Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Mediteranski Čempres Seme...
Cena
1,75 €
(SKU: T 16 CS)
Menu
-
MenuNazad
- Home
-
Kategorije
-
-
Kategorije
-
Seme Povrca
-
Sorte po zemljama
- Sorte iz Jermenije
- Sorte iz BiH
- Sorte iz Hrvatske
- Sorte iz Francuske
- Sorte iz Nemacke
- Sorte iz Grčke
- Sorte iz Madjarske
- Sorte iz Indije
- Sorte iz Italije
- Sorte iz Japana
- Sorte iz severne Makedonije
- Sorte iz Perua
- Sorte iz Rusije
- Sorte iz Srbije
- Sorte iz Slovenije
- Sorte iz Španije
- Sorte iz Tajlanda
- Sorte iz Turske
- Sorte iz USA
- Seme paradajza
- Seme kukuruza
- Porodica tikvica
- Porodica pasulja
- Seme Krastavaca
- Seme Paprike
- Porodica šargarepe
- Porodica luka
- Seme salata
- Porodica krompira
- Porodica kupusa
- Seme rotkvica
- Porodica cvekle
- Seme lubenica
- Seme Dinja
- Seme karfiola
- Porodica suncokreta
-
Sorte po zemljama
- Seme Voca
- Cili Habanero Seme
- Lekovite Zacinske Biljke
- Seme Biljki Penjacica
- Drvece Bonsai Seme
- Semena Palmi
- Ukrasne Trave Seme
- Seme Duvana
-
Seme Povrca
-
-
-
-
- NOVI PROIZVODI
- Dostava - Placanje
- Napravi nalog
- FAQ
- Početak
-
- Velika pakovanja semena
- Semena Dzinovskih Biljaka
- Seme Povrca
- Sorte po zemljama
- Sorte iz Jermenije
- Sorte iz BiH
- Sorte iz Hrvatske
- Sorte iz Francuske
- Sorte iz Nemacke
- Sorte iz Grčke
- Sorte iz Madjarske
- Sorte iz Indije
- Sorte iz Italije
- Sorte iz Japana
- Sorte iz severne Makedonije
- Sorte iz Perua
- Sorte iz Rusije
- Sorte iz Srbije
- Sorte iz Slovenije
- Sorte iz Španije
- Sorte iz Tajlanda
- Sorte iz Turske
- Sorte iz USA
- Seme paradajza
- Seme kukuruza
- Porodica tikvica
- Porodica pasulja
- Seme Krastavaca
- Seme Paprike
- Porodica šargarepe
- Porodica luka
- Seme salata
- Porodica krompira
- Porodica kupusa
- Seme rotkvica
- Porodica cvekle
- Seme lubenica
- Seme Dinja
- Seme karfiola
- Porodica suncokreta
- Sorte po zemljama
- Seme Voca
- Cili Habanero Seme
- Lekovite Zacinske Biljke
- Seme Biljki Penjacica
- Drvece Bonsai Seme
- Seme banana
- Semena Palmi
- Ukrasne Trave Seme
- Seme Duvana
- Seme Cveca
- Seme Kaktusa
- Seme Vodenih Biljaka
- Uputstva za sejanje
- Kalupi za Voce i Povrce
- Micelijum Gljiva
- Lukovice
- Seme bambusa
- Ayurvedske biljke
- F1 hibridna semena
- Ambalaza i stvari
- Biljke otporne na hladnocu
- Nega Biljaka
- Organski začini
- Dostava - Placanje
- Nema PaiPal-a i plaćanja karticom X
Last Product Reviews
Out of the two seeds, one germinated and the other one was dead and floatin...
By
Riikka H on 07/03/2024
Verified Purchase
Riikka H on 07/03/2024
Top prodavci
Trenutno postoji 1317 proizvoda.
Prikazuju se 61-75 od 1317 stavki
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Biljka otporna na hladnoću i mraz
DUKE Borovnica Seme...
Cena
1,95 €
(SKU: V 194 D)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>DUKE Borovnica Seme (Vaccinium corymbosum)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 50 (0,015g) semena. </strong></span></h2>
<p>Duke ima odličnu tolerantnost na bolesti. Jedna je od najotpornijih sorti na izmrzavanje tokom zimskog perioda. Preporučuje se sadnja do 700 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija, a tada pristiže na branje julu kada je i cena ploda niska.</p>
<p><strong>Karakteristike na polju:</strong><span> </span>Duke je sorta borovnice sa polupodignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u posebno pripremljeno zemljište u razmaku od 1,5 x 2,5 m (2.500 kom/ha) ili u saksije/vreće sa profesionalnim supstratom do 6.000 kom/ha, zavisno od tehnologije.</p>
<p><strong>Sadnice:</strong><span> </span>Kontejnerske sadnice u saksijama od 1,5-2 l supstrata se sade na pripremljeno zemljište ili u velike saksije/vreće sa profesionalnim supstratom, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju već da bude na površini kao na slici. Zatim zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% HUMISTART i sredstva za zaštitu 0,1% (Trifender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta. Tokom godine u više navrata ubacivati mikorizne gljive koje su neophodne za usvajanje hrane obzirom da borovnica nema sitne žile sa kojima usvaja hranu već to za nju čine pozitivni mikroorganizmi.</p>
<p><strong>Zemljište:</strong><span> </span>Najbolje je blago kiselo (PH 4,5), rastresito zemljište, nađubreno zgorelim stajnjakom (40 t/ha) i mineralnim đubrivom sa više kalijuma (500 kg/ha – 8:16:24) u trakama širine 1 m kuda će biti redovi, a ne po celoj površini. Po celoj površini parcele pre freziranja ubaciti kiselog treseta, neki od zemljišnih insekticida (Galition 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). U pripremljene brazde ili rupe dubine 25-30 cm prvo staviti kiselog treseta (2-3 kg/sadnici) a zatim sloj zemlje smešan sa mineralnim đubrivom (50-100 gr po sadnici). U rupe ili brazdu koje su pripremljene za sadnju obavezno dodati (ubaciti) istog zemljišnog insekticida i smešati ga sa zemljom koja se stavlja oko sadnice. Svake godine dodati čamove piljevine u sloju do 5 cm koji će dati dodatnu organsku materiju za biljku. Ako se radi proizvodnja u saksijama/vrećama tada se koristi profesionalni supstrat za sadnju.</p>
<p><strong>Navodnjavanje:</strong> Navodnjavanje treba obezbediti kroz sistem kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji će se koristiti isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta jer kupina ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, umerenim azotom treba primenjivati od početka zrenja plodova do kraja branja, a od početka septembra u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do izmrzavanja izdanaka.</p>
<p><strong>Zasena:</strong><span> </span>Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od minimalno 40% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 40%, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 40%, a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.</p>
<p><strong>Prinos:</strong><span> </span>Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 2 – 2,5 t/10 ari.</p>
<h2><span style="color: #000000;"><strong><em>Uputstvo za sejanje</em></strong></span></h2>
<p>Severna visokozbunasta borovnica (americka borovnica) - Potopiti seme u malu posudu sa toplom vodom i ostaviti da se ohladi 24 sata. Zatim sejati seme na povrsini slobodnom drenazom i prekriti kompostom . Potrebno je 90 dana hladne stratifikacije na 3C °, sto se moze postici prekrivanjem i stavljanjem napolje na hladno i mracnije mesto, ili prekrivanjem plasticnom kesom i stavljanjem u frizider. Zatim premestiti u zatvoreni prostor ili u propagator na minimalnoj temperaturi od 21C °, dok ne proklija. Kada je dovoljno veliko da se obradjuje, premestiti pojedine sadnice u 9cm duboku saksiju sa kompostom da bi dalje raslo. Zastititi od smrzavanja. Zatim posaditi na otvorenom, od juna pa na dalje.</p>
</body>
</html>
V 194 D
Komarac Trava Seme "tera...
Cena
1,45 €
(SKU: UT 11)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2>Komarac Trava Seme "tera komarce" (Bouteloua gracilis)</h2>
<h2><span style="color:#ff0000;font-size:14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2>
<p>Bouteloua gracilis, s karakterističnim ljubičasto smeđim cvetovima zanimljivi je izbor za saksije i baste. Ova ukrasna trava ne samo da izgleda prelepo u bastama I saksijama, vec je jedna od najboljih trava uopste za ispasu stoke. Studije su pokazale da je mleko zivotinja koje pasu ovu travu I do 20 posto kvalitetnije. Ova trava podnosi susu vise nego odlicno I lako se razmnozava.</p>
UT 11
Crni Biber Seme (Piper nigrum)
Cena
1,95 €
(SKU: MHS 56 PN)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong><em><span style="text-decoration: underline;">Crni Biber Seme (Piper nigrum)</span></em></strong></h2>
<h3><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h3>
<p>Biber (lat. Piper nigrum) je višegodišnja biljka, drvenasta zimzelena lijana iz porodice Piperaceae. Poreklom je iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije. Prijatnog je mirisa i više ili manje ljutog ukusa. Listovi su srcoliki, a plod bobičast.</p>
<p>Crni biber se dobija od zelenih, osušenih plodova, a beli od zrelog ploda kome je skinuta semenjača.</p>
<p>U srpskom jeziku se koriste i nazivi crni papar i karabiber.</p>
<p> </p>
<p><strong>Istorija</strong></p>
<p>Biber je je jedan od začina poznatih ljudima još od davnina. Danas ga tako lako nabavljamo da i ne pomišljamo koliko je u istoriji bio važan. Jedno vreme biber je predstavljao vrlo dragocen artikl u trgovini između Indije i Evrope, i uopšte vrlo cenjenu robu. Kad je Alarih, kralj Vizigota, osvojio i opustošio Rim, 408. godine naše ere, tražio je od Rimljana da mu na ime otkupa predaju i 1.500 kilograma bibera. Biber je bio toliko cenjen u srednjem veku, a pored bibera i ostali začini, posebno zbog toga što se u medicini upotrebljavao i kao lek. Bibera ima više vrsta, koje rastu na Javi, Sumatri, Borneu i na Malajskom arhipelagu, na Filipinima iu Indiji, ali sve te vrste bibera imaju ljut miris i ukus, a pripadaju 3 različitim rodovima biljaka. Biber je toliko ljut zbog toga što sadrži smolu i lako hlapljivo ulje ljutog ukusa. Svetska prestonica bibera je Singapur. Iz njegove se luke izvozi najviše ovog dragocenog začina. Čitav svet troši oko 65.000 tona bibera godišnje.</p>
<p> </p>
<p><strong>Droga</strong></p>
<p>Koristi se plod biljke - Fructus Piperis nigri.</p>
<p> </p>
<p><strong>Vrste bibera</strong></p>
<p>Postoji više vrsta bibera koji se koriste kao začin i dele se po bojama: crni, beli, zeleni...</p>
<p>Bibernjača</p>
<p> </p>
<p>Biber se melje u malim ručnim mlinovima koji su sastavni deo kuhinjskog pribora. Da ne bi izgubio aromu i ljutinu biber se melje neposredno iznad jela koje treba da se doda kao začin. Posuda u kojoj se drži biber se naziva bibernjača.</p>
<p>Biber u svakodnevnom govoru</p>
<p> </p>
<p>"Zabiberiti“ nekome je termin koji se koristi kada se nekome učini nešto neprijatno.</p>
<p> </p>
<p><strong>Upotreba</strong></p>
<p>Biber je dobar i često upotrebljavan začin. Njegovo lekovito svojstvo je da povećava apetit. Pošto veoma brzo izgubi aromu, preporučuje se da se samelje neposredno pre upotrebe. Kao začin se koriste i plodovi srodnih vrsta: P. betle, P.longum, P. cubeba.</p>
</body>
</html>
MHS 56 PN
Seme zute lubenice JANOSIK
Cena
2,15 €
(SKU: V 255)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2>Seme zute lubenice JANOSIK</h2>
<h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 20 (1.2g) Semena.</strong></span></h2>
<p>Veoma neobična i veoma cenjena poljska sorta lubenice sa žutim mesom koja je ukusna i drugačija. Janosik lubenica dolazi nam iz Poljske, ime je dobila u čast folklornog junaka, lika Robin Hooda. To je jedna od najboljih žutih lubenica, s ekstra slatkim, žutim mesom, nikad brasnjavim, vrlo visokim sadržajem šećera i vrlo produktivna. Plodovi su obično okrugli, mada neki mogu biti i ovalni.</p>
<p>Težina u proseku iznosi 4 - 6 kg po plodu, a svaka biljka daje dve do tri ploda lubenice.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 255 (20 S)
Sorta iz Mađarske
Seme paprike SorokSari
Cena
1,95 €
(SKU: PP 63)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2 class=""><strong>Seme Paprike "SorokSari"</strong></h2>
<h2><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 50 semena.</span> </strong></h2>
<p>SOROKSARI je jedna od najboljih madjarskih sorti slatke babure koja se kod nas gaji od 1972. Plodovi su strceci, masivni, cetvrtasti, sa tri ili cetiri ruba na vrhu. Veoma je rodna i zahvalna za gajenje u Vojvodini, gde daje 45-50 t/ha belih (zutih) plodova, sa 4-5 berbi. Bere se od prve dekade avgusta pa do prvih jesenjih mrazeva, na svakih 15-20 dana.</p>
<p>"Moze da se puni, pece i bari, krupna babura - "SOROKSARI"</p>
<p>Paprika je Bogata lekovitim sastojcima i zbog toga preporucljiva u ishrani. Najbolja i najzdravija za jelo je sveza, ne obradjena paprika, a lekovitim se smatra njen mesnati deo. Lekovitost paprike u narodnoj medicini iako je novijeg datuma, nikad nije bila pod znakom pitanja. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik</p>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
PP 63 (50 S)
Zmajevo drvo seme (Dracaena...
Cena
2,95 €
(SKU: T 87)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
<h2><strong>Zmajevo drvo seme (Dracaena draco)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2>
<p class="itemIntroText">Dracena draco je najpoznatija vrsta iz roda dracena. Poznata je pod nazivom pravi zmajevac, zmajevo drvo i zmajeva krvava biljka, jer izlučuje crvenu smolu od uboda. Ona može da ulepša svaki vrt u toplijim oblastima. Gaji se kao sobna biljka u velikim dekorativnim saksijama i unosi tropski dašak u enterijer.</p>
<p class="itemFullText">Dracena draco potiče sa Kanarskih ostrva, gde je endemska vrsta, ali još uvek se mogu videti veoma stari primerci. Ona je simbol ostrva Tenerife.</p>
<p>Dracena draco je zimzeleno drvo sa jednim glatkim sivim stablom koje se kasnije sa starenjem obično umnožava. U toplijoj klimi je masivno i široko drvo visoko 25 m. Jedan od najviših ikada zabeleženih primera bio visok preko 70 m. Kada se gaji kao sobna biljka može da poraste u visinu do 1,2 m.</p>
<p>Listovi dracene draco su dugi do 60 cm, plavo-zeleni, a ako joj se obezbedi dovoljno svetla, na ivicama se pojavljuje crveni obrub. Oni su šiljasti, kruti i uspravni, ali kako biljka stari spuštaju se naniže.</p>
<p>Najčešće za oko 10 do 15 godina stabljika dracene draco, početkom leta prestaje da raste i stvara cvetnu dršku nalik na ljiljan, na kojoj se nalaze mirišljavi zelenkasto-beli cvetovi, koji su zatim koralne bobice. Posle cvetanja počinje da se grana.</p>
<p>Smola dracene draco je korišćena kao boja za drvo čuvenih Stradivarijus violina. Takođe, ima širok spektar primene u medicini i koristi se i za balzamovanje mrtvih.</p>
T 87 (5 S)
Biljka otporna na hladnoću i mraz
Maqui - Cudesna Bobica Seme...
Cena
2,85 €
(SKU: V 237)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Maqui - Cudesna Bobica Seme Super Voce (Aristotelia Chilensis)</strong></h2>
<h2><span style="color: #fb0303;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 Semena.</strong></span></h2>
<p><span>Najjači prirodni antioksidant otkriven do sada. Njegova antioksidantna dejstva su 2,5 puta jača od istih nara i 4 puta jača nego kod borovnice. Biljka Maqui Berry je karakteristična za Patagonijski deo Čilea i Argentine i vekovima<span> </span>je korišćena od strane lokalnog stanovništva zbog njenih zdravstvenih prednosti. Maqui Berry povećava energiju, jača imunitet i ubrzava metabolizam.</span></p>
<p><span>Zbog toga što je Maqui Berry izuzetno bogat polifenolima i antocijanima, on pomaže organizmu u neutralizaciji slobodnih radikala.</span></p>
<p><span>Raste do 4 metra visoko, I preporucuje se da se prve zime podreze I odgore zastiti slamom ili nekom drugom zastitom. Odlicno ce rasti I u saksiji stim sto onda nece dostici visinu kao u prirodi…</span></p>
</body>
</html>
V 237
Sorta iz Turske
Pistac Seme, Seme Pistaca,...
Cena
1,65 €
(SKU: V 187 T)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Seme </strong><strong>Pistaca - </strong><strong>Antep Pistaci </strong><strong></strong><strong>(Pistacia vera)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 20, 50, 100, 500 Semena.</strong></span></h2>
<p>Pistać je drvenasta kultura koja pripada porodici rujevki (Anacardiaceae). Radi se o listopadnoj kulturi, uz izuzetak jedne zimzelene sorte. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle se raširila po celom svetu. Pistać zadržava žbunoliku formu ili formu niskog drveta, a prilagođen je toplijim uslovima klime i gaji se u primorju. Prema arheološkim nalazima pistać se uzgajao već pre 9.000 godina, što ukazuje na njegovu veliku privrednu korist.</p>
<p><strong>Morfološke osobine pistaća</strong></p>
<p>Pistać je žbunolika voćna vrsta. Može narasti do 10 m i imati životni vek od 100 godina. U konvencionalnoj proizvodnji se teži nižim uzgojnim oblicima radi lakše berbe, a najbolji se rod ploda može očekivati u dvadesetoj godini. Kora drveta je sivkasta, listovi su tamnozeleni, neparno perasti. Mlađe su grane smeđe boje. Na jednoj se peteljci nalazi tri do pet valjkastih listova. Cvetovi su sitni, smešteni u metličaste cvasti, a cvetanje se odvija tokom marta, pre listanja. Koren je razgranat i može prodreti u zemljište i do 7 metara. Plod pistaća je koštunica, duga 1 do 2 cm i široka 2 cm. Obavijen je ljuskom bež boje koja lagano puca tokom sazrevanja ploda. U koštunici je smještena jestiva zelenkasta semenka.</p>
<p><strong>Temperatura</strong></p>
<p>Pistać je biljka toplog podneblja i u našim područjima najbolje rezultate gajenja postiže u uslovima mediteranske klime. Ipak, nije osetljiv na niske temperature. <strong>Može pretrpeti velike temperaturne amplitude od -30 °C do + 42 °C i uzgajati se na terenima do 1.200 m n/v.</strong></p>
<p><strong>Voda</strong></p>
<p>Radi se o kulturi koja traži osunčane prostore i može izdržati dugu sušu i visoke temperature. Koren prodire duboko i omogućuje iskorištavanje vode i na velikim dubinama u zemljištu. Preporučuje se da se sadi na dobro dreniranom zemljištu.</p>
<p><strong>Zemljište</strong></p>
<p>Budući da razgranati koren raste duboko, pistać nema prevelike zahteve prema zemljištu. Treba imati na umu da se radi o dugoživećoj kulturi kod koje se presađivanje ne preporučuje pa je pistać potrebno odmah zasaditi na teren na kojem je planirano gajenje. Pogoduju mu duboka i glinena zemljišta.</p>
<p><strong>Sadnja pistaća</strong></p>
<p>Kako bi se postigle najbolje gajene osobine, pistać se kao ostale voćne vrste, preporučuje saditi kalemljenjem. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, kako bi se do proleća mlada biljka mogla pripremiti i razviti koren. Budući da se radi o dvodomoj vrsti, potrebno je obratiti pažnju da se u zasadu stabla sa ženskim cvetovima, nalazi i stablo s muškim cvetovima kako bi se omogućilo oprašivanje. „Muška“ i „ženska“ stabla mogu se razlikovati oblikom lista - „muški“ su listovi tamnozelene boje s duguljastim listićima, a „ženski“ svetlozeleni s velikim listićima.</p>
<p><strong>Berba i prinos pistaća</strong></p>
<p>Pistać obično donosi plod u desetoj godini ukoliko je biljka uzgojena iz semena (sejanac), a u petoj ukoliko je biljka kalemljena. Plodovi sazrevaju od jula do avgusta. Rod se može očekivati svake godine, a biljka obilno rodi svake treće do pete godine. Smatra se da starija stabla mogu dati 50 kg ploda s ljuskom, odnosno 30 kg ploda bez ljuske.</p>
<p><strong>Upotreba pistaća</strong></p>
<p>Seme pistaća je izuzetno hranjivo. Sadrži 20% proteina, 50% masnog ulja, 20% ugljenih hidrata i 2% vlakana. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, a naučno je dokazan njegov uticaj na smanjenje rizika od srčanih bolesti. Obično se konzumira u svežem stanju, a često se koristi i u industriji proizvodnje sladoleda, maslaca i drugih prerađenih i konditorskih proizvoda. Budući da ima okruglu krošnju i raste u formi žbuna, smatra se vrlo dekorativnom kulturom.</p>
<h2><strong>Sejanje Pistaca</strong></h2>
<p>Prije same sadnje sjemenke pistacije prvo ih stavite u običnu vodu na period od oko 10 sati, preporučljivo no nije nužno je da umjesto u običnu vodu sjeme stavite na isti vremenski rok u tekućinu tri postotnog hidrogena kojeg možete kupiti u ljekarni , cilj toga je ubijanje bakterija i ostalih štetočina u samom sjemenu.</p>
<p>Nakon što prođe 10 sati, sjeme zasadite u zemlju (bilo kupljenu crnicu ili ‘dalmatinsku’ crljenicu), ukoliko sjeme pistacie vere sadite u crnicu, poželjno ju je pomiješati sa cirka 15% pijeska. Sjemenke stavite na kakva 2cm dubine. Nipošto nemojte u istu posudicu za sadnju posaditi više sjemenki, jer je po tom pitanju pistacia izuzetno osjetljiva biljka i kada dođete u situaciju da će te morati presaditi biljke u zasebne posude, zbog svog osjetljivog korijena vrlo vjerojatno će vam ih velika većina uvenuti. Tako da je poželjno da svako sjeme ima samo svoju posudicu.</p>
<p>Što se tiče temperature, poželjno je da bude na temperaturi od oko 20c, odnosno sobnoj temperaturi. Nipošto nemojte pretjerano zaljevati posađeno sjeme, jer postoji opasnost da ono istrune. Potrebno je da zemlja bude vlažna, ali ne i mokra, i sa samom vlažnošću budite na oprezu, s obzirom da pistacija raste poglavito u regijama koje su poprilično oskudne sa padalinama.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
V 187 T 5 S
Sorta iz Rusije
Seme Paradajza Crna Sljiva...
Cena
1,55 €
(SKU: VT 49)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2 class=""><strong>Seme Paradajza Crna Sljiva - Black Plum</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5, 10, 50 semena.</strong></span></h2>
<p>Crna sljiva paradajz vodi poreklo iz Rusije. Ova sorta je otporna na sve zivo sto jednom paradajzu moze da skodi. Ova sorta proizvodi masu ploova koji nisu stvarno crni vec tamno crvene-braon boje.</p>
<p>Plodovi su odlicni kako za kuvanje tako i za svezu upotrebu. Zaista prelepa i ukusna sorta paradajza koju vam od srca preporucujemo...</p>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VT 49 (10 S)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Seme Dzinovske Rabarbare...
Cena
1,95 €
(SKU: UT 2)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<div id="idTab1" class="rte">
<h2 class="">Seme Dzinovske Rabarbare (Gunnera manicata)</h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong><span style="font-size: 14pt;">Cena je za pakovanje od 10 semena.</span></strong></span></h2>
<div><span>Listopadna zimootporna biljka, dostiže oko 2m u visini i širinu, ali ako se čuva pored vode može dostići i do 4m visine. Podnosi temperature od -23C. Cveta tokom leta i jeseni crveno-zelenim cvetovima. </span></div>
<div><span>Prve 3 god. se čuva tokom zime u zatvorenoj prostoriji a zatim se prebacuje u baštu na stalno mestu. </span></div>
<div>
<p>Porodica: Gunneraceae<br>Stanište: Brazil i Kolumbija<br>Životni vijek: višegodišnja biljka<br>Razmnožavanje: sjemenkama i diobom rizoma<br>Otpornost: maksimalno do -17.7 °C uz obavezno prekrivanje malčem; biljka je prikladna za uzgoj isključivo u velikim cvjetnim loncima<br>Visina: od 250 - 300 cm<br>Širina: do 350 cm<br>Ukrasna vrijednost: list; biljka stvara veliku lisnu masu, a jedan list može imati promjer do 300 cm<br>Period cvatnje: sredinom ljeta</p>
<p>Sjetva: do trenutka sjetve sjemenke držati u hladnjaku na temperaturi 2 - 5 °C; prilikom sijanja navući latex rukavice, jer doticaj sjemenaka s kožom usporava njihovo klijanje; za sjetvu koristiti posude veće od uobičajenih; sjemenke ravnomjerno rasporediti i plitko posijati u prethodno navlaženi supstrat koji zadržava vlagu i koji je bogat hranjivima, površinu supstrata nježno utisnuti dlanom; posudu prekriti prozirnom folijom, koju treba učvrstiti elastičnom gumicom, te je držati na svijetlom mjestu i na temperaturi 20 - 25 °C; supstrat redovito vlažiti i prozračivati te grijati dno posude, ako je moguće; sjemenke u pravilu proklijaju za 15 do 60 dana; voditi računa o tome da suspstrat nikada ne bude suh i da mlade biljke ne budu izložene direktnoj sunčevoj svjetlosti; preporučljivo je da se mlade biljke ne presađuju tijekom prve godine i da ih se redovito prihranjuje tekućim gnojivom od proljeća nadalje; na položaj na otvorenom presaditi nakon posljednjeg očekivanog mraza.</p>
<p>Zaštita od hladnoće i vlage tijekom zimskih mjeseci: krajem listopada ili početkom studenog odrezati sve listove biljke (skupa s drškama) koji su viši od 30 cm od tla; malčem u potpunosti prekriti krunu biljke, odnosno preostale nadzemne dijelove biljke; malč dodatno prekriti nekim vodonepropusnim materijalom i pričvrstiti ga za tlo kako ga ne bi otpuhao vjetar; zaštitu, odnosno malč ukloniti u proljeće nakon posljednjeg očekivanog mraza<br>Položaj: djelomično sjenovit do sunčan<br>Tlo: podno tlo koje zadržava vlagu<br>Zalijevanje: obilno; biljka je osobito prikladna za uzgoj uz vodene površine<br>Napomena: donja strana listova i lisne drške prekrivene su sitnim i prilično oštrim čekinjama, tako da se preporučuje nošenje zaštitnih rukavica prilikom rukovanja biljkom; unatoč narodnom imenu koje sugerira da je riječ o rabarbari, biljka nije ni u kakvom srodstvu s rabarbarom</p>
</div>
</div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
UT 2
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Dzinovski crni luk seme The...
Cena
3,00 €
(SKU: MHS 147)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
</head>
<body>
<h2><strong>Dzinovski crni luk seme The Kelsae</strong></h2>
<h2><strong><span style="color: #ff0000;">Cena je za pakovanje od 8 ili 15 semena.</span> </strong></h2>
<p>Luk koji je jako sladak i trenutno drzi rekord u tezini od 5,4 kg u Ginisovoj knjigi rekorda.</p>
<p>U precniku dostize lako preko 40cm a idealan je za hladnija podneblja, probajte i uverite se sami a sigurno ce i komsije gledati zaprepasceno i nece verovati da postoji tako veliki luk.</p>
<p><em><strong>Inace ovaj Luk je sorta a ne hibrid!</strong></em></p>
<p></p>
<div>
<p><span><strong>Setva</strong></span></p>
<p><span>Seme je sitno, dijametra 2-3 mm. Ovakvo seme zahteva precizne i namenske sejalice. Vezano za setvu, preporučuje se:</span><br /><span>• Ujednačena dubina setve: 1,5 do 2,0 cm. Duboka setva iznuruje klicu i određen broj biljaka pri klijanju i nicanju propada, a povećava se i napad patogena. Plitka setva nosi opasnost da biljka pri nicanju, usled specifičnog nicanja (petlja), izbaci korenčić izvan zemljišta i takve biljke padaju.</span><br /><span>• Sklop zavisi od karakteristika hibrida -preporuka semenskih kuća. Generalno, potrebno je ostvariti sklop: 600.000- 700.000 biljaka/ha, što se postiže 3,0-3.3 setvene jedinice od 250.000 semenki.</span><br /><span>• Koristiti seme tretirano fungicidima i inticidima, kao i pilirano seme.</span><br /><span>• Koristiti pneumatske sejalice za preciznu setvu sitnog semena (Gaspardo, Nodet...} Setva se obavlja na gredice, na kojoj je zasejano 5-9 redova sa podjednakim razmakom između redova ili se usejava 6 redova tri dvorede trake ili 8 redova u četivoredne trake, čime se postiže bolje provetravanje useva, rubni efekat i povoljan vegetacioni prostor,</span><br /><span>• Uspostavljanje boljeg kontakta između semena i zemljišta postiže se valjcima kojise nalaze iza setvenog ulagača.</span></p>
<p><span><strong>Navodnjavanje</strong></span></p>
<p><span>Proizvodnja crnog luka direktnom setvom ne može se ostvariti bez navodnjavanja, Setveni sloj je veoma plitak -1.5-2,0 cm, pa se brzo isušuje. Ovaj sloj mora se održati važnim, što se ostvaruje malim normama zalivanja (10 mm). Velike norme navodnjavanja, ili pljuskovite kiše mogu stvoriti pokoricu koja otežava, ili onemogućuje nicanje,ili da tek iznikle biljke „podigne", odvoji korenov sistem od zemljišta ispod pokorice.</span></p>
<p><span>Nakon formiranja prvog pravog lista pa do faze 3-4 prava lista, primarni klicin korenak odumire, a razvija se sekundarni korenov sistem. Norma zalivanja se kreće od 10-15 mm. Ova faza razvoja luka je kritična:</span><br /><span>• zbog prevlaženosti biljčice će formirati plitak i slabo razvijen korenov sistem;</span><br /><span>• Nedostatak vlage izaziva propadanje biljaka, jer je korenov sistem razvijen u površinskom sloju zemljišta.</span></p>
<p><span>U fazi od 3-4 prava lista pa do početka formiranja glavice, zalivne norme se kreću od 20 do 25 mm vodenog taloga.</span></p>
<p><span>Najveće zahteve za vodom crni luk ima u periodu formiranja glavice. Taj period je obično propraćen i visokim temperaturama. Usled zemljišne i atmosferske suše, biljka povlači vodu iz listova i ubrzava zrenje. Prvo se javlja žućenje vrhova listova. U toj fazi proces je reverzibilan, odnosno, pravilnim navodnjavanjem ovaj proces se može zaustaviti i povratiti. Ukoliko se pojave ovakvi simptomi biljke treba prihraniti folijarno sa kalcijumom (disbalans vodnog režima izaziva i disbalans usvajanja Ca) i pravilno navodnjavati. Ukoliko dođe do nekroze vrhova listova, proces postaje ireverzibilan i nikakvim kasnijim merama ne možemo uticati na njega. Na nekrotiranom delu lista se mogu razviti sekundarni patogeni - gljive iz roda Fusarium i Botrvtis.</span></p>
<p><span>Sa navodnjavanjem treba prekinuti kad biljke pokažu prve znakove zrenja (omekšavanje vrata lukovice).</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od korova</strong></span><br /><span>Crni luk je slabe kompetitivne moći tako da korovi mogu da smanje prinos i kvalitet crnog luka, a u ekstremnim slučajevima i da unište usev. Preporuke:</span><br /><span>• Nakon setve, a pre nicanja se može primeniti herbicid na bazi pendimetalina (Stomp 330-E; Zanat 330-E) u dozi 5 l/ha. Vreme primene treba približiti momentu nicanja biljaka da bi imali što duži efekat zaštite.</span><br /><span>• Iznikle korove pre nicanja luka, možemo tretirati totalnim herbicidom na bazi glifosata (Boom efekt, Clinic, Glifosav, Glitotal i dr.) u dozi od 5 l/ha.</span><br /><span>• Nakon nicanja biljaka pa do faze dobro razvijenog prvog pravog lista ne treba tretirati herbicidima zbog fitotoksičnosti. Nakon toga širokolisne jednogodišnje korove tretirati preparatima na bazi oksifluorfena (Goal, Galigan i dr.) ili flurok-sipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) u zavisnosti od vrsta korova.</span><br /><span>Preparate na bazi oksiflurofena (Goal i Galigan) ne koristiti dva dana pre i posle navodnjavanja ili padavina da bi luk mogao da formira karakterističnu voštanu prevlaku na listovima koja ga štiti od fitotoksičnog dejstva ovog preparata. Ukoliko je voštana prevlaka slaba može doći do prolaznih fitotoksičnih efekata u vidu deformacije i diskoloriteta listova. Najranije sa ovim preparatom možemo ići kada je prvi pravi list dužine najmanje 3 cm u maksimalnoj dozi od 0.3 l/ha. Može se primeniti nekoliko puta u razmacima; kasnije se doza može povećati, ali ne preko 0.6-0.7 l/ha.</span><br /><span>Preparat na bazi fluroksipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) treba korisiti najranije kad i Goal ili Galigan. U kasnijim fazama razvića može se u ekstremnim slučajevima koristiti do 0.8 l/ha. Ovaj preparat takođe izaziva prolaznu fitotoksiju na usevu u vidu gubljena turgora i poleganja lišća.</span><br /><span>U slučajevima zakorovljenosti palamidom (Cirsium spp.) ili gorčikom (Sonchus spp.) primenjuje se preparat na bazi klorpiralida (Lontrel 100 i dr.). Najranija primena je u fazi dobro razvijenog prvog lista u dozi 0.7 l/ha, a kasnije u dozi 1,0 l/ha. Ukoliko je usev zakorovljen palamidom mora se tretirati u split aplikaciji 2-3 puta sa punom dozom preparata jer jedino na taj način suzbijemo palamidu.</span><br /><span>Za suzbijanje travnih korova postoji širok spektar preparata (Fusilade forte, Select super, Agil i dr.) i preporučuje se split tretman da se ne bi dopustilo korovima da oduzimaju hranu i vodu usevu luka.</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od bolesti</strong></span><br /><span>Najbolja zaštita je preventiva. Ukoliko se dosledno sprovodi tehnologija proizvodnje crnog luka, napad patogena će biti umnogome smanjen.</span><br /><span>Oboljenja luka prouzrokovana gljivama:</span><br /><span>1. Bela trulež -</span><br /><span>Sclerotium cepivorum</span><br /><span>Polifagna gljiva koja napada veliki broi biljaka. Razvija se tokom cele vegetacije kao i u skladištu. Preventivne mere : pravilna agrotehnika umnogome smanjuju intenzitet napada.</span><br /><span>2. Trulež glavice crnog luka -</span><br /><span>Botrytis allii i Botrytis cinerea</span><br /><span>Može pričiniti veoma velike štete. Botntis napada lukovice kako u polju, tako i u skladištima i prouzrokuje propadanje lukovica. Lisne forme ovog patogena napadaju lisnu masu i smanjuju fotosintezu te smanjuju i prinos. Patogen prezimljava _ zemljištu te je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera. U skladište unositi samo zdrave i dobro osušene glavice, a u skladištu vlažnost održavati na nivou koji sprečava razvoj patogena.</span><br /><span>3. Lisna forma botritisa -</span><br /><span>Botrjtis squamosa</span><br /><span>Javlja se u vidu beličastih pega na listovima sa oreolom svetlozelene boje, vrhovi listova postaju braon, nekrotiraju i izumiru. Pored već nabrojanih preventivnih mera za Botrvtis spp. Može se suzbijati i fungicidima tkz. botricidima.</span><br /><span>4. Plamenjača luka- </span><br /><span>Peronospora destructor</span><br /><span>Jedna od najštetnijih oboljenja crnog luka kod nas. Prvi simptomi se javljaju kao blede ili žućkaste ovalne pege, kasnije patogen sporuliše i javlja se sivkasta prevlaka. Pege nekrotiraju i spajaju se tako da lišće izgleda kao spaljeno i dolazi do značajnog gubitka lisne mase. Patogen se spušta i u glavicu i takva glavica propada. Patogen prezimljava u arpadžiku, izvodnicama, samonicima te su oni nosilac patogena za sledeću sezonu. Uništavanje samonika i sadnja zdravog arpadžika i izvodnica su vrlo značajne preventivne mere. Ukoliko do bolesti dode na raspolaganju nam je velika paleta fungicida (kontaktni i sistemika) koji uspešno suzbijaju ovu bolest.</span><br /><span>5. Crna pegavost lista luka -</span><br /><span>Alternaria porri</span><br /><span>U poslednje vreme pričinjava velike štete u proizvodnji. Na lišću se javljaju žućkaste izdužene koncentrične pege koje kasnije postaju nekrotične i na njima se razvija crna sporonosna masa. Održava se na biljnim ostacima, arpadžiku i izvodnicama, te je zdrav sadni materijal, plodored i uklanjanje samonika i žetvenih ostataka, vrlo značajno. U slučaju napada sprovodi se hemijska zaštita fungicidima.</span><br /><span>6. Bakterioze i viroze crnog luka</span><br /><span>Najznačajnija je preventivna primena fitosanitarnih mera. Bakteriozna trulež može pričiniti štete pri neadekvatnim uslovima skladištenja.</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od štetočina</strong></span><br /><span>1. Zemljišne štetočine: gundelji-larve su grčice (Scarabaeidae); skočibube-larve su žičari (Elateridae) i podgrizajuće sovice (Noctuideae). Suzbijanje se vrši granulisanim insekticidima. Najbolji i najefikasniji način je primena insekticida zajedno sa setvom. Sejalice su opremljene depozitorima i insekticid se polaže ispod ili sa strane semena. Primenjuju se sledeći granulisani insekticidi: Forcei.5; Foxim, Galition i dr.</span><br /><span>2. Lukova muva (Hylemia antiqua) - Pojedinih godina nanosi velike štete usevima. Prvi let se uočava krajem aprila, početkom maja. Larve se ubušuju u vlažno stablo luka i zbog toga lišće žuti i vene. Druga generacija leti početkom jula, a eventualno treća krajem avgusta. Primena zemljišnih insekticida smanjuje napad, jer se uništavaju lutke koje prezimljavaju u zemljištu. Kasnije se suzbija primenom insekticida.</span><br /><span>3. Lukova lisna buva (Trioza brassicae) - Karakterističan simptom su narandžasta jaja pričvršćena dugom dlakastom drškom za lisku. Larva se fiksira za lisku i sisa sokove, a listovi se vrlo karkteristično uvijaju. Plodored smanjuje intenzitet napada a suzbijanje se vrši primenom insekticida.</span><br /><span>4. Lukov rilaš {Ceuth.orrynch.us saturalis) - Larve se ubušuju u unutrašnjost liske i tu se hrane. Simptomi su slični kao kod lisnih minera. Odrasli koji prezime hrane se rano u proleće i suzbijaju se u vreme dodatne ishrane u toplim prolećima.</span><br /><span>5. Tripsi - Na lukovima se javljaju dve vrste tripsa: Cvetni trips (Frankliniella occidentalis) i duvanov trips (Thrips tabaci). Razvija u našim uslovima 8-12 generacija godišnje. Najčešće se nalazi u rukavcima listova na prelazu liski u lisno stablo. Cesto se istovremeno mogu naći sva tri stadijuma: jaja, larve i imago. Hrani se sisanjem biljnih sokova te su simptomi slični simptomima lisne forme botritisa. Oštećenja koja pravi su „otvorene kapije" za ulazak patogena u biljku. Zbog mesta na kom se nalaze suzbijanje je vrlo teško. Od insekticida deluju piretroidi, Actara, Confidor, Mospilan ili njihove kombinacije.</span></p>
<p><span><strong>Zaštita od prorastanja lukovica u skladištu</strong></span><br /><span>Tretira se preparatima na bazi malein hidrazida (Royal, Fazor) koji deluju kao retardanti za zaustavljanje prorastanja, odnosno klijanja crnog luka u skladištu. Tretira se u početku zrenja odnosno, kad počinje poleganje nadzemne mase, a ima još dovoljno zelene mase koja obezbeduje usvajanje preparata. Koristi se u dozi od 12.5 l/ha, a ukoliko neposredno posle tretmana padne kiša potrebno je ponoviti prskanje sa 6,0 l/ha.</span><br /><span>Napomena:</span><br /><span>Uz folijarnu primenu insekticida i fungicida OBAVEZNO SE KORISTE OKVAŠIVAČI, odnosno sredstva koja smanjuju površinski napon vode i omogućavaju bolju pokrivenost lisne mase preparatom (Extravon, Trend, Nonit i dr.)</span></p>
<p><span><strong>Vađenje luka</strong></span></p>
<p><span>Sa vađenjem se počinje kada 50% biljaka polegne, mada iskustvo govori da je bolje, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, sačekati da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da lukovice sazru. Vađenje može biti mašinsko i ručno.</span></p>
<p><span>Najčešći slučaj je da se izvađene lukovice ostavljaju u trake, kako bi dozrele i osušile. Sledeća operacija je ručno kupljenje i odnošenje u skladište. Ukoliko su ovojni listovi dovoljno suvi i čvrsti, može se praktikovati potpuno mehanizovano vađenje i skladištenje lukovica.</span></p>
<p></p>
<em></em></div>
</body>
</html>
MHS 147 (15 S)
Sorta iz Sjedinjenih Američkih Država
Plavi Paradajz Seme "Bosque...
Cena
2,50 €
(SKU: VT 11)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Paradajz Bosque Blue Sveze Organsko Seme</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></strong></span></h2>
<div>Maticne biljke su organski uzgajane .Tamno plava boja plodova je rezultat antioksidativnih jedinjenja (Ant hroc inan) u paradajz koži, (poput borovnice), tako da ne samo da je lep, nego je i odlican za vase zdravlje ! Sto više sunca plod dobija, to više plavu boju dobija plod . Plod je savršen za salate, Zreo je u oko 65- 70 dana od transplantacije. Biljke daju izuzet no puno plodova i obavezno im je postaviti stap da se nebi lomile i padale na zemlju! </div>
<div>Kod uzgoja maticnih biljaka kao i davalaca semena nisu koristeni pesticidi ili hemikalije tako da su semena 100 posto BIO . Možete da sacuvate semena i posaditi ih opet iz godine u godinu i imati jednu zaista retku sortu paradajza koji je sem sto je prelep izuzet no ukusan i zdrav.</div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
VT 11 (10 S)
Sirak seme (Sorghum bicolor)
Cena
1,55 €
(SKU: MHS 74)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<h2><strong>Sirak seme (Sorghum bicolor)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2>
<p><b>Sirak (Sorghum bicolor)</b><span> </span>je<span> </span>jednogodišnja<span> </span>zeljasta biljka<span> </span>iz familije trava (Poaceae).<span> </span>Uzgaja se radi<span> </span>ishrane<span> </span>životinja<span> </span>i<span> </span>ljudi<span> </span>(uglavnom u<span> </span>Africi<span> </span>i<span> </span>Aziji) i svrstava u<span> </span>prosolike<span> </span>žitarice.<span> </span>Sem u ishrani, sirak se koristi kao<span> </span>seno<span> </span>i za dobijanje<span> </span>skroba,<span> </span>alkohola,<span> </span>glukoze.<span> </span>Cvasti<span> </span>(metlice) se suve koriste za izradu<span> </span>metli.</p>
<p>Ova vrsta se uzgaja kao<span> </span>žitarica, dok se ostale koriste kao<span> </span>krmno bilje, koje se bilo uzgaja u predelima sa toplom klimom ili je naturalizovano, u<span> </span>pašnjacima.<sup id="cite_ref-7" class="reference">[7]</sup><span> </span><i>Sirak</i><span> </span>pripada potfamiliji<span> </span><i>Panicoideae</i><span> </span>i plemenu<span> </span><i>Andropogoneae</i><span> </span>(plemenu koje obuhvata<span> </span><i>Andropogon gerardi</i><span> </span>i<span> </span>šećernu trsku).</p>
<p>Svetska produkcija sirka je oko 60 miliona tona godišnje. Glavne proizvođačke zemlje su<span> </span>SAD,<span> </span>Nigerija<span> </span>i<span> </span>Indija. U<span> </span>Senegalu, na primer postoji varijetet tradicionalnog sirka koji je u širokoj upotrebi, ali se koriste i lokalno poboljšani varijeteti koji su adaptirani za tamošnje<span> </span>tipove zemljišta<span> </span>i klimu. Zrna sirka se generalno koriste i ljudskoj ishrani u polu-aridnim zemljama Afrike i Azije. Ovaj usev se konzumira u vidu<span> </span>testenina, kuvan i u obliku tradicionalnih<span> </span>pića. Istraživanja su pokazala pozitivna svojstva ove žitarice po ljudsko zdravlje. Dalja istraživanja se sprovode radi sticanja detaljnijeg razumevanja terapetskog potencijala sirka.</p>
<h2><span class="mw-headline" id="Узгој_и_употреба">Uzgoj i upotreba</span></h2>
<p>Jedna vrsta,<span> </span><i>Sorghum bicolor</i>,<sup id="cite_ref-9" class="reference">[9]</sup><span> </span>poreklom iz Afrike sa mnoštvom kultivisanih sojeva,<sup id="cite_ref-10" class="reference">[10]</sup><span> </span>važan je usev širom sveta, koji se koristi kao<span> </span>hrana<span> </span>(kao zrna i kao<span> </span>sirkov sirup) ili melasa od sirka,<span> </span>krmno bilje<span> </span>za ishranu životinja, a nalazi primenu i u produkciji<span> </span>alkoholnih pića, i biogoriva. Većina varijeteta je tolerantna na<span> </span>sušu<span> </span>i toplotu, te su posebno važne za<span> </span>sušne<span> </span>regione, u kojima su žitarice jedna od osnovnih hrana za siromašno i seosko stanovništvo. Ovi varijeteti formiraju važnu komponentu pašnjaka u mnogim tropskim regionima.<span> </span><i>С. бицолор</i><span> </span>je važan<span> </span>prehrambeni usev<span> </span>u<span> </span>Africi,<span> </span>Centralnoj Americi, i<span> </span>južnoj Aziji, peta je žitarična kultura po važnosti u svetu.</p>
<p>Neke vrste sirka mogu da sadrže nivoe<span> </span>vodonik cijanida,<span> </span>hordenina, i nitrata koji ih čine letalnim za ispašu životinja u ranim stupnjevima biljnog rasta. Kad su izložene suši i toploti biljke isto tako mogu da sadrže toksične nivoe cijanida i/ili nitrata u kasnijim stupnjevima rasta.<sup id="cite_ref-12" class="reference">[12]</sup><span> </span>Jedna vrsta sirka,<span> </span>Džonsonova trava<span> </span>(<i>S. halapense</i>), klasifikuje se kao<span> </span>invazivna vrsta<span> </span>u SAD od strane<span> </span>Departmana za poljoprivredu.</p>
<p>Sirak se proizvodi u područjima koja su veoma topla. Minimalna prosečna temperatura od 25 °C neophodna je za osiguranje maksimalne proizvodnje zrna. Morfološke karakteristike čine ovu kulturu najtolerantnijom na sušu među trenutno kultivisanim žitaricama u svetu. Tokom suše listovi se zaviju da bi smanjio gubitak vode usled perspiracije. Ako se suša nastavi, ova biljka postaje dormantna, umesto da uvene. Listovi su zaštićeni<span> </span>voštanim<span> </span>kutikulama<span> </span>radi smanjenja isparavanja.</p>
<p>Sirak je peta žitarica po važnosti u svetu nakon<span> </span>pirinča,<span> </span>pšenice,<span> </span>kukuruza<span> </span>i<span> </span>ječma. On je glavna žitarična hrana za preko 750 miliona ljudi koji žive u polusušnim tropskim regionima Afrike, Azije i Latinske Amerike.<sup id="cite_ref-14" class="reference">[14]</sup><span> </span>Najveći proizvođač su Sjedinjene Države (skoro 17% svetske produkcije), gde su prinosi relativno visoki, čemu slede Indija, Nigerija, Kina, Meksiko, Sudan i Argentina.</p>
<p>U mnogim polu-sušnim zemljama u Africi i Aziji, zrna zauzimaju važno mesto u hrani i<span> </span>krmnom bilju. Zrna sirka koriste ljudi (pogotovo farmeri), koji često nemaju sredstva da se hrane drugim prehrambenim izvorima. Zrna sirka su bogata energetskim i neenergetskim hranjivim materijama. U ovim oblastima, ona su namenjena za konzumiranje kao testenine, kuvana ili u vidu tradicionalnih pića. Zrna sirka, pored pomenute upotrebe, konzumiraju se i obliku<span> </span>griza<span> </span>sa sosom. U industrijskim zemljama, sirak se koristi u vidu zrna ili krmnog bilja u stočnoj hrani i za proizvodnju<span> </span>bioetanola. Potražnja sirka se sve više povećava u mnogim zemljama u razvoju, naročito u zapadnoj Africi (u<span> </span>Nigeriji,<span> </span>Gani<span> </span>i<span> </span>Burkini Faso). To je povezano i sa porastom populacije, a delom i sa politikom ovih zemalja, koje imaju za cilj razvijanje industrijske upotrebe sirka (u pivarama) kao zamene za<span> </span>ječmeni<span> </span>slad.</p>
<p>Prisustvo semenjače i semenske ljuske koje su braon boje predstavlja indikaciju oštećenja. U nekim<span> </span>genotipovima<span> </span>sirka semenjača je ponekad parcijalna, nije vidljiva ili čak nedostaje, dok je u drugim veoma pigmentisana.<sup id="cite_ref-17" class="reference">[17]</sup><span> </span>Fenolna jedinjenja (fenolne kiseline,<span> </span>flavonoidi<span> </span>i<span> </span>tanini) su široko zastupljeni i sveprisutni<span> </span>sekundarni metaboliti<span> </span>u biljnom carstvu među žitaricama, i sirak je najbogatiji u tom pogledu sa do 6%,<sup id="cite_ref-18" class="reference">[18]</sup><sup id="cite_ref-19" class="reference">[19]</sup><sup id="cite_ref-20" class="reference">[20]</sup><span> </span>mada je pokazano da samo varijeteti sa pigmentiranim semenjačama sadrže tanine.<sup id="cite_ref-22" class="reference">[22]</sup><span> </span>Oni izgraju važnu ulogu u biljnim odbrambenim mehanizmima od<span> </span>gljivica<span> </span>i štetočina, kao što su<span> </span>insekti<span> </span>i<span> </span>ptice. Poznato je da fenolna jedinjenja takođe imaju pozitivne efekate na ljudsko zdravlje.</p>
<p>Fitinska kiselina<span> </span>ima veliki kapacitet vezivanja i stoga može da formira<span> </span>komplekse sa proteinima<span> </span>i<span> </span>viševalentnim<span> </span>katjonima. Većina kompleksa fitat-metal je nerastvorna pri<span> </span>fiziološkom<span> </span>pH i stoga su manje biološki dostupni izvor minerala za ljude i životinje.<sup id="cite_ref-23" class="reference">[23]</sup><span> </span>Analiziranjem nekoliko varijeteta sirka (belog i crvenog) utvrđeno je da sadržaj fitinskog fosfora celog semena varira između 170 i 380 mg na 100 g, i da to predstavlja preko 85% ukupnog fosfora u celom zrnu.</p>
<h2><span id=".D0.98.D1.81.D1.85.D1.80.D0.B0.D0.BD.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Исхрана">Ishrana</span></h2>
<p>Količina od 100 grama sirovog sirka pruža 329<span> </span>kalorija, 72%<span> </span>ugljenih hidrata, 4%<span> </span>masnoća, i 11%<span> </span>proteina. Sirak sadrži brojne<span> </span>esencijalne nutriente<span> </span>u znatnim udelima (20% ili više<span> </span>dnevne vrednosti, DV), uključujući pproteine,<span> </span>vlakna,<span> </span>B vitamine<span> </span>niacin,<span> </span>tiamin<span> </span>i<span> </span>vitamin B6, i nekoliko<span> </span>dijetarnih minerala, uključujući<span> </span>gvožđe<span> </span>(26% DV) i<span> </span>mangan<span> </span>(76% DV). Nutricioni sadržaj sirka je generalno sličan sa sirovim<span> </span>ovsom<span> </span>(pogledajte nutricionu tabelu). Među drugim sličnostima sa ovsom, sirak ne sadrži<span> </span>gluten, te je koristan za<span> </span>bezglutensku ishranu.</p>
<p>Sirak je jedna od glavnih zrnastih hrana koje se konzumiraju u Aziji i Africi. On se koristi u pripremi hrane za odrasle i decu. U<span> </span>tropskim<span> </span>regionima, hrana za bebe se pravi od sirčane i kukuruzne cicvare uz dodatak šećera.<sup id="cite_ref-25" class="reference">[25]</sup><span> </span>Proteinski kvalitet zrna sirka je loš usled niskog sadržaja esencijalnih aminokiseline kao što su<span> </span>lizin,<span> </span>triptofan<span> </span>i<span> </span>treonin.<sup id="cite_ref-Badi_26-0" class="reference">[26]</sup><span> </span>Postupak pravljenja<span> </span>slada<span> </span>poboljšava kvalitet proteina ove žitarice usled povećanja sadržaja lizina.<sup id="cite_ref-27" class="reference">[27]</sup><span> </span>Deca slabo vare sirak,<sup id="cite_ref-28" class="reference">[28]</sup><span> </span>ali ako se ishrana dopuni hranom sa visokim sadržajem lizina, sirak može biti zadovoljavajući izvor hranljivih materija.<sup id="cite_ref-Badi_26-1" class="reference">[26]</sup><span> </span>Proteini sirka postaju manje svarljivi nakon kuvanja.<sup id="cite_ref-29" class="reference">[29]</sup><sup id="cite_ref-30" class="reference">[30]</sup><span> </span>Sirak, kao i ostale žitarica, dobar je izvor vitamina B, kao što je<span> </span>tiamin,<span> </span>riboflavin, vitamin B6,<span> </span>biotin<span> </span>i<span> </span>niacin, mada rafiniranje dovodi do gubitaka svih vitamina B.<sup id="cite_ref-31" class="reference">[31]</sup><span> </span>Mineralni sastav sirka je sličan onom u<span> </span>prosu.<sup id="cite_ref-32" class="reference">[32]</sup><span> </span>Glavni minerali prisutni u zrnu sirka su<span> </span>kalijum<span> </span>i<span> </span>fosfor, dok je kalcijum nizak.<sup id="cite_ref-33" class="reference">[33]</sup><span> </span>Sirak sadrži<span> </span>polifenolna<span> </span>jedinjenja, koja se nazivaju<span> </span>kondenzovani tanini, i koja su antinutrijski faktori. Kondenzovani tanini smanjuju hranljivu vrednost zrna sirka, jer se mogu vezati za prehrambene proteine,<span> </span>digestivne enzime, minerale kao što su<span> </span>gvožđe, i vitamine B, kao što su tiamin i vitamin B6.<sup id="cite_ref-34" class="reference">[34]</sup><span> </span>Oni su prisutni u sojevima sirka koji imaju pigmentisanu<span> </span>semenjaču,<sup id="cite_ref-35" class="reference">[35]</sup><span> </span>a odsutni su kod belih i obojenih siraka bez pigmentirane semenjače.<sup id="cite_ref-36" class="reference">[36]</sup></p>
<h3><span id=".D0.9C.D0.B8.D0.BA.D0.BE.D1.82.D0.BE.D0.BA.D1.81.D0.B8.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D0.B8.D1.80.D0.BA.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Микотоксини_сирка">Mikotoksini sirka</span></h3>
<p>U slučaju<span> </span>buđi, visoke vrednosti<span> </span>relativne vlažnosti<span> </span>(RH) tokom rane faze rasta s jedne strane, i između kraja cvetanja i druge kulture, bile su u velikoj meri u korelaciji sa učestalošću ubuđalosti. Odnosi između maksimalne relativne vlažnosit i znaka plesnog oštećenja nisu linearni, već postoji neto porast kad vlažnost prekorači prag od oko 95%.</p>
<p>Kao i mnoge druge žitarice, zrna sirka u vreme žetve imaju veoma varijabilnu kompoziciju mikoflore. Plesni sirkovog zrna su dobro poznate kao primarni patološki problem ove biljke. Najvažniji elementi mikoflora su:<span> </span><i>Fusarium</i>,<span> </span><i>Curvularia</i>,<span> </span><i>Alternaria</i>,<span> </span><i>Helminthosporium</i><span> </span>i<span> </span><i>Phoma</i>. Na primer najčešći rodovi u Senegalu su:<span> </span><i>Curvularia</i><span> </span>i<span> </span><i>Fusarium</i>, i za ovaj kosniji je identifikovano pet vrsta:<span> </span><i>F. solani</i>,<span> </span><i>F. moniliforme</i>,<span> </span><i>F. cquiseti</i><span> </span>,<span> </span><i>F. fLocciferum</i><span> </span>i<span> </span><i>F. sporotrichoïdes</i>.</p>
<h3><span id=".D0.9D.D1.83.D1.82.D1.80.D0.B8.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B5_.D0.B8_.D0.BC.D0.B5.D0.B4.D0.B8.D1.86.D0.B8.D0.BD.D1.81.D0.BA.D0.B5_.D0.B8.D0.BC.D0.BF.D0.BB.D0.B8.D0.BA.D0.B0.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B5"></span><span class="mw-headline" id="Нутритивне_и_медицинске_импликације">Nutritivne i medicinske implikacije</span></h3>
<p>U jednoj studiji iz 2015. godine je pokazano da sirak prvensteno sadrži<span> </span>skrob<span> </span>koji se sporije vari od većine drugih žitarica, i koji je u manjoj meri svarljiv, kao i da sadrži manje proteina i nezasićene masti. Većina sojeva sirka je bogata fenolnim jedinjenjima, posebno<span> </span>3–deoksiantocianidinima<span> </span>i taninima. Rezultati dobijeni<span> </span>in vitro<span> </span>i kod životinja pokazali su da fenolna jedinjenja i rastvorljiva jedinjenja (polikozanoli) koja su povišeno prisutna u sirku balansiraju ili stabilizuju crevnu mikrobiotu i parametre povezane sa<span> </span>gojaznost,<span> </span>oksidativni stres,<span> </span>upale,<span> </span>dijabetes,<span> </span>dislipidemiju,<span> </span>hipertenziju<span> </span>i kancer.</p>
<h2><span id=".D0.98.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D0.B6.D0.B8.D0.B2.D0.B0.D1.9A.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Истраживања">Istraživanja</span></h2>
<p>Sirak je efektivan u konvertovanju<span> </span>solarne energije<span> </span>u<span> </span>hemijsku energiju, i on isto tako koristi manje količine vode u poređenju sa drugim žitaričnim usevima.<sup id="cite_ref-:0_40-0" class="reference">[40]</sup><sup id="cite_ref-41" class="reference">[41]</sup><span> </span>Biogorivo, proizvedeno koristeći slatki sirak kao kulturu sa visokim sadržajem šećera u stabljici, se razvija sa biomasom koja se može pretvoriti u<span> </span>ugljen,<span> </span>sintetički gas, i<span> </span>bio-ulje.<sup id="cite_ref-42" class="reference"></sup><sup id="cite_ref-43" class="reference"></sup></p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 74 (10 S)
Ogromna biljka (sa ogromnim plodovima)
Сорта из Перуа
Seme Gigantskog Peruanskog...
Cena
2,25 €
(SKU: P 280)
Seeds Gallery EU,
5/
5
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" />
<h2><strong>Seme Gigantskog Peruanskog Kukuruza Sacsa Kuski</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 ili 10 Smena.</strong></span></h2>
<p>Ogromna zrna kukuruza iz Anda, zrno je belo-crvene boje. Odličan za kuvanje i pečenje, veoma sladak a zrna velika pa se naj vise koristi za kuhanje kao mladi kukuruz.</p>
<p> </p>
<p>Jedna od najraširenijih namirnica u peruanskoj kuhinji. Ovaj kukuruz je zasađen u Peruu još od 1200. godine pre nove ere. Drevni peruanski farmeri postigli su stepen sofisticiranosti u odabiru i stvaranju novih sorti koje su se prilagodile različitim terenima i klimama. Španski hroničar iz šesnaestog veka Bernabe Cobo napisao je kako se u drevnom Peruu može naći kukuruz (poznat kao lokalno choclo) u svakoj boji pod suncem: bela, žuta, ljubičasta, crna, crvena i mešana. Danas, farmeri duž peruanske obale, planine i džungle uzgajaju više od 55 sorti kukuruza, više nego bilo gde drugde na Zemlji. Izvorni istoričar Inka Garcilaso de la Vega, u svojim Kraljevskim komentarima Inka, detaljno je pisao o prehrambenim navikama u kolonijalnim vremenima. Tih dana kukuruz je bio ključni dio prehrambenih potreba, a mještani su ga nazivali Sara, jedući pečenu ili kuhanu u vodi. U većim prilikama, meljali su zrna kako bi ispekli vrstu hleba zvanog tanta ili huminta. Za svečane događaje kao što je Festival Sunca (Inti Raimi), oni bi pečeni kruhovi nazvani zancu. Perunski kukuruz je takođe ispečen i nazvan danas kao i tada: cancha (prethodnik kokica). Danas, Peru karakteriše regionalne sorte na načine kako pripremiti ukusna jela na bazi kukuruza. U sjevernom Peruu, lokalno stanovništvo posebno voli pepian, gulaš na bazi naribanog zrna kukuruza pomiješanog s lukom, češnjakom i paprikom od čilija, koji ima posebno pojačan okus kada se kuha sa ćuretinom. Stanovnici Arekipa pripremaju jelo zvano soltero (pasulj, kukuruz, luk i preliv od svježeg sira). U džungli, jedno od najtipičnijih jela, inchi cache, napravljeno je od piletine koja se kuva u gulašu od pečenog kukuruza i kikirikija. Poslastice uključuju sanguito (napravljen od žutog kukuruznog brašna, masnoće za kuhanje, grožđica i melase šećerne trske zvane chancaca). Peruanski kukuruz se takođe koristi za pravljenje kolača od kukuruzne kaše, nazvanog tamales i humitas, koji se mogu naći u širokom spektru boja i ukusa (zelene, smeđe i žute, slatke i slane); peruanski kukuruz je takođe glavni sastojak chicha morade (piće od purpurnog kukuruza) ili chicha de jora (fermentisano kukuruzno pivo) i slatki purpurni kukuruzni mlijeko zvano mazamorra, za posebne prilike.</p>
P 280 5-S NS