia) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice Brassicaceae. Raste po vlažnim mjestima, gotovo diljem cijelog svijeta, vjeruje se, da je porijeklom iz Europe. Uzgaja se, zbog korijena koji služi kao začin. Naraste oko 1 m. Ima vrlo velike, po obodu nazubljene listove i dugačke cvatove s bijelim sitnim cvjetovima.</span></p> <p><span>Korijen je do 6 cm debeo i dugačak do oko 1 m. Gore je zadebljao i ima više glava. Izvana je žućkasto-sivkast, a iznutra bijel i dok je mlad nije žilav. Ima intenzivan karakterističan okus. Bez mirisa je, osim ako se struže kada razvija poseban ljut miris, koji izaziva jako suzenje očiju. Upotrebljava se samo svjež korijen, no jestivo je i mlado lišće. Može se dugo sačuvati u podrumu zakopan u vlažan pijesak. Samonikao raste uz rijeke i jezera te na vlažnim livadama i zapuštenim površinama.</span></p> <p><span>U kemijskom sastavu ima sinigrin, koji se raspada na alil-izo-sulfocijanid, glikozu i kalij-hidrogensulfat. Sadrži i šećer, asparagin, glutamin i dr. Hren je omiljen narodni lijek i zdrav začin. Najviše se upotrebljava sirov. Djelovanje mu je slično gorušici, koja se koristi za izradu senfa.</span></p> <p><span>Smatra se da je postojbina rena jugoistočna Evropa, a kasnije se proširio po celom svetu. Koristili su ga Grci i Egipćani 1500 godina pre Hrista.</span></p> <p><span>Biljka ima zelene listove, a koren je bele boje. Ren raste samoniklo, ali se i uzgaja. Mladi listovi rena se mogu koristiti, ali pretežno se u ishrani koristi koren, koji je veoma ljut. Koristi se i kao sastojak nekih vrsta senfa.</span></p> <p><span>Ren je izuzelno lekovita biljka. Koristi se za poboljšanje imuniteta, štiti od prehlade, poboljšava cirkulaciju, pročišćava disajne puteve, onemogućava razmnožavanje bakterija itd.</span></p> <p><span>Ren je dobar izvor vitamina C. Sadrži i vitamin B1, kao i vitamin B6, zatim kalijum, kalcijum, gvoždje itd.</span></p> <p><span>Ako vam je zapušen nos usled prehlade, žvaćite parče svežeg korena rena. Pošto je jako ljut, moraćete brzo da ispljunete ren, ali za divno čudo nos će vam se otpušiti i prodisaćete.</span></p> <p><span>Svež ren potražite na pijaci. Može dugo da se čuva u frižideru, a još duže u zamrzivaču. Svež koren rena se renda. Ako ne možete naći svež onda se može naći konzervisan u teglicama i tubama.</span></p> <h2><span>Ren - Hren - Setva - Berba - Gajenje</span></h2> <p><span>Ren (Armoracia rusticana, syn. Cochlearia armoracia) je višegodišnja biljka koja je poznata i pod nazivom hren.</span></p> <p><span>Proizvodnja se može obavljati na okućnici za dobijanje manjih količina, dok ozbiljnije gajenje rena osim veće površine zahteva i dobru mehanizaciju.</span></p> <p><span>Ren se počeo gajiti u umerenim krajevima Istočne Evrope oko 15 godina pre nove ere, a postoje zapisi iz stare Grčeke i Egipta, gde je bio cenjen kao začin i kao lekovita biljka. </span><span>Počeo je više da se širi i koristi pri kraju srednjeg veka.</span></p> <p><strong><span>Izgled</span></strong></p> <p><span>Ren je višegodišnja biljka, mada se za potrebe poljoprivrede vodi kao dvogodišnja. Ren ma beli zadebljan koren, a biljka može biti dužine do 120 cm. Prečnik korena u nekim slučajevima može biti i do 8cm.</span></p> <p><span>Koren ima slab miris i ukus, ali se mljevenjem ili ribanjem on višestruko povećava.</span></p> <p><span>Listovi su dučaki i široki, a iznojaju direkno iz korena. Na vrhu stabljike se tokom druge godine razvoja se razvijaju cvetovi koji su bele boje.</span></p> <h2><strong><span>Gajenje rena</span></strong></h2> <p><span>Ren se najčešće sadi u proleće (krajem marta ili početkom aprila), mada dobro podnosi i ako se sadnja obavi u jesen ako se stigne dobro ukoreniti. Kod jesenje sadnje rena se dešava da u proleće biljke poteraju cvetne stabljike koje treba uklanjati da bi se sprečilo iscpljivanje biljke.</span></p> <p><strong><span>Prilikom zalivanja rena</span></strong><span> je poželjno da se to obavlja ređe, ali obilato. Na taj način se izbegne situacija da se razvije više krakova na renovom korenu, nego se forsira da koren raste u dužinu da bi mogao dohvatiti vodu.</span></p> <p><span>Na težim zemljištima se mogu praviti gredice da bi se zemlja izdigla i bila rastresitija, jer se tako dobijaju biljke pravilne strukture. Ako se samo poseje u teškom zemljištu, koren rena će se savijati i ići u stranu.</span></p> <h2><strong><span>Berba i skladištenje</span></strong></h2> <p><span>Ren se iz zemlje vadi kada lišće postane žuto, jer je tada biljka ušla u fazu mirovanja. Ukoliko je reznica bila jaka i velika vađenje se može obaviti iste godine, međutim ako je korišćena slaba i tanka reznica tad biljku treba vaditi tek nakon dve godine. Period kad treba biti obavljeno vađenje se proteže od septembra pa do prvih mrazeva.</span></p> <p><span>Korenje obično ima dužinu oko 30cm, a prečnik oko 3cm, potrebno ga je nakon vađenja očistiti, ukone se bočni izdanci korena i oprate vodom. Sređen koren se veže u vezice i potom odlaže u gajbice.</span></p> <h2><em>How to Grow Horseradish from Seed</em></h2> <p><strong>Timing</strong></p> <p>For first season harvests, start the seeds indoors in January to February and transplant out in April. The goal is to achieve large, fully established roots that can be divided and/or replanted. If time is not pressing, direct sow any time from March into summer. Optimal soil temperature: 7-23°C (45-75°F).</p> <p><strong>Starting</strong><br />Sow seeds 5mm-1cm (¼-½”) deep in well cultivated, deep soiil. Seeds will sprout in 7-25 days, depending on conditions. Thin or transplant to 20cm (8″) apart in rows 40-50cm (16-20″) apart.</p> <p><strong>Growing</strong><br />Ideal pH: 6.0-6.8. Well drained, warm soil in full sun is best. Raised beds help with both drainage and warmth. Use 1 cup of complete organic fertilizer for every 3m (10′) of row. Newly emerged leaves are edible, or should be left to mature if growing for the roots. The flower petals are also edible — flowers should be removed before they set seeds, as they will self-sow with enthusiasm.</p> <p><strong>Harvest</strong><br />For the leaves, harvest as needed, shortly after they emerge, before they become woody. For the roots, harvest November through March. The roots can also be lifted and stored for spring planting to keep the crop going from season to season.</p> <p><strong>Diseases &amp; Pests</strong><br />In our experience, insects do not cause problems for horseradish.</p> <p><strong>Companion Planting</strong><br />Horseradish is thought to repel aphids and whiteflies, blister beetles, potato beetles, and some varieties of caterpillar. Its flowers attract beneficial predatory hoverflies.</p>

Z 59

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Kapar začin – Jestiva i lekovita biljka (Capparis spinosa)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 grama ovog začina.</strong></span></h2> <p>Kapar predstavljaju pupoljci cveta biljke, koja je poznata još u antičkog doba kao dodatak jelima, lekovita biljka i afrodizijak. Pupoljci cveta veličine zrna graška rastu na dršcima iz listovitih grančica. Nežni belo-ljubičasti cvetovi otvaraju se samo jednom, kratko između jutra i podneva. Grmovi kapara, zavisno od vrste, uspevaju na suvom tlu ili u plitkoj, morskoj vodi. Uspeva u južnoj Evropi, gotovo na celom Sredozemlju.</p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>Još zatvoreni pupoljci beru se ručno u rano proleće i sirovi nisu jestivi. Tek nakon jednodnevnog sušenja i potapanja u morsku vodu, slanu otopinu, sirće ili ulje, spremni su za upotrebu. Pritom nastaju kiselina kaprin i senfolglukosid, koji kaparima daju njihov pikantan ukus. Kapari treba da su zatvoreno maslinasti do plavo-zeleni i što manji. Tada su najboljeg ukusa, ali su zbog teže berbe i skuplji. Naročito cenjeni su kapari iz Francuske. Koriste se kao prilog, potopljeni u sirće ili ulje. Na Santoriniju su kiseli i slani listovi kapara specijalitet. U italijanskoj i španskoj kuhinji su neizostavan dodatak. Toplim jelima dodaju se tek na kraju. Kod nas su poznati kao dodatak slanim sardelama i tatar odresku.</p> <p>Kapar se takodje koristi I kao zacin.</p> <p><strong>Narodno verovanje</strong></p> <p>U Starom zavetu kralj Solomon koristi cvet kapara kao sliku prolaznosti sveta.</p>

Z 62

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Lovorov list iz Grcke - začin</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 15 listova.</strong></span></h2> <p><strong>Ovde na ponudi lovorov list, koji poreklom iz Grcke iz privatnog uzgoja bez upotrebe bilo kakvih hemijskih preparata. Cist organski proizvod. </strong></p> <p><strong>Lovorov list koji kupujete u prodavnici se nemoze meriti ni kvalitetom a ni aromom sa ovim domacim proizvodom. Prirodno obran sa drveta, ociscen i osusen.</strong></p> <p>Lovor (lat. Laurus nobilis), je zimzeleno drvo iz istoimene familije (Lauraceae), visoko 10-18 metara. Prirodno stanište lovora je region Mediterana. Lovor (Laurus nobilis) kao začin, kao lek, ili kao venac, od davnina je nezaobilazan u životu ljudi. Grančice ovog mediteranskog drveta karakterističnih listova bile su znak najveće časti i slave još u antičkim vremenima. Lovorov venac koji je ukrašavao glave pobednika olimpijada potekao je od Pitijskih igara u staroj Grčkoj, koje datiraju još iz 568. godine pre Hrista, a posvećene su bogu Apolonu.</p> <p>Legenda kaže i da su u proročištu u Delfima žvakali lovorov list, ili ga palili pa udisali njegov mirisni dim, da bi bolje „videli“ budućnost. Zanimljivo je da se imperator Tiberije sa lovorovim vencem krio ispod kreveta za vreme grmljavine, a imperatori Klaudije i Neron za vreme epidemije kuge sklonili su se u lovorovu šumu verujući da njegovo isparavanje sprečava širenje zaraze. A rimski gurman Apiciusa lovor je smatrao nezamenljivim začinom ...</p> <p>Prenoseći priče od davnina o lekovitosti ove biljke, listovi i bobice lovora zauzeli su veoma važno mesto među začinima u većini savremenih svetskih kuhinja. Danas su najpoznatiji mediteranski, kao i kalifornijski lovorov list koji ima jači ukus. Prijatan miris listova koji se stavljaju u supe, variva, marinade, tamne sosove, paštete, salate, jela od mesa, divljači, ribe, potiče iz eteričnog ulja koje sadrži 50 odsto cineola. Iz lovorovog lista u hranu ulaze brojni minerali i vitamini, među kojima su posebno značajni vitamini A i C, a od minerala gvožđe i mangan, kao i kalcijum, kalijum, magnezijum. Lovorov list pomaže kod varenja, a isceđeno ulje iz svežih plodova koristi se za lečenje kožnih osipa, bolnih mišića, a takođe pospešuje bolju prokrvljenost. Plod lovora sadrži oko 30 odsto masnog i blizu tri procenta eteričnog ulja, šećera i skroba, dok se u listu nalaze gorke materije i tanin. Količinski dominantan sastojak etarskog ulja je navedeni cineol, mada u zavidnim količinama ima i metileugenola i terpinacetata.</p> <p>U lekovitosti lovor deluje kao antireumatik, antiseptik, baktericid, diuretik, sedativ, antitoksik. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje. Istovremeno, lišće i plod delotvorni su iu lečenju histerije, kolika, neurastenije želuca, prehlada. Lovorovo ulje koristi se za lečenje bolova u ušima, modrica, istegnuća. Snažno analgetsko delovanje eterično ulje lovora čini gotovo nezamenljivim sastojkom u terapiji bolova. Isti efekat postiže se i kod lečenja težih gljivičnih oboljenja, kao što su gljivične infekcije noktiju, jer ovo ulje poseduje i jako protivgljivično dejstvo.</p> </body> </html>

Z 65

5/ 5

<h2><span style="font-size:14pt;"><strong>Safran začin (Crocus sativus)</strong></span></h2> <h2><span style="color:#f80404;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 grama ovog začina.</strong></span></h2> <p><span>Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Može dostići visinu do 30 cm. Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška (Croci stigmata), organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača, a koristi i u medicini U većoj meri je otrovan.</span></p> <p><span>Šafran je dobio ime po persijskoj reči za'faran, što u prevodu doslovno znači „budi žut“.</span></p> <p><span>Najviše šafrana se uzgaja u Iranu. Oko Mediterana se uzgaja u Francuskoj, Španiji, Maroku, Grčkoj (Krokos, Kozanis), Turskoj (u Safranbolu), Italiji te u Austriji (Panonski šafran). Godišnja proizvodnja iznosi približno 200 tona. U Iranu se proizvede približno 170 do 180 tona godišnje.</span></p> <p><strong><span>Šafran u istoriji</span></strong></p> <p><span>Njegovo poreklo nije precizno utvrđeno, jer se spominju različite zemlje Mediterana i Azije, počevši od stare Grčke, Krita, Irana... U Mesopotamiji veličan je još pre pet hiljada godina, ali Indusima pripada slava za otkrivanje njegovih izvanrednih svojstava kao začina. Do tada šafran je imao izuzetno široku primenu, ali ne kao začin. Tako ga je Kleopatra koristila kao krem za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, Feničani su ga smatrali lekom, a alhemičari su od njega proizvodili zlato... Zlato je, naravno, bilo lažno, ali je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje.</span></p> <p><strong><span>Šafran u medicini</span></strong></p> <p><span>Šafran se vekovima upotrebljava kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti. Takođe, šafran se koristi i za lečenje akni, bradavica, ekcema i drugih kožnih problema.</span></p> <p><strong>Šafran kao začin</strong></p> <p>Začin šafran je poznat od davnina. <span>Koristio se još u Mesopotamiji pre 5000 godina, a spominje se i u Bibliji. Ovaj začin je jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji, na svetu. Naime, 1 gram ovog začina košta od 4 do 14 evra. Začin se spravlja od prašnika i tučka koji su narandžastocrvene boje. Za kilogram ovog začina potrebno je ubrati oko 150 000 cvetova, pa je zato i najskuplji začin na svetu. </span>Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni. Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.</p> <p><strong>Ukus začina</strong></p> <p>Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.</p> <p><strong>Upozorenje</strong></p> <p>Istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba.</p>

Z 66