5/ 5

<h2><strong>Aronia - Aronija Seme, Sjeme (Aronia melanocarpa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 150 Semena.</strong></span></h2> <div><span>Pripada familiji ruza Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia(L.) Pers. i purpurnu A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome sto pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovista čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća.</span></div> <div><span>Lako se gaji i odrzava. Gaji se slično kao oblačinska visnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se zbun sličan zbunu leske.</span></div> <div><span>Aronija moze da se razmnozava na tri načina.</span></div> <div><span>Prvi način je generativni, iz semena. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu, osusi i čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se rasiri po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frizider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drzi na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 ? 15 cm visine i trebaće im jos jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se unistavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 ? 20 cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korisćenje herbicida. Tokom sezone zastita od bolesti i stetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapusteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vasi, ali ni one ne mogu da naprave veće ?tete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.</span></div> <div><span>Drugi način razmnozavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare zbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i unistavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko oziljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suse.</span></div> <div><span>Treći način razmnozavanja je najefikasniji. Aronija se razmnozava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva, kao sto je ova u Superioru Velika Plana. Postupak je opisan u foto stripu. Na ovaj način , u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju zjednu godinu? pri iznosenju u plastenik, na aklimatizaciju, i, od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodisnjim biljkama iz semena. Uz to, potpuno su zdrave, tzv. Virus fri sadnice. Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka.</span></div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Seme potopiti u vodu i ostaviti u njoj preko noci</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>1  mesec u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> od 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

29 (150 S)

5/ 5

<h2><strong>Dzinovska Bosanska Sljiva Seme (Prunus domestica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;" class=""><strong>Cena je za pakovanje od 5 (6,5g) semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta je iz bosne, i veoma otporna na bolesti. Na ovu sljivu smo slucajno naisli kod jednog seljaka u dvoristu i odmah se odusevili kako velicinom tako i ukusom ove sorte.</p> <p>Nazalost vlasnik nije znao da nam kaze koje je ime sorte, jedino nam je znao reci da je ovu sortu sljive posadio njegov pradeda, i da se od tog vremena ova sljiva cuva i sadi redovno, kako bi se sorta sto vise rasirila i ocuvala.</p> <p>Pitali smo ga kako ova sljiva podnosi zimu i niske temperature, a on nam je odgovorio da se tu kod njih u selu temperatura spusta i do minus 24 stepena celzijusa.</p> <p>Plodovi su zaista ogromni i tezine u proseku 70 do 85 grama po plodu.</p> <p>Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi (džem od šljiva). Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.</p> <p><strong>Domaća šljiva</strong></p> <p>Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):</p> <p>cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;</p> <p>glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.</p> <p>&nbsp;</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 197 BS (6,5g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Kristova drača seme - sjeme (Paliurus spina-christi)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 smena.</strong></span></h2> <p><b>Drača</b><span> ili </span><b>drač</b><span> (<strong>drača čarna, diraka, krkov, ljuta drača, crna drača</strong>) (</span>lat.<span> </span><span lang="la"><i><i lang="la" title="латински текст">Paliurus spina-christi</i></i></span><span>) je listopadna </span>žbunasta<span> </span>biljka<span> iz porodice </span>krkavine<span> (Rhamnaceae), poznata po mnoštvu </span>trnova<span> (bodlji) po </span>stablu<span> i izdancima, dužine 1,5 – 2,5 cm.</span><sup id="cite_ref-пребиловци_1-0" class="reference">[1]</sup><span> Raste u oblasti </span>Mediterana<span>, </span>jugozapadnoj<span> i </span>srednjoj Aziji<span>.</span></p> <p>Biljka je<span> </span>listopadna i <strong>izdrzava temperature i do -20C</strong>. Može biti visoka 3–4 metra. Ima veoma jak<span> </span>koren, koji prodire duboko u<span> </span>zemljište. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci, na kojima su pravilno raspoređeni zeleni listići, tamnozelene boje i jajastog oblika. Na svakom izdanku, uporedo s obe strane nalazi se obično 12 do 15 listića.<span> </span>Cvetovi<span> </span>izbijaju iz pazuha izdanaka, mali su i žuti, slabog mirisa.<sup id="cite_ref-пребиловци_1-1" class="reference"></sup></p> <h2><span id=".D0.A3.D0.BF.D0.BE.D1.82.D1.80.D0.B5.D0.B1.D0.B0"></span><span class="mw-headline" id="Употреба">Upotreba</span></h2> <p>Zbog trnja se seče i koristi kao ograda, postavljanjem na zemlju ili na kamene zidove. Takođe, u narodu se kaže da tamo gde ima drače, ima i obradivog zemljišta. Plod je mali okrugli, veličine 2 do 3 cm, sazreva u avgustu.<sup id="cite_ref-пребиловци_1-2" class="reference">[1]</sup><span> </span>Mladi plodovi se mogu koristiti za alternativni vid ishrane, a zreli kao surogat kafe.<sup id="cite_ref-бп_2-0" class="reference">[2]</sup><span> </span>Dozreli plodovi se koriste i kao lek. Biljka je poznata kao<span> </span>antiseptičko sredstvo. Uspešno leči<span> </span>proliv,<span> </span>dizenteriju,<span> </span>zapaljenja debelog creva, a koristi se i kod nervnih i reumatičnih bolesti.</p> <p>Kao lekovita biljka koristi se plod grma koji sadrži alkaloide i tanine i najviše je cenjen zbog svojih protivupalnih i antiseptičkih, antispazmodičnih, ekspektoransnih, adstrigentnih i diuretskih sposobnosti. Galen ga je preporučio kod kamenca iz bešike. Primjena suhog ploda (1 kašika / 500 ml vode, kuhati 10 minuta i procijediti) pije se za kašalj, astmu, proliv, hipertenziju, čišćenje krvi od upale. Savršeno se kombinira sa običnim lanenim semenom (Linum), lipom (Tilia cordata), primula veris, Plantago major, Salvia officinalis, Malva silvestris i astmom u akutnom bronhitisu. Smatra se da ima laksativni efekat na debelom crevu, dok se bori protiv deformirajućeg artritisa - zbog čega ga često konzumiraju starije osobe. Spolja izgleda da pomaže naročito u lečenju žarišta ekcema zahvaljujući svom protivupalnom delovanju.</p> <p>Napomena: Gore prikazan recept, nikako nije recept. Savet stručnjaka smatra se neophodnim pre upotrebe biljke.</p> <h2><span id=".D0.A0.D0.B0.D1.81.D0.BF.D1.80.D0.BE.D1.81.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D1.81.D1.82"></span><span id="Распрострањеност">Rasprostra</span><span class="mw-headline" id="Распрострањеност">njenost</span></h2> <p>Raste u oblasti<span> </span>Mediterana,<span> </span>jugozapadnoj<span> </span>i<span> </span>srednjoj Aziji. Karakteristična je za kraške terene<span> </span>Dalmacije,<span> </span>Hercegovine,<span> </span>Crne Gore<span> </span>itd. U Srbiji se može naći i na desnoj obali<span> </span>Nišave, u potezu od<span> </span>Klenja<span> </span>do<span> </span>Sićevačke klisure. U selu<span> </span>Moklište<span> </span>postoji zaselak Dračje koji je dobio ime po ovoj biljci.</p> <p></p> </body> </html>

T 86

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Divlja smokva seme - sjeme (iz Hercegovine)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 20 semena.</strong></span></h2> <p>Ovu smokvu smo doneli iz Hercegovine a našli smo je u planini u potpunoj divljini. Njeno staniste je bilo kamenito i suvo, sto znaci da je otporna na lose uslove zemljista. Takodje u tom delu su stalne suse i bez obzira sto biljka nije dobijala puno vode nije joj uopste smetalo za rast. Plodovi su manji od drugih sorti smokvi i tamno ljubicasti kada su zreli. Iako su plodovi mali jako su ukusni i slatki. Iz pouzdanih izvora smo saznali da se tu gde smo je brali temperatura spusta i do -15C zimi.</p> <p>Cvetove smokve teško je spaziti jer rastu unutar smokava i takve cvetove oprašuju tzv. smokvine osice, koje se razvijaju u plodovima divlje smokve. Razlika između pitome i divlje smokve je u tome što pitoma smokva cveta samo ženskim cvetovima dok divlja smokva ima zenske i muške cvetove.</p> <p>Divlja smokva raste nenormalnom brzinom u odnosu na pitome.</p> </body> </html>

V 19 WF (20 S)

5/ 5

<h2><strong>Mediteranski Čempres Seme (Cupressus sempervirens)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od <span>0,5 g (oko 50 semena)</span>.</strong></span></h2> <p><b>Obični čempres</b><span>&nbsp;(vazdazeleni čempres, zimzeleni čempres,&nbsp;</span>lat.<span>&nbsp;</span><i>Cupressus sempervirens</i><span>), je biljka iz roda&nbsp;</span><i>Cupressus</i><span>.</span></p> <p>Čempres se može javiti i dva oblika. Prvi je s uskopiramidalnom, stupastom<span>&nbsp;</span>krošnjom<span>&nbsp;</span>koja se sužava prema vrhu, te sa uspravljenim i priljubljenim<span>&nbsp;</span>granama. Ovaj je oblik u narodu poznat kao "muški".</p> <p>Drugi vid, u narodu poznat kao "ženski", ima široku kupastu krošnju s vodoravno stojećim granama.</p> <p>Kora<span>&nbsp;</span>čempresa je tanka, sivosmeđe do tamnosmeđe boje. Dugo ostaje glatka.</p> <p>Korijenov<span>&nbsp;</span>sustav je jako razgranat, razveden, te prodire duboko u<span>&nbsp;</span>zemlju. Prilagodljiv je terenu.</p> <p>Iglice<span>&nbsp;</span>(četine) su kod čempresa ljuskaste, čvrsto prilegle uz četverokutne tanke grančice, poredane u 4 reda. Duge su oko 1<span>&nbsp;</span>mm, a na leđnoj strani imaju izduženu smolnu žljezdicu. Tamnozelene su boje.</p> <h2><span id="Stani.C5.A1te"></span><span class="mw-headline" id="Stanište">Stanište</span></h2> <p>Raste najviše uz putove, na groblju, parkovima, vrtovima, oko crkava, itd.</p><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

T 16 CS (0,5g)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Safran Lukovice (Crocus sativus)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #f80404; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 1 lukovice.</strong></span></h2> <p><span>Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Može dostići visinu do 30 cm. Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška (Croci stigmata), organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača, a koristi i u medicini U većoj meri je otrovan.</span></p> <p><span>Šafran je dobio ime po persijskoj reči za'faran, što u prevodu doslovno znači „budi žut“.</span></p> <p><span>Najviše šafrana se uzgaja u Iranu. Oko Mediterana se uzgaja u Francuskoj, Španiji, Maroku, Grčkoj (Krokos, Kozanis), Turskoj (u Safranbolu), Italiji te u Austriji (Panonski šafran). Godišnja proizvodnja iznosi približno 200 tona. U Iranu se proizvede približno 170 do 180 tona godišnje.</span></p> <h2><strong><span>Šafran u istoriji</span></strong></h2> <p><span>Njegovo poreklo nije precizno utvrđeno, jer se spominju različite zemlje Mediterana i Azije, počevši od stare Grčke, Krita, Irana... U Mesopotamiji veličan je još pre pet hiljada godina, ali Indusima pripada slava za otkrivanje njegovih izvanrednih svojstava kao začina. Do tada šafran je imao izuzetno široku primenu, ali ne kao začin. Tako ga je Kleopatra koristila kao krem za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, Feničani su ga smatrali lekom, a alhemičari su od njega proizvodili zlato... Zlato je, naravno, bilo lažno, ali je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje.</span></p> <h2><strong><span>Šafran u medicini</span></strong></h2> <p><span>Šafran se vekovima upotrebljava kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti. Takođe, šafran se koristi i za lečenje akni, bradavica, ekcema i drugih kožnih problema.</span></p> <h2><strong>Šafran kao začin</strong></h2> <p>Začin šafran je poznat od davnina. <span>Koristio se još u Mesopotamiji pre 5000 godina, a spominje se i u Bibliji. Ovaj začin je jedan od najskupljih, ako ne i najskuplji, na svetu. Naime, 1 gram ovog začina košta od 4 do 14 evra. Začin se spravlja od prašnika i tučka koji su narandžastocrvene boje. Za kilogram ovog začina potrebno je ubrati oko 150 000 cvetova, pa je zato i najskuplji začin na svetu. </span>Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni. Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.</p> <h2><strong>Ukus začina</strong></h2> <p>Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.</p> <h2><strong>Upozorenje</strong></h2> <p>Istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba.</p> <h2><span style="color: #2445a2;">SAFRAN ZACIN MOZETE KUPITI OVDE:</span></h2> <h3><span style="color: #d0121a;"><span style="color: #d0121a;"><strong>http://www.bio-zacini.com/home/safran-zacin-crocus-sativus.htm</strong></span>l</span></h3> </body> </html>

MHS 105 B

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Seme Ruze Penjacice “Paul Scarlet Climber”</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p>Ova sorta ruze penjacice je najmirisnija od nje ce vam celo dvoriste mirisati, drugi naziv za ovu ruzu je parfemska ruza, I uvek pobedjuje na takmicenjima.</p> <p>Ruže penjačice (Climber Rose) cvetaju od proleća do prvih mrazeva. Omiljeni su ukras ograda, pergola ili cvetnih lukova. Od njih mogu da se formiraju veliki cvetni stubovi ili cvetne žive ograde. Pogodne su za pokrivanje zidova, ograda, stubova i neuglednih pozadina, kao i za pojedinačno sađenje na istaknutim mestima. Kombinacijom boja i formiranjem oblika ruža penjačica, uz malo mašte i truda stvaraju se upečatljivi vizuelni efekti u eksterijeru doma.</p> <p>Zavisno od sorte, cvetovi ruža penjačica su srednje veliki ili veliki, pojedinačni ili u grupama, u raznih bojama, većinom mirisni. Postoje sorte koje cvetaju jednom u sezoni (tzv. "majske ruže"), ali i one koje cvetaju od maja, pa do novembra.</p> <p>Izbor sorti ruža penjačica je veoma bogat, ali se sa svakom ne može postići željeni efekat. Postoje sorte penjačica za sađenje uz lukove i pergole, kao i one koje rastu uspravno i od kojih se najlakše prave cvetni stubovi. Postoje i sorte koje stvaraju lepe, ali ne previše robusne grmove, bujno cvetaju, i idealne su za prekrivanje ograde.</p> <p>Ruža penjačica uspeva skoro na svakom zemljištu. Lagano, peskovito i propusno, glinasto zemljište joj najviše odgovara.</p> <p>Ruža penjačica voli mesta sa dosta svetla i sunca, najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno, što će sprečiti razne bolesti, poput pepelnice. Ako nema dovoljno svetla i sunca pustiće duge grane, boreći se za svetlost, pa će na primer da cveta na granama koje su se probile kroz krošnju.</p> <p>Pre sađenja ruža penjačica treba napraviti čvrstu konstrukciju po kojoj će se usmeravati tokom njenog rasta.</p> <p>Jesen je idealno vreme za sađenje ruža. Sade se na razmaku od 1 do 2 m, što zavisi od bujnosti sorte i namene. Nikada se ne sade pregusto, niti dve ruže zajedno. Kada se sade uz stubove, pergole, lukove i sl. sadnica mora da se odmakne najmanje 30 do 40 cm. Nikada ih ne treba saditi uz sam zid ili ispod krošnje razgranatog drveća. Kod sađenja uz zidove sadnica treba da se odmakne 40 cm i više. Posude za ruže penjačice treba da su visoke najmanje 40 cm, da imaju rupicu za odvod vode i dobru drenažu.</p> <p>Ruže penjačice rastu od 3 m pa sve do 8 m, zavisno od sorte. Mnoge ruže penjačice oblikuju jake, krute grane koje nije lako saviti. Njihove grane mora da se vode i povezuju. Uvek ih treba usmeravati vodoravno, jer ako glavni izdanak raste koso u visinu, ruža će posle nekog vremena prestaje da cveta u donjem delu. Grane se povezuju pod uglom od 20 stepeni do 30 stepeni u odnosu na vodoravne. Ako se grana zaveže skoro vodoravno, pupoljci na kraju grane neće dobijati dovoljno hranljivih materija, pa neće cvetati. Što je ruža veća i jača, to slabije savijajte njene grane.</p> <p>U prve tri godine ove mlade baštenske biljke se ostavljaju da nesmetano rastu i razvijaju grane, ali se grane usmeravaju u željenom smeru, i eventualno se skrati neka grana ako je postigla visinu veću od željene. Tek četvrte godine, u februaru ili martu, treba ih orezati, a zatim redovno svake godine. Tri do četiri jake i zdrave grane treba da se ostave, a ostale uklone ili skrate, tako da imaju tri do pet okaca iz kojih će se razviti nove cvetne grane. Vrhovi grana, ako su zdravi i ako nisu prerasli željenu visinu, se ne skraćuju. Najlepše ruže cvetaju na mlađim izdancima, starim dve godine, a odrvenele grane treba ukloniti, pošto na njima nema cvetova. Posle rezanja treba ih okopati i nađubriti.</p> <p>Ruže penjačice mogu da se oblikuju kao stablo, i tako grade posebnu sortu ruža stablašica - pendulaste ruže stablašice. Tada se sade kao dominantni, samostojeći soliteri, na sredini vrta ili travnjaka, a grane se puštaju da slobodno padaju prema zemlji i tako grade zanimljivu formu.</p> <p>Nakon završetka prvog cvetanja, treba ukloniti precvetale cvetove ruža penjačica sa jednim listom ispod cveta.</p> <p>Ruži penjačici je potrebno redovno okopavanje, pljevljenje od korova, povremeno prihranjivanje i zaštita od štetočina i gljivičnih oboljenja.</p> <p>Ako se kombinuju ruže penjačice sa ružama stablašicama stvaraju se zanimljivi vizuelni efekti u vrtu.</p> </body> </html>

F 76

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Hmelj Seme (Humulus lupulus)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 semena.</strong></span></h2> <p><strong>Narodni nazivi: blust — hmel — hmelina — hmeljevina — kudilice — kuk — kuke — melika — melj — meljevina — miljevina.</strong></p> <p>Hmelj je lepa biljka puzavica koja se masovno proizvodi za pravljenja piva, jer je Hmelj glavni sastojak koji pivu daje onu finu gorčinu i aromu. Ranijih vekova, osim piva Hmelj je bio cenjen i kao sastojak čajeva za žensko zadovoljstvo, kao i prirodnih preparata za smirenje. Hmelj je gorka droga, koja zbog svoje gorčine utiče na rad srca, smiruje ga, na izbacivanje tečnosti i pobudjivanje apetita.</p> <p>Danas se čaj ili tinktura Hmelja koristi za smirenje, za polnu prenadraženost kod muškaraca ili seksualnu inhibiranost kod žena. Mnogi smatraju da je Hmelj dobar ženski afrodizijak jer podstiče seksualnost kod žena, njihovu opuštenost i uživanje u ljubavnim čarima. Hmelj generalno opušta, pa u tom smislu može i biti od koristi. Vrlo se često nalazi u biljnim formulama koje imaju sedativna svojstva.</p> <p>Prenosimo vam opis Hmelja i lekovito delovanje iz nemačke knjige Lekovito bilje i njegova upotreba – Rihard Viilforst.</p> <p><strong>Opis biljke:</strong> hmelj je trajna samonikla i vrlo razgranjena biljka penjačica koja se penje po grmlju i drveću 3 do 8 m visoko. Za hmelj u kulturi izgrađuju se posebne armature. Hmelj je dvodomna biljka koja se penjući ovija nadesno. Listovi i izdanci su hrapavi, listovi su s peteljkom, nasuprotni, te tro do pelerokrpasti. Prašnički cvjetovi razvijaju se u visećim metlicama na muškim biljkama, a ženski se cvjetovi razvijaju u resama na ženskim biljkama. Iz ženskih cvjetova  razvijene  sišarke  su  jajastog oblika,  viseće  i  žućkasto-zelene boje.  Unutarnja  površina  ljusaka  nosi žućkaste do crvenkaste žIjezdaste tvorevine koje hmelju daju karakterističan gorak okus. Kulturni oblici hmelja razvijaju se bez oplodnje, tj. vegetativnim putem. Na mjestu sjemena razmnožavaju se žljezdaste dlake pa kod istresanja šišarki ispada žuti prah, nazvan lupulin.</p> <p><strong>Miris i ukus:</strong> šišarke hmelja imaju jak aromatičan miris, u većim količinama gotovo omamljujući. Okus je aromatičan, grize, vrlo je gorak i trpak.</p> <p>Vrijeme cvatnje: srpanj do rujna, a vrijeme sazrijevanja šišarki u rujnu.</p> <p><strong>Stanište:</strong> divlje rastući hmelj dolazi većinom na obalama ili u blizini rijeka i potoka te se penje po grmlju bjelogoričnih šuma na močvarnim riječnim obalama. Kulturni oblici vole toplije položaje. Danas je poznat čitav niz sorti kulturnih oblika, ali se i kod hmelja već primjećuju pojave degeneracije. Hmelj se mnogo uzgaja u Čehoslovačkoj, Njemačkoj, Francuskoj, Engleskoj i Americi, a kod nas su glavna uzgojna područja u Sloveniji i Vojvodini. (knjiga iz koje je tekst izašla je 1978.g.) Hmelj se uzgaja već od 8. stoljeća, a prve zabilješke o hmelju potječu od arapskog liječnika Mesue iz sedmog stoljeća n. e. koji je za čišćenje krvi preporučao sirup od hmelja.</p> <p><strong>Ljekoviti dio biljke:</strong> u ožujku i travnju sabiru se mladi izdanci hmelja, koji se mogu uživati kao šparoga, za pripremu salate i dr., a šišarice (Strobili lupuli) za vrijeme berbe u rujnu.</p> <p><strong>Ljekovite i djelotvorne  tvari:</strong> šišarke hmelja, odnosno iz njih istreseno „brašno hmelja“ (Glandulae lupuli-lupulin), sadrži eterično ulje s kariofilenom, nadalje linalol, mircen, razne kiseline, tanin, holin, lupulit i alfa i beta hmeljnu gorku kiselinu. Obje hmeljne kiseline označene su kao humulon i lupulon. Lupulon je važnija ljekovita tvar za liječenje. Brašno hmelja, osim toga vjerojatno sadrži morfinu sličnu bazu i jedan alkaloid. Šišarice, odnosno brašno hmelja, treba čuvati samo u tamnim, dobro zatvorenim staklenim posudama.</p> <p><strong>Ljekovito djelovanje:</strong> šišarke imaju djelovanje kao sredstvo za jačanje što se pripisuje visokom sadržaju gorkih tvari. Šišarke djeluju na pobuđivanje apetita kao i na jačanje želuca i crijeva. Čaj od šišarki preporučuje se kod neuroznih proljeva, neuroznih crijevnih oboljenja, nadutosti i crijevnih grčeva.</p> <p>Gorke tvari u zajednici s eteričnim uljem kao i još daljnjim nizom ljekovitih tvari djeluju umirujuće na živčani sistem, tjelesni nemir se smanjuje, a isto tako i neurozno ubrzanje bila, a dolazi i do normalizacije do tada povećanog rada srca. Čaj od šišarki hmelja (1 čajna žlica u obliku vrućeg oparka) uklanja sve navedene pojave i time ponovo donosi normalan san. Isto tako se u dalekoj mjeri smanjuje i spolna prenadraženost. Čaj od šišarki, uziman nezaslađen i u gutljajima, a prema potrebi dnevno 1-2 šalice, preporuča se u pubertetu ako je dijete previše zaokupljeno spolnim samozadovoljavanjem (masturbacija) ili ima polucije za vrijeme spavanja.</p> <p>Djelovanje hmelja na jako izlučivanje mokraće nema samo povoljan utjecaj na smanjenje skupljanja vode u tijelu, to svojstvo izlučivanja ima naravno i ljekoviti utjecaj kod svih oboljenja od gihta i reumatizma. Brašno hmelja, odnosno lupulin pokazuje iste uspjehe, pa se od njega uzima 1/4 g do 1 g, više puta dnevno. Najdjelotvornijim se pokazao kod svih probavnih smetnji hladno pripremljen čaj od šišarki hmelja, naročito ako se pije u gutljajima najmanje 1 sat prije glavnog jela. Topli pripravak je povoljniji za umirujuće djelovanje prije svega kod nesanice i seksualnih uzbuđenja. Prema novijim rezultatima istraživanja hmelj uništava želju za nikotinom pa se preporučuje pušačima.</p> <p>Daljnje nove spoznaje pokazali su klinički pokusi u pogledu beta hmeljne kiseline – lupulona. Lupulon, naime, djeluje na uništenje tuberkuloznih bacila. Budući da je sadržaj otrova koncentriranog lupulona mali, može se – naravno samo po propisu liječnika i pod njegovom kontrolom – kod tuberkuloznih pojava s uspjehom primijeniti lupulon u želatinoznim kapsulama.</p> <p>Baktericidno djelovanje u toj ljekovitoj biljci je u svojem anliseptičkom djelovanju gotovo 500 puta tako jako kao poznata karbolna voda. Iako je hmelj punovrijedan kao ljekovita biljka, ipak mogu nastati i negativne posljedice njegovom krivom upotrebom. Kod prekoračenja doza kao i dugotrajnom primjenom može nastati omamljenost u glavi, teškoće u želucu pa čak i pojave klijenuti. Čaj od hmelja nije prikladan kao trajni napitak.</p> <p><strong>Čajne mješavine: </strong></p> <p>Čaj za živce: u jednakim dijelovima izmiješaju se šišarke hmelja, cvijet despika (br. 79), listovi matičnjaka (br. 91) i cvijet jaglaca (br. 112). Čaj za umirenje želuca: izmiješaju se 3 dijela šišarki hmelja, 1 dio listova matičnjaka (br. 91),</p> <p>1 dio biljke kičice (br. 43) i 1 dio cvijeta kamilice (br. 89). Čaj za nesanicu: 3 dijela šišarki hmelja i 2 dijela korijena odoljena (br. 153) – upute za taj čaj navedene su kod odoljena (br. 153).</p> <p>Priprema tih čajnih mješavina: 1 čajna žlica mješavine za 1 šalicu čaja pripremljenog kao oparak. Pije se prema potrebi 1-2 šalice tokom dana, nezaslađeno i u gutljajima.</p> <p>Primjena u pučkoj medicini: sok svježe ubranih listova ili izdanaka hmelja znatno pospješuje stolicu, a pospješuje i izlučivanje mokraće, odvodi izlišnu žuč i umiruje bolove maternice. Kod kamena u mjehuru dobro je pariti se uvarkom od izdanka i cvjetova hmelja.</p> <p>Za reguliranje rada jetre priprema se salata od mladih izdanaka hmelja. Tinktura hmelja, koja se priprema tako da se svježe šišarke stave na močenje u vinsku žestu, preporuča se kod gihta i žutice, a uzima se 3 puta dnevno 5 do 8 kapi. Mladi izdanci hmelja sprečavaju skorbut. U pučkoj medicini se s uspjehom primjenjuje čaj od listova hmelja protiv skorbuta, povećane slezene, u krvnim bolestima i kod dugotrajnih groznica.</p> <p>Izvana se svježe sabrani i u mužaru stučeni listovi preporučuju kao oblozi za umirenje bolova od reume, gihta, zgnječen ja tkiva i iščašenja.</p> <h3><strong>Sadnja hmelja</strong></h3> <p>Broj biljaka po hektaru zavisi od sortimenta, zemljišta i klimatskih uslova. Vegetacioni prostor po biljci zavisi od međurednog razmaka i rastojanja biljaka u redu.</p> <p>Za samo jednu godinu hmelj može da naraste do tri metra u visinu. Hmelj bi trebalo saditi u rano proleće 5 centimetara u zemlju i sa razmakom od 8 do 10 centimetara na dobro nađubrenoj podlozi.<br /><br />Vodite računa da pri rastu svi pupoljci budu uspravni i usmereni nagore. Malčirajte kompostiranim lišćem debljine od 2 do 5 centimetara kako bi zadržali vlažnost. Tokom prve godine zahteva se redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, da bi se pospešilo formiranje korena.</p> <p>Zbog ubrzanog rasta potrebna im je dobra potpora. Ako se odlučite da gajite samo nekoliko loza, najbolje je da napravite mrežu ili žicu gde će ova biljka penjačica moći da pravilno raste i razvija se. Za ozbiljniju proizvodnju potreban je jači i veći sistem koji će biljci pružati potporu.</p> <h3><strong>Pravo vreme za berbu hmelja</strong></h3> <p>Ovo je biljka koja najbolje rađa tek nakon druge godine. Ona sazreva u drugoj polovini avgusta. Plod je spreman za branje kada šišarke dobiju zlatno-crvenu boju, i kada su pune lepljive žute tečnosti, a pod pritiskom prstiju šušte i lepe se za prste.</p> <p>Ubrane šišarke mogu da se koriste sveže, a mogu i da se suše. Ako odlučite da ih koristite suve, vodite računa da pri sušenju ne izgube vlažnost, a samim tim i ukus. Berba se može obaviti ručno i mašinama.</p> <h3><strong>Čuvanje i nega hmelja nakon branja</strong></h3> <p>Zbog ubrzanog rasta biljka se lako neguje i održava. Postarajte se da je redovno orezujete i otklanjate slabe i oštećene izdanke. Tokom sušnih perioda redovno je zalivajte.</p> <h3><strong>Upotreba hmelja</strong></h3> <p>Hmelj se najviše upotrebljava za pravljenje piva. Međutim, iako se najčešće povezuje sa proizvodnjom piva, hmelj ima i neka lekovita dejstva.</p> <p>Pored toga što ima antibakterijsko i antiseptičko dejstvo, on deluje umirujuće na nervni sistem i pomaže u otklanjanju nesanice. Zbog te osobine se u nekim zemljama jastuci i dušeci pune hmeljom u bolnicama za nervne bolesti.</p> </body> </html>

MHS 62

5/ 5

<h2 class=""><strong>Džanarika Sljiva Seme (Prunus cerasifera Ehrh.)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 10 Semena.</strong></span></h2> <p><span style="line-height: 1.5em;">Dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) Familija: Ruze (Rosaceae) Klasa: Dikotiledone biljke (Magnoliopsida) Razdeo: Skrivenosemenice (Magnoliophyta) Dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) je vocka iz porodice sljiva (prunoidae)a ciji plod predstavlja voce. Plodovi se jedu svezi, i od njih se pravi pekmez i rakija za koju mnogi kazu da joj ni jedna druga rakija nije ravna. Plod joj je koštunica, duga 1-3 cm. Može biti okruglasta ili eliptična. Žuta je, crvena ili do gotovo crna. Plod je zreo počev od juna. Može se naći u divljini, ali postoji i domaća sorta. U zavisnosti od rejona cveta u periodu od marta do maja. Daje dosta nektara i cvetnog praha. Nije joj potrebna nikakva posebna nega.</span></p> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Seme potopiti u vodu na 24 sata</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">0</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">2-3 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">25-28 ° C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova&nbsp;3-6 nedelja</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> <script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 73 (3g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Pride of Barbados Seme (Caesalpinia pulcherrima) Egzoticna Biljka</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <div> <div>Tropski zbun koji dostigne visinu u idealnim uslovima 5-6 metara. Medjutim u nasim podrucjima i klimatskim uslovima uglavnom 120-180cm. Podnosi temperature od -12C a zabelezeni su i slucajevi da  je podneo i temperature od -20C , ukoliko se i desi da biljka preko zime smrzne nemojte se sekirati jer ce 99% ponovo izbiti u prolece. Cveta tokom cele godine i predivni cvetovi prosto mame poglede prolaznika. Veoma laka biljka za čuvanje, ne traži nikakve posebne uslove. Seme veoma lako klija i zadržava klijavost i 10 godina. </div> <div>Postojbina mu je Karibik. Idealan zbun za sve koji vole da imaju prelepu biljku a koju ne moraju odrzavati!</div> <div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <p><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Prelijte seme vrelom-vrucom vodom I ostavite u vodi 5-10  sati u noj.</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>3  meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span> 1-1,5 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>  Iznad 25°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova(obicno 2-4 nedelje)</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em><em></em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table> </div> </div>

T 1 (5 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Srebrnasta Dafina Seme (Elaeagnus commutata)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 5 semena.</strong></span></h2> <p>Elaeagnus commutata, srebrna bobica ili vuk-vrba, vrsta je Elaeagnusa porijeklom iz zapadne i Sjeverne Amerike, od južne Aljaske preko Britanske Kolumbije istočno do Quebeca, juga do Utaha, te preko gornjeg Srednjeg zapada SAD-a do Južne Dakote i zapadne Minnesote. Tipično raste na suhim do vlažnim pjeskovitim i šljunčanim tlima u stepama, livadama ili rubovima šuma.</p> <p>Te su biljke grmlje ili malo drveće koje raste do 1–4 m visine. Listovi su široki kopljasti, dugi 2–7 cm, s obje strane srebrnasti s gustim malim bijelim ljuskama. Mirisni cvjetovi su žuti, s četverolisnim vjenčićem dužine 6–14 mm. Plodovi su jajaste koštunice duge 9–12 mm, također prekrivene srebrnastim ljuskama. Plodova pulpa je brašnjave teksture i okružuje pojedinačno sjeme.</p> <p>Vrsta se uzgaja kao ukrasna biljka zbog srebrnastog lišća.</p> <p>I plod i sjeme ove biljke jestivi su ili kuhani ili sirovi. Plod je vrlo trpak ako nije potpuno zreo. Voće je vrlo bogat izvor vitamina i minerala, posebno A, C i E. Također je prilično dobar izvor esencijalnih masnih kiselina. Te se masnoće rijetko nalaze u voću. Ova biljka je poput mahunarki sposobna popraviti dušik. Kada se uzgaja u voćnjacima kao prateća biljka, dokumentirano je da se proizvodnja voća povećava za deset posto. Tradicionalno se vlaknasta kora ovog drveta uvijala da bi se stvorila snažna užad i utkala u odjeću i pokrivače</p> <p>Oštrorepi tetrijeb i ptice pjevice jedu plodove. Ova biljka zimi je izvor hrane za tetrijebe s oštrim repom. Silverberry je važna hrana za divlje životinje i osigurava više od jedne četvrtine prehrane losa tijekom zime u Montani. Također osigurava hranu za jelene i losove. Omogućuje pokrivač i mjesta za gniježđenje patki i mnogih ptica passerina u Sjevernoj Dakoti. "Na grubim vlatišnim travnjacima srebrna kupina s 1000 stabljika po hektaru povećava proizvodnju krme."</p> </body> </html>

T 39 EC

5/ 5

<h2><strong>Aronia, Aronija 1000 Semena, Sjemena (Aronia melanocarpa)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 1000 Semena.</strong></span></h2> <div><span>Pripada familiji ruza Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod (Genus) Aronia obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia(L.) Pers. i purpurnu A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome sto pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovista čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća.</span></div> <div><span>Lako se gaji i odrzava. Gaji se slično kao oblačinska visnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se zbun sličan zbunu leske.</span></div> <div><span>Aronija moze da se razmnozava na tri načina.</span></div> <div><span>Prvi način je generativni, iz semena. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu, osusi i čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se rasiri po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frizider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drzi na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 ? 15 cm visine i trebaće im jos jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se unistavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 ? 20 cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korisćenje herbicida. Tokom sezone zastita od bolesti i stetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapusteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vasi, ali ni one ne mogu da naprave veće ?tete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.</span></div> <div><span>Drugi način razmnozavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare zbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i unistavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko oziljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suse.</span></div> <div><span>Treći način razmnozavanja je najefikasniji. Aronija se razmnozava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva, kao sto je ova u Superioru Velika Plana. Postupak je opisan u foto stripu. Na ovaj način , u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju zjednu godinu? pri iznosenju u plastenik, na aklimatizaciju, i, od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodisnjim biljkama iz semena. Uz to, potpuno su zdrave, tzv. Virus fri sadnice. Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka.</span></div> <table border="1" cellspacing="0" cellpadding="0"> <tbody> <tr> <td colspan="2" valign="top" width="100%"> <h3><span><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Seme potopiti u vodu i ostaviti u njoj preko noci</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>1 &nbsp;mesec u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;1 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>&nbsp;od 20°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span>redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span><strong>&nbsp;</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br><span><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena.&nbsp;</em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 29 (4g)

5/ 5

<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> <h2><span style="font-size: 14pt;"><strong>Judino Drvo Seme (Cercis siliquastrum)</strong></span></h2> <h2><span style="color: #ff0000; font-size: 14pt;"><strong>Cena je za pakovanje od 10, 20, 50 Semena.</strong></span></h2> <div>Cercis siliquastrum (Judino drvo) Porodica: Fabaceae, domovina Kina Opis biljke:</div> <div>Listopadno malo stabalce ili veliki grm sa jednostavnim velikim srcolikim listovima. Raste srednjim intezitetom u visinu 10-15 m. Cveta pre nego sto prolista. Rozi do ljubicasti cvetovi su gusto smesteni na proslogodisnjim granama, zanimljivo je da stvara cvatu?e izbojke i iz stabla pa izgleda impresivno i neobi?no u punoj cvatnji. Semenke dozrijevaju u kasnu jesen i ostaju na stablu kroz ?itavu zimu, neretko se doga?a da prilikom cvetanja sa grana jos vise proslogodisnje mahune semenki.</div> <div>Biljka pocinje cvasti tek u petoj godini zivota.</div> <div>Uzgoj i nega:</div> <div>Cercis uspeva na suncanijim i toplim stanistima, bogatije cvate ako je leto protekle godine bilo dugo i vruce, nakon vlaznijeg leta i cvetnja je oskudnija. Ne voli prevlazna i teska tla, inace nije prebirljiv po pitanju kiselosti tla i vrlo je otporan na susna razdoblja. Orezivanje u kasnu zimu ili rano prolje?e samo ostecenih grana.</div> <div>Otpornost:</div> <div>Otporan u zoni 6 i na zagadjenje. Judino drvo je, kaze legenda, dobilo ime po Judi koji se pokusao objesiti o granu stabla nakon izdaje Isusa.</div> <div>Pretpostavka je da legenda bas i nije tacna, iako je moguce da je biljka doneta u regiju Palestine i Izraela iz prvotnog stanista te je dobilo ime na tom podrucju prema nazivu kraja - Judeji. Da je Judino drvo jedno od najstarijih na svijetu, dokazali su naucnici identificirajuci ga medju fosilnim ostacima u Francuskoj od prije 100 miliona godina.</div> <div>Vrste i sorte:</div> <div>Cercis siliquastrum Alba - Judino drvo sa belim cvetovima Postoje jos C. Canadensis, C. Chinensis, C mexicana, C. occidentalis itd. me?u kojima je razlika u otpornosti na niske temperature, boji cvjetova i obliku te veli?ini listova.</div> <table cellspacing="0" cellpadding="0" border="1"> <tbody> <tr> <td colspan="2" width="100%" valign="top"> <h3><span style="color: #008000;"><strong>Uputstvo za Sejanje</strong></span></h3> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Razmnožavanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Semenom</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Predtretman:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Prelijte seme vrelom-vrucom vodom</span></p> <p><span style="color: #008000;">i ostavite u vodi 5-10 sati</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Stratifikacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">3  meseca u vlažnom supstratu na 2-5 ° C u frizideru</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">tokom cele godine</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Dubina Sejanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;"> 1-1,5 cm</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vrsta Substrata:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">Mi uvek preporucujemo substrat br.1</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje temperatura:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">  min. 18+°C</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Sejanje Lokacija:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">svetlo + držati stalno vlažno ne mokro</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Vreme Klijanja:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">zavisno od uslova</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong>Zalivanje:</strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><span style="color: #008000;">redovno tokom vegetacije</span></p> </td> </tr> <tr> <td valign="top" nowrap="nowrap"> <p><span style="color: #008000;"><strong> </strong></span></p> </td> <td valign="top"> <p><br /><span style="color: #008000;"><em>Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. </em><em>All Rights Reserved.</em></span></p> </td> </tr> </tbody> </table>

T 9 (10 S)

5/ 5

<!DOCTYPE html> <html> <head> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=UTF-8" /> </head> <body> <h2><strong>Smokva Seme (Ficus carica)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 100 (0.05g) semena.</strong></span></h2> <p>Smokva (Ficus carica) je mediteranska drvenasta vrsta iz roda fikusa, familije dudova (Moraceae), jestivih kruškolikih plodova.</p> <p><strong>Opis biljke</strong></p> <p>Smokva je listopadno nisko drvo sa veoma razgranatom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenični, veliki i nepravilno prstasto deljeni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Sitni cvetovi se nalaze u izdubljenoj kruškolikoj osovini cvasti. Plod je plod cvasti; sitne orašice povezane su sočnom kruškolikom osovinom cvasti. Cveta od maja do juna. Oprašivanje je kod smokve vezano za životni ciklus jedne vrste osice i sakriveno je od očiju ljudi.</p> <p><strong>Stanište</strong></p> <p>Stanište smokve je na toplim, zaklonjenim mestima. Smokva je poreklom iz istočnog Sredozemlja. Odatle je rasprostranjena prvenstveno u predele sa mediteranskom klimom. Zbog tanke kore jako je osjetljiva na niske temperature.</p> <p><strong>Upotreba</strong></p> <p>Plod smokve se jede sirov ili sušen, a od njega se mogu praviti i razne poslastice, jer je bogat šećerom. Zreo plod može biti različite veličine i boje, žute, zelenkaste, smeđe i skoro crne. Postoji oko 50 varijeteta smokve u odnosu na plod. Prilikom kidanja listova ili branja plodova, drvo luči sok koji može izazvati iritacije na koži. Nekada se u narodu koristio kao lek protiv bradavica.</p> <p><strong>Simbolika</strong></p> <p>Po biblijskom predanju, smokvin list je Adamu poslužio da sakrije svoje polne organe od Evinog pogleda.</p> </body> </html>

V 19 CF (0,05g)

5/ 5

<div id="idTab1" class="rte"> <h2><strong>Lesnik Seme (Corylus avellana)</strong></h2> <h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena za pakovanje od 5 ili 10 semena.</strong></span></h2> <p>Lešnik pripada grupi koštunjavog voća iz porodice Corylaceae, a pretpostavlja se da je poreklom sa prostora Male Azije. Kao voće se još uzgajalo i kultivisalo u doba starih Rimljana.</p> <p>Ovo koštunjavo voće raste u obliku grma, a može da naraste i do 8 metara u visinu. Ima zaobljene duguljaste listove prekrivene dlačicama i od 6 do 12 cm dužine. Pre prvih listova pojavljuju se cvetovi, ženski i muški. Ženski cvetovi su manji i sastoje se od malih latica dok je muški cvet u obliku rese. Kad se zametnu plodovi, obično su grupisani u male grozdove u kojima se nalazi od 1 do 5 komada, a plodovi su u zavisnosti od vrste, veličine od 15 do 25 mm i širine do 20 mm. Imaju jezgru i omotač koji je svetlo smeđe boje.</p> <p>Veliku ulogu u uspešnoj proizvodnji čini zemljište na koje se sadi. Iako leska nije veliki probirač, najviše voli rastresita, plodna i propusna zemljišta. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu odgovarajuća za gajenje leske. Prema reakciji zemljišta odgovara joj pH od 5-8 gde dobro uspeva. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Zemljište&nbsp; mora biti tako obrađeno da obezbedi ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno, isto tako i po dubini. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine.</p> <p>Lešnik sadrži razne hranljive materije i jedinjenja, u svom sastavu ima 55-72% ulja, 12-22% belančevina, 14% ugljikohidrata, 2-10% šećera, 2,42% celuloznih vlakana i 5,8% vode. U svežim resama i listu se nalazi značajna količina vitamina C. Lešnik je bogat i folnom kiselinom, vitaminima B grupe kao što su: riboflavin, niacin, tiamin, pantotenska kiselina, pirodoksin. Od minerala sadrži mangan, kalijum, kalcijum, bakar, železo, magnezijum, cink i selen. Mangan i bakar su veoma važni sastojci u metabolizmu enzima, železo sprečava anemiju, magnezijum i fosfor su veoma važni za pravilan razvoj kostiju.</p> <p>Upotreba lešnika u ishrani sprečava povećanje holesterola i povoljno utiče na kardiovaskularni sistem. Ulje lešnika se mnogo koristi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kod raznih aromaterapija, masaža itd. Lešnik se dosta upotrebljava u poslastičarskoj i konditorskoj industriji.</p> <p>U Srbiji je lešnik deficitarni proizvod, uvozi se čak 90% za potrebe tržišta. U poslednje vreme se dosta zagovara osnivanje i razvoj novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije.</p> <p>Pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika, treba istaći da u Srbiji postoji grub raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni činioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naših proizvođača za lesku.</p> <p>Sistematskom istraživanju ove voćne vrste u nas posvećena je relativno skromna pažnja, što se ne bi moglo reći za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, kao ni za druge voćne vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna paznja. Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera. Lako razmnožavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi. Međutim, neadekvatne fitotehnicke mere, koje su do sada primenjivane ili bolje reći malo šta se primenjivalo, onemogućavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma značajne voćne vrste.</p> </div><script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>

V 107 (5 NS)